Про-Српски Председник Атлантске вероисповести!

[Михајло]

Vlahović i Popović najimućniji

BEOGRAD - Na srpskoj političkoj sceni nema puno političara koji javno priznaju da su bogataši, ali to, naravno, ne znači i da takvi ne postoje. Samo među 100 najbogatijih građana Srbije, koji su platili specijalni godišnji porez na visoka primanja, zabeleženo je i nekoliko gradonačelnika i političkih funkcionera. To znači da bogati sede i u poslaničkim klupama i ministarskim foteljama, ali tu činjenicu, bar dok su na funkciji, pokušavaju da sakriju.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/226718/Vlahovic-i-Popovic-najimucniji

[Михајло]

Кирије растерују трговце из центра Београда

Од Нове године цене пословног простора биће увећане три пута па ће поједини закупци уместо осам плаћати 24.000 евра месечно за поједине атрактивне локале

Великим поскупљењем изнајмљених локала општинари као да су одлучили да из центра Београда отерају готово све трговце. Од Нове године најавили су троструко повећање кирије за пословни простор на потезу од Калемегдана до бившег ресторана „Лондон”, тако да ће вероватно у ексклузивној зони, како се однедавно и званично зове овај део најужег језгра града – грађани гледати у пусте излоге.

Одлуком општине Стари град, рента у Кнез Михаиловој улици, на Теразијама, Тргу Републике, на Обилићевом и Зеленом венцу, Тргу Николе Пашића и у Улици краља Милана (само до раскрснице са Кнеза Милоша) у просеку је са 900 динара порасла на око 3.000 динара по метру квадратном.

„Еуросалону” је, на пример, стигло обавештење, да од 1. јануара кирија за најам 800 квадрата продајног простора на Андрићевом венцу 2, уместо досадашњих 8.000 износи око 24.000 евра месечно. Једна продавница обуће у Кнез Михаиловој улици за месечну кирију ће убудуће издвајати 90.000 евра.

Бранислав Стојаковић, власник „Еуросалона”, каже да се под таквим условима пословање неће исплатити. Већина закупаца ће, како процењује, ставити кључ у браву и оставити центар града сабласно пуст.

– До сада су кирија и плате односиле 12 до 16 одсто прихода. У новим околностима ове две ставке су порасле на 40 одсто и самим тим пословање учиниле неисплативим. Остају нам две могућности: да променимо адресу или да покренемо судски спор са Пословним простором Стари град – наглашава Стојаковић.

Овакав потез рентијера за Драгољуба Рајића, из Уније послодаваца, био је очекиван, јер је то једини начин да општине попуне касе. Закупцима су подигли кирије, а власницима продавница порез на имовину за око 44 одсто.

– Кирија јесте била ниска. Много је исплативије било закупљивати локал у центру града, него га поседовати. Јер власници имају додатни трошак, порез на имовину и накнаду за коришћење грађевинског земљишта. Да се разумемо, пословање у центру града јесте врста луксуза. Нико не очекује да најам у ексклузивној зони буде јефтин. Можда би повећање од 50 одсто било прихватљиво, али 300 процената је, ипак, непримерено – сматра Рајић.

Он сматра да ће у центру Београда остати само банке, јер оне једино тренутно профитабилно послују и могу да плаћају толики закуп.

– Исправно би било да се општине при доношењу оваквих одлука руководе реалним прометом и приходима фирми. И да се са њима консултују. Није у реду у новембру саопштити да кирија од јануара троструко поскупљује – каже Рајић.

Међутим, и овакво увећања закупа државних локала још увек је испод тржишне цене. Рецимо, продавница одеће на Теразијама за изнајмљивање 300 квадрата приватном власнику плаћа 27.000 евра или око 90 евра по метру квадратном.

Небојша Нешовановић, консултант за инвестиције енглеске куће „Кинг срџ”, каже да је криза оборила цене и оне се на тржишту тренутно крећу од 30 до 100 евра по метру квадратном за продавнице у најужем центру Београда. Што је велики пад, ако се узме у обзир да су локали пре две године у Кнез Михаиловој улици издавани за 260 евра по квадратном метру.

Нешовановић признаје да јесте необична општинска политика повећања цена закупа, када оне на тржишту падају и када се све више локала у центру празни.

– Цене су, ипак, прихватљивије од тржишних и продавнице које добро послују, првенствено оне што продају гардеробу, сигурно неће мењати адресу. Продавцима намештаја нису исплативе, али таквим салонима у крајњем случају и није место у центру. Међутим, много горе је што ће због овакве општинске одлуке библиотеке, галерије, књижаре и сви садржаји који чине културну понуду морати да напусте центар. Они неће моћи да плаћају тако високе кирије. И о томе је требало водити рачуна. Општина је, на пример, могла да одреди категорије за које неће важити поскупљење, јер је то јавни интерес у служби културне и туристичке понуде Београда – каже Нешовановић.

