филмски фестивали

[deda]

Награде 62. Канског фестивала

Žiri 62. Filmskog festivala u Kanu dodelio je "Zlatnu palmu" filmu austrijskog reditelja Mihaela Hanekea "Bela traka", saopšteno je na svečanoj dodeli nagrada u sali "Limijer" u festivalskoj palati u Kanu.

Hanekeov film, snimljen u crno-beloj tehnici, mračna je priča koja preispituje teme krivice, nepoverenja i osvete među stanovnicima nemačkog gradića pred početak Prvog svetskog rata. Haneke je već nagrađivan u Kanu - za film "Cache", koji je pored nominacije za Zlatnu palmu, osvojio priznanje za najbolju režiju, nagradu ekumenskog žirija i FIPRESCI nagradu.

Gran Pri, druga po važnosti nagrada na festivalu u Kanu, dodeljen je francuskom reditelju Žaku Odijaru, za zatvorsku dramu „Prorok“ (Un prophete).

Za celokupno životno delo, nagrađen je francuski reditelj Alen Rene. Nagradu za više od 50 godina rada, 86-godišnjem Reneu, autoru remek dela sedme umetnosti kao što su "Hirošimo ljubavi moja" i "Prošle godine u Marijenbadu", uručila je predsednica žirija, francuska glumica Izabel Iper.

Za najbolju glumicu proglašena je Šarlot Gensbur, za ulogu u filmu "Antihrist" Larsa fon Trira (von Trier), u kome glumi ženu koja je psihički obolela nakon gubitka deteta.

Najbolji glumac, po oceni žirija, jeste austrijski glumac Kristof Valc. On je nagrađen za ulogu SS oficira u filmu „Prokletnici“ (Inglorious basterds) Kventina Tarantina (Quentin), koji će naša publika moći premijerno da pogleda 20. avgusta.

Za najboljeg reditelja proglašen je Filipinac Briljant Mendoza, za film "Kinatay".

Zlatnu kameru za najbolje debitantsko delo dobio je film "Samson i Dalila" Australijanca Varvika Torntona (Warwick Thornthon). Film je priča o ljubavi dvoje adolescenata u jednoj izolovanoj aboridžinskoj zajednici usred australijske pustinje.

Nagrada žirija dodeljena je ravnopravno britanskoj rediteljki Andrei Arnold za film "Fish Tank" i Park Čan-Voku iz Koreje za ostvarenje "Thirst".

Nagradu za najbolji scenario dobio je film kineskog reditelja Lou Jea „Prolećna groznica“ (Spring fever).

Najbolji kratkometražni film po oceni žirija je "Arena" portugalskog reditelja Žoaoa Salavize.

Festival, koji je počeo 13. maja, završen je ceremonijom uručenja nagrada. U trci za Zlatnu palmu ove godine bilo je dvadeset naslova, čiju režiju potpisuju imena kao što su Kventin Tarantino, Ken Loač, Ang Li, Pedro Almodovar, Lars fon Trir, Džoni To, Gaspar Noe i Džejn Kampion.

Na otvaranju festivala prikazan je animirani film „Up“ iz produkcije kompanije „Pixar“, dok je festival zatvorio film holandskog reditelja Jana Kunena „Koko Šanel i Igor Stravinski“. Uloge čuvene dizajnerke i slavnog kompozitora tumače francuska glumica Ana Muglali i danski glumac Meds Mikelsen. Film „Koko Šanel i Igor Stravinski“ u bioskope u Srbiji stiže u novembru ove godine.

Poslednji film pokojnog australijskog glumca Hita Ledžera „The Imaginarium of Doctor Parnassus“ koji je režirao Teri Gilijam, prikazan je van konkurencije.

Jedini srpski reditelj koji se ove godine našao u kanskoj selekciji je Vladimir Perišić, u programu "Nedelja kritike", sa prvim dugometražnim filmom, "Obični ljudi" (Ordinary people), urađenim u srpsko-francusko-švajcarskoj koprodukciji.

Festival u Kanu održava se po 62. put, a žirijem je predsedavala francuska glumica Izabel Iper.

U žiriju su bili i američki reditelj Džejms Grej i indijska glumica Šamila Tagore, praunuka pesnika Rabindranta Tagore, kao i britanski pisac i scenarista Hanif Kureiši i glumica Robin Rajt Pen, žena američkog reditelja i glumca Šona Pena, koji je predsedavao kanskim žirijem prošle godine.

преузето са:  http://www.b92.net/kultura/film/vesti.php?yyyy=2009&mm=05&nav_id=362279

[vinston]

Svetska animacija u Zagrebu

Svetski festival animiranog filma Animafest u Zagrebu, prikazaće u dugometražnom izdanju od 2. do 7. juna deset filmova u glavnom takmičarskom programu, uz još četrdesetak ostvarenja u drugim programima, te niz pratećih događaja - diskusija, okruglih stolova, radionica i izložbi.

Animafest će biti svečano otvoren u kinu Europa nakon izložbe “Život bez Gabrielle Ferri”, performansom u režiji Željka Zorice Šiša i obraćanjem festivalskog vođstva (Olinka Vištica, Dana Budisavljević i Vjera Matković) i umetničkog direktora Krešimira Zimonića, koji je stavio naglasak ove godine na autorsku animaciju.

Alex Alexeev, koji je osvojio simpatije i nagradu publike Animafesta prošlogodišnjim hitom “KFJG No.5”, vraća se ove godine kao autor dve festivalske špice, a na bini će se pojaviti i Olga i Priit Pärn, čiji će film “Život bez Gabrielle Ferri” biti prikazan odmah po otvaranju.

Prvi festivalski dan biće završen evropskom premijerom nedavno završenog filma “Masni Boogie” argentinskog autora Gustava Cove.

Takmičarski program Animafesta, koji će biti održan u bioskopima Europa i Movieplex, biće i dva ostvarenja žena-autorki, što je još uvek retkost u dugometražnom animiranom filmu - biće prikazani američki film “Sita peva blues” Nine Paley i “9,99 $” izraelske autorke Tathie Rosenthal.

Među filmovima u konkurenciji je i “Mary and Max” oskarovca Adama Elliota o neobičnom prijateljstvu usamljene osmogodišnje devojčice iz predgrađa Melburna i 44-godišnjeg Njujorčanina jevrejskog porekla.

Na Animafestu biće prikazana i Svetska panorama filmova koji nisu ušli u trku za Gran pri, ali su zbog umetničke vrednosti i zanimljivosti uvršteni u program, a kao specijalna poslastica za ljubitelje animacije najavljene su projekcije “Noćno kino” - četiri neobična filma “pomaknutih” priča i tehnika namenjena isključivo odraslima.

Među njima su “Afro samuraj: Uskrsnuće”, za koji su muziku radili RZA i članovi Wu Tang Clana, te “Mi smo strejndžeri” autora M dot Strangea, koji je specifičan zbog neobičnog načina preplitanja tradicionalnih i kompjuterskih tehnika.

Najavljena je i retrospektiva od tri dugometražna i osam kratkih filmova renomiranog francuskog autora Michela Ocelota, dobitnika Gran prija Animafesta 2007.godine.

Animafest je za decu organizovao tri radionice i odabrao zabavne, ali i poučne filmove u dva tematska bloka - “Prostor i energija” i “Ja, moje telo i mediji”.

I ove godine biće održan Regionalni forum za razvoj projekata, takozvani Pitching forum, na kojem će se šest projekata takmičiti za nagradu Zlatni Zagreb, vrednu 3.000 evra.

U okviru foruma, biće održane i diskusije o mogućnostima finansiranja animiranog filma u Evropi, a u prostorima Francuskog instituta, ovogodišnjeg Animafestovog partnera, okrugli sto o edukaciji kroz animaciju.

Publika će imati priliku da se susretne s brojnim autorima i prisustvuje master klasu američkog crtača i animatora Billa Plymptona, autora filma “Idioti i anđeli” koji će biti prikazan u takmičarskom programu.

Program Posebnih projekcija obuhvata dokumentarac Gabrielle Zucchellia “Quirino Cristiani: tajna prvih animiranih filmova”, posvećen autoru prvog dugometražnog animiranog filma koji je, nažalost, izgubljen u požaru, pa je ovo jedinstvena prilika da se više sazna o liku i delu tog velikog inovatora.

Prateći program obuhvata izložbu “Život bez Gabrielle Ferri" autora Olge i Priita Pärna, koja će biti otvorena u galeriji ULUPUH.

Pärn je dobitnik nagrade za životno delo prošlogodišnjeg Animafesta, a sa suprugom Olgom Pärn izlaže radove njihovog poslednjeg animiranog filma “Život bez Gabrielle Ferri”, koji će biti prikazan u konkurenciji.

Biće otvorena i izložba “Strah(ovi) od tame" u Kuli Lotrščak, koja predstavlja radove šest crtača i animatora, autora ovogodišnjeg animiranog filma istog naziva (Blutch, Charles Burns, Marie Caillou, Lorenzo Mattotti i Richard Mc Guire, te autor animiranih poveznih špica filma Pierre Di Sciullo).

