Jump to content

Колико сте подвојени у себи?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ti si Morgoth CAR!  4chsmu1

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 43
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ti si Morgoth CAR!  4chsmu1

srcee srcee srcee

“I am a part of the evil which exists to oppose other evils... On that Great Day of which prophets speak but in which they do not truly believe, on that day when the world is completely cleansed of evil, then I, too, will go down into darkness, swallowing curses. Perhaps even sooner than that..."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako mene pitaš - jesam podvojena. Koliko - zavisi od dana, situacija, raspoloženja, nikad isto, ali da jesam jesam.

А ко није?  eheeeej

"Покајте се и верујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Osim licnog priznanja da svi imamo neki psiholoski problem  :drugarstvo: da li ima nekog ko makar elementarno poznaje misao apostola Pavla da bismo dosli do makar elementarnih detekcija problematike koju smo zajedno pokrenuli...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слажем се. Међутим, то није довољно да објасни суштину постављене проблематике.

Зашто уопште долази до те антиномије у човеку?

Мислио сам да је неко уопште читао Нови Завет да би ова тематика могла уродити плодом.

Човек некад жели оно што не жели и делује тако као да најрадије не би делао. Некад су то афективни моменти а некада итекако промишљени - зависи од ситуација у којима се налази и која је позадина ствари.

Апостол Павле говори о "природној шизофренији" у човеку који се умом бори да освоји Христа али га природа тела спречава у томе.

Зато што је људска природа тела изласком из раја као природа у Чернобилу нуклеарном катастрофом преживјела деформације.

Е сад морам да уложим труд, да се борим, да те деформације надвлађујем, тј да их улажући труд доведем до преображаја благодаћу Божјом.

Разлог не улагања труда и немања борбе, чињења гријеха насупрот могућност избора не учинити гријех видим у маловјерју, тј. у немању чврсте одлуке за рећи не приједлогу за гријех. Значи немам довољно јак разлог (вјеру) да донесем чврсту одлуку и спроведем је у дјело.

Јер лакше ми је угодити души преко тијела нпр. преко чула укуса до преситости (што даље може да води блуду, љености, раздражљивости) него ли се уздржати.

Лакше ми је на некога разгњевити се кад ми нешто смета код те особе ...

Не знам да ли сам тревио?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слажем се. Међутим, то није довољно да објасни суштину постављене проблематике.

Зашто уопште долази до те антиномије у човеку?

Мислио сам да је неко уопште читао Нови Завет да би ова тематика могла уродити плодом.

Човек некад жели оно што не жели и делује тако као да најрадије не би делао. Некад су то афективни моменти а некада итекако промишљени - зависи од ситуација у којима се налази и која је позадина ствари.

Апостол Павле говори о "природној шизофренији" у човеку који се умом бори да освоји Христа али га природа тела спречава у томе.

Зато што је људска природа тела изласком из раја као природа у Чернобилу нуклеарном катастрофом преживјела деформације.

Е сад морам да уложим труд, да се борим, да те деформације надвлађујем, тј да их улажући труд доведем до преображаја благодаћу Божјом.

Разлог не улагања труда и немања борбе, чињења гријеха насупрот могућност избора не учинити гријех видим у маловјерју, тј. у немању чврсте одлуке за рећи не приједлогу за гријех. Значи немам довољно јак разлог (вјеру) да донесем чврсту одлуку и спроведем је у дјело.

Јер лакше ми је угодити души преко тијела нпр. преко чула укуса до преситости (што даље може да води блуду, љености, раздражљивости) него ли се уздржати.

Лакше ми је на некога разгњевити се кад ми нешто смета код те особе ...

Не знам да ли сам тревио?

facenew22222222

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Svako ko boluje od nekog nedostatka ispoljava tajno ili javno svoje komplekse. Nije naivno primetiti da svako ko ima neki kompleks nikada ne napada one koji imaju vrline vec uglavnom one koji imaju nedostatke. Dakle, sebi ravne. Isto tako, odlika malih pasa je da budu prgavi jer se osecaju ugrozenim pred vrstom vecom od sebe. Slicno poredjenje mozemo reflektovati i na oblast covecanstva. Svako ko je isfrustriran svojom velicinom oseca strah od drugoga i u tom strahu napada drugoga cak i kada ga niko ne napada. Tako vidimo da se sam egoizam zacinje iz nedostatka, iz osecanja licne nesavrsenosti koja se samo usmerava u drugom pravcu - u produbljivanju svog problema. Ljudi malog srca su ljudi velikog egoizma. Dalje od sebe ne vide. Kao kada bi mali pas postao toliko slep da ne vidi ceo jedan neboder od zagledanosti u svoju velicinu. Tako i covek ne vidi nikog drugog osim sebe - on je prvi i poslednji koji se sam sebi desava i sto pomislja. Drugi mu nije potreban ako ume sa sobom da razgovara. Ali, da li ume? Jer praksa pokazuje koliko se svaki covek rasclanjava unutar sebe. Ili, sto bi rekao apostol, nase misli se izmedju sebe optuzuju. Uvek je isti temelj, jer kada bi se na sebi radilo nikada ne bi dolazilo do korozije sa drugima. Taj zakon se ne menja. Ima i takvih koji su neko vreme malo pazili na sebe pa napustili to duhovno zanimanje blagodacu umislivsi da mogu drugima da budu ucitelji. Ali ih dela otkrivaju. Medjutim, niko ne zna srce covecije osim Boga jer ni sva dela ljudska se ne mogu vrednovati prema sadrzaju vec prema nameri ili uzroku. To kritizeri i lazni moralisti ne znaju - oni sve mere prema jednom trenutnom aktu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...

