Манастир Ваведење Сењак Београд / Мanastrir Vavedenje Senjak Beograd

[Guest Светлана]

Манастир Ваведење
Василија Гаћеше 2, Београд

 

Комплекс манастира Ваведење чине црква Пресвете Богородице и конак, подигнути 1937. као задужбина београдске добротворке Персиде Р. Миленковић.

 

Црква је саграђена према пројекту архитекте Петра Поповића, једног од првих заговорника српског националног стила у савременој српској архитектури.

 

Основа цркве је у облику уписаног крста са централном куполом не пресеку и четири мање куполе између кракова крста. Петокуполно решење указује на узоре преузете из српске средњовековне архитектуре 14. века.

 

Главни декоративни украс фасада чине уски једноделни прозори, розете и велике трифоре на северној и јужној страни.

 

Поред својих архитектонских вредности, црква манастира Ваведења представља успешан пример повезивања сакралног објекта са савременим развојем града и његове околине.

 

http://www.belgradeheritage.com/cyr/aktuelnosti/?conid=205&cat=10&a=1

 

 

Света Литургија у манастиру Ваведење, Београд, Србија Хоровођа Дивна Љубојевић

 

 

 

 

 

Полијелеј манастира Ваведење Пресвете Богородице са иконама

 

Иконе су рађене руком иконописца Иване Тодић рођ. Пецин

 

Надам се да скидате фајл, јер ће иначе опет рапидшер да ми скине линк са нета ако нема заинтересованих да скину фајл, а нећу ни приметити док се неко не пожали да линк не ради. Знаш, некад се и не жале, ако су стидљивији чланови, па и опет не сазнам да не ради линк, и то је штета.

[Guest Светлана]

Православне светиње у Београду

Манастир Ваведења Пресвете Богородице

Аутор: Јована Лазић, Број 965, Рубрика Духовна ризница

Манастир Ваведења Пресвете Богородице налази се на Сењаку. Иако је подигнут недалеко од самог центра града, природно окружење га потпуно одваја од градске гужве. Оивичен шумом са западне и северне стране, својом архитектуром, монуненталном црквом и конаком оплемељује цело Топчидерско брдо.

КТИТОРКА

Црква је подигнута 1935. године поред тадашње гимназије „Краља Александра“, за нешто више од годину дана, на земљишту које је у ту сврху уступила београдска општина. Темељи су освећени 10. августа те године, а сама црква 25. октобра наредне. Оба пута је служио Његова Светост патријарх српски Варнава (Росић). Предање нам сведочи да одабир локације за њено подизање није био случајан. Наиме, ктиторка манастира Ваведење, Персида Миленковић, три пута је уснула исти сан, по коме треба да подигне цркву управо на Топчидерском брду. Треба поменути и то да су приликом копања темеља за нову цркву откривени остаци старог храма - део светог престола од камена у коме је пронађена и свештеничка одежда. Нажалост, није утврђено о каквом је храму реч. Ктиторка овог манастира спада у ред највећих добротвора и задужбинара нашег народа новијег времена.

Осим Ваведења, са својим супругом Ристом Миленковићем, подигла је цркву Свете Тројице у Кумодражу, изградила основну школу у улици Краљице Наталије (данас Математичка гиназија) у којој је првобитно био смештен интернат женске учитељске школе, Дом за сиротињу у Табановачкој улици, даровала је две куће и вилу за збрињавање сиротиње и школовање деце. У самом манастиру је током Другог светског рата боравило педесеторо избегле деце о којима се сестринство старало. Персида Миленковић је сахрањена у Ваведењској цркви, у крипти која се налази у југозападном делу наоса.

АРХИТЕКТУРА

Архитектонско решење манастирског храма израдио је наш познати архитекта Петар Поповић. Осим овог храма, његов пројектантско-извођачки рад се огледа на Окружном началству у Врању, костурници на Крфу, меморијалној-гробној капели у Врњцима, Београду, Сурдулици, цркви у Раковцу, Кумодражу и  Костолцу, а био је ангажован и на пројекту обнове Лазарице у Крушевцу. У периоду од 1920-1927.  године био је хонорарни професор на катедри за Српско-византијску архитектуру на Архитектонском факултету у Београду. Оно што одликује његов пројектантско-извођачки рад је посебна вештина интегралног преноса искуства српског средњовековног градитељства, ослањајући се пре свега на моравску школу, чије је особености успешно усађивао у савремено градитељство, дајући значајан допринос обнови националног стила између два рата.

Основа цркве ваведењског манастира решена је као уписан крст развијеног типа, тако да се централна масивна купола, преко пандантифа ослања на стубове. Велики распон куполе чини централни део наоса отвореним и прегледним. На угловима уписаног крста  постављене су мале куполе у свему умањене и сведене по узору на централну куполу. Складност хоризонталних и вертикалних пропорција унутрашњости храма огледа се у доброј прегледности, осветљености и акустици. До хорске галерије се из скученог нартекса долази спиралним степеништем смештеним у северозападном крилу храма. 

Дрвене стасидије, певнички пулт, налоњи, портали за целивајуће иконе, као и кувуклион (циборијум) са петокуполном надстрешницом у наосу, сви су изведени у истом декоративном систему плитког рељефа преовлађујућих флоралних мотива. Епископски и краљевски дрвени тронови су једноставне декорације. Средишње, поткуполни, део наоса украшава метални полијелеј, рад вајара Слободана Рекалића, а иконе на полијелеју су дело сликарке Иване Пецин.

Зидна олтарска преграда има венац декорисан у духу неороманске епохе или неорашке школе, над којим се налази крст осликан Распећем. Стубови иконостаса који га рашчлањују у хоризонталном смислу, урађени су у сведеном облику и декорацији која је у складу са поткуполним стобовима.

Манастирски конак је, такође, пројектовао Петар Поповић. Подигнут је изузетно близу самој цркви због недостатка простор са јужне стране.

СЛИКАРСТВО

Иконе на олтарској прегради су рад иконописачке радионице манастира Раковице у Београду, а сликао их је чувени сликар Наум Андрић. Поред Господа Христа и Пресвете Богородице, ту су још икона архангела Михаила на северним и Светог Саве на јужним дверима.

Зидне слике је осликао сликар Душан Михајловић у периоду од 1972. до 1982. године. Композиције не одступају од устаљеног поретка у зидном сликарству православних храмова.

