Jump to content

Архиепископија београдско-карловачка

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

  • Гости

Молебан за страдални народ наш на Косову и Метохији

20. Октобар 2011 - 12:02

184969_kosovo02fotoreutermarkodjurica_ig.jpg

184971_kosovo04fotoreutermarkodjurica_f.jpg

184970_kosovo03fotoreutermarkodjurica_ig.jpg

untitled-1.jpg

Још се молимо Господу Богу нашему да

услиши вапаје и молбе страдајућег народа

свога на Косову и Метохији и осталим

српским земљама, и за све који правде ради

страдају и трпе прогоне и злостављања, и да

брзо пошаље благодат и силу своју и заштити

невино прогањане, рецимо сви усрдно:

Господе, помилуј.

Текст Молебна за страдални народ наш на Косову и Метохији (pdf) можете у целини преузети ОВДЕ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Епископ ремезијански Андреј служио Свету Архијерејску Литургију уз појање кубањског козачког хора из Краснодара

21. Октобар 2011 - 12:48

img_1358z.jpg

img_1379z.jpg

img_1416z.jpg

img_1523z.jpg

Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански г. Андреј у присуству Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и Епископа жичког г. Хризостома данас je у Саборној цркви у Београду служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке и умилно појање руског кубањског козачког хора из Краснодара на челу са чувеном уметничким руководиоцем Виктором Захарченком.

Овај хор ове године ће у Кремљу прославити две стотине година свог постојања. По доброти и љубави домаћина Саборне цркве оца протојереја-ставрофора Петра Лукића гости су били званично примљени у просторијама Српског београдског певачког друштва.

img_1518-z.jpg

img_1521-z.jpg

img_1559-z.jpg

img_1581-z.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Литургијско венчање на Бежанијској Коси

24. Октобар 2011 - 15:24

img_1737z.jpg

img_1754z.jpg

img_1752z.jpg

img_1805z.jpg

Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије служио је јуче, 23. октобра 2011. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Василија Острошког на Бежанијској Коси, током које је двоје младих увео у Свету тајну брака.

Причестио се велики број верника међу којима су биле особе ометене у развоју из Удружења Стари Град и Нови Београд. Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке на челу са Владиком благословио је похађање часова веронауке свим штићеницима поменутих Удружења. Преосвећени Епископ Атанасије беседио о важности брачне заједнице.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Прослава Свете Петке на Чукарици

28. Октобар 2011 - 12:48

mik_2925.jpg

mik_2960.jpg

mik_2977.jpg

mik_3016.jpg

Празник Преподобне мати Параскеве свечано је прослављен Светом Архијерејском Литургијом у храму на Чукаричкој падини, који је посвећен овој великој Божијој угодници и хришћанској подвижници.

Велики број верног народа се окупио на Светој Литургији да молитвено прослави Свету Петку заштитницу нашу и молитвеницу пред Господом.

Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Атанасије уз саслужење великог броја свештенства Архиепископије београдски-карловачке.

По Богослужењу, са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, Епископ Атанасије је уручио г. Драгану Радаковићу, директору Копова Косово – Обилић са представништвом у Београду, и г. Андреју Оташевић, приватном предузетнику из Београда, орден Светог Краља Милутина за њихово несебично залагање и уложен труд око довршења изградње и украшавања ове цркве, новог парохијског дома и ограде око порте.

Владика је уручио грамате г-ђи Славки Јокић, дипломираном грађевинском инжињеру и надзорном органу за грађевинске радове храма и парохијског дома; г. Петру и г-ђи Гордани Лугоњи, приватним предузетницима; као и г-ђМиљани, г-ђАни и г. Марку Николићу из Београда.

После литије и ломљења славског колача управа храма доделила је многобројне захвалнице верницима за несебичну љубав и труд за уређење овог светог храма.

светлосне записе доставио г. Милован Миливојевић

mik_3026.jpg

mik_3084.jpg

mik_3117.jpg

mik_3161.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Језик је од Бога дар

31. Октобар 2011 - 7:17

img_2839z.jpg

img_2856z.jpg

img_2877z.jpg

img_2881z.jpg

Његово Преосвештенство викарни Eпископ хвостански Г. Атанасије и чланови Одбора за врску наставу присуствовали су академији „Језик је од бога дар“, традиционалној смотри духовног стваралаштва Филолошке гимназије, одржаној у Дому културе „Вук Караџић“.

