Руски храмови, цркве и манастири

[Иван Недић]

http://mvoznesenie.ru/

[Иван Недић]

http://hram-troicy.ru/

У овом храму служи једини Србин свештеник у Москви, о. Бојан Попов, син чувеног Раше Попова

[Оља]

[Оља]

церковь Иоанна Предтечи в Толкачево

[Оља]

Воскресенский кафедральный собор

На кромке холма древнейшей части Кашина - Кремля, опоясанного остатками валов, возвышается величественный Воскресенский собор, строившийся на протяжении 1796-1867 годов. Это главная высотная доминанта в панораме города.

Воскресенский собор - один из самых грандиозных соборов Тверской земли, не уступающий столичным постройкам. Композиция церкви состоит из апсиды, собственно храма с торжественным пятиглавием. трапезной и трехъярусной колокольней с часами (высота более 70м). Это выдающийся памятник архитектуры, отличающийся подлинной монументальностью, ясностью объемно-пространственного решения. Фасады украшены шестиколонными портиками тосканского ордера с фронтонами, углы закреплены пилястрами, поверхность стен обработана неглубокими филенками. Барабаны световых глав имеют восьмериковую форму, очень 6лизкую столь распространенным в Кашине храмам с восьмериковым завершением. Сооруженная в середине XIX века трапезная с колокольней придала постройке черты эклектики.

Недавно отреставрировано. В прошлом веке размещалось учреждение культуры.

В последние годы возвращено церкви.

[Оља]

Ансамбль Коровницкой слободы

[Оља]

Ижевск. Свято-Михайловский собор.

Историчская справка: В первой половине XIX века среди ижевчан возникло особое почитание Архангела Михаила — святого покровителя генерал-фельдцейхмейстера великого князя Михаила Павловича — начальника всех оружейных заводов России; перед Александро-Невским собором города (1823) был построен и освящён памятник последнему.

В 1855 году на месте прежней Троицкой церкви выстроена в византийском стиле большая каменная часовня 30-метровой высоты — в честь Архангела Михаила. В 1876 году началась кампания по сбору средств на строительство на месте Михайловской часовни нового храма. В 1893 рабочие Ижевского завода приняли решение перечислять на строительство храма 1 % от зарплаты. Проектирование было поручено вятскому архитектору Ивану Чарушину. Строительный комитет в 1896 году принял решение о том, что новый сбор не должен быть больше Александро-Невского собора. В 1897 году состоялась торжественная закладка; основное строительство здания было завершено к 1907 году; но, ввиду революционной смуты, дальнейшее благоустройство храма было приостановлено. 4 ноября 1915 состоялось торжественное освящение главного престола храма как бесприходной церкви Ижевского завода, приписанной к Александро-Невскому собору. Храм имел 3 престола: главный — во имя Архистратига Михаила, южный — в честь Николая Чудотворца и северный — в честь мученицы Александры.

19 марта 1929 года Ижевский городской совет рабочих и красноармейских депутатов постановил: «Расторгнуть договоры с религиозными общинами Михайловского, Александро-Невского соборов и Покровской церкви на аренду зданий». 27 марта 1929 года собор был закрыт и опечатан представителями ижевской милиции. С 1932 по 1937 годы в здании собора располагался Областной музей краеведения ВАО. 8 апреля 1937 года СНК УАССР принял решение о сносе здания Михайловского собора и вскоре храм был разрушен.

В XXI в. собор был восстановлен. 5 августа 2007 г. главный престол, посвященный Архистратигу Михаилу, был освящён Патриархом Алексием II, который совершил первую литургию в храме.

[Оља]

Новоголутвинский или Ново-Голутвин Свято-Троицкий женский монастырь — православный женский монастырь Московской епархии в городе Коломна.

