Jump to content

Архиепископија београдско-карловачка

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

  • Гости

Слава Николајевске цркве у Земуну

23. Мај 2012 - 8:04

img_9296z.jpg

Његово Преосвештенство Епископ липљански Г. Јован, викар Патријарха српског, служио је јуче, поводом храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог оца Николаја у Земуну.

Најстарија је земунска црква подигнута 1745. године на месту старије дрвене богомоље (помиње се још 1573.године) једнобродна грађевина са полукружном (споља петостраном) апсидом, декорисана у духу српских барокних цркава XVIII века. Раскошни барокни иконостас из 1761. године, дело истакнутог резбара Аксентија Марковића, украшавају 73 иконе Димитрија Баћевића, једног од најпознатијих српских сликара из XVIII века, сликане уз помоћ Димитрија Поповића Зидне слике, као и низ других сликарских дела, израдио је 1847. земункси сликар Живко Петровић. У цркви се чувају и поједина дела Стефана Грујића, Димитрија Аврамовића, Живка Петровића и других српских иконописаца XIX века. Бројни су и вредни предметни примењене уметности, еснафне заставе, старе црквене књиге и други предмети из XVIII XIX века, значајни за културну и привредну историју Земуна. У североисточном делу црквене порте налази се зграда Српске школе из XVIII векан, значана за развој земунско школства.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Спасовдан – слава српске престонице

21. Мај 2012 - 14:38

spasovdan2012.jpg

Слава Града Београда и Вазнесењске цркве биће молитвено прослављена у четвртак, 24. маја 2012. године, Светом Архијерјеском Литургијом са почетком у 9 часова. Свечана славска литија, коју ће предводити Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и више архијереја Српске Православне Цркве, поћи ће испред Вазнесењског храма у 11.30 часова.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан. Ова стара заветна Слава симболично указује на уздизање - вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност. Она представља израз душевне и моралне снаге народа прекаљеног у славној прошлости, постојаног у садашњости и поноситог пред будућношћу. Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске Славе је повремено прекидано, али и обнављано, издржавши тако најтежу пробу вредности - пробу времена.

Празник Вазнесења Господњег, или како је у народу уобичајено, Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу. Вазнесење спада у покретне празнике - увек пада у четвртак, четрдесет дана после Васкрса, а десет дана пре Духова. По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, јављајући им се, учећи их и, нарочито, учвршћујући им веру после Голготе и распећа. Сам чин Вазнесења збио се у Витанији, селу на источној падини Маслинске горе, удаљеном два километра од Јерусалима, на путу за Јерихон. Тога дана се завршио Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца. После тога се апостолима вратила њихова вера, радост и храброст.

Колики су значај Срби придавали овом празнику, види се и по томе, што је највећи историјско-правни документ српске средењевековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године. На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем - Карађорђевом звездом са мачевима IV степена. Вредно је поменути да је Вазнесенска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала оригинални барјак Управе града Београда. На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и, словима од златних нити, натпис: Општина града Београда 1938. а са друге стране, икона Свете Петке и порука: Ко крсно име слави - оном и помаже. Из ове цркве, која чува градску Славу, 1992. године поново је кренула литија којој је началствовао Његова светост Патријарх Павле.

Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у дворишту Вазнесенске цркве. Прво стајање, за молитве за здравље Београђана, литија има код Теразијске чесме (извор уместо записа који је био на месту садашње Српске академије наука). Друго стајање је код Саборне цркве, за молитве за поштеду од страдања, мир и напредак. Треће стајање, за молитве за покој душа свим палим јунацима Београда је у дворишту Вазнесенске цркве испред гранитног Крста. Такође, интересантно је да град има и заштитницу, Пресвету Богородицу, којој је деспот Стефан Лазаревић посветио Београд.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Празник Светог Јована Богослова на Богословском факултету

23. Мај 2012 - 14:08

img_2951.jpg

Православни богословски факултет Универзитета у Београду свечано је прославио празник Светог Апостола и Еванђелисте Јована. У праклису посвећеном овом светитељу служена је поноћна Литургија, а у подне је преломљен славски колач. Овом приликом додељене су дипломе студентима који су завршили студије у протеклој години.

Извор: Радио слово љубве

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...