Поред наглашене композиције Ваведења која се налази у јужном делу наоса, истакнута је сцена Премудрости која сазива званице на Гозбу, према стиху из Прича Соломонових (Приче 9, 2-6) осликана у олтарском простору. Претпоставља се да је овај мотив преузет из манастира Грачанице, који је представљен на истом месту у цркви. Осликавање Светог Германа, патријарха цариградског, изнад северних улазних врата, указује на то да је црква осликана у време српског патријарха Германа (Ђорића).

Посебно место у цркви заузимају изрезбарен Христов гроб на северној страни наоса, као и две Богородичине иконе: Акатисна зографска Богородица и Богородица „Призри на смиреније“ која је копија истоимене иконе из манастира Ваведења Пресвете Богородице у Кијеву. Христов гроб као и тронове за ове иконе радио је познати дуборезац Милић Урошевић. Икона Покрова Пресвете Богородоце која се налази на Христовом гробу пренета је из манастира Кувеждин након пожара и погрома који су током Другог светског рата над овом светињом учиниле усташе. Лик Богородице је на чудесан начин остао неоштећен, иако је икона била захваћена ватром. Обгореле су само ивице иконе. На супротној јужној страни цркве налазе се иконе светог Николаја, коју је игуманији поклонио ава Јустин Поповић, и светог Нектарија Егинског. При даривању иконе руским монахињама које су се тад налазиле у Ваведењу, рекао им је да ће икона просијати њиховим молитвама у усрдним сузама, што се и догодило. Прво се ова икона, иначе оштећена, на чудесан начин обновила, а недавно је приликом фотографисања одвојивши икону од рама, монахиња видела да се лик светитеља пресликао на стаклу којим је она била заштићена. Искусни иконописци су установили да је овај лик светог Николаја за нијансу другачији од оног на платну. Забележена су и многобројна исцељења пред иконом светог Нектарија. Параклис светог Николаја налази се у склопу манастирског конака. Ту се  током зимског периода обављају богослужења. Сликарство је превасходно иконографско са препознатљивим стилом ђакона Марка Илића. Богато изрезбарен дрвени иконостас, као и певнички пулт, урадио је Милић Урошевић.

РИЗНИЦА

Манастирска ризница чува иконе и мошти из разних православних светиња и различитих временских периода. Иконе Господа Христа, Лесновске Мајке Божије, Свете Марије Египћанке потичу из 18. и 19. века. Међу сачуваним моштима налазимо нетрулежна тела светитеља из првих векова хришћанства, као што су мошти светих четрдесет севастијских мученика и свете равноапостолне царице Јелене, а затим преподобног Јефтимија Великог, Јована Хозевита, Герасима Јорданског, Романа чудотворца, руских светитеља: Александра Невског, Петра Московског, Јоне Кијевског, Мојсија Угрина, Герасима Аљаског. Чувају се још и мошти светог цара Лазара, превлачких мученика, светог Симеона Дајбабског, као и лобања светле боје једног новомученика из Јадовна. Часни Крст Мошчевик у коме се налазе частице моштију Серафима Саровског, Данила Московског, Петра Муромског, кнеза Владимира Новгородског, светих мученика Сергија, Јована и Патрикија уз још неколико частица за које се не зна коме припадају, износи се на празник Воздвижења Часног Крста. Манастир га празнује као своју заветну славу у спомен на ослобађење српских монахиња из манастира Кувеждина које су усташе заробиле 6. септембра 1941. године.  Тада је целокупно сестринство састављено од руских и српских монахиња одведено у усташки логор Цапраг, Рускиње као стране држављанке су пуштене, а Српкиње задржане. Манастир је био спаљен, тако да су преостале сестре из заробљеништва, заједно са руским сестрама, дошле на Крстовдан у кувеждински метох - манастир Ваведење.

МАНАСТИРСКИ ЖИВОТ

Важно је напоменути да је Кувеждин био први женски манастир у обновљеној Србији, који је имајући драгоцено искуство монашког живљења био изузетно значајан за обнову целокупног женског монаштва у земљи. Ваведењски манастир је у свему следовао свом метоху, тако да је захваљујући способностима тадашње игуманије Меланије био устројен по строгом типику, организована је радионица уметничког веза у свили и злату, а функционисала је и болничка служба, што је било у складу са првобитном жељом ктиторке. Намера је била и да се при манастиру оснује женски имтернат због новонастале ситуације у земљи за време и након рата, међутим то није реализовано из финансијских разлога.

У манастирској порти су сахрањене уважене ваведењске игуманије Меланија, Ангелина, Варвара и Агнија које су свака на свој начин оставиле лични печат развоју и устројству овог београдског манастира. Садашња настојатељица је мати Анастасија (Савковић). У порти су сахрањени још и митрополит загребачки Доситеј (1877-1945), митрополит скопски Јосиф (1878-1957), митрополит будимски Арсеније (1883-1963), митрополит Дамаскин (1892-1969) и владика будимски Данило (1927-2002).

Строг манастирски типик задржан је до данашњих дана. Поред свакодневних редовних богослужења, служе се и Акатисти Пресветој Богородици, Ваведењу Пресвете Богородице, Крсту Господњем, Господу Христу и светом Николају.

Манастир Ваведење је имао изузетно значајну улогу и у времену духовног буђења нашег народа, његовог уласка у Цркву  и ослобађања од комунистичког наслеђа. У том је периоду манастир био духовно средиште престонице, место на коме се уз тадашње јеромонахе  Амфилохија (Радовића), Атанасија (Јевтића) и Иринеја (Буловића) формирала новокрштена заједница, духовна, културна и интелектуална елита Београда.

ХОР МЕЛОДИ

Недељна и празнична богослужења манастира Ваведење прати хор „Мелоди“ који је 1991. године основала Дивна Љубојевић. Сматра се једним од најбољих српских хорова. Овај стилски упечатљив састав који остварује изузетно високе извођачке домете, за собом има бројне концерте и неколико музичких издања.

 

http://www.pravoslavlje.rs/broj/965/tekst/manastir-vavedenja-presvete-bogorodice/

[Guest Izida]

Ovde je sahranjen vladika Danilo Krstic.Jedan od mojih omiljenih srpskih klirika i mudraca  0442_feel.

[Данило]

Слава богу за ова духовна места.

 

Линк ради и управо ћу сада да почне да скидам фајл.