[Оља]

Интерьеры в Ипатьевском монастыре

[Оља]

РУССКАЯ ПРАВОСЛАВНАЯ ЦЕРКОВЬ КАФЕДРАЛЬНЫЙ СОБОР ПАТРИАРХА МОСКОВСКОГО И ВСЕЯ РУСИ

ВИРТУАЛЬНЫЙ ТУР

http://xxc.ru/ru/virtual_tour_xxc/

http://www.xxc.ru/

[Оља]

[Оља]

Сергиев посад

[Оља]

Подмосковска света земља

5.10.2011,

© Фото: ierusaleem.ru

Препород моћи и славе Свете Русије – тако је поглавар РПЦ назвао радове на обноси у једном од најчувенијих манастира Русије – Воскресенској Новојерусалимској мушкој обитељи. Патријарх Кирил је први пут посетио овај религиозно-културни комплекс и одслужио у реконструисаној Воскресенској цркви литургију. Манастир спада у најпознатије и најзначајније обитељи Свете Русије, подвукао је патријарх.

Вероватно арихтекте, историчари уметности и остали стручњаци који се данас баве сложеним радовима на обнови манастира, не могу да се начуде како је за 26 година, када није било савремених научних знања, инструмената и материјала, била подигнута ова необична лепота.

Историја обитељи сеже у 17. век, када је у духу тада владајуће идеологије Москва – трећи Рим, на 40 километара од престонице, било одлучено да се изгради Руска Палестина. Од самог оснивања манастир је добио назив Нови Јерусалим, а околне територије такође су носиле називе библијских места. На пример, брег на којем се налази Воскресенски сабор, скоро верна копија јерусалимског Храма Гроба Господњег, називао је Сион, део реке Истре поред које је изграђена обитељ – Јордан, а парк који се налази иза капије комплекса звао се Хефсимански врт. Ту су биле и горе Елеон и Фавор...

Историја је више пута проваравала манастир на издржљивост. Црквене грађевине више пута су рушене и преграђиване. У 18. веку обитељ је била скоро потпуно изгубљена у грандиозном пожару, у 19. веку је преживела једну од најупечатљивијих страница своје историје, у 20. је прво била затворена при совјетској власти, затим су је сасвим разорили фашисти. У децембру 1941. гдоине циљном експлозијом био је уништен звоник, централна глава Воскресенског сабора и оплата ротонде.

Нови живот обитељ је стекла тек 1994. године, када је манастир, или оно што је од њега остало, било предато у власништво РПЦ. Ипак актива обнова Руске Палестине започела је тек 14 година касније, када је 2008. тамо дошао председник Русије Дмитриј Медведев.

Данас на територији обитељи изведена су археолошка ископавања, скоро у потпуности је обновљена црква на улазу и зграда манастирске школе. Одређен је обим радова у главном сабору манастира и утврђен је пројекат обнове звоника из 17. века на 7 нивоа, изгубљеног у време Великог Отаџбинског рата. Њега, као и друге зграде, треба реконструисати, спајајући разне историјске стилове у којима је некада био изграђен манастир. Заједно са савременим грађевинским материјалима планира се крошћење и историјских узорака – археолошких проналазака, говори главни архитекта пројеката рестаурације радионица министарства културе Сергеј Куликов.

То је прво искуство спајања историјско-црквеног и методичко-научног прилаза рестаурацији. Нашли смо начин фрагментарне рестаурације. Тамо, где су се очували аутентични фрагменти из 18. века, они ће бити обновљени. Све што је недовољно доказано, замишљено, ослања се само на претпоставке и нема никакву научну потврду, биће обновљено у оном облику у којем је стигло да данањих дана. Сада је највећа вештина спојити све то како се не би разрушио целовити изглед. То није толико вештина архитеката, већ и оних руку које овде раде.

Без обзира на сталне ремонтно-монтажне радове и грађевинске скеле којима су обмотане цркве обитељи, манастир живи правим духовним животом. Већ неколико деценија овде живи шест монаха. Ускоро ће се њихов број увећати: после окончања главне етапе рестаурације Руске Палестине – спољне реконструкције црквених грађевина, Нови Јерусалим планира да доведе нове становнике. У потпуности радови на обнови ће бити завршени 2016. године. Између осталог, управо те године православни свет ће обележити 910 година од како је руски монах игуман Данило извршио путовање у Свету земљу и први пут донео у древну Русију приче о библијским местима у Палестини и благодатни огањ из јерусалимског Храма Гроба Господњег.