У општини Стари град „Политици” је речено да се одлука о повећању цена односи искључиво на локале који имају добар промет и да се никако не односи на књижаре, галерије, продавнице сувенира и занатских производа, као и на продавнице у пасажима. Циљ овакве одлуке, каже наш извор, био је приближавање тржишним ценама. Сав новац од закупнине биће употребљен за инвестиције, као што је спортски центар.

Маријана Авакумовић

[Михајло]

4chsmu1

Totalna rasprodaja: Drzava prodaje i svoj udeo u Komercijalnoj banci!

Država prodaje Komercijalnu banku?

4. januar 2011. | 00:11 | Izvor: Press

Beograd -- Vlada Srbije prihvatila je zahtev MMF-a da do kraja 2012. godine završi dokapitalizaciju Komercijalne banke i da je potom proda.

Kako piše Pres, izlazak države iz vlasništva u srpskim bankama Vlada je potvrdila u „pismu o namerama" koje je nedavno upućeno MMF-u.

Država bi do 2015, uz Komercijalnu, trebalo da proda vlasništvo i u svim ostalim bankama. Ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi to bio katastrofalan potez, nakon kog bi bankarsko tržište i monetarnu politiku potpuno kontrolisale isključivo strane banke.

Čemu onda razvojna banka?

Ekonomista Miodrag Zdravković kaže da je u zemljama istočne Evrope privatizovano između 80 i 90 odsto bankarskog sistema, a da je Srbija u vrhu sa oko 93 odsto stranog vlasništva u ovom sektoru. "Postavlja se onda pitanje koji je smisao formiranja Razvojne banke, ako se pare od prodaje Komercijalne banke potroše kako bi se pokrile plate i penzije u javnom sektoru. Sa kojim parama će napraviti Razvojnu banku?". kaže Zdravković.

Predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je generalni stav MMF-a od početka pregovora bio da se privatizacija banaka što pre završi. On smatra da je to pristup „bez ikakvih osnova".

"Imate banke koje su u državnom ili u delimično državnom vlasništvu, a koje rade odlično. Tako da nije presudno vlasništvo, već način na koji neka institucija radi. Ali, nevezano od toga, MMF ima stav da banke valja privatizovati. Uopšte ne mislim da bi to bilo dobro rešenje. Komercijalna banka je dobar primer za to. To je druga banka u Srbiji, po svim parametrima. Što bismo mi prodavali jednu od najboljih banaka u Srbiji?", pita Dugalić.

Ekonomista Zoran Popov kategorično tvrdi da je prodaja Komercijalne banke „prava budalaština".

"Niko razuman i normalan u jednoj zemlji ne bi prodavao tu banku. Mislim da ne postoji nijedna evropska zemlja koja nema neku državnu banku. A mi sada idemo uporno u tom pravcu da je izgubimo, što je pogubno. Osim Narodne banke Srbije, država mora da ima i neki drugi instrument kojim može da reguliše monetarnu politiku. Ovako će monetarnu politiku da nam vode inostrane banke, iz svojih centrala u inostranstvu", upozorava Popov.

On podseća da se pokazalo lošim kada je Dinkić istovremeno ugasio Beobanku, Investbanku, Jugobanku i Beogradsku banku. "Nije dato nikakvo objašnjenje za to, osim da su one bile u dubiozi, što nije tačno. I tako je Dinkić odlučio da, pod izgovorom da se ništa u Srbiji ne može prodati sve dok postoje velike domaće banke, uništio četiri najveće, za koje je kreditno-poslovnim odnosom bilo vezano oko 95 odsto privrede Srbije", pojašnjava Popov.

Cvjetićanin: Banke monstrumi

Ekonomista Danijel Cvjetićanin podseća da je svojevremeno Mlađan Dinkić bukvalno „predao" srpsko finansijsko tržište. "Pri tom su svi mislili da će tu vladati tržišni odnosi, a ispostavilo se da se bankarski sektor izrodio u jedan monopolistički sistem i da su kamatne stope nezamislivo visoke na date kredite, a kamatne stope na depozit nezamislivo niske. Kada se uzme u obzir da je inflacija kod nas 10 ili 12 odsto, onda bi minimalna kamata na depozite po viđenju trebalo da bude bar onolika kolika je inflacija. Mi sada imamo strane banke u kojima imamo pravo da držimo svoj novac, koji se topi kao led pod inflacijom. To je jedna monstruozna situacija", kaže Cvjetićanin.

Direktive EBRD kao u školi

Kako saznaje Pres, EBRD je izradio i šablon obaveštenja o privatizaciji Komercijalne banke, koji vlasti u Srbiji samo treba da prekucaju, odnosno prepišu najkasnije do 31. decembra 2012. godine. Poštovani, Republika Srbija vas ovim putem obaveštava da namerava da izvrši privatizaciju Komercijalne banke, a time ishod privatizacije da bude da Republike Srbija više neće imati kontrolu nad Komercijalnom bankom. Na kraju treba napisati "s poštovanjem", uz napomenu autora ovog dokumenta - „potpisuje odgovarajući ministar u Vladi Srbije".