[PD]

Svetlana 0110_hahaha si! Evo nisam odolela a da ne otvorim i slusam predivno pojanje Divne i njenog ansambla. Morat cu proslediti uredniku naseg sajta ovde pa mozda i urodi plodom da ljudi cuju i pozele podrzati osnivanje hora pri nasoj parohiji. Pricam vec godinu dana ali nema interesovanja. Mozda ovo pomogne, Boze daj! 0110_hahaha

 

Radi, Skinula fajl i odslusala. Nadam se da ce raditi i kasnije da ga skinem i kuci. 0205_whistling

[Guest Светлана]

Помен високопреподобној игуманији Агнији у манастиру Ваведење

24. август 2009 - 8:18

 

У манастирској цркви Веведења Пресвете Богородице на Сењаку у суботу је Преосвећени Владика Атанасије (Ракита)служио, у име Његове Светости патријарха Српског г.г. Павла, а са Благословом Његовог Високопреосвештенства митрополита црногорско приморског г. Амфилохија, Свету Архијерејску Литургију и осмогодишњи помен високопреподобној игуманији Агнији, која је сахрањена уз јужни зид манастирске цркве.

После Литургије, Преосвећени Владика је са свештенством служио помен игуманији Агнији и у беседи истакао да је мати Агнија била, не само игуманија овога манастира и његовог сестринства, него да је била део опште заједнице; када се сећамо мати Агније, сећамо се њеног широког срца и њене хришћанске душе, она је била та, која је у себи показивала и у овоме животу да је живот јачи од смрти, јер кад год показујемо да имамо врлину, а да побеђујемо грех увек показујемо да смо изнад смрти.

Владика је беседу завршио молитвом да Господ молитвама мати Агније и свих који почивају у манастирској порти сачува Ваведењски манастир и његово сестринство од свих недаћа и скушења и тескоба.

јерођакон Христифор (Неђић)

http://www.spc.rs/sr/pomen_visokoprepodobnoj_igumaniji_agniji_u_manastiru_vavedenje

[Guest Светлана]

Света Архијерејска Литургија у манастиру Ваведење

24. август 2009 - 8:23

 

Архиепископија београдско-карловачка прославила је Светог мученика и Архиђакона Лаврентија Саборном Литургијом у препуној цркви манастира Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку у Београду. Приближавајући се великом Богородичином празнику у овом манастриру посвећеном Пресветој Богородици Свету Архијерејску Литургију, у име његове Светости патријарха Српскох г.г. Павла, а са благословом Високопреосвећеног Митрополита црногорско приморског г. Амфилохија служио је Његово преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, викар Патријрха Павла, уз саслужење двојице свештеника и тројице ђакона.

Молитвено надахнут прочитаним одељком из Светог Еванђеља Преосвећени Владика је, све окупљене, подсетио да је Господ наш Исус Христос показивао и моћ и мудрост. Моћ, тако што је поправљао поредак природе, тако што је слепима отварао очи, и мртве васкрсавао и сам био погребен и у себи показао надмоћ живота, устао и са својим устајањем подигао све нас, али Господ наш је и учитељ, он нас поучава како треба да живимо, како да уредимо сами себе, свој однос са другима, свој однос са Богом, свој однос према животу. Владика је нагласио да је Господња наука најсавшенија и најплеменитија, Господ нас у њој позива да се угледамо на Њега какав је он, да буде такви и ми, да се угледамо на Његову љубав какву он има према другима, да и ми имамо исту такву и да у тој љубави узрастамо.

јерођакон Христифор (Неђић)

Архиепископија београдско-карловачка

http://www.spc.rs/sr/sveta_arhijerejska_liturgija_u_manastiru_vavedenje

[Небојша Јовановић]

Манастир се налази на Сењаку. Подигнут је 1936-37. године као задужбина Персе Миленковић, по плановима арх. Пере Поповића. Црква је грађена у духу традиције српског средњовековног градитељства: обликована је као монументални петокуполни храм са основом у облику уписаног крста. На зиданом иконостасу налазе се иконе, рад руских сликара из 1937-39. године. Живопис изведен у "ал секо" техници 1975-80. године дело је руку сликара конзерватора Душана Михајловића.

У склопу конака, који је рађен у исто време кад и црква, подигнута је и капела Св. Николе. У манастирској порти налазе се гробови црквених великодостојника: митрополита скопског Јосипа, митрополита загребачког Доситеја, митрополита будимског Арсенија и митрополита загребачког Дамаскина.

Љубе Јовановића 8 Сењак,Београд:телефон 2650-952

страница на фејсбуку http://www.facebook.com/photo.php?fbid=217173268492&set=a.437971583492.246068.217169588492

Srpski (Latinica)

Manastir se nalazi na Senjaku. Podignut je 1936-37. godine kao zadužbina Perse Milenković, po planovima arh. Pere Popovića. Crkva je građena u duhu tradicije srpskog srednjovekovnog graditeljstva: oblikovana je kao monumentalni petokupolni hram sa osnovom u obliku upisanog krsta. Na zidanom ikonostasu nalaze se ikone, rad ruskih slikara iz 1937-39. godine. Živopis izveden u "al seko" tehnici 1975-80. godine delo je ruku slikara konzervatora Dušana Mihajlovića.

U sklopu konaka, koji je rađen u isto vreme kad i crkva, podignuta je i kapela Sv. Nikole. U manastirskoj porti nalaze se grobovi crkvenih velikodostojnika: mitropolita skopskog Josipa, mitropolita zagrebačkog Dositeja, mitropolita budimskog Arsenija i mitropolita zagrebačkog Damaskina.

Ljube Jovanovica 8.Senjak,Beograd Telefon 2650-952

stranica na fejsbuku http://www.facebook.com/photo.php?fbid=217173268492&set=a.437971583492.246068.217169588492

English The monastery is located at Senjak. It was built in 1936-1937 as endowment building of Persa Milenković, according to the design of the architect Pera Popović. The church was constructed in the traditional style of Serbian mediaeval architecture: designed as a monumental five-domed temple with cross-like foundation. On the built iconostasis there are icons made by Russian painters in 1937-1939. The paintings in the secco technique in 1975-1980, are works of the painter-conservator Dušan Mihajlović.

The St. Nicholas' Chapel has been built within the konak (lodging), which has been raised along with construction of the church. In the monastery yard, there are the graves of the Church dignitaries: Josip the metropolitan of Skopje, Dositej the metropolitan of Zagreb, Arsenije the metropolitan of Budim and Damaskin the metropolitan of Zagreb.

street: Ljube Jovanovica 8.Senjak,Beograd phone +381 11 2650-952

page on facebook http://www.facebook.com/photo.php?fbid=217173268492&set=a.437971583492.246068.217169588492

СРПСКИ ћирилица (опшитан текст)

Манастир Ваведења Пресвете Богородице налази се на Сењаку. Иако је подигнут недалеко од самог центра града, природно окружење га потпуно одваја од градске гужве. Оивичен шумом са западне и северне стране, својом архитектуром, монуненталном црквом и конаком оплемељује цело Топчидерско брдо.

