Сугестија-утицај на некога?

[Драган άσημος :)]

Да ли се сугестивним утицајем могу назвати искушења која нам долазе кроз нас, као мисли, осјећања, жеље? Сугестија као предлог, наговор на гријех.

[Драган άσημος :)]

O Goran K

Sugestija je jedan oblik uslovljenosti koje se treba osloboditi.Ako analiziramo naš život videćemo da veći deo našeg unutrašnjeg sadržaja ne pripada nama.To što smo nekritički prihvatili izvesne stavove je naša sklonost da se oslanjamo na autoritete.Autoritet koji insistira na slepom prihvatanju njegovih stavova, nije niko drugi do sam djavo,koji zeli da manipuliše.Suprostavljanje takvim autoritetima donosi sankcije koje se često puta tokom istorije završavale teragično.Božanski autoritet se ne zasniva na sugestijama.Pravi autoritet podržava slobodu.Gospod Isus kada potvrdjuje svoj autoritet ne traži slepo verovanje,već onaj koji hoće da vidi da je ova nauka od Boga neka tvori zapovesti pa će sam imati svedočanstvo u sebi.Takvom čoveku ne treba bolje svedočanstvo od duha koji svedoči srcu čovecijem.Hrišćanstvo nije religija autoriteta, već iskustva.Kroz istoriju su uvek postojali lazni sledbenici koji su nametali svoj autoritet u Božije Ime.Znamo da će u poslenje vreme mnogi biti ubijeni od strane onih koji misle da Bogu službu čine.Koren tog zla leži u autoritetu.Zato se treba osloboditi uslovljenosti.

Порука вриједна оживљавања..

[Драган άσημος :)]

Да ли ви употребљавате аутосугестију и које су то ситуације?

[Драган άσημος :)]

Вера или аутосугестија?
Posted by Kontravoid, September 08 2011 · 4 Views

Еклисиолошко православље нема placebo ефекат на човека јер се оно не заснива на психолошкој аутосугестији да Бог постоји већ јер сама благодат Светога Духа конституише Цркву и Својим деловањем на Сабрање сведочи Сопствено постојање.
Могао бих рећи да Бог не постоји али када опитујем благодат у својој личности – која за Сина сведочи да Он Јесте објективна Реалност – онда не умем рећи да Он не постоји, јер не знам по којим критеријумима бих рекао супротно. Јер имам потврду у свом савесном искуству психо-физичког бића које „региструје“ промене које нису од овога света.
Када ум бива прогутан Богом, разум то не може испитати.
Тамо где иде ум, разум не може прићи.
Разум не разуме ум.
Ум пребива у Богу али разум то не може (до краја) формулисати чак и када би опитовао од „мрвица које падају са стола“ ума на којем обедује Господ.
Ум искуствује али разум не зна шта искуствује. Ум доживљава али разум нема дефиницију онога што објективизује као предмет посматрања (созерцања).
Тиме што је Сам Бог Логос, открива се да је Он Сам изнад појмова и категорија…
Постоји верска несигурност која не долази од сумње у веру но од сумње у себе. Као кад пацијент на путу ка прегледима не сумња у доктора но у своју издржљивост, па све анализира и испитује, уместо да се опусти за вештог доктора као што би верујући требао да се препусти Господу. Како ће благодат доћи до изражаја ако се она стално избегава сваким њеним проучавањем? Јер чуда се не догађају научницима но верујућима који не сумњају у спретност Божијег Промисла.

[Драган άσημος :)]

...Кад вјера ојача и оснажи се онда је човјек под крстом Христовим, и ту се рађа она
молитва која је данас најважнија, коју је Христос рекао једном од својих
апостола „ а ја се молих Оцу небеском да Петре вјера твоја не престане“ , јер
је највећи проблем кад вјера престане, кад ми поново отпаднемо од Христа од
његовог крста. Немојте рећи да се то не дешава. То је највећа моја борба као
свештеника и човјека, што или сам пао у овај свјет и стално се борим и гребем
ноктима моје душе да сам под крстом и молим Оца небескога, молим пресвету Мајку
Божију, молим архангела Михаила и Јована Крститеља и све свеце, те да их не
набрајам да и они моле Оца небескога да вјера моја не престане. Значи молитва
је моја да вјера моја не престане.......али требамо молити Оца небескога и
Божије угоднике да нам се вјера не прекида, да имамо јаку вјеру, а кад имамо
јаку вјеру онда нам је услишена и свака молитва. Молити се да нам се вјера не
угаси, да нам се не прекине, да душа наша не спадне с тих висина голготе крста
Христовога, и да се поново врати на ово мјесто у којем смо готово сви у
полуочајању и муци и невољи великој ....

...Е добри људи, и мени и вама треба вјере. Господе Исусе Христе моли Оца небескога
да нам вјера ојача се, расте, јача, да кроз њу будемо спашени. Амин Боже за сав
овај наш род и народ.
 

 

Прота Милорад Голијан-„Пост од Адама до савременог човјека“

 

Понекад ми се чини да је моја вјера аутосугестија, да сам себе нагоним да вјерујем и тада доживљаван разочарење,

Колико сам разумио, поента је у томе да вјера долази одозго и да вјеру треба да тражим молитвом од Оца небеског, директно, али и преко посредника Сина Божијег, мајке Божије и светих, да је вјера дар Божији, а не самоубјеђивање.

А ја опет некако често залутам у то неко самоубјеђивање.

[Драган άσημος :)]

Истинску вјеру у човјеку, чини присуство благодати Божије.

[Драган άσημος :)]

Како знате да ваше вјеровање није аутосугестије или сугестија или манипулација?

[DYNABLASTER]

"Kо има уши да чује нека чује, ко има очи да види нека види."

[Баба]

Како знате да ваше вјеровање није аутосугестије или сугестија или манипулација?

Просто молитвом.

[Баба]

"Kо има уши да чује нека чује, ко има очи да види нека види."

 

Аааа сугеришеш му да слуша и гледа ?!!!