[Пивопија]

[Михајло]

Do 2015. godine svi poštanski sandučići moraće da budu identični. Troškove zamene, od oko 10 miliona evra u ukupnom iznosu, snosiće građani!

Svi vlasnici stanova i kuća u Srbiji moraće da zamene svoje poštanske sandučiće jer je predviđeno usaglašavanje njihovog izgleda sa zahtevima EU, što će ukupno koštati građane punih 10 miliona evra! Procenjuje se da starih sandučića ima oko milion, a postupak zamene trajaće pet godina.

Na sajtu Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) piše da su doneti „tehnički uslovi za kućne sandučiće kojima se prvi put definišu njihove dimenzije i izgled". Kako je objašnjeno, novim tehničkim uslovima predviđeno je da se vlasnicima starih kućišta ostavi rok od pet godina da ih zamene, dok su investitori novogradnje obavezni da od 1. januara postavljaju nove sandučiće.

Kriv je upitnik EU

Dragan Đorđević, predsednik Saveta RAPUS-a, kaže za Press da je standardizacija poštanskih sandučića bila neophodna da bi pošiljke bile uručene na propisan način.

- U pitanju su evropski standardi, kojima su jasno propisani dimenzije sandučića i način na koji se postavljaju. Ti standardi se pominju i u upitniku koji Srbija treba da ispuni da bi postala članica EU - ističe Đorđević.

On napominje da su se naši građani često žalili da im ne stižu pošiljke upućene na njihovu adresu, a da su glavni krivci za to poštanski ormarići.

- Naši kontrolori su konstatovali da je razlog što pošiljke ne stižu nepostojanje ormarića ili njihova neispravnost. Kada svi budu imali standardizovane ormariće, to se neće dešavati - kaže Đorđević.

On navodi da će troškove zamene snositi građani, i u tome ne vidi ništa loše jer će, kako kaže, to koštati najviše 1.000 dinara.

- Ako se budu radili serijski poštanski sandučići, a najverovatnije da će biti tako, troškovi zamene biće između 500 i 1.000 dinara - smatra predsednik RAPUS-a.

Kako Press saznaje, „Pošta Srbije" ne namerava putem javnog tendera da nabavi građanima nove sandučiće, ali ne isključuje mogućnost sankcija za one koji ne budu poštovali pravila.

- „Pošta Srbije" neće pokretati tendere, već će na terenu pokušati da sve potencijalne proizvođače upozna sa novim tehničkim uslovima. Zakon o poštanskim uslugama je predvideo kazne za one koji nemaju postavljen sandučić - objasnili su u „Pošti Srbije".

Proizvođači zbunjeni

Proizvođači poštanskih sandučića tvrde za Press da niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko ima kućnih poštanskih sandučića u Srbiji, ali da nezvanične procene ukazuju da ih ima najmanje milion.

- Prema našoj proceni, imamo više od milion sandučića u kućama, zgradama, lokalima i nijedan ne odgovara novim standardima. Kupci su revoltirani što će morati da menjaju svoje potpuno funkcionalne ormariće. Cela ova priča je potpuno besmislena i mislim da će naići na veliki otpor kod građana - kaže Dragan L., čija firma se bavi proizvodnjom poštanskih sandučića.

On navodi da se na srpskom tržištu trenutno može nabaviti oko 1.000 različitih poštanskih ormarića, ali da nijedno od njih ne odgovara standardima. Kako kaže, novi sandučići koštaće kao i stari, od 890 do 1.000 dinara.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/146403/Za+sandučiće+10+miliona+evra!.html

prstgore

[Михајло]

http://www.mzcrvenka.com/

[Михајло]

ЗНАЧИ ВРХ!

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/228280/Dacic-Srbija-je-u-prednosti-jer-je-vec-decenijama-u-krizi

Dačić: Srbija je u prednosti jer je već decenijama u krizi

BEOGRAD - Potpredsednik vlade i lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić večeras je izjavio da su negativne posledice svetske ekonomske krize manje u Srbiji nego u drugim zemljama i da je, u poređenju sa njima, Srbija u prednosti, jer je decenijama u krizi.

Konstatujući da je potrebno da se pokrenu privreda i proizvodnja, Dačić je ocenio da bi novac od prodaje kompanije Telekom Srbija trebalo da bude uložen u

proširenje proizvodnje.

Dačić je rekao da među građanima postoji veliko nezadovoljstvo ekonomsko-socijalnim položajem, ali je ocenio da su veliki problemi izazvani svetskom ekonomskom krizom "pesma" u poređenju sa ratnim devedestim godinama, kada je Srbija bila pod međunarodnim sankcijama.

Danas nema tih opterećenja, država treba da se bolje organizuje, izjavio je Dačić Prvoj televiziji.

Uz konstataciju da je Srbiji potrebna stabilnost na ekonomskom i političkom planu, Dačić je rekao da "izbori nisu 'Igre bez granica', pa da se organizuju svake

godine".

Postoji mogućnost da posle narednih izbora Demokratska stranka i Srpska napredna stranka formiraju vlast, izjavio je Dačić i ocenio da SPS ponekad više brani tekovine opozicionih protesta iz devedesetih godina, nego učesnici tih protesta.