КТИТОРКА

Црква је подигнута 1935. године поред тадашње гимназије „Краља Александра“, за нешто више од годину дана, на земљишту које је у ту сврху уступила београдска општина. Темељи су освећени 10. августа те године, а сама црква 25. октобра наредне. Оба пута је служио Његова Светост патријарх српски Варнава (Росић). Предање нам сведочи да одабир локације за њено подизање није био случајан. Наиме, ктиторка манастира Ваведење, Персида Миленковић, три пута је уснула исти сан, по коме треба да подигне цркву управо на Топчидерском брду. Треба поменути и то да су приликом копања темеља за нову цркву откривени остаци старог храма - део светог престола од камена у коме је пронађена и свештеничка одежда. Нажалост, није утврђено о каквом је храму реч. Ктиторка овог манастира спада у ред највећих добротвора и задужбинара нашег народа новијег времена.

Осим Ваведења, са својим супругом Ристом Миленковићем, подигла је цркву Свете Тројице у Кумодражу, изградила основну школу у улици Краљице Наталије (данас Математичка гиназија) у којој је првобитно био смештен интернат женске учитељске школе, Дом за сиротињу у Табановачкој улици, даровала је две куће и вилу за збрињавање сиротиње и школовање деце. У самом манастиру је током Другог светског рата боравило педесеторо избегле деце о којима се сестринство старало. Персида Миленковић је сахрањена у Ваведењској цркви, у крипти која се налази у југозападном делу наоса.

АРХИТЕКТУРА

Архитектонско решење манастирског храма израдио је наш познати архитекта Петар Поповић. Осим овог храма, његов пројектантско-извођачки рад се огледа на Окружном началству у Врању, костурници на Крфу, меморијалној-гробној капели у Врњцима, Београду, Сурдулици, цркви у Раковцу, Кумодражу и  Костолцу, а био је ангажован и на пројекту обнове Лазарице у Крушевцу. У периоду од 1920-1927.  године био је хонорарни професор на катедри за Српско-византијску архитектуру на Архитектонском факултету у Београду. Оно што одликује његов пројектантско-извођачки рад је посебна вештина интегралног преноса искуства српског средњовековног градитељства, ослањајући се пре свега на моравску школу, чије је особености успешно усађивао у савремено градитељство, дајући значајан допринос обнови националног стила између два рата.

Основа цркве ваведењског манастира решена је као уписан крст развијеног типа, тако да се централна масивна купола, преко пандантифа ослања на стубове. Велики распон куполе чини централни део наоса отвореним и прегледним. На угловима уписаног крста  постављене су мале куполе у свему умањене и сведене по узору на централну куполу. Складност хоризонталних и вертикалних пропорција унутрашњости храма огледа се у доброј прегледности, осветљености и акустици. До хорске галерије се из скученог нартекса долази спиралним степеништем смештеним у северозападном крилу храма.

Дрвене стасидије, певнички пулт, наслоњи, портали за целивајуће иконе, као и кувуклион (циборијум) са петокуполном надстрешницом у наосу, сви су изведени у истом декоративном систему плитког рељефа преовлађујућих флоралних мотива. Епископски и краљевски дрвени тронови су једноставне декорације. Средишње, поткуполни, део наоса украшава метални полијелеј, рад вајара Слободана Рекалића, а иконе на полијелеју су дело сликарке Иване Пецин.

Зидна олтарска преграда има венац декорисан у духу неороманске епохе или неорашке школе, над којим се налази крст осликан Распећем. Стубови иконостаса који га рашчлањују у хоризонталном смислу, урађени су у сведеном облику и декорацији која је у складу са поткуполним стобовима.

Манастирски конак је, такође, пројектовао Петар Поповић. Подигнут је изузетно близу самој цркви због недостатка простор са јужне стране.

СЛИКАРСТВО

Иконе на олтарској прегради су рад иконописачке радионице манастира Раковице у Београду, а сликао их је чувени сликар Наум Андрић. Поред Господа Христа и Пресвете Богородице, ту су још икона архангела Михаила на северним и Светог Саве на јужним дверима.

Зидне слике је осликао сликар Душан Михајловић у периоду од 1972. до 1982. године. Композиције не одступају од устаљеног поретка у зидном сликарству православних храмова.

Поред наглашене композиције Ваведења која се налази у јужном делу наоса, истакнута је сцена Премудрости која сазива званице на Гозбу, према стиху из Прича Соломонових (Приче 9, 2-6) осликана у олтарском простору. Претпоставља се да је овај мотив преузет из манастира Грачанице, који је представљен на истом месту у цркви. Осликавање Светог Германа, патријарха цариградског, изнад северних улазних врата, указује на то да је црква осликана у време српског патријарха Германа (Ђорића).

Посебно место у цркви заузимају изрезбарен Христов гроб на северној страни наоса, као и две Богородичине иконе: Акатисна зографска Богородица и Богородица „Призри на смиреније“ која је копија истоимене иконе из манастира Ваведења Пресвете Богородице у Кијеву. Христов гроб као и тронове за ове иконе радио је познати дуборезац Милић Урошевић. Икона Покрова Пресвете Богородоце која се налази на Христовом гробу пренета је из манастира Кувеждин након пожара и погрома који су током Другог светског рата над овом светињом учиниле усташе. Лик Богородице је на чудесан начин остао неоштећен, иако је икона била захваћена ватром. Обгореле су само ивице иконе. На супротној јужној страни цркве налазе се иконе светог Николаја, коју је игуманији поклонио ава Јустин Поповић, и светог Нектарија Егинског. При даривању иконе руским монахињама које су се тад налазиле у Ваведењу, рекао им је да ће икона просијати њиховим молитвама у усрдним сузама, што се и догодило. Прво се ова икона, иначе оштећена, на чудесан начин обновила, а недавно је приликом фотографисања одвојивши икону од рама, монахиња видела да се лик светитеља пресликао на стаклу којим је она била заштићена. Искусни иконописци су установили да је овај лик светог Николаја за нијансу другачији од оног на платну. Забележена су и многобројна исцељења пред иконом светог Нектарија. Параклис светог Николаја налази се у склопу манастирског конака. Ту се  током зимског периода обављају богослужења. Сликарство је превасходно иконографско са препознатљивим стилом ђакона Марка Илића. Богато изрезбарен дрвени иконостас, као и певнички пулт, урадио је Милић Урошевић.

