Мала недоумица о људској слободи.

[Срђан Шијакињић]

Човек је слободно биће.Око те његове особине све се и врти,човеку је у суштини онако како сам изабере, "којем се царству приклони".Слобода се огледа у слодоби избора,Бог је оставио човеку могућност да бира да ли жели или не заједницу са Њим.После те слободе у најважнијем питању човековог живота долазе и све остале слободе у свим осталим изборима.Е сад шта мене малко буни : сваки наш избор и уопште сваки наш поступак произилази из онога какви ми јесмо,а ми јесмо такви какви смо услед утицаја више чинилаца,наследног,околине и уопште сваког тренутка који смо проживели.Да ли мислите да сам у праву ? Ако јесам поставља се питање пошто ми не утичемо на то какве ћемо особине наследити,нити у каквој околини ћемо се родити и одрасти,а делимично ни на разне ситуације у којима се можемо наћи,а самим тим не утичемо ни на то какви ћемо људи постати,а сваки наш избор је као што горе претпоставих последица тога какви јесмо у тренутуку избора а на шта нисмо утицали,у чему се састоји та слобода избора,а самим тим како је човек слободно биће? Да се разумемо ја свакако верујем да човек јесте слободно биће,пошто Бог у Кога свакако верујем каже да јесте,а прихватио сам одавно да неке истине не престају да буду истине зато што ја не могу да их разумем што због нивоа ног духовног,интелектуалног итд развитка,што због ограничености људске моћи поимања неких ствари.Само бих волео да ми неко покаже шта сам то превидео у размишљању и да ми подвуче у чему се састоји слодоба.Грасијај мућо унапред 0442_feel Е и нисам знао где да сместим тему па се низвињавам ако сам погрешио што је убацих у философије 0442_feel

[mirjanap]

Мали допринос о слободи, мени близак, где се на слободу не мисли само као вољној радњи слободног избора.

Ево неких делове занимљивих од Павла Евдокимова.

„Човек је слободан, јер је он образ Божанске слободе;: зато он има могућност да бира. Међутим, Преп. Максим Исповедник види несавршенство управо у нужности избора , слободна воља је неизбежна последица пада. Воља престаје да буде интуитивна и постаје дискурзивна; насупрот овоме, савршени човек одмах следи за добром, он је изнад избора.“

Овде је интересантно да се слобода не испуњава слободним избором, напротив.

Даље:

„Наш расуђивачки дух бира између многих могућности да би реализовао истинску. И скоро увек одређују слободу као избор; али у својој највишој форми она је „делатност која ствара сопствене узроке уместо да им се потчињава“.

Дакле, слобода се уздиже до тог нивоа где су најслободније радње, које су истовремено и најсавршеније, оне радње које нису више последица избора

И још мало даље о слободи:

„Не треба мешати психолошки термин „воља“ и метафизички термин „слобода“. Слобода је мистичка основа воље. Воља је још повезана са природом, она је потчињена нуждама и непосредним циљевима. Слобода се односи на дух, на личност. Када достигне свој врхунац, онда слободно жели само истину и добро.“ ...

Дакле, наша слобода лежи у томе да се каже Да или Не Богу. Када се једном каже Да онда се даље следи тај ток и утврђује се такав избор, као и супротно. У нашој ситуацији ово се дешава стално. Верујем да је обожење вечито слободно Да Богу без одбијања.

Природа има своје законе које не одбија по нужности а Човек може. Сем ако се не сведе на природу/закон.

Вечно Да Богу није исто што природни закон.

[Срђан Шијакињић]

Хвала пуно      4chsmu1