[Михајло]

Banke prodaju dugove uterivačima

9. januar 2011. | 00:07 | Izvor: Blic

Beograd -- Banke, ali i telefonski operateri koji ne mogu da naplate rate kredite ili račune, često svoj dug po diskontnim cenama prodaju agencijama za naplatu dugovanja.

Tako neredovne platiše umesto bankara sada zovu operateri tih firmi, koji često ne baš biranim metodama pokušavaju da naplate dugovanja.

Kad klijent kasni s otplatom, banka proda dug, a građani tvrde da ih o tome niko ne obaveštava i da im novi “kreditori” podižu kamatu, iako to ne bi smeli

"Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme pored tog duga imam još obavezu od oko tri hiljade za zateznu kamatu i oko pet hiljada za administrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim, preteći mi da mi je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna", objašnjava Beograđanka Mira.

Primer ove gospođe nije usamljen jer i drugi klijenti banaka se žale na ponašanje firmi koje naplaćuju dugovanja, kao i na banke koje ih nisu obavestile o prodaji duga. Ipak, svim ovim građanima je jedno zajedničko - nisu redovno izmirivali svoje obaveze.

Nešto blaža je varijanta da banka unajmi firmu koja će kao spoljni saradnik u ime banke svakodnevno zvati klijenta da plati potraživanja.

U skladu sa odredbama Zakona o bankama, banke podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom mogu saopštiti trećim licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta.

U kompaniji „EOS matriks“, koja se bavi otkupom dugova od banaka, kažu ne da ne povećavaju kamate, već klijenta oslobađaju zatezne kamate u slučaju da on pokaže dobre volju da otplati dug.

"Niko ne preti našim klijentima jer naše operatere redovno kontrolišemo. Nama se isplati da uzimamo rizična potraživanja jer ih uzimamo po diskontnim cenama, a onda ih naplatimo ili kroz dobru volju dužnika, što je svima draže ili, naravno, sudskim putem. Mi ta sredstva ne moramo da rezervišemo kao banka. Čak mogu da kažem da su Srbi dobre platiše u odnosu na krizu i druga dešavanja u regionu", kaže Irina Lada, generalni direktor kompanije „EOS matriks” za Srbiju.

Inteza: Obaveštavamo sve klijente

Banke po pravilu izbegavaju da pričaju o prodaji svojih kredita, a Blicu je odgovorila jedino Banka Inteza u kojoj tvrde da su sve klijente pisanim putem obavestili o prodaji njihovog duga.

"Kako smo trenutno u fazi potpisivanja ugovora o ustupanju potraživanja, nakon što se završe sve formalne radnje, pisanim putem ćemo obavestiti sve klijente čija su dugovanja obuhvaćena ovom merom, uz dostavljanje potpune informacije o novom poveriocu i preciznim instrukcijama za dalje postupanje. Ne postoji nikakva mogućnost da se dugovanja klijenata dodatno uvećaju ustupanjem trećim licima. Naprotiv, banke prilikom ustupanja potraživanja obično ugovaraju maksimalan iznos kamate u odnosu na glavnicu u ukupnom dugu klijenta", kažu u toj banci.

Prema njihovim rečima, svi ovi klijenti su obaveštavani više puta telefonom o stanju duga i pozivani da izmire svoje dugovanje, takođe svima su poslate i pisane opomene sa stanjem duga na adrese koje su oni sami dali prilikom identifikacije kod apliciranja za neki od kreditnih proizvoda banke.

[Михајло]

Након хуманитарне помоћи Трговишту у виду танго гаћица наша влада и кабинет преседника спроводи следеће мере штедње!

--------------------------

Premijer za četiri dana odmora spiskao pet prosečnih plata!

Mirko častio ženu haljinom od 500 evra!

Utorak - 11.01.2011

Premijer Srbije Mirko Cvetković na četvorodnevno praznično baškarenje u luksuznom hotelu „Izvor“ u Aranđelovcu spiskao je najmanje 160.000 dinara!

Pored sume za koju prosečan građanin Srbije crnči gotovo pola godine, premijer, kako „Alo!“ nezvanično saznaje, iskeširao je dodatnih 500 evra za dizajniranu haljinu kojom je u hotelskom butiku častio svoju gospođu.

Dok je Cvetković u salonu preznojavao svoje partnere za preferans, gospođa Cvetković, navodno, bezecovala je papreno skupu krpicu kod žene jednog od premijerovih kartaških pajtosa. Prema priči našeg dobro obaveštenog izvora, predsedniku vlade su tokom boravka u Aranđelovcu društvo pravili ambiciozni privrednici, pa se sumnja da su pozadina ovog neobičnog aranžmana poslovni pregovori koji su se tih dana vodili uz čašu viskija i partiju karata. Tako se po Aranđelovcu odmah proširila priča da je vlasnik „Izvora“ i predsednik „Alko grupe“ Miroljub Aleksić bacio oko na lokalni fudbalski klub Šumadija, koji je u vlasništvu grada, a čiju privatizaciju, kako se spekuliše, premije Cvetković bi trebalo „da pogura“.

