Руски храмови, цркве и манастири

[Guest]

http://paskha.com.ua/pecherskaya_lavra

[Guest]

http://paskha.com.ua/pecherskaya_lavra

[Guest]

http://paskha.com.ua/pecherskaya_lavra

[Guest]

http://paskha.com.ua/pecherskaya_lavra

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Руске светиње: Црква Илије Пророка

[Danijela]

Представљамо вам страницу манастира св. Јелисавете из Минска

http://www.obitel-minsk.by/obitel-minsk_mid1055.html

[Danijela]

Господ свакоме од нас нађе место

Разговор са српским свештеником Душаном Михајловићем

ин. Јоана: Оче Душане, реците нам нешто о свом послушању.

Новембра прошле године оформљена је нова епархија Српске Православне Цркве — Латиноамеричка. Пун назив ове наше епархије је — Буенос-Аријеска и Централно-Јужно-Америчка. Ова епархија обухвата огромну територију практично од Мексика до Антарктика. Овај храбри пројекат, на себе, је узео митрополит Црногорско-Приморски Амфилохије. Он је недавно посетио те области, и разговарао са исељеницима, који су тамо почели да се досељавају још крајем XVIII века. Како се код нас каже, молитве нашег митрополита су нарочито јаке. Није прошло ни два месеца од његовог повратка из Јужне Америке, а већ су се појавили први свештеници за мисију у том крају света. То су отац Бранко и отац Исаило који ће поћи у Аргентину; отац Александар, који иде у Венецуелу, и ја — одређен за мисију у Чилеу. Тако да су моментално решене само ове земље, али у плану су и остале, почевши од Кубе где већ постоји општина, која жели да пређе под јурисдикцију наше Цркве.

наставак на:

http://www.obitel-mi...d100076535.html

[Danijela]

Мисија на белом континенту

Интервју са монахом Новоспаског манастира јеромонахом Павлом (Геластановим)

Ми се често жалимо на живот: ох, како ме нервира јавни превоз... и куда само јуре сви ти људи? ... кише су ми дојадиле... зашто је оваква несносна врућина?... и шта само сви хоће од мене?... како сам само уморан од буке, вреве и ужурбаности.. Дуго, дуго се могу набрајати жалбе и јадиковке, маштати о самоћи и о томе како је добро тамо где нас нема, а у ствари само стајати у месту и правити се, да тражимо излаз. Али довољно је наћи се на крају земље, и да се одједном све преврне наопачке и да на свет почнеш да гледаш другим очима.

На ову мисао ме је навео сусрет са јеромонахом Павлом (Геластановим), који је 15 месеци имао послушање на Антарктику. Нисам сигуран да ли Антарктик треба назвати крајем ове наше округле земаљске кугле, али крајем глобуса или карте вероватно се може назвати. А са друге стране – земља се истину говорећи на Антарктику скоро и не види – лед, снег, вода, камен... И посред све те заслепљујуће чистоће – пингвини, туљани, поларне птице разне. А и други житељи – поларни истраживачи, којих је наравно мање него сталних домаћина, а и живе они ту у том снежном царству у просеку по годину дана: долазе из разних држава да би радили овај или онај посао а затим се враћају кући. Зато Антарктик, који су 1820. године открили руски морепловци Белинсгаузен и Лазарев, и зову слободном државом: без политике, економије, држављанства, социјалних разлика...

На који се начин тамо нашао монах московског Новоспаског манастира, јеромонах Павел? Одговор на ово питање ја сам пробао да добијем не у леденом пејзажу Арктика већ у Минску, у нашем манастиру где је баћушка Павел дошао да се мало „одледи“ после дуготрајног „зимовања“.

наставак на:

http://www.obitel-minsk.by/_oid100076545.html

[Александрида]

Нисам знала где да поставим линк, мада мислим да овде одговара. Ако сам омашила, молим админе да преместе линк.

Виртуелна шетња Донским манастиром.

http://www.donskoimonastyr.ru/