Animafest se održava od 1972. godine, a od 2005. preveden je u godišnje izdanje-neparnu godinu posvećuje dugometražnom filmu, a parnu kratkometražnom.

Sajt Animafesta je www.animafest.hr, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

[deda]

Pod sloganom „ Sa nitratnih razglednica“ u Muzeju Jugoslovenske kinoteke će se od 6. do 14. juna održati XI po redu festival nitratnog filma.

Iz perioda 1999. godine kada su bombe i vatre svuda oko nas bili, iz straha da će  mnogo toga u slučaju raketiranja nitratnih depoa zauvek nestati, osnovan je Festival  nitratnog filma.

6. juna se obeležava  šest decenija rada  Jugoslovenske kinoteke. Prema rečima direktora kinoteke gospodina Zelenovića završena je prva faza rekonstrukcije zgrade. Ceo projekat je vredan pet miliona eura.  Do sada je utrošeno četiri miona ali nedostaje još oko 2 miliona za opremanje enterijera. Ostatak pare će se potražiti od Evropskog investiocione banke, koja će najverovatnije odobriti sredstva kako bi se muzej konačno premestio u zgradu kakvu zaslužuje.  Da podsetimo zgrada je sagrađena 1846. godine, a u periodu od 1869-1961 godine je bila prva Beogradska opština.

Država je dala zgradu da se pretvori u muzej Jugoslovenske kinoteke 1995. Godine, međutim 2000. godine zgrada je vraćena direkciji za imovinu. Za tu vest prema rečima Zelenovića su saznali iz novina. Kada su pitali o čemu se radilo zbog čega je vraćena zgrada, dobili su odgovor da je prema nacionalnom investicionom planu trebalo da se napravi ogromna robna kuća!

Ovogodišnji Festival otvoriće prvi rastaurisani film, delo naših mladih stručnjaka. Reč je o filmu „Sreća“ iz 1928. godine, Stevana Miškovića.  Još su veća očekivanja od prijema u javnost kolekcije najstarijih srpskih filmova producenata Svetozara Botorića i Đoke Bogdanovića. Imaćemo prilike da vidimo i prvi film o Beogradu u pitanju je „Beograd po zimi“ iz 1914. godine. Biće prikazano ukupno sedamdeset filmova,  četrnaest arhiva iz trinaest zemalja. Publika će imati priliku da vidi retrospektivu filmova poljskog reditelja Andžeja Vajde, koja počinje filmom „Pokolenje“(1965), a završava se filmom „Katina“ iz 2007. godine. 

Najpoznatiji gosti Festivala su veliki grčki reditelj i prijatelj Jugoslovenske kinoteke Teo Angelopulos, koji će doći specijalno na otvarasnje novog Odeljenja za digitalnu restauraciju Arhiva Jugoslovenske kinoteke 8. juna i  poznati britanski istoričar filma i dugogodišnji umetnički direktor najznačajnijeg svetskog festivala nemog filma u Pordenoneu, Dejvid Robinson, koji će održati i predavanje 11. juna za sve zainteresovane ljubitelje filma.

Kao vrhunac festivala biće gostovanje orkestra Helgeland Sinfonieta iz Norveške, koji će uz pomoć Kraljevskih gudača Svetog Đorđa uživo u „Sava Centru“, 11. Juna, svirati na projekciji filma „Plodovi zemlje“ (1921) Gunara Somerfelda, a rađen po romanu Knuta Hamsuna iz 1917. godineo.

Napomena za studente filmske režije i umetničkih škola projekcije su besplatne uz indeks.

преузето са:  www.filmske-radosti.com

[vinston]

Preporuchujem da odgledate film "Sreca" Stevana Miskovica.

uostalom imate izbor od 70 filmova, pa izvolite i uzivajte

[deda]

Počinje Cinema City

Internacionalni festival filma i medija Cinema City u Novom Sadu svečano će početi 6. juna u Srpskom narodnom pozorištu premijerom domaćeg animiranog filma “Technotise: Edit i ja” Alekse Gajića, a do 14. juna predstaviće na lokacijama širom grada oko 150 ostvarenja u 16 selekcija, uz brojne paralelne programe.

Festival će otvoriti slavni meksički pisac, scenarista, reditelj i jedan od najoriginalnijih pripovedača današnjice Giljermo Arijaga (Guillermo Arriaga), koji je i autor scenarija za film “21 gram” Alehandra Gonzalesa Injaritua, sa Šonom Penom, Naomi Vots i Benisiom del Torom u glavnim ulogama. Arijaga prvi put gostuje u Srbiji.

Taj film će biti prikazan na specialnoj projekciji prvog dana festivala, na žurci otvaranja festivala Cinema City, na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Nakon projekcije filma, na mestu bivše bine vorld muzike festivala Exit, nastupiće LTJ Bukem i MC Conrad, Mulinex, Matt-U, DJ Flip i Ahmaad, a ulaz na oba događaj je besplatan.

Filmski program obuhvata tri takmičarske selekcije - za Gran pri takmiče se filmovi iz selekcije nezavisnog internacionalnog filma “Exit Point”, fokusirane na temu egzistencijalizma, dok će se za nagrade u okviru selekcije “Nacionalna klasa” takmičiti deset domaćih ostvarenja snimljenih tokom protekle godine.

Takmičarska selekcija “Up to 10000 bucks” predstaviće filmove snimljene budžetom do 10.000 dolara, odabrane na osnovu konkursa, u selekciji reditelja Dejana Zečevića.

Selekcija “Nacionalna klasa” obuhvata filmove “Beogradski fantom” Jovana B. Todorovića, “Čekaj me, ja sigurno neću doći” Miroslava Momčilovića, “Hitna pomoć” Gorana Radovanovića, “Jesen u mojoj ulici” Miloša Pušića, “Neko me ipak čeka” Marka Novakovića, “Obični ljudi” Vladimira Perišića, koji je premijerno prikazan na proteklom Kanu, “Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića, “Tamo i ovde” Darka Lungulova, proglašen najboljim filmom o Njujorku na nedavnom festivalu Trajbeka, nagrađivanu “Turneju” i kandidata Srbije za Oskara, u režiji Gorana Markovića, te “Život i smrt porno bande” Mladena Đorđevića, dobitnika nagrade “Nebojša Đukelić” na ovogodišnjem FEST-u.

Cinema City, u organizaciji Udruženja Exit, biće održan na dvadesetak lokacija, a u revijalnom programu prikazaće neka od najznačajnijih filmskih ostvarenja ove godine, uz muzičke filmove, omaže, najbolje regionalne filmove prema izboru Sarajevo film festivala, lektiru filmske komedije, kao i najnovija ostvarenja atraktivnih svetskih kinematografija.

Ovogodišnji festivalski centar biće Srpsko narodno pozorište, a filmovi će biti prikazivani u pet zatvorenih i tri bioskopske arene na otvorenom.

“Bogatstvo naroda” (Wealth of Nations) naziv je medijskog programa festivala Cinema City koji istražuje uticaje liberalne ekonomije i finansijskog sektora na stanje društva i pojedinca.

Program se sastoji od izložbe i konferencije na kojima će učestvovati ekonomisti, sociolozi, umetnici, filozofi i teoretičari kulture.

Najavljen je i bogat akademski program u okviru kojeg će biti pokrenute značajne teme filmske umetnosti i industrije.

Za večernje časove najavljena su raznovrsna muzička dešavanja.

преузето са:  www.seecult.org

[deda]

Cinema City delom i u Balkanu

Deo filmskog programa drugog Internacionalnog festivala filma i novih medija Cinema City, koji je svečano otvoren 6. juna u Novom Sadu, imaće priliku da vidi i publika u Beogradu, od 9. do 15. juna - u bioskopu Balkan.

Filmovi koji će biti prikazani u Balkanu izabrani su iz četiri od ukupno 16 selekcija novosadskog festivala, a reč je o osam naslova, uz film iznenađenja na kraju - jedan od nagrađenih u Novom Sadu.

Beogradska publika videće rusko - bugarsku koprodukciju “Zarobljenik” (Aleksei Uccitel) o 24 sata u životu dva ruska vojnika koja u vrletima čečenskih planina zarobljavaju mladog čečenskog borca, delikatno otkrivajući mušku intimnost u ratu, trenutke tokom borbe koji nisu česta tema ratnih filmova, apsurdnost i teror, tanane vojničke muke.

Biće prikazan i meksički film “Kolumbijska veza” (René Villarreal), moderna ljubavna bajka o životu kolumbijskih doseljenika u Meksiku, zatim meksičko-španski “Izgubljene stvari” (Andrea Martínez) o neobičnom hobiju žene koja opsesivno skuplja izgubljene, zaboravljene ili odbačene stvari ljudi koje ne poznaje, a potom ih brižljivo slaže u kutiju koju čuva ispod kreveta.

Biće prikazan i turski film “Školjka” poznatog turskog pesnika, scenariste i reditelja Ujgara Asana (Uygar) o usamljenom mladiću koji, nakon otvaranja jednog pisma, počinje da se pretvara da je neko drugi.