- Taj klub se nalazi u blizini hotela, a Aleksić je već duže vreme zainteresovan da ga pripoji svojoj imperiji. Zato je Cvetkovićevu posetu iskoristio da o tome pregovara, jer je tokom njegovog boravka u hotel gotovo svakog dana svraćao gradonačelnik Aranđelovca Vlada Gajić, koji je takođe iz Demokratske stranke - priča naš izvor. On dodaje da je tema razgovora biznismena i političkog vrha navodno bilo i ustupanje već zapuštenog Starog zdanja Aleksiću, kako bi ga obnovio i vratio mu stari sjaj. Podsetimo, u toj velelepnoj građevini svojevremeno je bio smešten prvi srpski parlament, za koji meštani kažu da je namerno zaboravljen da bi mu se godinama srozavala vrednost.

Drugi Cvetkovićev saigrač u preferansu bio je, navodno, lokalni kralj mermera Miki Vulić, koji je svojevremeno kupio rudnik mermera „Venčac“, ali je privatizacija kasnije poništena. Kao blizak prijatelj i saradnik Aleksić je Vulićevoj supruzi ustupio lokal u hotelu u kome se gospođa Cvetković i ponovila. Prema tvrdnjama upućenih, premijer je o trošku građana Srbije tokom svog gala odmora uspeo i da obiđe okolne atrakcije. Tako je službenim automobilom u pratnji brojnog obezbeđenja gospođu izvodio na večeru u etnoselo „Brestovi i vizija“. Zanimljivo je da se tik uz taj kompleks nalazi etnoselo u kome je policija nedavno lovila jatake odbeglog generala Ratka Mladića.

Cvetko uživao u saunama!

Direktor hotela „Izvor“ Dragan Todorović tvrdi za „Alo!“ da je premijer sam platio svoj odmor u Aranđelovcu, a tokom boravka ga je obilazio i lično vlasnik hotela Miroljub Aleksić.

- Nama je drago da je gospodin Cvetković odabrao da sa suprugom dođe kod nas. To je bio njegov privatni odmor i čovek je platio iz svog džepa sve. Uživao je u našim bazenima, saunama i ostalim sadržajima koje nudimo. Mislim da se baš odmorio, iako je trajalo samo tri ili četiri dana - ispričao nam je Todorović.

Premijer došao nepozvan?!

Vlasnik hotela „Izvor“ Miroljub Aleksić kaže za „Alo!“ da Cvetković nije bio njegov lični gost, već da je „sam došao“.

- Proveo je tri dana o svom trošku, plativši ličnom karticom troškove boravka za ženu i sebe u jeftinijem i mnogo skromnijem poluapartmanu od onoga čije ste slike prikazali u vašem listu! I redovna cena boravka je mnogo niža od one koju ste objavili - poručio nam je gazda Aleksić, izbegavši ipak da precizira koliko je skromni odmor koštao premijera.

On dodaje da nije blizak sa Cvetkovićem, te da je s njim svega nekoliko puta popio kafu „u širem društvu“, a da je ovaj na odmor došao sa svojim prijateljima.

- Smatram da je osnovni red da se pozdravi takav gost, ali i da se ne uznemirava i ostavi da se odmori, jer je to bio jedini razlog dolaska - kaže predsednik „Alko grupe“.

Aleksić tvrdi da apsolutno nije zainteresovan za kupovinu FK Šumadija, pa nas je znalački podsetio da Zakon o privatizaciji klubova još nije ni u nacrtu. On je takođe odbacio tvrdnje da je zainteresovan za kupovinu Starog zdanja.

- Staro zdanje nije ni pomenuto. Koliko je meni poznato, premijer i predsednik opštine se nisu ni sreli! Na tih nekoliko kafa se o poslu nije ni pričalo, a objekat je pod zaštitom države. Takođe, na osnovu ranijih procena potrebno je uložiti 6,5 miliona evra u adaptaciju i bez šansi da se komercijalizuje, tako da to ostaje državi da ona reši ili će se sve ubrzo urušiti - nezainteresovan je Aleksić, koji je napomenuo da mu u ovoj zemlji nikada niko ništa nije ustupio, već je za sve morao da se bori.

Kabinet Premijera: To su sve spekulacije!

„To su izmišljotine koje ne želimo ni da komentarišemo. Ne može jedna osoba da utiče na bilo kakvu privatizaciju, a i premijer to sebi sigurno ne bi dozvolio“, poručeno nam je iz kabineta premijera, a povodom informacija da se u hotelu dogovarala privatizacija FK Šumadija i Starog zdanja. U kabinetu tvrde da premijer nije ženi kupio haljinu, te da su to sve spekulacije.

http://www.alo.rs/vesti/34585/Mirko_castio_zenu_haljinom_od_500_evra

[Михајло]

Vlada menja zakon o uvozu genetski modifikovane hrane

Boža zbog EU truje Srbiju?!

