Гимнастика и здравље

[Guest Светлана]

Степеницама до здравља

Свакодневно пењање уз неколико спратова до стана или канцеларије може знатно побољшати кондицију, али и смањити ризик од појаве срчаних тегоба

Једна од „најбоље чуваних тајни” у превентивној медицини је утицај ходања уза степенице на здравље. Тренери и кардиолози одавно су „мистерију” открили, те фудбалери данас често „скакућу” горе-доле трибинама стадиона како би се спремили за исцрпљујуће утакмице.

У данима пре „савремених медицинских чуда”, доктори су пацијенте водили у „шетњицу” степеницама да би проверили у каквој су им „форми” срце и плућа. Па чак и данас лекари људима који имају срчане тегобе кажу да могу водити љубав уколико се без напора попну уза степенице неколико спратова.

Зашто је ова „дисциплина” толико посебна да се њом практично може мерити опште стање организма, а посебно срца и плућа?

Канадски истраживачи одговорили су на ово питање излажући различитим напорима 17 здравих мушкараца у просеку старих 64 године. Њихов задатак био је да пешаче по равном, дижу тегове и да се пењу уза степенице. Испоставило се да је последње двоструко теже од „обичног” ходања и за 50 одсто захтевније од дизања тегова.

Управо због овога трчање уз неколико спратова себи могу да „приуште” пре свега млади без срчаних проблема. Ипак, сви остали могу учинити много за здравље лаганим, равномерним пењањем уза степенице.

Доктор Харви Сајмон, професор медицине на чувеном Универзитету Харвард, саветује: „Користите степенице кад год можете. Уколико до стана имате више спратова, правите паузе и идите полако, али лифт избегавајте. Употребљавајте га кад сте болесни или непосредно после оброка”.

Такође, једна од харвардских студија утврдила је да мушкарци који се дневно успењу уз најмање осам спратова имају за 33 одсто нижу стопу морталитета од оних који су неактивни. То је боље чак и од „шетача” који дневно пређу најмање два километра. И они имају нижу стопу морталитета од „љубитеља седења”, али за 22 одсто.

Што се тиче силажења низа степенице и „мита” да је оно једнако корисно као и пењање, то нажалост није тачно, иако лепо звучи. Наравно, свака активност помаже и доприноси здрављу, али, док гравитација срцу „отежава” успон, силазак му „олакшава”. Зато се на ходање „низбрдо” утроши мање од трећине калорија које се сагоре приликом пењања уза степенице. Такође, приликом силаска низа степенице користе се друге групе мишића, а додатни плус је што се на овај начин може поправити и осећај за равнотежу.

Да закључимо: колико одмах, почните да користите степенице уместо лифта. Најпре пређите један спрат, а када „утврдите градиво” постепено повећавајте њихов број. То је мали корак на путу ка великом циљу – вашем бољем здрављу.

Б. Д. П.

[објављено: 19/07/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/Medicina/Stepenicama-do-zdravlja.sr.html

[Guest Светлана]

Plivanje, zateže telo i opušta dušu

   

Srijeda, 22 Listopad 2008 11:19 

Zdrav život se ne može zamisli bez fizičke aktivnosti. Stručnjaci ističu da je najzdravija fizička aktivnost plivanje, jer ono angažuje sve grupe mišića, što blagotvorno deluje na srce, pluća, mišiće, zglobove… Plivanjem se jačaju i zatežu mišiči, postiže pravilno držanje tela i lepši izgled. Ne vaja se plivanjem samo telo, već se i smiruje psiha, pa su ljudi koji redovno plivaju opušteniji.

Da bi plivanje što više koristilo zdravlju treba naučiti kako se pravilno pliva. Svi stilovi plivanja su zdravi. Leđno plivanje je posebno korisno za diskuse kičme, jača mišiće leđa, ramena i ruku i prija ljudima koji imaju probleme sa kičmom. Delfin, koji je za mnoge plivače najteži stil, razvija ne samo mišiće ruku, već i čitav mišićni sklop. Kod prsnog plivanja, plivači koji ne vole da kvase glavu, naprežu vratni deo kičme. Na to, iako su povrede prilikom plivanja praktično nemoguće, treba obratiti pažnju. Delotvorno je menjati stilove u toku plivanja.

Plivanje podstiče rad srca i krvnih sudova, poboljšava snabdevenost srca i pluća kiseonikom, produbljuje disanje i povećava kapacitet pluća. Osim toga, deluje opuštajuće na nervni system, poboljšava pokretljivost zglobova, povoljno deluje na vezivnotkivo i omogućava bolju koordinaciju rada ruku i nogu. Preporučljivo je, ne samo za zdrave, već i za srčane i plućne bolesnike, sem za one sa srčanom i respiratornom insuficijencijom. Svi srčani, kao i drugi hronični bolesnici, pre plivanja treba da se konsultuju sa lekarom.

