Шта је ум?

[Андрееј]

пс... ум - разум... у и између редова св. Максима Исповедника...

    ... Ум јесте „орган мудрости“, а разум „орган знања“. Наиме, аналитички разум који одваја, прави разлику између једног и другог, треба да прати духовно созерцавање, духовно сагледавање које у стварима тражи њихов крајњи смисао. Након што разум чулност учини разумном (што ће рећи, након што се заузме исправан став према тварном), ум, односно духовно сагледавање треба да доведе до усхићења дискурзивност разума. Ово усхићење није скок изван разума нити превазилажење разума након којег би следила његова негација, него активирање свих вештина разума, његово надрационализовање које нипошто није антирационализовање. Надразионализација разума јесте његово одвајање од «клањања пред материјалним и идеалним датостима које открива» и његов скок у благодатно озарење вером која јесте «она димензија мишљења која омогућује да истина радосно и без бола пређе у вечну, контроли неподложну, надлежност Творца: Нека буде воља Твоја!». (Лав Шестов, Атина и Јерусалим). Треба укључити разум у акт интуитивног познања у којем ће разум од Бога добити своје оправдање. Јер „знање се не прихвата као крајњи људски критеријум, знање не оправдава постојање, оно треба од бића-постојања да добије своје оправдање. Човек хоће да мисли у оним категоријама у којима живи, а не да живи у оним категоријама у којима се научио да мисли“ (Лав Шестов). Знање јесте награда за веру и рађа љубав према Богу (400 глава о љубави - 2, 25) и претендује не на стицање предтава о Богу него на "бити у Богу"...

    ... Знање није схваћено као сакупљање информација (као дискурзивно-дедуктивно познање), него у смислу усмеравања односно вођења оног који сазнаје у познање својстава телесних и бестелесних бића „муњевитом интуицијом“. Такође, стицање знања захтева човеково хтење за истим, а хтење за знањем подразумева, са своје стране, подразумева догађај заједништва. Јер Истина открива истину и „душа не може стећи знање док јој се Бог не покаже и док се Бог к њој не спусти и док је не уздигне горе ка себи“. (види: Гностички стослови, 1, 31. „Мера“ примљеног знања зависиће од „,мере“ човекове, јер Бог уздиже онолико колико је „за људски ум могуће да прими“)...

    ... У човековој (не)могућности да својим „нагим“ умом достигне наге умности Бога Логоса „који беше као проста мисао у почетку са Оцем (у Себи)... изабрао је Он и сакупио (различите) историје, загонетке, приче и непрозирне речи, постајући тиме тело... Стога, наш ум не сусреће прво нагог Логоса, већ Оваплоћеног Логоса“ (Гностички стослови - 2, 60)....