Utorak - 11.01.2011

Vlada Srbije se u okviru prilagođavanja propisima Evropske unije sprema da izmeni pravila u oblasti proizvodnje, uvoza i upotrebe genetski modifikovane hrane, što bi moglo izazvati katastrofalne posledice po prirodu, ali i čoveka, strahuju u stručnoj javnosti, ekološkim i nevladinim organizacijama.

Opravdanje za svoja strahovanja vide i u izjavi Božidara Đelića, potpredsednika vlade zaduženog za evropske integracije, koji je posle nedavne posete Briselu izjavio „da ćemo imati izmene i dopune zakona koji će bolje regulisati genetski modifikovane organizme“ čija su proizvodnja i upotreba u Srbiji trenutno zabranjeni!

Da podsetimo, Đelić je posle sastanka sa evropskim komesarom za poljoprivredu Dačijanom Ćološom izjavio da su dva pitanja iz tog domena koja se nalaze u upitniku Evropske komisije „već rešena“.

-To je da ćemo imati izmene i dopune zakona o rakiji i da ćemo imati izmene i dopune zakona koji će bolje regulisati genetski modifikovane organizme - rekao je Đelić tom prilikom.

I pored toga što se po naredbi Ministarstva poljoprivrede u delovima Srbije još uništavaju zasadi genetski modifikovane soje uvezene posle 2000. Godine, kompanija „MK grup“ je 2007. godine potpisala ugovor kojim je postala zvanični uvoznik i distributer „Monsantovog“ hibridnog semena kukuruza, suncokreta i uljane repice za tržište Srbije, najveće svetske kompanije za proizvodnju genetski modifikovane hrane!

Predsednik UO „MK grupe“ Miodrag Kostić i direktor multinacionalne kompanije „Monsanto“ za istočnu Evropu Gerhard Rosa potpisali su 16. maja 2007. ugovor o strateškom partnerstvu.

- Verujem da imamo veoma dobre hibride za srpske farmere, koji će sigurno povećati njihov prihod. Verujem i da ćemo u saradnji sa „MK grupom“ farmerima veoma brzo ponuditi najbolju genetiku - rekao je Rosa i dodao je da će „Monsanto“, pored kvalitetnog semena, poljoprivrednicima ponuditi i integralna tehnološka rešenja, koja za cilj imaju zaštitu prinosa, veću efikasnost i smanjenje troškova proizvodnje.

U kompaniji Miodraga Kostića nam je juče rečeno da zbog praznika trenutno nema nikoga ko bi nam mogao odgovoriti o saradnji sa kompanijom „Monsanto“.

Čemu ugovor sa „Monsantom“?

Prema rečima Jovice Stojanovića, koji je u saveznoj vladi bio savetnik glavnog sanitarnog inspektora, genetski modifikovane kulture narušavaju genetski potencijal određenog područja pošto zajedno sa herbicidima koji se koriste za njihovu zaštitu uništavaju sve autohtone vrste, koje nestaju, a u Evropi je trenutno dozvoljeno korišćenje jedino sojine sačme od modifikovane soje.

- Problem je što Srbija nema izgrađenu politiku u toj oblasti pošto upotreba ovakve hrane može dovesti do neslućenih posledica po ljudsko zdravlje. Pitanje za državu je zašto je Kostiću dozvolila da potpiše ugovor sa kompanijom „Monsanto“ kad su njeni proizvodi u Srbiji zabranjeni?-zapitao se Stojanović.

Kod Đelića tišina

Iz kabineta Božidara Đelića juče nam je obećan odgovor na pitanje šta je on obećao u Briselu u razgovoru sa komesarom za poljoprivredu, ali odgovor nismo dobili do zaključenja ovog izdanja.

Zabranjeno, ali se ipak seje

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da Zakon iz 2009. godine zabranjuje proizvodnju i gajenje genetički modifikovanih useva.

- Predviđene su sankcije zabrana upotrebe i uvođenje u životnu sredinu, kao i donošenje rešenja o uništavanju parcela pod GM sojom. Zakon je na snazi i nema nikakvih izmena, ako do njih dođe, javnost će biti obaveštena - kažu u ovom ministarstvu za „Alo!“. Prema njihovim rečima, u Ministarstvu ne znaju ništa o Kostićevom ugovoru sa „Monsantom“.

Prema podacima ministarstva, protekle godine na 98 parcela utvrđeno je prisustvo GM soje na površini od 122 hektara i podneto je 98 krivičnih i prekršajnih prijava protiv odgovornih lica koja su gajila ovakve useve.

V. Papović

http://www.alo.rs/vesti/34586/Boza_zbog_EU_truje_Srbiju

https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/confused.gif-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='facenew22222222' /> confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='eheeeej' /> confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='319.gif' />

[Михајло]

Velika bruka drzave srbije

Trgovištu slali tange kao pomoć!