У програму су учествовали ученици свих разреда и свих језичких група, говорило се и певало на српском, руском, старогрчком, латинском, енглеском, француском, немачком, шпанском, италијанском, кинеском и јапанском језику. На истом месту, у језику и духу, сабрале су се завичајне и оне друге речи које учеснике и публику нису делиле, већ спајале у радосној светковини младости и лепоте.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Представљање књиге „Последњи српски деспот“ у парохијском дому Храма Светог Саве

31. Октобар 2011 - 12:22

images_6.jpg

У сали парохијског дома храма Светог Саве на Врачару вечерас, 31. октобра 2011. године, биће представљена књига „Последњи српски деспот“ Гојка Божовића.

Учествују проф. др Никола Моравчевић и аутор.

Промоција књиге почиње у 19 часова.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Величанствена прослава у јединој српској светињи у Африци

31. Октобар 2011 - 13:05

tomindan_2011_na_prijemu_kod_arhiepiskopa_damaskina.jpg

Као трајно сведочанство на крају своје посете Црквено-школској општини Свети Сава у Јоханесбургу 2011. године, Владика Василије је у Светом Јеванђељу оставио запис: Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја посетих Црквену општину Светог Саве у Јоханесбургу, после 30 година. Наиме, као Епископ аустралијско-новозеландски и јузноафрички последњи пут сам био овде 1983. године. Благодарим архимандриту Пантелејмону на гостопримству. Драго ми је што сам видео моје старе и бивше епархиоте, као и огроман напредак и домаћинско руковођење овом српском заједницом и светињом на афричком континенту.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Чланови Милосрдне секцијe ВДС посетили Дом за слабовидну децу

1. Новембар 2011 - 10:41

1.jpg

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке су у недељу 30. октобра 2011. године посетили Дом за слабовидну децу “Вељко Рамадановић” у Земуну. У Дому борави око осамдесеторо деце различитог узраста, од којих су нека слепа, слабовида или вишеструко оштећена. Као и обично деци доносимо воће, овог пута је то било грожђе, банане и мандарине и најновији број “Православља” за особље.

Пошто редовно посећујемо Дом долазимо као стари знанци које деца већ познају и са којима слободно разговарају. Сад је актуелна нова школска година и неке њихове личне преокупације. Прошли пут смо разговарали о припремама за матуру средњошколаца и концерту који су припремали ученици Дома, коме смо присуствовали и који је на нас оставио снажан утисак.

Деца радо говоре о својим интересовањима и плановима. Желе да заврше школе које похађају и да се потом запосле. Не скривају ни да им је, као и свима другима, понекад тешко. Желе и да покажу своје таленте. Једна Александра пише песме које нам је и прочитала. Слушали смо је задивљени док је прелазила руком преко потпуно чистог, белог папира исписаног Брајовом азбуком. Сад је четврти разред правно биротехничке школе и жели да студира књижевност. Похвалили смо њен таленат и труд и пожелели јој да оствари свој сан. То смо пожелели кроз разговор и другој деци која имају друге дарове и могућности, а посебно младој девојци талентованој за соло певање, која је успешно наступила на концерту ученика Дома крајем маја ове године.

Нашу посету као и увек, подржава и прати љубазно и посвећено особље Дома. Кажу кроз разговор да је деци “ово друга кућа, кад заврше школу и оду из Дома увек се радо враћају. ” У току наше посете смо и видели младића који је по завршетку средње школе уписао ДИФ и дошао да види своје старо друштво из Дома. И њему смо пожелели да успешно заврши студије и оствари своје жеље и планове.

Враћамо се својим кућама кроз, за недељно поподне густ саобраћај. Размишљамо о данас толико потребном смирењу и о великом смирењу које имају деца са којом смо се управо дружили и растали.Смирење је њихов животни подвиг.