Najavljen je i argentinski film “Ta divna samoća” (Martín Carranza, Victoria Galardi) koji prikazuje neurotičnu devojku koja se, nakon što je ostavi dečko, zavetuje na tri godine samoće. Stvari se dodatno komplikuju kada je pozove bivši dečko, i predloži joj da ponovo budu zajedno. Njen nedokučiv i neobičan svet čine i njena majka, koja se brine za nju, ali sa kojom kontakt održava samo putem telefona, i otac kojeg jako retko viđa.

Publika će videti u Balkanu i dokumentarni film o danskom muzičkom festivalu Roskilde (režija Ulrik Wivel), kao i dva filma čuvenog Dona Letsa (Letts) - “The Clash:Zapadni put do sveta”, sa članovima engleskog pank benda Kleš u glavnim ulogama, uz snimke sa koncerata, still fotografije i drugi materijal, te “Punk: Stav” (glavne uloge K.K. Barrett, Roberta Bayley, Jello Biafra, Glenn Branca), originalni pogled na pokret koji je redefinisao popularnu muziku i modu, zapretio establišmentu, i odobrio nezavisan, "uradi sam" stav.

Cinema City zvanično je otvoren 6. juna u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu domaćim filmom “Technotise: Edit i ja” Alekse Gajića, nakon predstavljanja žirija i dodele nagrade specijalnom gostu festivala, slavnom meksičkom scenaristi, reditelju i pisacu Giljermu Arijagi.

Nagradu za poseban doprinos svetskoj kinematografiji Arijagi je uručio pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić, nakon dobrodošlice direktora festivala Miloša Ignjatovića i predstavljanja selektorke “Exit Point” programa Dubravke Lakić i umetničkog direktora Ivana Lalića.

Predstavljen je i žiri za selekciju “Exit Point” - turski glumac i reditelj Tunčel Kurtiz, saradnjik festivala u Berlinu, Minhenu i Roterdamu Martin Blejni, reditelj, scenarista i producent Ivan Fila, makedonska glumica Labina Mitevska i direktor holandskog filmskog festivala Holland Film Meeting Elis Drisen.

U skladu s programskom koncepcijom da prikazuje i promoviše filmove mladih i neafirmisanih autora, 18. juna u Balkanu biće premijerno prikazan i prvi igrani film mladog reditelja Gregora Zupanca “Mediteran”.

преузето са:  www.seecult.org

[Guest Светлана]

Петак, 26. јун 2009.

Први међународни фестивал спортског филма, видеа и телевизије

У Музеју кинотеке у Београду сутра почиње Први међународни фестивал спортског филма, видеа и телевизије. Свечано отварање биће у Галерији хола РТС-а у Таковскoj 10, а присуствоваће му и професор Франко Аскани, председник Међународне федерације за спортски филм и телевизију  (FICTS), као и председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац. Том приликом биће уручене награде покровитељима фестивала и премијерно емитована специјална репортажа спортске редакције РТС-а.

Филм „Марадона”, нашег чувеног редитеља Емира Кустурице, отвориће фестивал, а улазак на пројекцију је бесплатан. После тога биће приказана остварења аутора из десетак земаља света.

Љубитељи седме уметности и спорта имаће јединствену прилику да виде кратке филмске форме о историји фудбала, аутомобилизма и спортских манифестација које промовишу мир међу народима.

У недељу и понедељак биће приказани филмови о Драгану Шекуларцу, историји фудбала и бачким олимпијцима.

Остварење директора Кинотеке Динка Туцаковића, под називом „Заборављени Гран при”, о јединој трци Формуле 1 у Београду, одржаној 1939. године, затвориће фестивал у уторак, 30. јуна, после чега ће уследити и свечана додела награда.

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1349864

[deda]

Otvoren 56. Pulski festival

Pulski festival igranog filma svečano je otvoren 18. jula u Areni tradicionalnim podizanjem festivalske zastave i vatrometom, uz svetsku premijeru prvog od rekordnih deset filmova u nacionalnom takmičarskom programu - romantične komedije “Verujem u anđele” Nikše Sviličića, debitantskog igranog dugometražnog filma odnedavnog direktora Hrvatskog audiovizuelnog centra (HAVC).

Publici u jedinstvenom ambijentu Arene prikazani su inserti domaćih filmova u konkurenciji, kao i međunarodne selekcije “Europolis - Meridijani” i omaža španskom reditelju Pedru Almodovaru, a 56. festival zvanično je otvorio gradonačelnik Pule Boris Miletić, koji je rekao da mu srce zaigra kada vidi punu Arenu i ocenio da sve dok Pula ima toliko publike nema straha ni za nju ni za hrvatski film.

Miletić je izrazio nadu da će filmski festival u Puli doprineti i da taj grad dobije status evropske prestonice kulture 2019. godine.

U ime ministra kulture Bože Biškupića, publici se obratila državna sekretarka Nina Obuljen, izražavajući zadovoljstvo domaćom filmskom produkcijom između dva festivala, kao i radom HAVC-a, uz čiju je podršku i nastala većina filmova u Nacionalnom programu 56. Pule.

Nina Obuljen poželela je publici da se složi sa žirijem kao prošle godine, a ujedno ju je i pozvala da pomogne interesovanjem i podrškom filmu, jer su gledaoci, kako je istakla, život filmske umetnosti.

Publika je imala priliku u dva bloka da pogleda inserte sa kraćim izjavama reditelja deset filmova u konkurenciji za Zlatnu arenu, među kojima su omnibus “Zagrebačke priče”, “Crnci” Zvonimira Jurića i Gorana Devića, “U zemlji čudesa” Dejana Šorka, “Čovek ispod stola” Nevena Hitreca, “Kenjac” Antonija Nuića, “Ljubavni život domobrana” Pave Marinkovića, “Metastaze” Branka Šmita (Schmidt), “Blizine” Zdravka Mustaća i “Penelopa” Bena Ferisa (Ferris).

Povodom “Vjesnikove” nagrade “Krešo Golik” za životni doprinos filmskoj umetnosti, koja je dodeljena Relji Bašiću, glumac Dražen Čuček i sopran Marija Kuhar Šoša oživeli su scenu iz Golikove ljubavne komedije “Ko peva, zlo ne misli”, u kojoj je Bašić i ostvario jednu od najpoznatijih uloga, a proglašena je svojevremeno najboljim hrvatskim filmom svih vremena.

Svečano otvaranje, koje je direktno prenosila Hrvatska televizija, vodili su glumci Dora Fišter i Damir Markovina, a uoči spektakularnog vatrometa, koji je ove godine ispaljen sa dve lokacije kako bi mogli bolje da ga vide i građani van Arene, nastupili su i solisti baleta Tomislav Petranović i Azamat Nabiulin.

Međunarodni program “Europolis - Meridijani” obuhvata francuski krimi triler “Ubica” (režija Cedric Anger) o intrigantnom donosu zločinca i žrtve, dramu “Volela sam te toliko dugo” (Philippe Claudel), za koju je Kristin Skot Tomas (Scott Thomas) dobila Evropsku filmsku nagradu, zatim dramu “Modrobradi” (Catherine Breillat), nekonvencionalnu adaptaciju bajke o devojci koja je stala na kraj okrutnom ubici žena, te japanski duhoviti film o detinjstvu, odrastanju i starenju slikara “Ahil i kornjača” Takešija Kitana, prikazan premijerno u Veneciji prošle godine.

Biće prikazan i “Tulpan” Sergeja Dvorcevoja, britanski “Povratak u Brajdšid” Džulijana Džerolda (Julian Jarrold), “Zarobljenik” Alekseja Učitelja, prikazan i na 44. Karlovim Varima o dvojici ruskih vojnika koji koriste mladog zarobljenog Čečena kako bi se domogli slobode.

Među filmovima u međunarodnom programu najavljeni su i “Raj je zapadno” Koste Gavrasa, duhovita drama o pustolovinama mladog ilegalnog imigranta u EU, kojom je zatvoren Berlinale ove godine, ljubavna drama “Francuski žigolo” (Josiane Balasko) o zaposlenom oženjenom mladiću koji vodi dvostruki život, pružajući u slobodno vreme seksualne usluge bogatim gospođama, “Inspektor Belami” Kloda Šabrola (Claude Chabrol) sa Žerarom Deparđeom (Gérard Depardieu) u ulozi slavnog pariskog inspektra, te kineski ratni spektakl “Crvena stena” Džona Vua (John Woo), najskuplja azijska produkcija svih vremena, koja će biti prikazana van konkurencije.

Biće prikazan i “Absurdistan” (Veit Helmer), alegorijska komedija u kojoj žene fiktivnog sela muževima uskraćuju seks dok u njihovo zabačeno selo ne vrate dotok vode, zatim “Krvava grofica” (Julie Delpy) o zloglasnoj mađarskoj plemkinji Eržebet Batori (Erzsébet Báthory) koja je održavala mladoliki izgled žrtvujući mlade device, te “Krajolik br. 2” Vinka Möderndorfera iz Slovenije o masovnim ubistvima posle Drugog svetskog rata.