Истина је да смо сви подвојене личности,самим тим што живимо у променљивој средини која на нас рефлектује разне садржаје и наше прилагођавање истој тој средини у којој се сударамо са разним личностима које такође у себи гаје бесконачан број подвојених комбинација.Него ми је занимљиво оно што сам срео код Св.Исака Сиријског,а то да хришћанин у тој подвојености се уствари извлачи не сам од себе,него као своје посреднике има благодат божију у коју је обучен крштењем и вјеру у Господа која му уствари и нуди свако добро и преображава његов расклопљени лик,који се подваја и губи у тами незнања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина је да смо сви подвојене личности,самим тим што живимо у променљивој средини која на нас рефлектује разне садржаје и наше прилагођавање истој тој средини у којој се сударамо са разним личностима које такође у себи гаје бесконачан број подвојених комбинација.Него ми је занимљиво оно што сам срео код Св.Исака Сиријског,а то да хришћанин у тој подвојености се уствари извлачи не сам од себе,него као своје посреднике има благодат божију у коју је обучен крштењем и вјеру у Господа која му уствари и нуди свако добро и преображава његов расклопљени лик,који се подваја и губи у тами незнања.

0205_whistling

Sve to stoji, ali apostol Pavle u posl. Rimljanima, i pored blagodati, uocava dualizam...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина је да смо сви подвојене личности,самим тим што живимо у променљивој средини која на нас рефлектује разне садржаје и наше прилагођавање истој тој средини у којој се сударамо са разним личностима које такође у себи гаје бесконачан број подвојених комбинација.Него ми је занимљиво оно што сам срео код Св.Исака Сиријског,а то да хришћанин у тој подвојености се уствари извлачи не сам од себе,него као своје посреднике има благодат божију у коју је обучен крштењем и вјеру у Господа која му уствари и нуди свако добро и преображава његов расклопљени лик,који се подваја и губи у тами незнања.

0205_whistling

Sve to stoji, ali apostol Pavle u posl. Rimljanima, i pored blagodati, uocava dualizam...

...pa mora da uocava kad je samo covjek,izuzetan,ali ipak covjek...

''govorim tiho i nosim psa sa sobom'' :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина је да смо сви подвојене личности,самим тим што живимо у променљивој средини која на нас рефлектује разне садржаје и наше прилагођавање истој тој средини у којој се сударамо са разним личностима које такође у себи гаје бесконачан број подвојених комбинација.Него ми је занимљиво оно што сам срео код Св.Исака Сиријског,а то да хришћанин у тој подвојености се уствари извлачи не сам од себе,него као своје посреднике има благодат божију у коју је обучен крштењем и вјеру у Господа која му уствари и нуди свако добро и преображава његов расклопљени лик,који се подваја и губи у тами незнања.

0205_whistling

Sve to stoji, ali apostol Pavle u posl. Rimljanima, i pored blagodati, uocava dualizam...

...pa mora da uocava kad je samo covjek,izuzetan,ali ipak covjek...

Pa zato i nema superiornosti i maximalizma u hriscanskom svetu.

Mogla si to da prihvatis i na temi: da li volite bol?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина је да смо сви подвојене личности,самим тим што живимо у променљивој средини која на нас рефлектује разне садржаје и наше прилагођавање истој тој средини у којој се сударамо са разним личностима које такође у себи гаје бесконачан број подвојених комбинација.Него ми је занимљиво оно што сам срео код Св.Исака Сиријског,а то да хришћанин у тој подвојености се уствари извлачи не сам од себе,него као своје посреднике има благодат божију у коју је обучен крштењем и вјеру у Господа која му уствари и нуди свако добро и преображава његов расклопљени лик,који се подваја и губи у тами незнања.

0205_whistling

Sve to stoji, ali apostol Pavle u posl. Rimljanima, i pored blagodati, uocava dualizam...

...pa mora da uocava kad je samo covjek,izuzetan,ali ipak covjek...

Pa zato i nema superiornosti i maximalizma u hriscanskom svetu.

Mogla si to da prihvatis i na temi: da li volite bol?

...ama drugacije je to kad nekog nesto boli stadaradim

''govorim tiho i nosim psa sa sobom'' :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Истина је да смо сви подвојене личности,самим тим што живимо у променљивој средини која на нас рефлектује разне садржаје и наше прилагођавање истој тој средини у којој се сударамо са разним личностима које такође у себи гаје бесконачан број подвојених комбинација.Него ми је занимљиво оно што сам срео код Св.Исака Сиријског,а то да хришћанин у тој подвојености се уствари извлачи не сам од себе,него као своје посреднике има благодат божију у коју је обучен крштењем и вјеру у Господа која му уствари и нуди свако добро и преображава његов расклопљени лик,који се подваја и губи у тами незнања.

0205_whistling

Sve to stoji, ali apostol Pavle u posl. Rimljanima, i pored blagodati, uocava dualizam...

...pa mora da uocava kad je samo covjek,izuzetan,ali ipak covjek...

Pa zato i nema superiornosti i maximalizma u hriscanskom svetu.

Mogla si to da prihvatis i na temi: da li volite bol?

...ama drugacije je to kad nekog nesto boli stadaradim

identifikacija dualizma u sebi ne boli psihu i duh? ne bih rekao...

.mislise.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...