Архиепископија београдско-карловачка

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

Дечје Јеванђеље на ромском језику

15. Јануар 2013.
 
 
 

 
У оквиру Божићно-богојављенских сретања, које се ове године одржавају у кругу Вазнесенске цркве, одржано је представљање Дечјег Јеванђеља на ромском језику, у уздању РРОМ продукције из Београда,а у преводу Златомира Јовановића.
 
Председник Светске организације Рома „Романите“ Јован Дамјановић у свом поздравном говору подсетио је на заједничку историјску судбину и страдање Срба и Рома: - Из тесне историјске везе и заједничког живота наша два народа, потиче и жеља Рома да живе православљем. Тражећи мир и пут ка миру, налазимо га само у православљу. Хришћанство нема границе - оно увек отвара нове путеве и спаја различите људе.
 
- Данас се сваког дана рађа око две стотине хиљада људи. Ако ми не гледамо на оно шта нас спаја, него на оно шта нас раздваја, тада ћемо сами себе уништити. Ако гледамона оно  шта нас спаја, онда ћемо гледати на европску историју. Један од њених стубова је хришћанство. Европа није данас само највеће тржиште, него је то континент који има највише интелектуалаца. Ако Европу упоређујемо са било којим континентом на свету, нигде нећете наћи ону хармонију која постоји у Европи , иако је некада и она у кризи, јер ми смо људи. Данас имамо Аустријанце који су Роми и Роме који су Аустријанци. За хришћанство сваки човек вреди и сваки је Божје дете...“ поздравио је све присутне др Wolfgang Rohrbach из Аустрије. Овај универзитетски професор менаџмента осигурања овом приликом је поклонио Патријарху српском Иринеју Енциклопедију историје осигурања чији је предговор писали кардинал Кристоф Шенборн и академик Дејан Медаковић. Протођакон Радомир Ракић је преузео дар који ће бити Патријарху српском уручен по његовом повратку из Грузије.
 
Ово необично духовно вече, којем је присуствовало и двадесет ромских студената са београдских факултета, увеличао је својим казивањем о Јеванђељској књизи и њеном читању протођакон Радомир Ракић, под чијим стручним и будним оком се одвијала припрема Дечјег Јеванђеља на ромском језику. - Библијска и црквена терминологија мора бити прецизно одређена, посебно у ромском преводу, и без обзира на тешкоће, не треба одустати, јер нема посла у којем човек неће успети ако му се посвети, цитирао је протођакон Ракић.
 
Бајрам Халити, аутор српско-ромског и српско-ромско-енглеског речника, подсетио је да Роми и на почетку трећег миленијума постављајуу исто питање о сопственом опстанку. Већ више од два миленијума ромска заједница живи у условима дијаспоре. Чине се велики напори да и они нађу своје место под сунцем и да им се да место у свету кроз просвећивање и учешће у свим видовима живота, па и религијског. Истичући превод Дечјег Јеванђеља на ромски језик и подухват Златомира Јовановића, Халити је изразио наду да ће се даље умножавати активности око учешћа у културном и верском животу Рома.
 
Татјана Јанковић, уредник издавачке куће РРОМ продукција Београд, говорила је о искуству у раду и активностима везаним за учење језика, али и о заједничком подухвату калиграфа „Свети Јован Владимир“ и приређивању изложбе двојезичног карактера. Она је и најавила и нове преводилачке подухвате верских садржаја на ромски језик.
 
Посебан гост ове вечери била је драмска уметница Јасмина Стојиљковић из Народног позоришта из Приштине, која је са сарадницима учествовала у драмској причи Рођене Христово, изведене за Бадњидан при храму Светог Саве, када су, захваљујући људима добре воље, ромска деца добила божићне дарове. Она је пренела поздраве Удружења „Сербика“ из Гњилана, где наш православни род живи и опстаје, чувајући нашу веру, традицију и историју.
 
Рударски басен Колубара са генералним директором Милорадом Грчићем је подржао објављивање Дечјег Јеванђеља на ромски језик.
 
У излагању о своме преводилачком раду Златомир Јовановић, сликовито је направио паралеле између  кратких библијских цитата и суштине живљења Рома и начина на који живе и верују.
 
Појац Пола Марковић је старим српским песмама обогатила богоугодно духовно вече.
 
 
 
Зорица Зец




http://www.spc.rs/sr/dechje_jevandjelje_na_romskom_jeziku

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

Социологија религије и културе Рома

 

 

 

 

 

 

22. Јануар 2013.

 

 

 

 

 

 

О општем теоријском, методолошком и философском питању, морало би се расправити пре свих питања, саопштава нам културолог Златомир Јовановић, преводилац Дечјег Јеванђеља на ромски језик. Откриће посебних култура јесте заслуга културне антропологије; општи појам културе је дело философске антрополгоије. Али, не постоје две идентичне културе и не постоје ни две посве различите културе.

 

„Културе су једно у својој основи и мноштво у испољавањима. Спољашња обележја су различита, унутрашњи дух сваке културе је исти. У темељу сваке културе је религија,“ говорио је јуче на Божићно-богојављенским сретањима  Златомир Јовановић.

 

Код Рома реч култура потиче од речи „рроманипен“,  што подразумева јединство свих материјалних и духовних вредности које су Роми створили током историје, духовне вредности које генерације наслеђују усменим предањима, обрасце деловања и понашања, вредности и норме, уверења и убеђења и начине мишљења и живота.

 

О духовном утемељењу и религији у Рома сазнало се током овог изузетног социолошког предавања, како је истакао протођакон Радомир Ракић.