РИЗНИЦА

Манастирска ризница чува иконе и мошти из разних православних светиња и различитих временских периода. Иконе Господа Христа, Лесновске Мајке Божије, Свете Марије Египћанке потичу из 18. и 19. века. Међу сачуваним моштима налазимо нетрулежна тела светитеља из првих векова хришћанства, као што су мошти светих четрдесет севастијских мученика и свете равноапостолне царице Јелене, а затим преподобног Јефтимија Великог, Јована Хозевита, Герасима Јорданског, Романа чудотворца, руских светитеља: Александра Невског, Петра Московског, Јоне Кијевског, Мојсија Угрина, Герасима Аљаског. Чувају се још и мошти светог цара Лазара, превлачких мученика, светог Симеона Дајбабског, као и лобања светле боје једног новомученика из Јадовна. Часни Крст Мошчевик у коме се налазе частице моштију Серафима Саровског, Данила Московског, Петра Муромског, кнеза Владимира Новгородског, светих мученика Сергија, Јована и Патрикија уз још неколико частица за које се не зна коме припадају, износи се на празник Воздвижења Часног Крста. Манастир га празнује као своју заветну славу у спомен на ослобађење српских монахиња из манастира Кувеждина које су усташе заробиле 6. септембра 1941. године.  Тада је целокупно сестринство састављено од руских и српских монахиња одведено у усташки логор Цапраг, Рускиње као стране држављанке су пуштене, а Српкиње задржане. Манастир је био спаљен, тако да су преостале сестре из заробљеништва, заједно са руским сестрама, дошле на Крстовдан у кувеждински метох - манастир Ваведење.

МАНАСТИРСКИ ЖИВОТ

Важно је напоменути да је Кувеждин био први женски манастир у обновљеној Србији, који је имајући драгоцено искуство монашког живљења био изузетно значајан за обнову целокупног женског монаштва у земљи. Ваведењски манастир је у свему следовао свом метоху, тако да је захваљујући способностима тадашње игуманије Меланије био устројен по строгом типику, организована је радионица уметничког веза у свили и злату, а функционисала је и болничка служба, што је било у складу са првобитном жељом ктиторке. Намера је била и да се при манастиру оснује женски имтернат због новонастале ситуације у земљи за време и након рата, међутим то није реализовано из финансијских разлога.

У манастирској порти су сахрањене уважене ваведењске игуманије Меланија, Ангелина, Варвара и Агнија које су свака на свој начин оставиле лични печат развоју и устројству овог београдског манастира. Садашња настојатељица је мати Анастасија (Савковић). У порти су сахрањени још и митрополит загребачки Доситеј (1877-1945), митрополит скопски Јосиф (1878-1957), митрополит будимски Арсеније (1883-1963), митрополит Дамаскин (1892-1969) и владика будимски Данило (1927-2002).

Строг манастирски типик задржан је до данашњих дана. Поред свакодневних редовних богослужења, служе се и Акатисти Пресветој Богородици, Ваведењу Пресвете Богородице, Крсту Господњем, Господу Христу и светом Николају.

Манастир Ваведење је имао изузетно значајну улогу и у времену духовног буђења нашег народа, његовог уласка у Цркву  и ослобађања од комунистичког наслеђа. У том је периоду манастир био духовно средиште престонице, место на коме се уз тадашње јеромонахе  Амфилохија (Радовића), Атанасија (Јевтића) и Иринеја (Буловића) формирала новокрштена заједница, духовна, културна и интелектуална елита Београда.

ХОР МЕЛОДИ

Недељна и празнична богослужења манастира Ваведење прати хор „Мелоди“ који је 1991. године основала Дивна Љубојевић. Сматра се једним од најбољих српских хорова. Овај стилски упечатљив састав који остварује изузетно високе извођачке домете, за собом има бројне концерте и неколико музичких издања.''

У склопу конака, који је рађен у исто време кад и црква, подигнута је и капела Св. Николе.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Srpski (Latinica)

Manastir Vavedenja Presvete Bogorodice nalazi na Senjaku. Iako je podignut nedaleko od samog centra grada, prirodno okruženje ga potpuno odvaja od gradske gužve. Omeđen šumom sa zapadne i sjeverne strane, svojom arhitekturom, monunentalnom crkvom i konakom oplemeljuje cijelo Topčidersko brdo.

KTITORKA

Crkva je podignuta 1935. godine pored tadašnje gimnazije "Kralja Aleksandra", za nešto više od godinu dana, na zemljištu koje je u tu svrhu ustupila beogradska općina. Temelji su osvećeni 10. kolovoza te godine, a sama crkva 25. listopada naredne. Oba puta je služio Njegova Svetost patrijarh srpske Barnaba (Rosić). Predanje nam svjedoči da odabir lokacije za njeno podizanje nije bio slučajan. Naime, ktitorka manastira Vavedenje, Persida Milenković, tri puta je usnula isti san, po kome treba da podigne crkvu upravo na Topčiderskom brdu. Treba spomenuti i to da su prilikom kopanja temelja za novu crkvu otkriveni ostaci starog hrama - dio svetog prijestolja od kamena u kojem je pronađena i svećenička odora. Nažalost, nije utvrđeno o kakvom je hramu riječ. Ktitorka ovog manastira spada u red najvećih dobrotvora i zadužbinara našeg naroda novijeg vremena.

Osim Vavedenja, sa svojim suprugom Ristom Milenkovićem, podigla je crkvu Svete Trojice u Kumodražu, izgradila osnovnu školu u ulici Kraljice Natalije (danas Matematička ginazija) u kojoj je prvotno bio smješten internat ženske učiteljske škole, Dom za sirotinju u Tabanovačkoj ulici, darovala je dvije kuće i vilu za zbrinjavanje sirotinje i školovanje djece. U samom manastiru je tijekom Drugog svjetskog rata boravilo pedesetoro izbjegle djece o kojima se sestrinstvo brinulo. Persida Milenković je sahranjena u Vavedenjskoj crkvi, u kripti koja se nalazi u jugozapadnom dijelu naosa.

ARHITEKTURA

Arhitektonsko rješenje manastirskog hrama izradio je naš poznati arhitekt Petar Popović. Osim ovog hrama, njegov projektantsko-izvođački rad se ogleda na Okružnom načalstvu u Vranju, kosturnici na Krfu, memorijalnoj-grobnoj kapeli u Vrnjcima, Beogradu, Surdulici, crkvi u Rakovcu, Kumodražu i Kostolcu, a bio je angažiran i na projektu obnove Lazarice u Kruševcu. U razdoblju od 1920-1927. godine bio je honorarni profesor na katedri za Srpsko-bizantsku arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Ono što odlikuje njegov projektantsko-izvođački rad je posebna vještina integralnog prijenosa iskustva srpske srednjovjekovnog graditeljstva, oslanjajući se prije svega na Moravske škole, čije je osobenosti uspješno usađivao u suvremeno graditeljstvo, dajući značajan doprinos obnovi nacionalnog stila između dva rata.

