Не каменом Брате...

[ликота]

Не каменом Брате..

Од када идем у Цркву( много је воде, морам себи признати... и деценија) од тада протекло, наилазио сам на људе који су као магнетофонска трака понављали: „ Ови су јуче дошли у Цркву, ја сам( са нагласком на ЈА) ишао, када нико није... кад сам ја Славу славио( ла)... кад сам ја Бадњак налагао( ла)... Подсјетише ме реакције појединаца са сајта, који замјерише ” новим„ дискутантима. Па они су ту од деведесет и неке( свака сличност са Балашевићем је намјерна. И увијек помислим... па зар не може бити бољи вјерник од мене неко ко је јуче дошао у Цркву, баш као што се то може односити и на овај сајт.

Не би било неког претјерено значајног разлога за ову моју писанију кад ти и такви ” са стажом„( зашто ме та ријеч неодољиво подсјећа на партију... ону што је дијелила књижице, али и бојкоте) не би по правилу отишли корака даље.

Откуд та неодољива потреба да се буде ” кристално чист„, ” на линији„,

да се ” не скрене са пута„( а у превише су се џада заклињали), да се баци каменом на ” колебљивце„, ” ненародне елементе„, ” петоколонаше„,

” стране плаћенике„, ” црнолатинаше„, ” расколнике„, ” секташе„...

Пароле наизглед сукобљене, из различитих епоха, али на наш велики јед

непогрешиво помиренејадном те истом( ја је називам) ” бољшевичком„ свијешћу.

Неке су од ових етикета и мени приписивали, махом су ти исти од бескомпромисних комуниста постајали бескомпромисни националисти( овдје су се у Црној Гори многи вратили истим путем па од горљивих Срба постали горљиви србомрсци, а ти исти су ме сумњичаво гледали јер нисам био довољно енергичан), па од националиста вјерници, од вјерника ” преподобни„...

Ево и овдје морам пазити на сваку ријеч како ми не би прикачили раскол, секташење, непослушност...

А ја бих само да останем оно што сам читав свој вијек био. Србин, а не велики Србин, Светосавац, а не ”преподобни„ и ” непогрешиви„,

човјек, а не људина...

И да никад не сметнем са ума мудрост отачку: ” Највише жубори тамо ђе је најплиће„”