Najavljen je i Popularni program premijera u Areni, u okviru kojeg će van konkurencije biti prikazan i krimi triler američkog reditelja Majkla Mana (Michael Mann) “Gangsteri”, sa Džonijem Depom (Johnny Depp) i Kristijanom Bejlom (Christian Bale) u glavnim ulogama.

Među novitetima je program “Hrvatski filmski fokus” koji će omogućiti hrvatskim i stranim gostima da od 21. do 24. jula vide sve filmove u Nacionalnom programu, kao i program “Najbolje od Dana hrvatskog filma”, a 25. jula i program filmova u nastanku, kojim Pulski festival želi da ojača funkciju “odskočne daske” domaćeg filma u svet.

Direktori i selektori stranih festivala i strani kritičari i novinari učestvovaće 25. jula na diskusiji o ovogodišnjoj hrvatskoj filmskoj produkciji s hrvatskim redateljima, producentima i drugim filmskim umetnicima i radnicima, a među gostima će biti izvršni direktor Eurimaža (Eurimages) Robert Ola, te predstavnici festivala u Kanu, Veneciji, Karlovim Varima, Kotbusu, Alpe-Adria u Trstu, Sarajevo film festivala i Festivala “Braća Manaki” u Bitoli.

Među filmovima u nastanku, koji su uglavnom već snimljeni, biće predstavljeni dugometražni igrani “Neka ostane među nama” Rajka Grlića, “Raj na zemlji” Ognjena Sviličića, “72 dana” Danila Šerbedžije, “Bella biondina” Daniela Marušića, koprodukcijski omnibus “Neke druge priče” (Hanna Slak, Ivona Juka, Ines Tanović, Ana Roši i Marija Džidževa), “Show Must Go On” Nevija Marasovića i dugometražni animirani film “Duga” Joška Marušića.

Biće predstavljeno i petnaestak filmova čiji se početak snimanja očekuje, među kojima su “Lea i Darija - Dečje carstvo” Branka Ivande, “Caruso” Lordana Zafranovića, “Majka asfalta” Dalibora Matanića, “Kotlovina” Tomislava Radića, “Čovjek kojeg je pojelo more” Hrvoja Hribara, “Visoka modna napetost” Filipa Šovagovića, “Drugi” Ivone Juka, “Zagrljaj noćnog broda” Igora Mirkovića i “Duh babe Ilonke” Tomislava Žaje.

Ove godine deci je namenjen program objedinjen pod zajedničkim nazivom Pulica, a čine ga “Pustolovni laboratorij profesora Baltazara”, u okviru kojeg je moguće saznati tajne izrade animiranog filma, “Matinei za decu”, “Crtaći na Portarati” i “Popularna Pulica”.

Prošle godine, na jubilarnoj, 55. Puli, Nacionalni program imao je sedam filmova, a trijumfovao je splitski reditelj Arsen Anton Ostojić dramom “Ničiji sin”, koja je osvojila šest Zlatnih arena, uključujući za najbolji film i režiju.

U Međunarodnom programu Zlatna arena za najbolji film dodeljena je “Dvostrukoj ljubavi” Šabrola, a za režiju ne nagrađen britanski veteran Majk Li (Mike Leigh) za “Happy -Go -Lucky”.

Posebnu nagradu 55. Pulskog festivala za životni doprinos filmskoj umetnosti dobio je britanski glumački veteran Kristofer Li (Christopher Lee), koji je na otvaranju podsetio da je već bio u Hrvatskoj, snimao filmove u Zagrebu i da zna i ostale delove bivše Jugoslavije još od Drugog svetskog rata, kao i da je svojevremeno upoznao i bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, sa kojim je bio u Drvaru.

преузето са: seecult.org

[deda]

Počinje 15. SFF

Takmičarski program igranog filma 15. Sarajevo film festivala (SFF) predstaviće od 12. do 20. avgusta deset ostvarenja debitanata i novih autora iz regiona, koji su već zauzeli posebno mesto u kontekstu evropskog filma.

Prema rečima selektorke Elme Tataragić, većina filmova su debitantski i niskobudžetni, stvoreni pod teškim okolnostima, sa neverovatnom energijom i strašću prema filmskom stvaralaštvu, jer toj novoj generaciji autora nisu bitne granice i ograničenja, pravila i sredstva, navela je Elma Tataragić u obrazloženju selekcije 15. SFF-a, koji će imati dve svetske i po četiri internacionalne i regionalne premijere.

Ugledni rumunski scenarista Razvan Radulesku (Rădulescu) i korediteljka Melisa de Raf (Melissa de Raaf) debituju minimalističkim filmom “Kao prvo, Felicia”, koji se u svojoj priči odvija tokom jednog dana, a donosi bolnu porodičnu dramu nastalu na generacijskom jazu i potpuno različitim pogledima na svet.

Tusrki reditelj Asli Özge debituje filmom “Ljudi na mostu” koji kroz dokumentarističko-igrani pristup prikazuje mladu generaciju u današnjem Istanbulu, a sličnom temom bavi se i film “Jesen u mojoj ulici” debitanta Miloša Pušića iz Srbije o položaju mlade generacije izgubljene u srbijanskoj provinciji.

Kamen Kalev iz Bugarske debituje filmom “Istočni komadi”, intimnom pričom o bugarskom društvu ispričanom iz ugla dva brata koji pokušavaju da pronađu put u haotičnom društvu u tranziciji.

Film “Ordinary People” Vladimira Perišića iz Srbije donosi priču o mladiću koji tokom jednog ratnog dana postaje ubica, ispričanu iz distanciranog i hladnog, ali vrlo iskrenog ugla, dok su “Crnci” Gorana Devića i Zvonimira Jurića iz Hrvatske, premijerno prikazani na ovogodišnjem Pulskom festivalu, slični po temi, mada različiti u pristupu, jer donose priču o grupi vojnika u ratu, podcrtavajući njegov besmisao.

Posle premijere u Puli, Antonio Nuić ponovo učestvuje na SFF-u, svojim drugim igranim filmom “Kenjac”, pričom smeštenom u selu, u kojem se tokom rata okuplja ranjena porodica i o njihovom suočavanju sa duhovima prošlosti.

Grčki film “Očnjak” Jorgosa Lantimosa (Yorgos Lanthimos) je film koji stvara atmosferu horor-bajke u još jednoj priči o porodičnim problemima i odrastanju pod stalnim roditeljskim nadzorom, dok je “Prenos”, drugi film Rolanda Vranika, tragikomično delo apsurda koji se odvija u svetu u kojem je sva telekomunikacija neobjašnjivo prestala da funkcioniše, a likovi, naviknuti da provode sate ispred svojih ekrana, pate od simptoma odvikavanja.

Jedini veteran u trci za Srce Sarajeva je Damjan Kozole, filmom “Slovenka”, u kojem se bavi skrivenim problemima slovenačkog društva kroz pogled jedne studentkinje.

Prema navodima Elme Tataragić, svi filmovi u trci za nagrade SFF-a, koje će dodeliti žiri kojim predsedava beogradska glumica Mirjana Karanović, vizuelno su upečatljivi, autentični i originalni u načinu na koji vide svet.

Izražavajući uverenje da njihovo vreme tek dolazi, ona je napomenula da regionalna kinematografija nije puki mit, već je treba pažljivo pratiti, kao početak procesa koji definitivno menja perspektivu i estetiku evropskog filma.

Navodeći i da ovogodišnjom selekcijom Takmičarski program SFF-a konačno postiže punu zrelost, Elma Tataragić istakla je da je cilj i bio od samog početka otkrivanje novih talenata i podsticanje stvaralaštva u posebnim produkcijskim uslovima u kojima su filmovi u regionu i nastajali u proteklih deset godina i duže.

“Nije preterano reći da je kinematografija ove regije, zapravo, kinematografija koja je prošla kroz najdramatičnije promene, ne samo u strukturi produkcije, već i u svom sadržaju. Struktura regionalne produkcije s puno se toga morala nositi, jer su se od pada Berlinskog zida produkcijske strukture dramatično promenile. U vreme kada slavimo 20. godišnjicu pada Berlinskog zida, slavimo i rođenje nove filmske estetike u našoj regiji”, navela je Elma Tataragić.

преузето са: seecult.org

[deda]

Festival Paradžanovu u čast

Jubilarni, peti po redu Međunarodni festival kratkometražanog filma i animacije ”Open cinema” koji je 7. avgusta počeo u Sankt Peterburgu proći će u znaku obeležavanja 85. godišnjice rođenja znamenitog reditelja Sergeja Josifoviča Paradžanova (9. janura 1924 Tbilisi, 21. jula 1990. Erevan).

Organizatori su najavili da gledaoce očekuje i susret sa najznačajnijim delima kratkometražnog igranog i dokumentarnog filma, animacije i eksperimentalne video-produkcije, nastalim u poslednje dve godine na svim meridijanima.