Osnova crkve vavedenjskog manastira riješena je kao upisan križ razvijenog tipa, tako da se središnja masivna kupola, preko pandantifa oslanja na stupove. Veliki raspon kupole čini centralni dio naosa otvorenim i preglednim. Na uglovima upisanog križa postavljene su male kupole u svemu umanjene i svedene po uzoru na središnju kupolu. Skladnost horizontalnih i vertikalnih proporcija unutrašnjosti hrama ogleda se u dobroj preglednosti, osvijetljenosti i akustici. Do horske galerije se iz skučenog narteksa dolazi spiralnim stepeništem smještenim u sjeverozapadnom krilu hrama.

Drvene stasidije, pevnički pult, naslonja, portali za celivajuće ikone, kao i kuvuklion (ciborijum) sa petokupolnom nadstrešnicom u naosu, svi su izvedeni u istom dekorativnom sustavu plitkog reljefa preovlađujućih floralnih motiva. Episkopski i kraljevski drveni tronovi su jednostavne dekoracije. Središnje, potkupolni, dio naosa ukrašava metalni polijelej, rad kipara Slobodana Rekalića, a ikone na Polijelej su djelo slikarice Ivane Pecin.

Zidna oltarna pregrada ima vijenac dekoriran u duhu neoromanske epohe ili neoraške škole, nad kojim se nalazi križ oslikan raspećem. Stubovi ikonostasa koji ga raščlanjuju u horizontalnom smislu, urađeni su u svedenom obliku i dekoraciji koja je sukladno potkupolnim stobovima.

Manastirski konak je također projektirao Petar Popović. Podignut je izuzetno blizu samoj crkvi zbog nedostatka prostor s južne strane.

SLIKARSTVO

Ikone na oltarskoj pregradi su rad ikonopisačka radionice manastira Rakovice u Beogradu, a slikao ih je poznati slikar Naum Andrić. Pored Gospodina Krista i Presvete Bogorodice, tu su još ikona arhangela Mihaila na sjevernim i Svetog Save na južnim dverima.

Zidne slike je oslikao slikar Dušan Mihajlović u periodu od 1972. do 1982. godine. Kompozicije ne odstupaju od ustaljenog poretka u zidnom slikarstvu pravoslavnih hramova.

Pored naglašene kompozicije Vavedenja koja se nalazi u južnom dijelu naosa, istaknuta je scena Sofije koja saziva zvanice na Gozbu, prema stihu iz Priča Solomonovih (Priče 9,2 do 6) oslikana u oltarskom prostoru. Pretpostavlja se da je ovaj motiv preuzet iz manastira Gračanice, koji je predstavljen na istom mjestu u crkvi. Oslikavanje Svetog Germana, patrijarha carigradskog, iznad sjevernih ulaznih vrata, ukazuje da je crkva oslikana u vrijeme srpske patrijarha Germana (Đorića).

Posebno mjesto u crkvi zauzimaju izrezbaren Kristov grob na sjevernoj strani naosa, kao i dvije Bogorodičine ikone: Akatisna Zografske Bogorodica i Bogorodica "prizre na smirenije" koja je kopija istoimene ikone iz manastira Vavedenja Presvete Bogorodice u Kijevu. Kristov grob kao i tronove za ikone radio je poznati duborezac Milić Urošević. Ikona Pokrova Presvete Bogorodoce koja se nalazi na Kristovom grobu prenijeta je iz manastira Kuveždin nakon požara i pogroma koji su tijekom Drugog svjetskog rata nad ovom svetinjom učinile ustaše. Lik Bogorodice je na čudesan način ostao neoštećen, iako je ikona bila zahvaćena vatrom. Obgorele su samo rubovi ikone. Na suprotnoj južnoj strani crkve nalaze se ikone svetog Nikolaja, koju je igumaniji poklonio ava Justin Popović, i svetog Nektarija Eginskog. Pri darivanju ikone ruskim monahinjama koje su se tad nalazile u Vavedenju, rekao im je da će ikona prosijati njihovim molitvama u usrdnim suzama, što se i dogodilo. Prvo se ova ikona, inače oštećena, na čudesan način obnovila, a nedavno je prilikom fotografiranja odvojivši ikonu od rama, monahinja vidjela da se lik svetitelja preslikao na staklu kojim je ona bila zaštićena. Iskusni ikonopisci su ustanovili da je ovaj lik svetog Nikolaja za nijansu drugačiji od onog na platnu. Zabilježena su i mnogobrojna iscjeljenja pred ikonom svetog Nektarija. Paraklis svetog Nikolaja nalazi u sklopu manastirskog konaka. Tu se tijekom zimskog perioda obavljaju bogoslužja. Slikarstvo je prevashodno ikonografsko sa prepoznatljivim stilom đakona Marka Ilića. Bogato izrezbaren drveni ikonostas, kao i pevnički pult, uradio je Milić Urošević.

RIZNICA

Manastirska riznica čuva ikone i mošti iz raznih pravoslavnih svetinja i različitih vremenskih perioda. Ikone Gospoda Krista, Lesnovski Majke Božje, Svete Marije Egipćanke potječu iz 18. i 19. stoljeća. Među sačuvanim moštima nalazimo netruležne tijela svetaca iz prvih stoljeća kršćanstva, kao što su mošti svetih četrdeset Sevastijskih mučenika i svete ravnoapostolni carice Jelene, a zatim prepodobnog Jeftimije Velikog, Jovana Hozevita, Gerasima Jordanskog, Romana čudotvorca, ruskih svetitelja: Aleksandra Nevskog, Petra Moskovskog, ione Kijevskog, Mojsija Ugrina, Gerasima Aljaskog. Čuvaju se još i mošti svetog cara Lazara, prevlačkih mučenika, svetog Simeona Dajbabskog, kao i lubanja svijetle boje jednog novomučenika iz Jadovna. Časni Krst Moščevik u kome se nalaze častice moštiju Serafima Sarovskog, Danila Moskovskog, Petra Muromskog, kneza Vladimira novgorodskog, svetih mučenika Sergija, Jovana i Patrikija uz još nekoliko častica za koje se ne zna kome pripadaju, iznosi se na blagdan Vozdvizenja Časnog Križa. Manastir ga praznuje kao svoju zavjetnu slavu u spomen na oslobađenje srpski monahinja iz manastira Kuveždin koje su ustaše zarobile 6. rujna 1941. godine. Tada je cjelokupno sestrinstvo sastavljeno od ruskih i srpski monahinja odvedeno u ustaški logor Caprag, Ruskinje kao strane državljanke su puštene, a Srpkinje zadržane. Manastir je bio spaljen, tako da su preostale sestre iz zarobljeništva, zajedno sa ruskim sestrama, došle na Krstovdan u kuveždinski metoh - manastir Vavedenje.