Ми често заборављамо да се тај подвиг очекује и од нас јер Господ у Јеванђељу каже и заповеда : “научите се од Мене, јер Сам Ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама вашим” (Мт. 11,29).Уколико се наше срце уз Божију помоћ усрдно приклони овој заповести сигурно ћемо лакше пребродити бројне животне тешкоће и уверити се да је, како каже Господ “ јарам мој благ и бреме је моје лако.”

Извор: ВДС

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Православни сајам у Дому Синдиката

2. Новембар 2011 - 12:21

sajam_2.jpg

sajam_3.jpg

sajam_4.jpg

sajam_4_0.jpg

Од почетка новембра па, можда, све до Божића у великом холу београдског Дома синдиката одржаваће се Мини православни сајам. Ову манифестацију, са благословом Патријарха српског Г. Иринеја, отворио је синоћ, 1. новембра 2011. године, Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански Г. Атанасије. Сајам је организован први пут и, ако испуни одређена очекивања, биће га и идуће године.

Овај сајам организовала је Креативна радионица старих заната „Сито“ из Београда под покровитељством братства цркве Светога Марка. Креативна радионица „Сито“ постоји четири године и окупља побожне рукодеље, махом жене, које се баве старим занатима, најчешће израдом одевних предмета и других рукотворина од текстила. Одевне или украсне предмете израђују од традиционалног материјала, старинским поступком. Користе се и традиционални модели који се, када су у питању неки делови одеће, осавремењују и прилагођавају данашњем градском човеку. Ту су и прерађевине од дрвета, воска, иконе, па чак и књиге. Са њима су и произвођачи меда, вина, ракија. Има и оних који нуде лековите производе – чајеве и разне мелеме.

Радионице оваквих производа постоје и у манастирима, па су на сајму своје рукотворине изложили манастири Прохор Пчињски, Кончул, Ђурђеви Ступови, Високи Дечани, Ћелија Пиперска, Чокешина, Фенек, Лешје, Катун, Суково и Сопоћани. Ту су и производи винарије Ђурђић и производи пчелара Ранковића. Врата овога сајма отворена су и другим манастирима.

Сестринство манастира Ћелија Пиперска понудило је, поред осталог, целу збирку мелема у рађених на бази кантариона по рецепту блаженопочившег острошког игумана Лазара који ту вештину преузео од свог деде Мирка Јањића.

Отварање сајма праћено је духовном свечаношћу. Присутнима је беседио Епископ хвостански Атанасије, а затим је наступала певачка група „Ловор“. Архимандрит Јован из манастира Лешје код Параћина из Крушевачке епархије одржао је предавање „Вера, нада и љубав“, а у предавању се највише задржао на празноверицама којих има у нашем народу и са којима се он често сусреће. Предавање је илустровао низом конкретних примера.

Јово Бајић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Промоција на Сајму књига: Целовит српски превод Светог Писма

1. Новембар 2011 - 20:17

img_2438z.jpg

img_2460z.jpg

img_2483z.jpg

img_2494z.jpg

На Сајму књига представљено је прво издање Светог Писма Старог и Новог Завета са преведеним и девтероканонским књигама Старога Завета, које су на савремени српски језик превели Високопреосвећени митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и умировљени епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије. У присуству Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и Преосвећених епископа жичког Г. Хризостома и канадског Г. Георгија, о овом издању Светог Архијерејског Синода Српске Правослане Цркве говорили су члан Синода Епископ бачки Иринеј и викар Патријарха српског Иринеја, Епископ хвостански Атанасије.

Говорећи у уводној речи о разлозима за јавно приказивање Светог Писма – Књиге над књигама, основне Књиге Цркве, која у писаном облику сведочи Откровење Божје – Епископ бачки Иринеј је истакао:

Разлози за представљање леже у чињеници да ми као помесна Црква први пут објављујемо текст Светог Писма у пуном опсегу, са свим књигама Светог Писма Старог и Новог Завета. Нови Завет смо имали у целини – од првих, најстаријих превода, па до превода Вука Караџића, који је, и поред свих недостатака и многобројних грешака, ипак, због разумљивости народног језика, остао најпознатији све до пре две деценије, када је Комисија Светог Синода израдила нов превод, старајући се притом да задржи стилске и језичке особине Вуковог превода, који је својом патином ушао у душу народа, али и да га ослободи архаичних израза, непотребних турцизама и позајмљеница из других језика.