Učešće na festivalu prijavilo je 500 pretendenata na neku od nagrada iz 23 zemlje sveta, dok će se van konkurencije predstaviti 16 programa sa međunarodnih festivala, nacionalnih filmskih škola i kinostudija.

Evropski distributeri pripremili su prezentaciju restrospektive i antologiju najboljih ostvarenja kratkog metra.

Početku festivala prethodila je memorijalna postavka „Svet Sergeja Paradžanova - umetnost bez granica“, koja je 6. avgusta otvorena u Domu inženjera na Petropavlovskoj tvrđavi. U narednih nekoliko dana, posetioci te izložbe biće u prilici da vide 50 foto-robota iz kolekcije Paradžanova iz Jerevana.

Oficijeni početak programa ”Open cinema”, koji sadrži autorsku verziju filma Paradžanova „Boja nara“ održan je na glavnom filmskom trgu u gradu u kinokoncertu „Dom kina“. Nakon toga planirane su projekcije zvanične festivalske selekecije i retrospektive sa međunarodnih festivala iz celog sveta.

U okviru programa predviđene su i radionice Antona Adasinskog, a održaće se i tribina na temu „Formoplastika Sergeja Paradžanova - pro et contra” na kojoj će vodeći filmski stvaraoci, istoričari i teoretičari sedme umetnosti iznositi svoje poglede na stvaralaštvo velikog filmskog režisera.

Tokom dva dana, na plaži Petropavlovske tvrđave, dešavaće se finalni akord zatvaranja festivala sa gala programom. Planirano je da se 14. avgusta, na specijanom velikom ekranu postavljenom na plaži pred mnogobrojnim posetiocima projektuju nabolja filmska ostvarenja iz selekcije van konkurencije.

Svečana ceremonija zatvaranja festivala, progalešenje pobednika i dodela nagrada i priznanja za najsupešnija ostvarenja prvi put u petogodišnjem trajanju, zbiće se pod otvorenim nebom.

Filmski režiser i scenarista Paradžanov studirao je na vokalnom odseku konzevatorijuma u Tbilisiju i na građevinskom fakultetu - odsek železnica, takođe u rodnom gradu, a 1949. prešao je u Kijev gde je u filmskom sudiju Dovženko ostao do 1960. godine i kao asistent započeo uspešnu filmsku karijeru. U međuvremenu (1952.) završio je fakultet režije na VGIK-u u Moskvi diplomskom predstavom „Moldavska bajka“, da bi posle debitantskog filma „Andrijaš“ nastavio da snima dokumentarne i naučno popularne filmove.

Svetsku slavu stekao je filmom „Senke zaboravljenih predaka” snimljenim 1965. godine, nagrađenim na nekoliko međunardnih festivala. Film se odlikuje bujicom narodnih strasti i slikovitom izražajnošću.

Još originalniji je sa stanovišta likovnosti i ekspresivne izražajnosti njegov drugi film rađen po sopstvenom scenariju ”Boja nara” u kojem je u nekoliko minijatura, na kolorističkom fonu srednjovekovnog Kavkaza oživeo biografiju poznatog tbiliskog i jermenskog pesnika Sajat - Novog.

Film po gruzijskoj narodnoj legendi „Legenda o tvrđavi Suram“ snimio je 1984, a četiri godine kasnije snimio je svoj poslednji završeni film ”Ašik Kerib”, po motivima istoimene poeme Jurija Ljermontova.

Između 1965. i 1968. godine Paradžanov je zajedno sa drugim istaknutim ukrajinskim naučnicima i kulturnim radnicima protestovao zbog masovnih političkih progona i hapšenja koje su sprovodili državni i partijski organi Ukrajinske SSR, a 1968. godine potpisao je zajedno sa još 138 intelektualaca peticiju protiv nezakonitih političkih procesa. Da bi izbegao hapšenje, napustio je Ukrajinu i pobegao u Jermeniju, ali se 1971. godine vratio ponovo u Kijev, u kojem je dve godine kasnije (17. decembra 1973.) bio uhapšen.

Zahvaljujući međunarodnoj kampanji protesta, u koju su se uključili vrhunski filmski stvaraoci toga doba kao što su Fransoa Trifo, Žan-Lik Godar, Federiko Felini, Lukiano Viskonti, Roberto Roselini, Mikelanđelo Antonioni, Paradažanov je krajem decembra 1977. pušten iz logora, ali odmah i proteran iz Ukrajine, pa se nastanio u Tbilisiju. Umro je od raka pluća 21. jula 1990.

Čuvenom dokumentarnom filmu ”Paradžanov: Poslednje proleće” u kojem je sačuvan originalni negativ njegovog nezavršenog filma „Ispovest„ 1992. godine dodeljena je nagrada „Nika“.

преузето са: seecult.org

[deda]

Ristovskom Gran pri Naisa

Gran pri 44. Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu dobio je Lazar Ristovski za uloge u filmovima "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića i "Đavolja varoš" Vladimira Paskaljevića, kojim su “Filmski susreti” počeli 22. avgusta.

Nagradu "Car Konstantin" za najbolju mušku ulogu dobio je Gordan Kičić za uloge u filmovima "Turneja" Gorana Markovića i "Čekaj me ja sigurno neću doći" Miroslava Momčilovića, za koji je i Milica Mihajlović dobila nagradu "Carica Teodora" za najbolju žensku ulogu.

Povelju za izuzetnu žensku ulogu dobila je Mirjana Karanović za uloge u Momčilovićevom i filmu “Tamo i ovde" Darka Lungulova, čija je zvezda, američki glumac Dejvid Tornton, bio jedan od gostiju 44. “Filmskih susreta”, a postao je dobitnik novoustanovljene Povelje za izuzetnu glumu stranog glumca.

Povelje za izuzetnu ulogu stranog glumca dobile su i hrvatske glumice Nataša Janjić, za ulogu u “Svetom Georgiju”, i Mira Furlan za "Turneju".

Povelju za izuzetnu mušku ulogu dobio je Milutin Milošević za uloge filmovima "Sveti Georgije” i "Beogradski fantom".

Nagrade za žensku epizodnu ulogu dobila je Jelena Đokić, a za mušku veteran Petar Božović, za uloge u filmu "Čekaj me, ja sigurno neću doći".

Za najboljeg debitanta proglašena je Milena Predić, za ulogu u "Svetom Georgiju”.

Festival “Filmski susreti” je jedinstvena manifestacija filmske umetnosti koja vrednuje isključivo glumački rad, a specifičan je i po tome što nagrade dodeljuju sami glumci.

Žirijem 44. “Filmskih susreta” predsedavala je Dara Džokić, a članovi su bili Isidora Minić i Goran Sultanović.

Novčani iznos Gran prija “Naisa” ove godine je 180.000 dinara (prošle je bio 170.000), a dobitnici nagrada za najbolju mušku i žensku ulogu - “Car Konstantin” i “Carica Teodora”, dobiće po 130.000 dinara, dok će dobitnici povelja dobiti po 100.000 dinara, a najbolji debitant 80.000.

Ovogodišnju nagradu “Pavle Vusicih” Udruženja filmskih glumaca Srbije dobio je Bogdan Diklić, a uručena mu je svečano 23. avgusta.

Nagradu kritike FIPRESCI Srbija za najbolju glumicu na 44. “Filmskim susretima” dobila je Mirjana Karanović, a za najboljeg glumca Miloš Samolov, dok je nagrada za najboljeg glumca-producenta dodeljena Vukoti Brajoviću za "Zonu mrtvih".

Publika je proglasila glumicom festivala Slobodu Mićalović, zvezdu filma i TV serije "Ranjeni orao", koja je 27. avgusta dobila sa Ivanom Bosiljčićem i nagradu “Ona i on” kompanije “Novosti” za glumački par godine.

Festival je prvi put održan 1966, a najpopularniji glumac te godine bio je Bekim Fehmiu.

Najpoznatiji glumci na Filmskim susretima bili su Ričard Barton i Liz Tejlor, koji su gostovali povodom filma “Sutjeska”, u kojem je čuveni Barton tumačio lik Josipa Broza Tita.

Organizator "Filmskih susreta" je Niški kulturni centar.

SEEcult.org

[deda]

Peta Slobodna zona

Filmski festival “Slobodna zona” prikazaće od 6. do 11. novembra u Beogradu oko 40 angažovanih dugometražnih i kratkih filmova, posvećenih nekim od najaktuelnijih društvenih i političkih tema iz celog sveta, a osim u Dvorani Kulturnog centra Beograda, biće održan i u bioskopu “Balkan”.

Petu “Slobodnu zonu”, na kojoj će biti prikazano 28 dugometražnih dokumentarnih i igranih filmova, kao i 22 kratka, otvoriće u DKC-u glumica Mirjana Karanović, a program će početi austrijsko-finskim dokumentarcem “Kako se kuvala istorija” slovačkog reditelja Petera Kerekeša koji govori kako hrana igra ključnu ulogu u svim međuljudskim odnosima, pa čak i u neprijateljstvu.