Manastirski život

Važno je napomenuti da je Kuveždin bio prvi ženski samostan u obnovljenoj Srbiji, koji je imajući dragocjeno iskustvo monaškog življenja bio izuzetno značajan za obnovu cjelokupnog ženskog monaštva u zemlji. Vavedenjsku manastir je u svemu sledovao svom metohu, tako da je zahvaljujući sposobnostima tadašnje igumanije Melanije bio ustrojen po strogom tipiku, organizirana je radionica umjetničkog veza u svili i zlatu, a funkcionirala je i bolnička služba, što je bilo sukladno prvotnom željom ktitorke. Namjera je bila i pri manastiru osnuje ženski imternat zbog novonastale situacije u zemlji za vrijeme i nakon rata, međutim to nije realizirano iz financijskih razloga.

U manastirskoj porti su sahranjene uvažene Vavedenjsku igumanije Melanija, Angelina, Varvara i Agnija koje su svaka na svoj način ostavile osobni pečat razvoju i ustrojstvu ovog beogradskog manastira. Sadašnja nastojateljica je mati Anastasija (Savković). U porti su sahranjeni još i mitropolit zagrebački Dositej (1877-1945), mitropolit skopski Josif (1878-1957), mitropolit budimski Arsenije (1883-1963), mitropolit Damaskin (1892-1969) i vladika budimski Danilo (1927-2002).

Strog manastirski tipik zadržan je do današnjih dana. Pored svakodnevnih redovitih bogoslužja, služe se i Akatisti Presvetoj Bogorodici, Vavedenju Presvete Bogorodice, Krstu Gospodnjem, Gospodinu Kristu i svetom Nikolaju.

Manastir Vavedenje je imao izuzetno značajnu ulogu iu vremenu duhovnog buđenja našeg naroda, njegovog ulaska u Crkvu i oslobađanja od komunističkog nasljeđa. U tom je razdoblju manastir bio duhovno središte prijestonice, mjesto na kome se uz tadašnje jeromonaha Amfilohija (Radovića), Atanazija (Jevtića) i Irineja (Bulovića) formirala novokrštena zajednica, duhovna, kulturna i intelektualna elita Beograda.

HOR Melodi

Nedeljna i blagdanska bogoslužja manastira Vavedenje prati hor "Melodi" koji je 1991. godine osnovala Divna Ljubojević. Smatra se jednim od najboljih srpski horova. Ovaj stilski upečatljiv sastav koji ostvaruje izuzetno visoke izvođačke domete, za sobom ima brojne koncerte i nekoliko glazbenih izdanja.''

U sklopu konaka, koji je rađen u isto vrijeme kad i crkva, podignuta je i kapela Sv. Nikole.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

English

Presentation of the Virgin Monastery is located in Senjak. Although a far from the city center, the natural environment it completely separated from traffic jams. Surrounded by forests on the western and northern sides, its architecture, the church and refectory monunentalnom oplemeljuje whole Topcider hill.

KTITORKA

The church was built in the 1935th The addition of the then high school, "King Alexander", a little over a year ago, on land that was donated for that purpose Belgrade municipality. The foundations were consecrated 10th August of that year, and the church itself 25th October next. Both times he served His Holiness Serbian Patriarch Barnabas (Rosić). Tradition testifies that our choice of location for its withdrawal was not random. Specifically, ktitorka monastery of the Presentation, Persida Milenkovic, three times is sleeping the same dream, in which to build a church just to Topcidersko hill. It should be noted also that while digging the foundations for the new church discovered the remains of the old church - part of the holy throne of stone which was found, and priestly vestments. Unfortunately, not determined what kind of temple in question. Ktitorka this monastery is one of the largest donors and benefactors of our nation a more recent time.

Besides the Presentation, with her husband Risto Milenkovic, erected a church of the Holy Trinity in Kumodraž, built a primary school at Queen Natalia (now Mathematical ginazija) which originally housed the women's boarding school teacher, home for the poor in Tabanovačkoj Street, has donated two house and a villa for the disposal of the poor and education for children. In the monastery during World War II stayed fifty children of refugees which took care nursing. Persida Milenkovic was buried in Vavedenjskoj church in the crypt which is located in the southwestern part of the nave.

ARCHITECTURE

Architectural design of the monastery church was made by our famous architect Peter Popovic. Besides this temple, his architectural-performing work is reflected in the District rulers in Vranje, Mausoleum of Corfu, the memorial-cemetery chapel in Vrnjci, Belgrade, Surdulica church in Rakovac, Kumodraz and Kostolac, and was engaged in the reconstruction project in Lazarica Krusevac. In the period 1920-1927. he was a part-time professor at the Department of the Serbian-Byzantine architecture at the Architecture Faculty. What distinguishes his work performing a design-specific skills is integral to transfer experience of Serbian medieval architecture, relying primarily on the Moravian school, which was successfully implanted in the characteristics of modern architecture, giving a significant contribution to the restoration of national styles between the two wars.

The church vavedenjskog monastery was solved as a developed cross-in type, so that the massive central dome, through pendentives rely on poles. A large range of the dome makes the central part of the nave open and clear. At the corners of an inscribed cross are placed small domes in all diminished and reduced on the model of the central dome. The harmony of horizontal and vertical proportions of the inside is reflected in good visibility, lighting and acoustics. By the choir gallery from the narthex narrow spiral staircase comes housed in a north-west wing of the temple.

Wooden stasidije, choir desk, Armchair, portals for kissing icons, and kuvuklion (ciborium) with the five-domed porch in the nave, all were conducted in the same decorative system prevailing shallow relief floral motif. Episcopal and royal thrones were simple wooden decorations. The central, dome, part of the nave, decorated with metal chandelier, sculptor Slobodan Rekalića, and the icons on the chandelier are the work of painter Ivana cave.

Iconostasis wall wreath is decorated in the spirit of the epoch or neoromanske neoraške schools, over which there is a cross painted Crucifixion. Pillars of the iconostasis, which it analyzed in a horizontal sense, were done in a concise form and decoration, which is consistent with the dome stobovima.

The monastic refectory is also designed Petar Popovic. It was built very close to the church itself because of lack of space on the south side.