Jedna od najsiromašnijih opština dobila posle poplava hiljade zaplenjenih tanga gaćica i brushaltera. Magacioner: Ovo naše žene ne nose ni za džabe. Umesto potrebne odeće i obuće, dobili i cipele za mrtvace!! Uprava carina: Nismo mi, pomoć šalje Vlada Srbije

Na ime humanitarne pomoći posle nedavnih katastrofalnih poplava država je opštini Trgovište poslala hiljadu pari tanga gaćica i brushaltera, saznaje Press! Kako su nam rekli nadležni u jednoj od najsiromašnijih srpskih opština, neobična pošiljka stigla je iz Uprave carina. Svi su bili iznenađeni kada su videli da im je umesto osnovnih životnih namirnica poslat moderan donji veš raznih boja i dimenzija!

Neobična humanitarna pomoć stigla je u Trgovište neposredno nakon velikih poplava koje su prošle godine zadesile ovaj kraj, odnele dva života i nanele ogromnu materijalnu štetu već osiromašenom narodu, koji uglavnom živi od poljoprivrede.

„Najnoviji model" gaća

- Kad nam je stigla ova pošiljka, ponadali smo se da je neka garderoba za decu, jer nam je toga najviše falilo. Kad smo videli gaće i brushaltere, nisam mogao da verujem! - priča za Press Dragoljub Stanojković, šef magacina, i dodaje:

Nedaćama nema kraja

Stanovnici mahale Suljince, nadomak Trgovišta, još pre poplava imali su problema sa klizištima. Početkom decembra morali su da napuste domove jer im je zabranjeno da borave u njima pošto su opasni za život.

- Alarmantnost smeštaja ovih porodica je nešto što ne moram posebno da objašnjavam. Ostali su bez krova nad glavom i jedino rešenje je da se za njih naprave kuće poput onih u Kraljevu. Uputio sam zahtev nadležnom ministarstvu i očekujem pozitivan odgovor. Nakon obilnih padavina i pokretanja klizišta šteta u Suljincima je procenjena na 70 miliona dinara - kaže predsednik Darko Tomić.

- Pomislio sam da je pošiljka zalutala i greškom završila u magacinu humanitarne pomoći. Raspitam se kod ljudi koji su dovezli pakete, a oni mi objasne da je u pitanju zaplenjena roba sa carine. Sve same gaće, i to ove moderne, takve, bre, naše žene ne nose pa sve i da su džabe. 4chsmu1 je 4chsmu1, ali gladnom narodu treba brašno, a ne tange. Stvarno ispada da teraju šalu sa našom mukom.

Stanojković od prvog dana, kada je počela da stiže humanitarna pomoć u Trgovište, radi u ovom magacinu potpuno volonterski, obećano mu je da će za to biti plaćen, ali on i dalje čeka. Naslušao se raznih priča i nagledao mnogih očajnih lica, pa je na svoju muku zaboravio.

- Dolaze ljudi i dalje, iako već nekoliko meseci posle gaća ništa nije stiglo. „Daj nam, Dragoljube, nešto ako je ostalo bar za decu", kažu mi ljudi. Ja im odgovaram da u ponudi imamo samo brushaltere, gaće, i to najnoviji model tangi i mrtvačke cipele, pa neka biraju. Ljudi se na kraju naljute na mene, kao da sam ja kriv - priča rezignirano Dragoljub, dok nam pokazuje pune kutije tanga gaćica za koje niko nije zainteresovan.

Između modernog donjeg veša nalazi se i pokoji par crnih cipela za pokojnike. Ljutili su se u Trgovištu zbog nepriličnog poklona, a onda su neki, priča Dragoljub, pogazili ponos i uzeli po par onih mrtvačkih cipela, pa koliko posluže.

Carina: O slanju pomoći odlučuje Vlada

U Upravi carina rekli su nam juče da oni ne odlučuju sami o upućivanju humanitarne pomoći, već za to postoji stroga procedura. Prema njihovoj evidenciji, poslednja pošiljka koja je otišla u Trgovište bilo je vozilo za Dom zdravlja, i to još 2009. godine.

- Procedura podrazumeva da na predlog Ministarstva finansija, Vlada Republike Srbije donosi odluku o dodeljivanju neke robe koja je nakon okončanja prekršajnog postupka trajno oduzeta u korist države. Šta je i kako poslato odlučila je Vlada - istakli su u službi za odnose s javnošću Uprave carina.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/147049/Trgovištu+slali+tange+kao+pomoć!.html

0110_hahaha

[Пивопија]

Да није тужно било би  0110_hahaha

[Михајло]

Таман помислим да нема даље!

Али ова власт докаже још једном да није вредна ни повраћања!

confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' /> confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' /> confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/109527/Koljaci-iz-OVK-ubijali-Srbe-Beograd-im-ukinuo-pritvor

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu ukinulo je pritvor petorici pripadnika "Gnjilanske grupe" Oslobodilačke vojske Kosova, izjavila je portparol tog suda Dušica Ristić, a prenose beogradski mediji.