Сабор је одобрио за употребу тај превод Комисије Светог Синода, који, после две и по деценије, полако сазрева за још једну ревизију у годинама које су пред нама, јер се језик стално развија. Упоредо са тим, потребно је, поред постојеће ијекавске варијанте (која је неопходна јер се отприлике половина нашег народа служи ијекавским изговором) припремити и екавску, а то неће само изискивати једноставно претварање речи из ијекавског у екавски облик већ ће подразумевати и другачије реченичне конструкције. И за тај посао су потребни време и труд. Проблем се јавио у погледу књига Старог Завета, чији је најпознатији преводилац Ђура Даничић. Он није преводио са изворних језика, али треба истаћи да је његов превод леп споменик књижевног српског језика 19. века и у том погледу има велику вредност. Оба превода имају мноштво замерки, првенствено због тога што ни Вук ни Даничић нису били теолози, па, самим тим, многе ствари нису могли правилно да разумеју, а нису ни преводили са изворних језика већ са преводâ, што је додатни проблем.

Објашњавајући да Библијско друштво у 19. веку није издавало текст Светог Писма Старог Завета у обиму који познаје и признаје Православна Црква, а уз њу, на Западу, и Римокатоличка Црква, већ је у то време прихватало строго конфесионално мишљење о одређеном броју старозаветних књига које прихватају Цркве поникле из Реформације, односно Протестантске Цркве, епископ Иринеј је подвукао:

Библијско друштво је одбијало да штампа Свето Писмо у оном обиму у ком га признају православни и римокатолици и зато је у Даничићевом преводу дат само превод ужег, „палестинског” канона, што ће рећи мање збирке списа признатих као богонадахнути, па, следствено, и нормативни или канонски. У преводу Светог Писма који је управо изишао налазе се и такозване девтероканонске (другоканонске) књиге Старог Завета, које имају исту богонадахнутост као и све друге библијске књиге. У погледу ауторитета или каноничности нема разлике, као што би можда неко помислио на основу термина девтероканонске књиге, који само указује на постојање једног броја библијских књига у обимнијој, „александријској” збирци светих списа, односно на њихово одсуство у мањој збирци познатој као „палестински канон”.

Епископ Иринеј је објаснио да је превод лични подухват и подвиг двојице уважених теолога квалификованих за превођење старозаветних књига:

Ми данас немамо већих ни бољих ауторитета за тај посао. По пракси наше Цркве, ниједан приватни превод, ма колико аутори заслуживали поверење и поштовање, не може бити коначан јер сваки аутор има своје језичко-стилске особине, а превод мора бити уједначен. На седници Светог Синода је донет закључак и одлука да је корисније – уместо прештампавања крњег издања, без пуног обима старозаветних књига – до даљњег штампати поуздани превод Комисије и двојице ауторитативних преводилаца. Комисија Светог Синода ће у међувремену извршити преглед и, где буде потребно, ревизију превода и његово језичко- стилско уједначавање. Чланови Комисије су, уосталом, и сами преводиоци књига које су недостајале у ранијим издањима.

Свети Синод Српске Православне Цркве препоручује ново, потпуно издање Светог Писма за употребу.

*

Патријархов викарни Епископ Атанасије подсетио је да је ово „историјски тренутак у коме треба бдети над речју Светог Писма зато што нам је она толико важна јер говори о свему – о почетку, трајању и испуњењу. Желимо да се Свето Писмо у овом издању нађе у дому свакога од нас“. Према виђењу епископа Атанасија, реч Светог Писма најпре разумеју чеда Цркве која исправно проповедају и тумаче оно што нам божанско Писмо открива, хришћани који су срасли са Оваплоћеним Богом Логосом. Први примерци новог превода Светог Писма, нагласио је, поклоњени су свим вероучитељима Архиепископије београдско-карловачке. Примерак новог превода Светог Писма уручен је и амбасадорки САД у Србији Мери Ворлик.