PAINTING

The icons on the altar partition the work of the monastery fresco workshops Crabs in Belgrade, and painted by the famous painter Nahum Andric. Besides the Lord Jesus Christ and the Holy Virgin, there are icons on the northern Archangel Michael and Saint Sava in the southern doorway.

The wall paintings, painted by Dusan Mihajlovic in the period since 1972. to 1982. year. The compositions do not deviate from the established in the murals of orthodox churches.

Besides pronounced composition of the Presentation which is located in the south part, featured a scene which Wisdom calls guests to the banquet, according to verse the story of Solomon (Proverbs 9, 2-6) painted in the altar area. It is assumed that this theme was taken from the monastery of Gracanica, which was presented in the same place in the church. Painting of St. Herman, the patriarch of Constantinople, over the northern entrance, suggests that the church was painted during the Serbian Patriarch German (Đorić).

Special place in the Church of Christ's tomb carved occupy the north side of the nave, and two Virgin Icons: Akatisna Zografska Virgin and Virgin "in Prizren calm" which is a copy of the same name icons from the Monastery of the Presentation of the Virgin in Kiev. Christ's tomb as well as the thrones of the icons for the famous woodcutter Milica Urosevic. Icon of the Holy Shroud Bogorodoce located at Christ's tomb was transferred from the monastery Kuveždin after the fire and pogrom that during World War II over this sacred made Ustashi. Figure of the Virgin was miraculously remained intact, although the icons were affected by fire. Obgorele only edge icons. On the far south side of the church there are icons of St. Nicholas, by the abbess gave Ava Justin Popovic, and St. Nektarios Eginskog. Russian Icons in the bestowal of nuns that were then contained in the Presentation, told them that the icon will sift their prayers in earnest tears, which is exactly what happened. First, the icon, otherwise damaged, miraculously restored, and recently when shooting separating the icon of the frame, a nun saw the figure of the saint copied on the glass that she was protected. Experienced icon painters have found that the figure of St Nicholas slightly differs from that of the canvas. Noted as well as many of healing before the icon of St. Nektarios. Side chapel of St. Nicholas is located in the monastery guest house. There are carried out during the winter period of worship. Painting is primarily iconographic style with a distinctive deacons Marko Ilic. Richly carved wooden iconostasis and choir stand, was made by Milica Urosevic.

TREASURY

The monastery treasury keeps icons and relics from a variety of Orthodox holy sites and different time periods. Icons of Christ, Lesnovski Mother of God, Holy Mary of Egypt are from the 18th and 19 century. Among the preserved relics found incorruptible bodies of saints from the first centuries of Christianity, such as relics of the holy Forty Martyrs of Sebaste, and St. ravnoapostolna Empress Helena, and then prepodobnog Jeftimije Great, John Hozevita, Gerasimos Jordanian, Roman miracle worker, saint of Russia: Alexander Nevsky, Peter Moscow, Jonah Kiev, Moses Ugrina, Gerasimos Alaska. Kept even the relics of Prince Lazar, prevlačkih martyr, Saint Simeon Dajbabskog, as the skull of a light-colored Martyrs from Jadovno. Holy Cross Moščevik which includes částice relics of Seraphim of Sarov, Daniel of Moscow, Peter Muromskog, Prince Vladimir Novgorod, Holy Martyrs Sergius and John Patrikija částice with a few more that are not know to whom they belong, is up to the feast of the Raising of the Holy Cross. Monastery as it celebrates its covenant to commemorate the glory oslobađenje Serbian nuns from the monastery by the Ustasha Kuveždin captured sixth September 1941. year. Then the whole sisterhood composed of Russian and Serbian nuns were taken to the Ustasha camp Caprag, Russian as foreign nationals were released, and Serb women detained. The monastery was burned down, so that the remaining sisters from captivity, along with Russia's sisters, came to Holy Cross in kuveždinski appendage - Entrance of the monastery.

Monasticism

It is important to note that the Kuveždin was the first female monastery in a renewed Serbia, which has given valuable experience of monastic life was extremely important for the reconstruction of the entire female monasticism in the country. Vavedenjski monastery in all its entitlement Metohija, so that, thanks to capabilities of the then Abbess Melanie was established by the very Typology, a workshop was organized embroidery in silk and gold, and operated the hospital service, which was in accordance with the original desire ktitorke. The intention was also to establish the monastery imternat women in this situation in the country during and after the war, but it has not been realized due to financial reasons.

In the courtyard of the monastery are buried respected vavedenjske Abbess Melanie, Angela, Varvara and Agni who have each left a personal stamp to the development and organization of the Belgrade monastery. Current nastojateljica mother Anastasia (Savković). In the churchyard are buried more and Metropolitan of Zagreb Dositej (1877-1945), Metropolitan of Skopje Joseph (1878-1957), Metropolitan Arsenije Buda (1883-1963), Metropolitan of Damascus (1892-1969) and Bishop Daniel Buda (1927-2002).

Strict monastic tipik was retained to this day. In addition to the regular daily worship, serve and akathist Holy Mother of God, the Presentation of the Blessed Virgin, the Cross of the Lord, the Lord Christ and St. Nicholas.

Entrance of the monastery had a very significant role and in a time of spiritual awakening of our people, its entry into the Church and the liberation of the communist legacy. In this period the monastery was the spiritual center of the capital, the place where the former monk Amfilohije (Radovic), Athanasius (Jevtic) and Irenaeus (Bulovic) formed a community newly baptized, spiritual, cultural and intellectual elite of Belgrade.

Melodi Choir

Sunday and holiday worship follows the Presentation Monastery Choir "Melody" that in 1991. established the wonderful Ljubojevic. It is considered one of the best Serbian choirs. This stylish striking composition that achieves extremely high performing achievements, brings a lot of shows and several music publications.''

The dormitory, which was done at the same time as the church was built and the Chapel of St. Nicholas.

[Небојша Јовановић]

[Anette]

Mnoooooogo lep manastir! Mati igumanija je bas super, komunikativna i vesela uvek. :wub:

[Небојша Јовановић]

јел често посећујеш овај Манастир

 

Јави се кад будеш долазила

[Anette]

Ne bas toliko cesto, daleko sam

 

[Danijela]

[Небојша Јовановић]

Хвала сестро Данијела

 

Виђам једну Рускињу стално ме пита за манастир...

 

Број телефона манастира је промењен сада је 011/3693 - 264

 

Званични сајт
http://www.vavedenjebeograd.net/pocetna.html

[Danijela]

nema na cemu.

ove fotografije sam snimila za ruski casopis koji je te godine imao za temu srpski manastiri.