Film vodi gledaoce na putovanje kroz ključne istorijske datume, objave ratova, bitke i mirovne sporazume - na osnovu portreta ratnih, vojnih kuvara iz svih krajeva Evrope, te njihov jedinstven i do sada neotkriven uticaj na tokove ratova.

Zasnovan na ličnim sećanjima kuvara, film osvetljava pozadinu “velikih istorijskih događaja” i predstavlja novi ugao gledanja na evropsku istoriju kroz šest ratova, 10 recepata i 60.361.024 mrtvih.

Na otvaranju “Slobodne zone” biće prikazan i poljski film “Zečevi Berlina” Barteka Konopke, nominovan za Oskara za najbolji krattkometražni dokumentarac 2009, koji takođe predstavlja specifičan osvrt na istoriju i vreme Berlinskog zida - viđeno očima životinja.

Rađen u stilu prirodnjačkog dokumentarnog filma, sa sanjalačkim tonom i ironičnim odobravanjem alegoričnog značenja priče, film Konopke ukazuje da svaki sistem, u nameri da proizvede jedan rezultat, često izrodi nešto sasvim neočekivano. Tako je bilo i sa Berlinskim zidom, koji su činila dva odvojena zida - jedan na istoku, a drugi na zapadu sa 120 kilometara dugim prostorom između njih. Taj ograđeni deo zemlje nenamerno se pretvorio u neku vrstu rezervata za zečeve. Kada su zidovi srušeni 1989. godine, i zečevi su oslobođeni iz svog restriktivnog sistema na koji su se navikli.

Program “Slobodne zone” u DKC-u obuhvata i filmove “Jedno selo - jedan čovek” Simona El Habrea iz Libana o posledicama rata u Bejrutu, “Rusija 88” Pavela Bardina o rastućoj pretnji neonacizma u Rusiji, zatim američki “Devojka sa iskustvom” Stivena Soderberga o mladoj ženi koja uspeva da postigne uspeh u visokoj prostituciji bez vidljivog gubitka dostojanstva, te “Džihad za ljubav” Parveza Šarme o suprotnostima između islama i homoseksualnosti.

Biće prikazan i “Život uživo” Odri Trimoner iz SAD, pobednik Sandensa ove godine u kategoriji dokumentarnog filma, koji prikazuje kakav efekat na današnje društvo ima internet, i to iz ugla “najvećeg pionira interneta za kojeg ste ikada čuli” - umetnika, futuriste i vizionara Džoša Herisa.

Program u DKC-u obuhvata i nagrađivani film “Katalin Varga” Pitera Striklanda o ženi koja se vraća u bolnu prošlost da bi pronašla biološkog oca svog sina.

Biće prikazani i “Kletva” Joava Šamira iz Izraela, koji se ponovo bavi temom antisemitizma, američki eko-triler “Zaliv” u režiji podvodnog fotografa Luija Psihojosa, te “London River” Rašida Bušareba o posledicama terorističkog napada 2005. godine u londonskoj podzemnoj želenici, te nagrađivani danski dokumentarac “Burma VJ: Izveštavanje iz zatvorene zemlje” Andersa Ostergarda koji pruža jedinstvnu sliku ustanka u Mijanmaru 2007. godine kroz objektive nezavisnih video reportera Demokratskog glasa Burme.

Najavljeni su i filmovi “Na putu do škole” (Ozgur Dogan, Orhan Eskikoj) o mladom turskom učitelju u kurdskoj školi i “Zbogom selo” (Ramin Bahrani) o brzom menjanju lica današnje Amerike.

U završnici će biti prikazani filmovi “Moj komšija, moj ubica” Ane Agion sa ličnim pričama žrtava i zločinaca genocida u Ruandi, “Sretna zemlja” i “Tri” hrvatskog reditelja Gorana Devića o posleratnoj Hrvatskoj i različitim viđenima ratova u bivšoj Jugoslaviji, te australijsko-južnoafrički igrani film “Sramota” Stiva Džejkobsa, sa Džonom Malkovičem u glavnoj ulozi, snimljen prema istoimenom romanu nobelovca Džona Kucija.

Program u bioskopu “Balkan” počeće 7. novembra britanskim filmom “Opasne tete” (Kim Longinoto) i “Olujom” (Hans-Kristijan Šmit), a obuhvata i filmove “Mostar junajted” (Klaudia Tosi), iranski “O Eli” (Asgar Farhadi), britanski “Mladi u srcu” (Stefen Valker, Sali Džordž) i “Somers Town” (Šejn Medouz), “Peticija - žalbeni sud” (Zhao Liang), “Teza: sećanje na revoluciju” (Haile Gerima), “Priče o ljudskim pravima” grupe autora i francusko-američki “Jes men popravljaju svet” (Andi Bičlbaum, Majk Bonano).

Prema navodima selektora “Slobodne zone” Rajka Petrovića i Branke Pavlović, svet na kraju 2009. godine je u krizi - kako kapitala, tako i moralnih vrednosti i ideja. Mnoga obećanja su izneverena, a “svetla budućnost” čini se dalja nego ikada.

Dvadeset godina posle pada Berlinskog zida, još uvek postoje podeljene zemlje i gradovi; a na Balkanu, Bliskom Istoku, u Africi i Aziji još se prebrojavaju žrtve etničkih sukoba dok im se svakodnevno pridružuju nove, sa starih, ali i tek otvorenih kriznih žarišta. Još uvek su mržnja i poricanje jači od pomirenja i istine. Ratove, patnje i stradanje prenose uživo sve stanice koje drže do svog rejtinga.

Nasilje - verbalno, seksualno, fizičko, postalo je deo svakodnevice - na internetu, na televiziji, u porodici, u školi, na ulici… Sveprisutnost nasilja doprinela je otuđenju, da ono postane nešto što se tiče drugih i što se događa drugima. I dok su političari zauzeti rešavanjem “pitanja od globalnog značaja” i problema koje su sami stvorili, život ne može da čeka.

I junaci filmova iz ovogodišnje selekcije “Slobodne zone” zato odbijaju da čekaju i da budu žrtve (Katalin Varga), ne bore se “protiv”, već “za” (Džihad za ljubav), preispituju prošlost da bi imali budućnost (Moj komšija, moj ubica, Oluja), preuzimaju sudbinu u svoje ruke onako kako mogu - neki naoružani kamerom (Burma VJ: Izveštavanje iz zatvorene zemlje, Život uživo), drugi kutlačom (Kako se kuvala istorija).

Nema krupnih reči i velike pompe, u globalnom selu svet menjaju obični ljudi - od beznađa, nebrige, apatije i nasilja, decu u južnoj Africi štite Opasne tete, a rokenrol neće propasti dok postoje 80-godišnjaci Mladi u srcu.

Cena pojedinačne karte za “Slobodnu zonu” je 200 dinara, a ulaznice se mogu nabaviti na blagajnama KCB-a i bioskopa “Balkan”.

Prihod od prodaje ulaznica namenjen je akciji “Hrana za sve” Fonda B92, koji je i osnivač tog festivala, a organizator je Kulturni centar Rex.

Publika će imati priliku i da se okuša u pisanju filmske kritike, a autor najboljeg teksta biće nagradjen laptopom.

Sajt “Slobodne zone” je www.freezonebelgrade.org

seecult.org

[deda]

Atrakcije 3. Kustendorfa

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf na Mokroj Gori, koji je osnovao režiser Emir Kusturica, posvećen je i u trećem izdanju - od 13. do 19. januara, mladim stvaraocima i velikanima savremenog autorskog filma, a kao najveću zvezdu ugostiće američkog glumca Džonija Depa, koji će dobiti i bistu u prirodnoj veličini.

Osim Depa, na trećem Kustendorfu najavljena je i većina autora filmova iz programa “Savremene tendencije”, među kojima su i Fatih Akin, Asgar Farhadi, Elija Sulejman, Kristijan Karion i Pavel Lungin.

Među gostima će biti i poznata strip autorka i režiserka iranskog porekla Marđan Satrapi, kao predsednica žirija koji će dodeliti nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, najavio je Kusturica 22. decembra na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije, koje je pomoglo treći Kustendorf sa 15 miliona dinara, što je pet miliona manje nego prošle godine.

Za takmičarski program Kustendorfa 2010. odabrano je 28 filmova iz 18 zemalja (Austrije, Belgije, Bangladeša, Bugarske, Velike Britanije, Izraela, Kube, Litvanije, Meksika, Nemačke, Poljske, Rusije, SAD, Srbije, Slovačke, Francuske, Češke i Švajcarske), a prijavljeno je više od 300 naslova mladih autora i studenata filmskih škola iz čitavog sveta.

Prema rečima Kusturice, mladi ljudi prave najbolje filmove pred završetak škole i pre velikih zahteva za komercijalizaciju i velikih kompromisa s producentima.

Studentske filmove, osim Satrapijeve, koja se proslavila stripom i animiranim filmom “Persepolis”, ocenjivaće i producentkinja i filmska autorka Sara Drajver i poznati holivudski producent Džonatan Vajsgal.