 

Ромска заједница и њен културни систем нису развили посебно подједнако све елементе који чине ромску културу, и код Рома је увек један елемент посебно наглашен: религија. У њихје религија вера у апсолутну мистичку моћ.

 

У свом веровању припадници ромске заједнице стоје у непосредном односу и непосредно се обраћају Богу, разговарају са Њим верујући да је увек и у сваком часу са њима.

 

Многобројне појмове, речи, ромске пословице, изразе, објаснио је ромски културолог Златомир Јовановић, притом истакавши да се темом социологије религије и културе Рома у нас ретко ко бави.

 

Трагајући за сопственим изразом, ромска заједница има потребу да стане под једно сигурно окриље какво је православље, на чему своје полазиште и исходиште заснива сам кутуролог и предавач Златомир Јовановић. 

 

Једино у православном окриљу ромска заједница, у заједници са Богом и другима, може наћи мир, срећу, љубав. 

 

Поред Јовановића, на тему културе и социологије религије у Рома говорили су гђа Татјана Јанковић, уредник ромских издања, и протођакон Радомир Ракић.

 

 

 

Зорица Зец

[Срђан Ранђеловић]

У славу и част светог Атанасија Великог

 

 

1. Фебруар 2013.

 

 

Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије, викар Патријарха српског, освештао је јуче крстове и звона који су одмах потом и постављени на новосаграђену цркву посвећену светом Атанасију Великом у
земунском насељу Плави Хоризонт.

 

Чину освећења, поред многобројног верног народа овог краја, присуствовао је председник Градске општине Земун г. Бранислав Простран, као и други дародавци, приложници и ктитори овог храма.

 

[Срђан Ранђеловић]

Саопштење за јавност Архиепископије београдско-карловачке

 

 

 

 

Са жалошћу обавештавамо јавност да је цивилно лице (С.Ж.) запослено на пословима благајника у Архиепископији београдско-карловачкој у последњих неколико година сукцесивно вршило проневеру црквеног новца
који му је био поверен. Ово недело је откривено ванредним пописом благајне и пријављено надлежним државним органима ради утврђивања чињеничног стања.

Београд, 6.фебруар 2013. године

Архиепископија  београдско-карловачка

Београд, 06.02.2013 - Архиепископија београдско-карловачка

[Срђан Ранђеловић]

Скупштина Друштва за подизање Храма Светог Саве

 

 

 

Данас је одржана редовна седница Скупштине Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару

 

Седницом су председавали председник Друштва за подизање Храма Светог Саве на Врачару Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, председник Главног одбора Друштва председник Републике Србије г. Томислав Николић, председник Скупштине Друштва г. Миодраг Бабић и протонеимар Храма проф. др Војислав Миловановић. Високе госте дочекао је старешина храма Светог Саве протојереј-ставрофор Радивој Панић.

[Срђан Ранђеловић]

Слава храма Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду

 

 

[Срђан Ранђеловић]

Свети Симеон Мироточиви - слава Патријаршијске капеле

 
 
 

 
Поводом славе капеле Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији српској Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће свету архијерејску Литургију у уторак, 26. фебруара 2013. године, са почетком у 9 часова. Празнично бденије биће служено данас, 25. фебруара 2013. године, са почетком у 17 часова.
 
Данашња зграда Патријаршије подигнута је 1935. године, по жељи патријарха Варнаве, а по пројекту архитекте Виктора Лукомског, на месту где се налазила стара зграда Митрополије из 18. и 19. века. У придворном храму налази се дуборезни иконостас, ремек-дело охридских мајстора, са иконама које је 1935. године живописао Владимир Предојевић. О патријаршијском придворном храму, једном од најлепших савремених српских храмова, већ 30 година води бригу протођакон Стеван Рапајић, секретар Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке.

• 
          Преподобни Симеон Мироточиви - Стефан Немања
• 
          Лоза Светог Симеона  

[Срђан Ранђеловић]

Патријарх Иринеј и митрополит Јаков служили у Котежу

 

 

 

 

 

Света архијерејска Литургија служена у недељу, 24. фебруара 2013. године, храму Светих апостола Петра и Павла у београдском насељу Котеж, разликовала се од уобичајених недељних служби. Свету архијерејску
Литургију служили су Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и гост из Грчке, Његово Високопреосвештенство Митрополит митилински г. Јаков, осведочени пријатељ српскога народа. Саслуживало је више свештеника и ђакона, а појао је Београдски мушки хор. У цркви је било много ђака који су се причестили.  

Митрополит Јаков је стигао у Београд на сајам туризма заједно са градоначелницима више грчких  градова. Ову прилику искористиће да оде у Републику Српску у којој је често боравио током минулог рата доносећи
помоћ братског грчког народа.

У својој беседи патријарх Иринеј је подсетио на први сусрет са митрополитом Јаковом. Било је то онда  када је у пожару страдао нишки Саборни храм. Тога дана кроз Ниш је, путујући у Републику Српску, пролазио митрополит Јаков и чуо за трагедију. Отишао је код тадашњег Епископа нишког, данашњег Патријарха српског Иринеја, и приложио новац за обнову храма. Био је то први прилог за обнову ове светиње.

Беседио је и митрополит Јаков, чије је речи преводио протојереј Гајо Гајић.

Када се завршила Литургија, уследила је акција добровољног давања крви коју су у парохијском дому организовали управа храма Светих апостола Петра и Павла и Институт за трансфузију крви.

 

 

Јово Бајић