Немогуће је скинути анатему са Лава Толстоја

[Guest Оливера]

НЕМОГУЋЕ ЈЕ СКИНУТИ АНАТЕМУ СА ЛАВА ТОЛСТОЈА

Објављено од стране Светигора на 21. новембар 2010.

МОСКВА, 18. новембра - Без обзира на високу оцјену стваралаштва Лава Толстоја, одлучење писца од Православне Цркве данас је немогуће преиначити, 100 година након његове смрти, пошто је Лав Толстој сам себе од Цркве одлучио, сматра секретар Патријарашког савјета за културу архимандрит Тихон (Шевкунов).

Одговарајући по благослову Његове Светости Патријарха Кирила, предсједнику Руског савеза Сергеју Стјепашину, отац Тихон је напоменуо да је Свети Синод својом одлуком од 20. фебруара 1901. године одлучио Толстоја „само констатовавши већ свршени чин – гроф Толстој је сам себе одлучио од Цркве.

Још кад је имао 27 година он је изнио идеју стварања нове вјере о чему свједоче његови дневници из тог доба, напомиње свештеник. А касније осјетивши да је близу циља, писац је оформио малу секту својих поштовалаца и пише „Јеванђеље по Толстоју“, при чему је главни објекат његових напада Православна црква.

Велики подвижници Цркве – свети праведни Јован Кронштатски, свети Теофан Затворник и многи други са горчином су признавали да је „гроф Толстој свој велики талентат искористио на рушење духовних и друштвених руских начела.“

„Последњи дани пишчевог живота говоре о тој мучној борби, која се дешавала у његовој души“, каже се даље у писму. Он је бјежао из свог завичајног гнијезда – Јасне Пољане, али не својим истомишљеницима – толстојевцима, него у најпознатији тадашњи руски манастир – Опптину пустињу, гдје су у то вријеме боравили старци подвижници. Покушавао је да се сретне са њима, али у последњем тренутку одустао је од тога, о чему је тада са горчином признао својој сестри – монахињи из сусједног Шамординског манастира.

Касније, на станици Астапово, предосјећајући свој крај наредио је да се пошаље телеграм у Оптину пустињу са молбом да му пошаљу старца Јосифа. Али, када су два свештеника стигла у Астапово, ученици који су били око писца и његове присталице нијесу дозволили тај сусрет.

„Црква се са огромним саосјећањем односила према пишчевој духовној судбини – рекао је секретар Патријарашког савјета за културу. Православци, као и раније поштују велики умјетнички таленат Толстоја, али као и прије, не прихватају његове антихришћанске идеје.“

Отац Тихон истиче то да православни читаоци цијене књижевно стваралаштво Толстоја, „међутим, пошто до измирења писца са Црквом није дошло (Толстој се није јавно одрекао својих трагичних заблуда), одлучење од Цркве, које је он сам себи учинио, не може бити скинуто“, а то значи да „га је немогуће канонски помињати“.

„Ипак саосјећајно срце сваког хришћанина, који чита умјетничка дјела великога писца, не може бити затворено за искрену и смирену молитву за његову душу“, пише свештеник у закључку.

Извор: Sedmitza.RU

[Guest Оливера]

Moj утисак, према овим информацијама је да је итекако желео нешто да каже монасима, али његови "ученици" нису допустили да дође до тог сусрета. Дешавају се такве ствари, као што видимо, и данас. Закаснио је, сувише дуго је чекао, а када је пожелео, био је сувише слаб...Добар наук за значајне људе, окружене похлепним, које та личност интересује толико, колико и сопствени интерес.

[obi-wan]

Da se i ja jednom slozim sa bratom Vladanom S. Ibrahimom... eheeeej

Bas bre brate Dragi, izabrao si najgoru rec da kazes o Majci... moze da se kaze da su neki ondasnji njeni vodji u Rusiji bili tako nesto, mada je i to...

I ko je kriv coveku (ovde Tolstoju) sto je krivao kako je krivao... to bi sad mogli da primenimo na nasu situaciju i lepo da kazemo "eto, kriva je SPC jer se ......... sa ovima/onima, pa je eto vl. Artemije ucinio sto je ucinio"... ne ide bre, nikako...