Predstavljajući program, Kusturica je rekao da će treći Kustendorf ustanoviti vrednost filma, jer je reč o festivalu bez reklama i brendova koji su danas odlučujući u svemu, pa i u kulturi.

I ministar kulture Srbije Nebojša Bradić istakao je da je Kustendorf jedinstven festival na ovim prostorima, dodajući da je Kusturica time “podigao i kapacitet srpskog filma”, prepoznao kreativnost mladih ljudi i doveo ih u svoju kuću.

“Bitno je prepoznavanje tog festivala - preko mladih do proverenih, poznatih autora i putem različitih vrsta kulturnih sadržaja, odnosno i filma i muzike”, rekao je Bradić.

Osim podrške Ministarstva kulture, Kusturica prikuplja sredstva za Kustendorf i svirajući širom sveta s grupom The No Smoking Orchestra, koja će i ove godine učestvovati u muzičkom programu.

Prema rečima Kusturice, filmu se sprema teška sudbina, jer se menja u druge forme, poput video igrica, koje prave ogromne pare, posebno u Americi.

“Film se danas polako gasi kao forma komunikacije i opstaće uz brigu mecenarstva i sponzorstva”, rekao je Kusturica, napominjući da je film za njega i zabava i nešto što pokreće ozbiljna društvena i politička pitanja.

Povodom učešća Džonija Depa, koji će održati na Kustendorfu i nekoliko radionica, Kusturica je rekao da Dep “nije od onih holivudskih lutaka kojima su drugi kreirali karijeru, već je glumio samo u filmovima za koje je sam osetio da su dobri”.

“Mi insistiramo na njegovoj ličnosti, koja je iznad njegovih uloga”, istakao je Kusturica i najavio da će u okviru programa “Retrospektiva velikana” biti rikazani Depovi filmovi “Edvard Makazoruki” (1990), “San o Arizoni” (1993) i “Doni Brasko” (1997).

U Drvengradu će biti otkrivena Depova bista u prirodnoj veličini.

Prema rečima Kusturice, Dep je “mnogo značajniji od Bila Klintona, koji u Prištini ima spomenik u natprirodnoj veličini”.

Program “Savremene tendencije” predstaviće neke od najboljih filmova prošlogodišnje produkcije i njihove autore-goste festivala, koji će takođe održati radionice.

Bihe prikazani filmovi “O Eli” iranskog reditelja Asgara Farhadija koji je osvojio nagradu za najbolju režiju (Srebrni medved) na Berlinalu 2009. godine, zatim “Soul Kitchen” Fatiha Akina, dobitnika specijalne nagrade žirija u Veneciji ove godine, “Vreme koje preostaje” Elije Sulejmana, “Afera ‘Zbogom’” Kristijana Kariona, “Car” poznatog ruskog režisera Pavela Lungina, “Zakopane tajne” mlade tunižanske rediteljke Radže Amari i najnoviji film zvezde 2. Kustendorfa - Džima Džarmuša “Granice kontrole”.

Kusturica je najavio dolazak svih autora filmova u programu “Savremene tendencije”, osim Džarmuša, ali će psirustvovati njegova supruga Sara Drajver, kao članica žirija.

Program “Evergrin” podsetiće na neka od najvažnijih filmskih ostvarenja, kao što je animirani film “Persepolis”, debitantsko delo Marđan Satrapi i Vinsenta Parnoa, koje je osvojilo nagradu žirija u Kanu 2007.

U kontekstu pratećeg programa, koji je protekle dve godine obeležen sahranom holivudskog blokbastera “Umri muški”, Kusturica je naglasio da treći Kustendorf želi da afirmiše “ono najbolje što Amerika može da ponudi”.

U pratećem programu biće predstavljen izbor najboljih filmova sa prestižnog američkog Filmskog seminara Robert Flaerti 2009 koji pod naslovom “Svedoci, spomenici, ruševine” istražuje pojam filmskog svedočanstva i odnosa savremenog čoveka prema prošlosti kroz tematski i formalno raznovrsne filmove.

Muzički program, koji je najavio Nele Karajlić, biće održan svake večeri posle projekcija i radionica, a nastupiće Global Kryner iz Austrije, francusko-španski sastav Festicultores Troupe, Rubl iz Rusije, špansko-italijanska atrakcija Tonino Carotone, koji je sarađivao sa Manu Chaom, poznata turska pevačica Aynur, te Vlada Maričić, Vrelo i Emir Kusturica and The No Smoking Orchestra.

Prvi Kustendorf, u organizaciji Rasta Film International, predstavio je 2008. godine studentske filmove iz 12 zemalja, a glavna zvezda bio je ruski reditelj Nikita Mihalkov, koji ga je i otvorio.

I tadašnji ministar kulture Vojislav Brajović rekao je da je “privilegija da država podrži privatnu inicijativu tako značajnog autora koji je sam po sebi institucija nekad veća i od same državne institucije”.

Žirijem prvog Kustendorfa predsedavao je Peter Handke, dok je početkom ove godine na čelu žirija bila srpska glumica Anica Dobra.

Žiri 2. Kustendorfa zaključio je da je taj festival mnogo više nego što stoji u njegovom nazivu, te da pokazuje “čak i da je danas utopija moguća”.

“Sve što se događa na ovom mestu jedinstveno je i neobično. Prostor je ovo izvan uobičajenog prostora. Mesto koje se potkrepljuje lepotom, originalnošću i strašću. Mesto otvoreno za mlade umetnike iz celog sveta koji imaju mogućnost da se sretnu jedan sa drugim, da vide i čuju kako drugi rade, da slušaju i izuzetne međunarodne umetnike i razgovaraju s njima”, istakao je žiri, koji su činili, pored Anice Dobre, i Karl Baumgartner i Đanluka Farineli.

Glavnu festivalsku nagradu, u konkurenciji studenata 16 akademija iz celog sveta, dobio je “Godog” japanskog autora Kohkija Haseija, koji prikazuje kako se na đubrištu industrijskog društva prelepa deca anđeoskih lica, kreću se slobodno, igraju i veselo trče pred kamerom bez ikakvih ograničenja.

Kusturica je ideju za naziv nagrade Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje dobio u razgovoru sa čuvenim piscem Gabrijelom Garsija Markesom.

Sajt Kustendorfa je www.kustendorf-filmandmusicfestival.org

(SEEcult.org)

[deda]

Najavljen 38. FEST

Beogradski međunarodni filmski festival FEST premijerno će predstaviti od 19. do 28. februara više od 60 filmova najznačajnijih autora sa najvećih svetskih festivala prošle godine, ali i neka od najnovijih ostvarenja, kao što je film “Pisac iz senke” utamničenog reditelja Romana Polanskog, koji će svetsku premijeru imati gotovo u isto vreme na 60. Berlinalu.

Na 38. FEST-u, koji zbog finansijske krize neće imati industrijski segment “B2B”, biće premijerno prikazana ukupno 64 filma iz tridesetak zemalja, koji predstavljaju “vrh sezone”, kao i tridesetak u retrospektivnim i omaž programima, najavili su organizatori 12. januara na konferenciji za novinare.

Prema rečima umetničkog direktora Miroljuba Vučkovića, 38. FEST predstaviće, pod sloganom “Ohrabruje!”, “ono što je san svakog gledaoca”.

Među rediteljima različitih generacija čija će ostvarenja biti prikazana u šest programskih celina, Vučković je izdvojio Martina Skorsezea, Vernera Hercoga, Andreu Arnold, Širin Nešat, Larsa fon Trira, Klinta Istvuda, Anga Lija, Brilantea Mendozu, Kler Deni...

Još nije poznato ko će otvoriti 38. FEST, a pozivi su upućeni još prošlog proleća brojnim glumcima, producentima i autorima, rekao je direktor Direkcije FEST-a Miloš Paramentić, dodajući da se organizatori nadaju da će doći između 40 i 50 gostiju.

Za sada je dolazak potvrdilo desetak gostiju, među kojima su reditelji Karen Šahnazarov, Aleksej Balabanov, Kirk Džons (Everybody's Fine), Marina de Van (Don't Look Back), Niksa Sviličić (Vjerujem u anđele), Garet Džons (Desire), Artan Minaroli (Alive), Branko Schmidt (Metastaze) i producent Stanislav Babić, Anurag Kashyap (Dev D i Gulaal), reditelji sva četiri izraelaska filma, te glumica Mićelle Valley (Dogtooth).

Osim najpopularnijeg programa “Horizonti”, koji predstavlja najbolja ostvarenja iz programa Kana, Venecije, Berlina, Toronta.., 38. FEST imaće i takmičarski program “Evropa van Evrope”, “Otkrića”, “Činjenice i slagalice” i “FantAziju”, kao i specijalni program “Zimske pomorandže” posvećen izraelskom filmu.

Prateći program, nazvan “Otvarajući špampanjce”, biće održan u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, a predstaviće izbor filmova kojim je FEST otvaran, počev od 1971. godine i “Meša” (1969) Roberta Altmana.