Foto - arhiva: Privođenje članova "Gnjilanske grupe"

Njima je, međutim, izrečena mera zabrane napuštanja boravišta bez odobrenja suda, dodala je Ristićeva. Sudsko veće sudije Snežane Nikolić Garotić, posle skoro dve godine od hapšenja, ukinulo je pritvor Ahmetu Hasaniju, Nazifu Hasaniju, Feratu Hajdariju, Kamberu Sahitiju i Burimu Fazliu.

------------------------------

Почели да пуштају кољаче када читав свет хапси исте!

kriminalac kriminalac kriminalac

[Михајло]

А после ових вести СПЕКТАКЛ!

Beograd -- U Srbiji oko 650.000 ljudi živi ispod ili na granici siromaštva, a gotovo 600.000 nema posao, što je za 140.000 više nego na početku krize.

Savetnica predsednika Srbije za socijalna pitanja Gordana Matković navodi da je u prošloj godini bilo preko 100.000 više onih koji žive ispod linije siromaštva nego u 2009. godini.

"Siromaštvo se povećava od 2009, a još više se povećalo prošle godine. Prema procenama za prvu polovinu 2010. godinu, 650.000 ljudi ne može da zadovolji ni najosnovnije potrebe", kaže ona.

Matković objašnjava da svi koji troše manje od 8.000 dinara za jednočlano domaćinstvo mesečno, odnosno manje od 22.000 dinara za četvoročlano, spadaju u kategoriju siromašnih.

Komentarišući to šti je ministar Ljajić nedavno izjavio da bi vladajuće stranke mogle zbog bede da plate ceh na izborima, Gordana Matković kaže da je "osnovno pitanje da li ljudi mogu da procene kako bi se neko drugi, da je bio na vlasti u uslovima ovakve krize, sa njom izborio. To je pitanje zrelosti biračkog tela i mislim da bi bilo važno da ljudi pokušaju da procene razumom, iako u situacijama praznih stomaka često preovlađuju emocije"

"Na tu brojku dodaje se i oko 250.000 ljudi koji jedva zadovoljavaju osnovne potrebe i vrlo lako mogu da padnu "ispod crte", što se desilo 2010", dodaje ona. Broj siromašnih se povećao za 100.000 , odnosno 20 odsto tokom krize. Neformalna ekonomija, u kojoj je mnogo njih imalo osnovne ili dodatne prihode, s krizom je stala. Građevina i poljoprivreda, gde su radili "na crno", su se odmah našle na udaru. Smanjila se i solidarnost.

Ona kaže da su najsiromašniji - seosko stanovništvo, manje obrazovani, nezaposleni, stariji od 65, deca do 14 godina i višečlane porodice. "Broj siromašnih se od 2002. do 2007. prepolovio, i smanjivao se najbrže baš u tim grupama. Ali, one su se, s krizom, kao najosteljivije, opet našle 'na meti'. Da bi sada preživeli, dodatno su smanjili troškove, neki ne plaćaju struju ili komunalije, greju se skupljajući ogrev, hrane se iz svojih baštica...", objašnjava Gordana Matković.

Kada su u pitanju stari, ona kaže da su najsiromašniji stariji od 65 godina koji nemaju penziju. Kod onih koji imaju penziju, ugroženi su porodični i poljoprivredni penzioneri, ali ostali su manje siromašni od proseka.

Govoreći o deci, Matković kaže da "ona ne samo da nemaju igračke ili knjige za školu, niti mogućnost da bilo gde izađu, već su navikla na ishranu bez slatkiša, sokova, sladoleda, voća, mesa, pa čak i mleka. Njihovi roditelji se maksimalno odriču da bi ona imala bilo šta. Nose staru i iznošenu odeću, nemaju za užinu. Njih, otprilike, ima oko 120.000, što je više od petine ukupno siromašnih".

Na pitanje da li očekujete da će se broj siromašnih smanjiti, Matković odgovara da "dva momenta ukazuju da bi moglo doći do stagnacije siromaštva u 2011. Prvi je da se zaustavio porast nezaposlenosti, a drugi je predlog novog zakona o socijalnoj zaštiti, koji bi trebalo da dovede do značajnijeg povećanja broja korisnika i povećanja davanja. Očekuje se i povećanje plata i penzija".

Strategija Srbija 2020 planira da se stopa siromaštva sa 17 spusti na 14 odsto. Na pitenje koliko je to realno, ona odgovara da je reč o relativnom siromaštvu - odnosno o ljudima koji imaju manje od onoga što je tipično za njihovu zemlju.

"U obzir smo uzeli stope relativnog siromaštva koje predviđa Evropa, ali smo istakli da je nama prioritet smanjenje apsolutnog siromaštva. Da bi se siromaštvo smanjilo, potrebno je da imamo investicije i pokrenemo privredu, ali i da vodimo odgovornu socijalnu politiku koja neće dozvoliti da se nejednakosti povećavaju", objapnjava Gordana Matković.

  http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=01&dd=12&nav_id=485188

[Пивопија]

U Srbiji oko 650.000 ljudi živi ispod ili na granici siromaštva, a gotovo 600.000 nema posao, što je za 140.000 više nego na početku krize.

A нема толко контејнера!