Глас Русије

[Оља]

Два века и три историјата Казанске саборне цркве

21.09.2011

Литургијом, коју је служио патријарх Московски и све Русије Кирил 21. септембра у Санкт-Петербургу почињу свечаности у част 200. годишњице Казанске саборне цркве – једног од православних храмова северне престонице Русије и јединственог храма-споменика руске војне славе.

Датум почетка свечаности није случајан. 21. септембра православни свет слави Малу Госпојну. У Русији је једна од најпоштованијих Богородичиних икона Казанска икона Богородице. Чудесно јављање те иконе се десило у 16. веку у Казању. Данас је тај град главни град руске републике Татарстан, а у оно доба је он био центар татарског канства, које је заузео руски цар Иван Грозни. У петербуршкој Казанској саборној цркви као главна светиња се чува једна од чудотворних икона, којој величанствени храм дугује свој настанак и назив. Подсећајући на историјат Казанске саборне цркве, данашњи њен настојатељ протојереј Павел Красноцветов прецизира.

Саборна црква је специјално саграђена за Казанску икону Богородице – икону која се овде налазила од времена, када је основан био град од стране императора Петра Првог. Осим тога је Казанска саборна црква - црква војне славе, ту је сахрањен фелдмаршал Михаил Кутузов, победник непријатеља, који је оборио Наполеона. Саборна црква је просперирала од 1811. све до 1930-х година. Затим настају оскрнављење, пустош, организација у њој Музеја атеизма… Од 1990-х година протеклог столећа почиње препород саборне цркве. Свечаности у част 200. годишњице, - закључује отац Павел, - то је сећање на оне, који су градили цркву, и оне ко је у то време владао Русијом. Све те занимљиве и поучне акције потребне су ради тога да људи схвате: у историју спада не само прошлост.

Историјат Казанске саборне цркве је заиста поучан. Она је саграђена на месту где је некада била мала црква, где се чувала њена будућа главна икона. Изградњу саборне цркве наручио је 1801. године император Павел, који је желео да би нова саборна црква подсећала на катедралу Светог Петра у Риму. Тако је настала јединствена по својој лепоти црква у стилу италијанске Ренесансе са једном куполом. Црква је висока више од 70 метара и има облик латинског крста. Њене фасаде су украшене рељефима и скулптуралним украсима. Цркву је саградио талентовани архитекта Андреј Воронихин. Он је први у свету разрадио и применио у светској пракси металну конструкцију куполе.

Казанска саборна црква није престала да буде храм ни годину дана након освећивања, 1812 године, када је истовремено постала врста сузеја војних реликвија. Овамо ьсу доносили ратни плен из рата против Наполеонове Француске 1812-1814 године, који је сјајно добила Русија.

У 20 веку је саборна црква је преживела тешко доба. Прогањање религије није оставило шансу да и даље буде храм. Почетком 1920-х година је црква била опљачкана, у Другом светском рату је она била оштећена од гађања и бомбардовања – остало је хиљаду и по трагова тога. Најбоље, што су јој могле да предложе власти то је да постане Музеј историје религије и атеизма. Тек 1990-х година се у цркву вратио црквени живот, почели су и радови на реставрацији и опшироној реконструкцији цркве. Чувена колонада је ради свечаности очишћена од чађи и прашине.

47 јаких рефлектора осветљавају фасаду увече. Сви радови ће бити завршени за 205. годишњицу саборне цркве.

Свечаности се одржавају и у световним оквирима, ту спадају и изложба радова стваралаца цркве, за коју су пружили своје експонате чувени Ермитаж и Московска Третјаковска галерија. Планирају се међународна научна конференција, концерт филхармоније, дефиле војних оркестара Оружаних снага РФ, чак и ватромет од белих хризантема, које ће хеликоптер бацити на куполу саборне цркве приликом завршетка свечаности.