Prema rečima Paramentića, 38. FEST prilježno je pripreman deset meseci, a program je praktično obezbeđen još pre dva meseca, pre svega zahvaljujući saradnji sa brojnim inopartnerima, produkcijama, autorima, ali i sa najagilnijim domaćim distributerskim kućama.

Industrijski segment FEST-a (B2B) ove godine je izostavljen zbog nedostatka novca, budući da je samo za taj program potrebno šest do sedam miliona dinara, a Paramentić je naglasio da će učiniti sve da sledeće godine bude nastavljen.

“Uspeli smo da održimo takmičarski program ‘Evropa van Evrope’”, istakao je Paramentić, napominjući da je finansijski plan 38. FEST-a najpre bio 50 miliona dinara, ali ga je Odbor u oktobru smanjio na oko 35.

“To je fantastično mala cifra za jedan ovakav festival”, rekao je Paramentić, dodajući da organizatori očekuju da će ostvariti 90 odsto prihoda.

U ime Skupštine grada Beograda - osnivača FEST-a, pomoćnica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović podsetila je da je beogradski filmski festival održan prvi put 1971. godine pod sloganom “Hrabri novi svet”, te da je samo dva puta izostao - tokom 90-ih.

“Trebalo je imati hrabrosti da dočekamo 40. rođendan”, rekla je ona, dodajući da je FEST pravljen u “vreme kada je politika bila iznad kulture i ljudi” i da je želja organizatora i osnivača da se “ponovi ono vreme kada su na FEST dolazili najveći filmski stvaraoci, jer je bilo prestižno doći na FEST”.

I članica festivalskog Odbora Sandra Perović, novinarka RTS-a, izrazila je nadu da će FEST “povratiti reputaciju najprestižnijeg festivala u regionu”.

U Odboru FEST-a, koji se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, su i član Gradskog veća Darijan Mihajlović (predsednik), te Ljubiša Samardžić, Marin Šimurina i direktor Miloš Paramentić.

Ulaznice za 38. FEST biće u prodaji od 1. februara u Bilet servisu i na blagajnama festivalskih dvorana.

Za matine projekcije u Sava centru ulaznice koštaju 200 dinara, dok su za premijere 250, a za gala projekcije 300, dok za otvaranje FEST-a ulaznica košta 500 dinara.

Ulaznice za matine projekcije u Dvorani Kulturnog centra Beograda koštaju 150 dinara, a za premijere 200 i 250. Za specijalni program u Kinoteci karte koštaju 150 dinara, a 200 za reprize filmova iz DKC-a.

Prošle godine je film “:cheesy2: za Staljina” kazahstanskog reditelja Rustema Abdraševa proglašen najboljim u takmičarskom programu 37. FEST-a, na osnovu odluke “Politikinog” žirija, dok je nagrada žirija FIPRESCI Srbija ravnopravno dodeljena italijanskim filmovima “Gomora” Matea Garonea i “Div” Paola Sorentina, a nagrada “Nebojša Đukelić” Udruženja filmskih novinara i kritičara (UFNIK) filmu “Život i smrt porno bande” mladog beogradskog reditelja Mladena Đorđevića.

Na 37. FEST-u premijerno je prikazano oko 80 filmova, a glavna zvezda bio je engleski glumac Ralf Fajns (Ralph Fiennes), najpoznatiji po ulogama u filmovima “Šindlerova lista”, “Engleski pacijent” i “Hari Poter”.

Fajns je i otvorio 37. FEST uoči filma “Čitač” Stivena Daldrija (Stephen Daldry), a uručeno mu je i najveće priznanje Jugoslovenske kinoteke - Zlatni pečat za doprinos svetskoj filmskoj umetnosti, koje dobio i slavni poljski reditelj i slikar Ježi Skolimovski.

Generalni sponzor 38. FEST-a je NIS, a finansijski je Telekom Srbija.

Sajt FEST-a je www.fest.rs

(SEEcult.org)

[deda]

Zlatni globusi Avataru

Naučno-fantastični hit “Avatar” Džejmsa Kamerona (James Cameron) trijumfovao je na 67. dodeli Zlatnog globusa 17. januara u Los Anđelesu, a zaradom od ukupno 1,6 milijarde dolara za pet nedelja na putu je da pretekne Kameronov “Titanik” i postane bioskopski najuspešniji film svih vremena.

“Avatar” je proglašen na dodeli Zlatnog globusa za najbolji film u kategoriji drame, a Kameron je nagrađen za režiju, kao i 1998. godine, kada je trijumfovao “Titanikom” i prokrčio sebi put potom za dodelu Oskara.

Sada je u konkurenciji, osim filma “Up in the Air” Džejmsa Rajtmana (James Reitman), imao i bivši suprugu Katrin Bigelou (Kathrin Bigelow) sa ratnom dramom o Iraku “The Hurt Locker”.

Najpoznatiji kanadski reditelj iskoristio je dodelu Zlatnog globusa da pohvali i bivšu suprugu, a glumcima u “Avataru” obratio se na jeziku izmišljenom za taj film, čija je radnja smeštena u 22. vek na malu planetu Pandora koja je naseljena rasom Navi, ogromnim plavim humanoudima, miroljubivim dok ih neko ne napadne.

Ljudi ne mogu da dišu na planeti Pandora, pa su genetskim inženjeringom stvorili hibrid poznat kao Avatar, ljudski duh u telu vanzemaljca. Džejk Suli (Sem Vortington), invalid i ratni veteran, dobrovoljno se prijavio da živi na planeti Pandori kao Avatar. Zaljubljuje se u princezu Navi plemena i postaje deo sukoba između nijhovog i našeg sveta.

Kameron je počeo rad na tom filmu još pre 14 godina, kada još nisu postojale tehnološke mogućnosti za realizaciju svih ideja. Ostvario ih je posle četvorogodišnje produkcije.

Za najbolji film u kategoriji drame bili su nominovani“Precious” Lija Danijelsa (Lee Daniels), “Prokletnici” Kventina Tarantina (Quentin) i “Up in the Air” Džejsona Rajtmana (Jason Reitman), koji je i imao najviše nominacija (šest), ali je dobio samo jednu nagradu - za scenario. Čak je i zvezda tog filma Džordž Kluni (George Clooney) ostao praznih ruku - za najboljeg glumca proglašen je Džef Bridžis (Jeff Bridges) za ulogu kantri pevača u "Crazy Heart".

Za režiju je, pored Kamerona, Tarantina, Rajtmana i Bigelouve, koja je prethodno dobila nagrade nekoliko udruženja filmskih kritičara, bio nominovan i holivudski veteran Klint Istvud za film “Nepobedivi”.

Zlatni globus za najbolju glumicu u filmskoj drami dobila je Sandra Bulok (Bullock) za “The Blind Slide”, dok je Meril Strip (Meryl Streep) nagrađena u kategoriji komedije ili mjuzikla, za ulogu u “Džuliji i Džuliji”.

Najboljim filmskim ostvarenjem u kategoriji komedije ili mjuzikla proglašen je “Mamurluk u Las Vegasu”, dok je najboljim glumcem proglašen Robert Dauni Jr, Šerlok Holms u novoj verziji priče o čuvenom detektivu, u režiji Gaja Ričija.

Nagradu za najboljeg sporednog glumca dobio je Kristof Valc (Christoph Waltz) za ulogu naci oficira u “Prokletnicima”, a Monik (Mo'Nique) je nagrađena za ulogu u “Precious”.

Najboljim stranim filmom proglašen je kanski pobednik “Bela traka” Mihaela Hanekea, koji je krajem prošle godine trijumfovao i na dodeli nagrada Evropske filmske akademije.

Američki reditelj Martin Skorseze (Scorcese) dobio je nagradu Sesil B. DeMil za doprinos filmskoj i zabavnoj industriji.

Za razliku od Oskara, Zlatni globus Udruženja stranih novinara akreditovanih u Holivudu dodeljuje se ne samo u odvojenim kategorijama za dramu i komediju/mjuzikl, već i za televizijska ostvarenja, a ovogodišnja glamurozna ceremonija protekla je i u znaku kiše i note humanosti prema žrtvama katastrofalnog zemljotresa na Haitiju - 100.000 dolara izdvojeno je za pomoć fondu repera Vajklifa Džina (Wyclef Jean), koji je poreklom sa tog ostrvlja.

U kategoriji TV drame trijumfovala je saga “Mad Man”, dok je u kategoriji komedije i mjuzikla pobedila serija “Glee".

Dodela Zlatnog globusa prva je i ujedno najznačajnija velika ceremonija u Holivudu uoči dodele Oskara, a direktno je prenošena na TV mreži NBC.

Prošlogodišnja dodela Zlatnog globusa ponovo je bila u znaku glamura, nakon što je ceremonija otkazana 2008. zbog štrajka scenarista.

Trijumf je ostvario film “Milioner” (Slumdog Millionaire) Denija Bojla (Danny Boyle), koji je potom trijumfovao i na dodeli Oskara.

Sajt Zlatnog globusa je www.goldenglobes.org, a organizatora - Udruženja stranih novinara akreditovanih u Holivudu www.hfpa.org

(SEEcult.org)