Nije ti ovo dobro promisljeno...

A Tolstoju Bog da bude milostiv, i kako samo On moze i ume useli ga u svoju blazenu vecnost...

[obi-wan]

@ Оль

Bas tako...

To i jeste tragika nase slobode, sto covek MOZE da zakasni za svoje sopstveno spasenje...

Otuda sve one potresne pouke Otaca o potrebnom pokajanju SAD i ODMAH, bez odlaganja...

[Guest Оливера]

Da se i ja jednom slozim sa bratom Vladanom S. Ibrahimom... eheeeej

Bas bre brate Dragi, izabrao si najgoru rec da kazes o Majci... moze da se kaze da su neki ondasnji njeni vodji u Rusiji bili tako nesto, ma da je i to...

I ko je kriv coveku (ovde Tolstoju) sto je krivao kako je krivao... to bi sad mogli da primenimo na nasu situaciju i lepo da kazemo "eto, kriva je SPC jer se ......... sa ovima/onima, pa je eto vl. Artemije ucinio sto je ucinio"... ne ide bre, nikako...

Nije ti ovo dobro promisljeno...

A Tolstoju Bog da bude milostiv, i kako samo On moze i ume useli ga u svoju blazenu vecnost...

Da li ovde nedostaju neke poruke Dragog i Stejepana Ibrahima? Ja ih ne vidim.

[obi-wan]

Sad i ja vidim da ih nema, neko je obrisao, ocigledno... eheeeej

[Guest Оливера]

Sad i ja vidim da ih nema, neko je obrisao, ocigledno... eheeeej

Но, добро, видећемо...За покајање никад није касно. Толстој је себи допустио да му се то деси под старе дане, кад више није могао да се извуче из круга "пријатеља". Самим тим, свештеници РПЦ ни до данас не знају шта је хтео да каже. Али одлазак у Оптину, сам по себи довољно говори.

[obi-wan]

Upravo je nestala i poruka djakona Ognjena, nesto cudno se desava... eheeeej

Za odlazak u Optinu si u pravu, sad... kako to uklopiti sa samim ucenjem Crkve, pitanje je...

[Guest Оливера]

Upravo je nestala i poruka djakona Ognjena, nesto cudno se desava... eheeeej

Za odlazak u Optinu si u pravu, sad... kako to uklopiti sa samim ucenjem Crkve, pitanje je...

Да наставимо кад поруке престану да нестају? Тема је врло занимљива.

[obi-wan]

Izuzetno je zanimljiva, pozivam bracu koji su obrisali ili cije su poruke obrisane da se opet jave, da nastavimo pricu...

[Огњен]

Ја сам обрисао своју поруку пошто није била везана за тему, друге нисам , немам ни овлашћење као модератор.

Брате Драги, није у реду рећи да се Црква то што си ти написао да јесте. Можеш да кажеш да су се неки људи из јерархије понели нечасно и још боље да то аргументујеш историјским чињеницама али реч коју користиш уз Цркву није прикладна. Молим те преформулиши то некако.

[obi-wan]

Napisao sam ovo, ali neki rob koji ne trpi slobodu je obrisao moju poruku..

Tolstoj je bio car! Retko se zna da je, recimo, Mahatma Gandi bio pod uticaju Tolstojevih ideja i da je Tolstoj savetovao Gandija za njegovu pacifističku politiku za oslobođenje Indije od britanskog kolonijalizma. Šteta to je došlo do razdora sa ruskom Crkvom jer su se pojedini njeni jerarhi***** sa ruskim carevima. Jer da oni nisu grešili, možda ni Tolstoj ne bi otišao u jeres..

Za ovo nisam uopste znao, ima li negde da se procita nesto o tome?

[Guest Оливера]

Napisao sam ovo, ali neki rob koji ne trpi slobodu je obrisao moju poruku..

Tolstoj je bio car! Retko se zna da je, recimo, Mahatma Gandi bio pod uticaju Tolstojevih ideja i da je Tolstoj savetovao Gandija za njegovu pacifističku politiku za oslobođenje Indije od britanskog kolonijalizma. Šteta to je došlo do razdora sa ruskom Crkvom jer su se pojedini njeni jerarhi *** sa ruskim carevima. Jer da oni nisu grešili, možda ni Tolstoj ne bi otišao u jeres..