Plivanjem se trenira celokupna muskulatura tela, ruke, ramena, leđa, grudni koš, zadnjica i noge, stiče se zavidna kondicija i izdržljivost, pa se usporava proces starenja. Osim što produžuje mladost, plivanje koristi i lepoti tela. Voda stvara otpor kretanju, pa se izgrađuju i jačaju mišići grudnog koša, leđa i vrata, učvršćuju mišići bedra, zadnjice i nogu te se, posebno leđnim plivanjem, povećavaju i jačaju grudi. Tako ojačani mišići čvrsto drže i rasterećuju zglobove, pa se oni laganije pokreću, mnogo su manje podložni degenerativnim promenama, a kod već obolelih tegobe se smanjuju. Zbog prividno manje težine tela u vodi, pokreti se lakše izvode, što je posebno značajno za obolele od spondiloze, artroze i ostalih bolesti koštano-zglobnog sistema. Zato je bolesnicima mogo lakše da vežbaju obolele zglobove i kičmu u vodi, nego na suvom. Osim toga, plivanjem se troše kalorije i podstiče mršavljenje (za trideset minuta izgori otprilike 350 kalorija!).

Rekreativno plivanje smanjuje stres, pa se posebno preporučuje ljudima, koji rade na odgovornim radnim mestima. Psihoterapeuti ističu da su ljudi koji redovno plivaju sigurniji u sebe, dobro raspoloženi i deluju vitalno. Zato preporočuju plivanje najmanje dva-tri puta nedeljno. Starijima je ono idealno za očuvanje kondicije i prevenciju srčanih, plućnih i reumatičnih bolesti, ali i kao svojevrstan “eliksir” za produženje mladosti.

Idealna temperatura vode za plivanje je 25-26 stepeni, a maloj deci oko 28. Voda hladnija od 22 stepena preporučuje se samo ljudima, koji su od detinjstva navikli na hladnu vodu. Najidealnije je plivanje ujutru i to dva sata posle jela, ako je obrok bio obilniji. Leti treba biti oprezan i postepeno ulaziti u vodu. Ljudsko telo ima više od 80 procenata vode, pa je zato za održavanje na vodi potrebno samo malo gurati vodu naniže. Zanimljivo je da je morska voda gušća, pa je i plivanje u njoj lakše nego u slatkoj vodi.

Zbog povoljnog delovanja vode na čovekovo psihofizičko zdravlje plivanje se preporučuje svima, bez obzira na pol i godine. Bilo bi idealno da se plivanje ne ograniči samo na letnje mesece, već da se upražnjava stalno, jer je to najbolji način da se održi kondicija, stekne i sačuva dobra linija i što je najvažnije očuva zdravlje.

http://www.porodicnilekar.net/index.php?option=com_content&view=article&id=198:plivanje-zatee-telo-i-oputa-duu&catid=59:zdravlje-mukaraca&Itemid=78

[Guest Светлана]

Gojaznost zbog kancelarije

21/7/2009

Kancelarijski posao dovodi do povećanja gojaznosti, upozoravaju američki stručnjaci, koji predviđaju da će do 2015. godine u svetu biti dve milijarde ljudi sa preteranom telesnom težinom.

Oni navode da su faktori rizika stres, prekovremeni rad i aktivnosti koje se obavljaju u sedećem položaju.

Najnovije istraživanje američkih naučnika pokazalo je da kancelarijski posao dovodi do povećanja gojaznosti, a mnogi zaposleni nisu svesni rizika od toga što ceo dan provode sedeći.

"Gojaznost je epidemija, koja se širi uznemirujućim tempom", kaže Džon Evans, predavač Harvardske škole za javno zdravlje, koja sarađuje sa kiparskim Međunarodnim institutom za očuvanje prirode i javno zdravlje.

Sve je izraženija veza između gojaznosti i uslova na radnom mestu, budući da ono postaje druga kuća, a tradicionalne prehrambene navike zamenjuje konzumiranje brze hrane, bogate štetnim, zasićenim masnim kiselinama, upozorava Evans.

Do 2015. godine u svetu će biti dve milijarde ljudi sa preteranom telesnom težinom, a više od 700 miliona će biti gojazno, tvrde istraživači pomenute dve ustanove, koji su obavili studiju o fizičkoj aktivnosti i navikama na poslu širom EU.

Među faktore rizika od gojaznosti na radnom mestu profesor epidemiologije na Atinskom univerzitetu Atina Linos ubraja i stres vezan za posao, prekovremeni rad i aktivnost koja se nužno obavlja za stolom.

Studija je pokazala da 19 odsto Holanđana i 31 odsto Iraca na poslu ne obavlja nikakvu fizičku aktivnost, dok 55 odsto Grka i čak 61 odsto Francuza uopšte ne upražnjava bilo kakvu fizičku aktivnost.

Istraživači ističu da je za gojaznost odgovoran i nedostatak mesta na poslu gde bi zaposleni mogli da drže i jedu svoju hranu, kao i nedostatak prostorija za vežbu.

Zbog toga bi, smatraju naučnici, poslodavci morali da podstiču fizičku aktivnost zaposlenih, kao i da stvore uslove za "fitnes" pauze u kancelarijskoj rutini.

Izvor: Tanjug

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=1006

[чтец Филип]

Људи, идите на џогинг мало да трчите, то Вам је моја препорука  klapklap, боље то него да седите за компом  kucanje

[Перса]

Имаш право чтец Филип, одох у шетњу.