Глас Русије

[Оља]

Владимир, древна престоница Русије

Photo: RIA Novosti

Радиостаница Глас Русије наставља циклус програма, посвећених древним руским градовима, центрима међународног туризма. Данас ћемо путовати у Владимир.

Тај град је у току неколико векова био престоница Северо-Источне Русије. У Владимиру се налазе познате, невероватно лепе цркве од бигрених квадера из 12. века. Његова велелепна Успенска црква је била прототип Успенске саборне цркве у Московском Кремљу. Време процвата Владимира је процват огромне Владимиро-Суздаљске кнежевине.

1108. године на стрмој обали реке Кљазме кнез Владимир Мономах је саградио тврђаву. У част свог оснивача нови град је добио име Владимир. Наследник Мономаха, кнез Јуриј Долгоруки, заузет борбом за кијевски престо, мало је пажње доделивао својој северној кнежевини. Процват Владимира је почео за владавине његовог сина, кнеза Андреја Богољубског. 1157. године он је пренео у Владимир престоницу своје кнежевине и много учинио да би град пренеразио савременике. Он је почео од изградње Усчпенске саборне цркве на високој обали Кљазме. Према летопису, за изградњу тог храма је кнез утрошио десетину свог имања, ради тог су били позвани мајстори из свих кнежевина. Постоји верзија да су у изградњи учествовали и мајстори са романског запада, које је тобоже послао император Фридрих Барбароса, - истиче директор Владимиро-Суздаљског музеја-забрана Светлана Мелникова.

Верзија да су градили саборну цркву различити мајстори, има право да постоји, између осталог, и мајстори Фридриха Барбаросе. Међутим, наука је позната по томе, што чињенице морају да буду потврђене неким документом, онда се могу прихватати с великом вероватноћом. Постоји верзија да су у изградњи учествовали и мајстори из северне Италије. То је могуће, јер се у грађевинама из тог времена могу наћи слични архитектонски делови.

Успенска црква је заиста била велелепна и главна црква тог времена у Русији! Није ни чудо, што су је више пута хтели да униште. Град Владимир и Успенска црква су били разорени у време татарско-монголског јарма, који је успостављен био у 13. веку и трајао 200 година.

Почетком 15. века у Владимир су стигли из Москве познати иконописац Андреј Рубљов и његов сарадник Данило Црни. Они су морали да исликају саборну цркву, фактички створе нове фреске. Зографи су сјајно извршили задатак, фреске и данас одушевљавају.

Успенска саборна црква је унета у списак Светске баштине УНЕСКО-а. Она је у заједничком власништву РПЦ и Владимиро-Суздаљског музеја-забрана. У храму се редовно одржава служба Божија, у остало време је он отворен као музејска експозиција. Близу се налази још једно архитектонско ремек-дело – Дмитријевска саборна црква, коју је саградио кнез Всеволод Велико Гнездо крајем 12. века. Всеволод, крштен као Димитрије, саградио је цркву посвећену његовом небеском покровитељу – светом Димитрију Солунском. Ту су саборну цркву први пут градили само руски мајстори, без помоћи странаца. То је био дворски храм, спојен с кнежевим двором, који, нажалост, није сачуван. Једнокуполна црква са четири стуба знатно је мања од Успенске цркве, али је чувена по резбаријама од камена – на зидовима су стотине рељефа са приказима православних светаца, мистичних животиња и ретког биља.

У Владимиру обавезно погледајте Златну Капију, саграђену од белог камена средином 12. века. То је дебела кула са засведеним луком. Раније су тамо била крила капије, украшена позлаћеним бакром. Изнад куле је црквица. Раније је кроз капију улазила у град коница, данас кола заобилазе то архитектонско ремек-дело. После интересантних разгледања може се одморити у ресторану с руском кухињом. Цене износе отприлике 30 долара по особи. Препоручујемо ресторане у центру Код Златне капије и Мономах. Ту ћете бити дочекани са кнежевском гостољубивошћу.