Za ovo nisam uopste znao, ima li negde da se procita nesto o tome?

Драги очигледно не посматра ствар са стране ударца нанетом Православљу. Данас ми нет слабо ради, али од података колико штете је нането РПЦ ставовима грофа Толстоја писаћу другом приликом. Пустите сад Гандија, аман! Прво да видимо ово о чему сам причала, кад ми интернет буде боље радио.

Драги, пази шта пишеш, једна порука ти је већ обрисана од стране администрације због увредљивих израза.

Више нећу толерисати овакве изразе упућене јерарсима РПЦ.

[Guest Оливера]

Mi smo ovde SPC, ne RPC. A da je RPC odnosno da su jerarsi RPC vodili Hristovu nauku i ne carsku politiku, mnoge stvari u Rusiji ne bi se desile koje su se inače desile. Mi se u SPC ne pravdamo da je komunizam bila zavera ovih ili onih, nego posledica naše mlake vere, kazna za našu nepravdu. Mi smo bili krivi, niko drugi.. Ali mi isto znamo da je Bog voljan da podigne i one koji su najdublje pali. Mi pak nismo najdublje pali, ali morali smo da prođemo i tu fazu. Jer u svakom dobru ima neko zlo, i u svakom zlu ima neko dobro; zabadava Bog ništa ne dopuštava, mi moramo samo da vidimo i da se naučimo.

Za ovo nisam uopste znao, ima li negde da se procita nesto o tome?

http://en.wikipedia.org/wiki/The_Kingdom_of_God_Is_Within_You#Tolstoy.27s_relationship_with_Mahatma_Gandhi

http://en.wikipedia.org/wiki/A_Letter_to_a_Hindu

Драги, овде је свакако тема РПЦ и њен однос према лику и делу Л. Н. Толстоја.

[Guest Оливера]

Воспоминания преподобного Варсонофия Оптинского о Льве Толстом

21 ноября, 2010 •

Церковь борется за заблудших Своих чад, пока возможно. Преподобный старец Варсонофий Оптинский был направлен Синодом к отлученному от Церкви, но ныне находящемуся на смертном одре графу Льву Николаевичу Толстому.

Родственники писателя не допустили старца к умирающему.

Преподобный Варсонофий Оптинский

Важно бороться со страстями и искоренять их, так как одно только наружное благочестие не имеет цены. Иной по наружности и благочестив – он ходит в Церковь, пожалуй, поговеет, иногда и милостыню даст; но все это делает без участия сердца, а потому в случае какой-либо неудачи сразу отпадает от Бога, так как не носит в своем сердце Христа.

Толстой, например, обладал обширным образованием, но потерял Христа – и погиб. Был я послан к нему Синодом перед его кончиною. Приезжаю в Астапово, меня к Толстому не пускают. Я обращался к старшей его дочери – она отвечает мне письмом, правда вежливым, но с отказом. Обращаюсь к другой – та приезжает ко мне взволнованная и сообщает, что пустить меня к графу нельзя, так как, увидя меня, он непременно умрет. Напрасно я уверял, что не заведу с Толстым богословских споров, просил только допустить меня хоть издали благословить умирающего – нет, ничего не слушают.

Помню, в самый день смерти графа, утром, пришла ко мне мысль: не допустят ли меня сегодня к нему? Быть может, он покается и будет спасен. В это самое время пришли ко мне сказать, что граф умер. Так и погибла душа безвозвратно. А между тем как легко было ему спастись: я нес ему Тело и Кровь Христовы и шел простить и разрешить все его согрешения – «вольныя и невольныя».

Возвращался я из Астапова с грустью на сердце, так как миссия моя не была выполнена. Конечно, Господь «и намерения целует» и награждает человека за труд, а не за результаты труда, но все-таки мне было грустно. Конечно, Толстой теперь на Страшном Суде безответен; и митрополит прислал ему телеграмму, которую ему даже не передали. Церковью было сделано все для его спасения, но он не захотел спастись – и погиб. А когда-то он был благочестивым человеком, но, видно, это благочестие было только внешним.