Духовни и културни догађај године

Епископ Иринеј је указао на податак да је у нашој културној средини Свето Писмо још увек непознаница, што треба дубоко да нас забрине. Нагласио је да је „Свето Писмо најчитанија књига у свету, бестселер свих времена, која се код нас, на жалост, мало чита, упркос препоруци Српске Православне Цркве. Резултати су поразни, услед историјских разлога, али и због недостатка добре и корисне навике верника да систематски читају Свето Писмо. Сад имамо пуни текст Светог Писма у поузданом српском преводу, који ће временом бити усавршен, а сада је прихватљив и препоручљив.“

Славица Лази

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Празник иконе Богородице Казанске

4. Новембар 2011 - 13:18

img_4277z.jpg

img_4298z.jpg

img_4312z.jpg

img_4349z.jpg

Православна Црква прославила је 4. октобра спомен чудотворног избављења Москве од Литванаца који се збио 1612. године уз помоћ чудотворне иконе Богородице Казанске. Копија ове иконе чува се у цркви Светог Саве на Врачару где је љубављу братског руског народаи његове Цркве стигла у току НАТО бомбардовања Србије.

Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије служио је 4. октобра Свету Архијерејску Литургију са свештеницима светосавског храма и гостом из Будимпеште, оцем Кирилом из Московске Патријаршије. Отац Кирил је по рођењу Мађар, и током службе произнео је и један возглас на мађарском језику.

Појао је хор певнице Храма Светог Саве. У цркви се сабро многобројан народ који је заједно са Владиком преломио славски колач.

Копија чудотворне иконе Богородице Казанске, како нас је обавестио историчар протојереј-ставрофор Александар Средојевић, стигла је у Србију 1999. године. Донели су је руски монаси у време најжешће агресије НАТО земаља. Ова икона изузетно се поштује у Русији од 1612. године када су Литванци били заузели Москву. Захваљујући молитвама Светог Сергеја Радоњешког и помоћи Мајке Божије изображене на овој икони, Литванце је захватила паника и сами су се повукли из Москве. Двеста година касније 1812. икона Богородице Казанске поново је спасла је Москву, овога пута од Наполеонове војске. У Русију је стигло око пола милиона Наполеонових војника, који су се сами од себе у паничном страху повукли из Москве. Преживело их је петнаестак хиљада. Више пута ова икона помагала је руском народу када су га угрожавале туђинске војске.

О сили Мајке Божије, која зрачи и са Иконе Богородице Казанске, беседио је и Епископ Атанасије, подстивши да Бог преко Своје Мајке и светитеља учествује у нашим животима. Људи су свесни видљивих актера који им одређују живот, а превиђају моћније актере који се не виде. Наводећи пример једног официра НАТО снага на Косову и Метохији који је ових дана исповедао истину на српским барикадама, Епископ Атанасије је подсетио да Господ понекад проговори и кроз уста појединаца.

Јово Бајић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Предавања у крипти цркве Светог Марка

4. Новембар 2011 - 15:34

kripta_1.jpg

kripta_2.jpg

kripta_3a.jpg

pb030313.jpg

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја почео је јесењи циклус предавања и духовних разговора у крипти београдске цркве Светог Марка. Патријархов благослов пренео је синоћ Преосвећени викарни Епископ хвостански Г. Атанасије који је одржао прво предавање на тему „Свети Максим Исповедник нас учи“.

Првом предавачу - Епископу Атанасију - захвалио се протојереј- ставрофор Трајан Којић, уредник и водитељ трибине.

Говорећи о личности и делу Светог Максима Исповедника, Епископ Атанасије је подсетио да је овај велики учитељ Цркве он био обичан, али веома поштован монах који је саветовао епископе и патријархе: - Основне његове одлике биле су мудрост и смирење. Он је носио океан мира у својој души. У његово време у Цркви су се појавиле јереси којима се он супротстављао својим знањем, заступајући православно учење о природи Христовој. Није се обазирао на то што су његови противници били јаки. Његови противници, да би га ућуткали одсекли су му руку и језик и протерали га у Грузију где је умро 662. године. И поред животних недаћа успео је да иза себе остави бројне теолошке списе и дела која живе и данaс у Цркви Христовој, беседио је Владика хвостански.

Јово Бајић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...