Подела у парохији и "духовне алтернативе"

[Mamica Forumska]

prstgore Tema je prava Oce,hvla Bogu da postoji ovakav jedan sajt i dace Bog bice ih jos vise.MENI STE SVI OVDE JAKO PUNO POMOGLI jer sam se kratko prije nego sam vas otkrila nasla u ludom haosu izmedju dve strane duhovnog savijetovanja,jedan totalno fanatican,bez mijesta za "ali" a druga strana ode previse opet u liberale.Jedno vrijeme sam bila na fb i naisla tako vezivanjem nepoznato,na "turbo pravoslavne"koji prijete samo ako napises "pa mir ljudi,Hristos je rekao ljubite bliznjega".Bilo je zaista da mi Bog oprosti momenata da nisam znala sta da mislim.I hvala Bogu trapavo i smotano ali uspjesno pronadjoh sajt Manastira Lepavine i Vas.

Do skoro sam samo citala,i uvidjela da od toga sto ovde ima covjeku,bar meni,nije tesko u glavi,vecina ljudi ima potpuno ljudski pogled na svijet i Pravoslavlje.Puno toga se ovde i nauci,ja sam naucila lijepo kako se cita Sveto Pismo.Shvatila sam koliko je zaista Liturgija bitna za nas,mislim svima je nama jasno da trebamo biti Nedjeljom u Crkvi,ali Vi ste to lijepo docarali i zasto kroz forume.Ovo je zaista "Pravoslavan"sajt i svako ko nije "opterecen"necim u glavi ce da shvati da se ovde govori o Hristu i Ljubavi u Hrista kroz mir.

Nikad nisam mogla da vjerujem da Pravoslavlje naredjuje,prisiljava,zastrasuje,prijeti.Da je Pravoslavlje skup pravila koji se baziraju na vjerovanju kroz nezdravi strah,ili sto je jos nezdravije to odbacivanje svih onih "ljudi"koji ne misle kao ja.Mislim da Pravoslavlje je Ljubav,a Ljubav je Hrist u miru.Nisam neki ekspert u pisanju ali samo sam htjela reci koliko cijenim ovaj sajt,i to sto ste neoptereceno normalni.A kad je covijek ne opterecen onda sva "pravila"se ispunjavaju iz zadovoljstva a ne sa grcom.Mislim da niko nije savrsen sem Boga tako nema ni savrsenih svestenih lica niti ih tako trebamo gledati.Obicni ljudi koji vrse sluzbu Boziju,svako onako najbolje kako umije.Niti mi obicni svijetovni ljudi trebamo preskakati svestenike da bi nam monasi bili duhovnici.Ko ce najbolje da razumije nas ako ne oni koji zive medju nama,svestenici.Mozda grijesim,ali to je samo moje misljenje.

Хвала пуно Драгана, мени и  Администрацији која се заиста труди без икаквих надокнада или било чега, много значе Твоје речи. Надам се да је и другима ово место помогло као мала духовна подршка при уласку у Цркву или остајању у њој када навале искушења. Све ово није покренуто да се ствара неки болесни духовни елитизам већ напротив- да се вратимо својим парохијама и својој црквеној, литургијској заједници. Зато ми нисмо уопште омиљени код оних који заговарају духовни елитизам, но шта ћемо им- наше је да сведочимо оно што говори наша Црква у векове.

0442_feel 0442_feel 0442_feel slava3 slava3 slava3

shuntavilo2

[Observer]

Пре 10 година,када сам већ редовно одлазила на Литургију и много озбиљније почела да се трудим око духовног живота и да редовно постим,имала сам много непознаница и питања о којима сам желела да разговарам са неким,а мислила сам да је Свештеник најпозванији за такав разговор.Прво сам имала недоумица око исповести,па како постити и на крају кад се Причестити.Са Свештеницима у мојој Цркви сам покушавала да разговарам о томе па и са људима који су много дуже одлазили на Литургије од мене,али од тих људи са којима сам разговарала,свако је имао своје мишљење,своје виђење,тако да сам била потпуно смућена.Мој парохијски Свештеник је увек био веома заузет и није имао пуно времена (ово није моја критика тог Свештеника,јер заиста у то време он је заиста нон стоп некуд журио и био на ногама).Он ми је препоручио читање појединих духовних књига,а исповест је била једна рутина,која се сводила на набрајање мојих грехова најбрже што сам могла.А у то време заиста сам имала веома пуно проблем у приватном животу,а и са околином која је била неверујућа,родитељима,породицом...Тако је то трајало око годину дана и мојој смутњи нијњ било краја.Једна пријатељица ми је саветовала да одем код једног монаха-духовника и ја сам је послушала.Отишла сам,и онда је кренуло...строгоћа у свему,посту,животу,мислима,жељама.Постила сам и била много више гладна него сита по његовом савету,од тада не могу више да једем месо,гади ми се.Слушала сам га и о начину облачења,па сам изгледала тако обучена као из средњег века.Испитивао ме је освему,сад не могу о томе баш јавно,али питања су била таква да су и мене онако слуђену запањивала.Дошла сам у сукоб са свима,породицом,пријатељима,настао је хаос.Претворила сам се у скелет који хода,који се згражавао својих мисли и који је престао да има сопствених жеља.Страх од пакла је био језив,мислила сам да ће ме свака долазећа мисао одвести тамо.То је трајало неколико година,док нисам упала у очај и само се уз Божију помоћ исчупала из њега.После тога 2 године нисам могла да уђем у Цркву,да одем на Литургију,сећам се недеља,Црква одмах преко пута улице,звона звоне,музика за уши лепота и бол у души,а ја не могу да одем нешто ми не да,стојим у соби са књижицом одговарање на Литургили у руци и читам,а не могу да одем.Плачем...а не могу да мрднем.

Au, Anastasija  0442_feel

Tek sad sam video ovu temu i krenuo da citam, kad ono tamo... medjutim...

Stvarno otreznjujuci tekst, covek treba da otvori cetvoro ociju...

Sad samo jos vise zahvaljujem Bogu i jednom djakonu, koji me je odmah uputio na jednog duhovnika koji prosto isijava ljubav na sve, te nisam iskusio nista takvo. Ovo je jako poucno za one koji jos nisu prisli crkvi, a nameravaju. Hvala na jako intimnom tekstu  tuzansmajli8904

[Observer]

Оче,то је веома тешко.Кретала сам се међу тим људима,упорно покушавајући да осетим љубав међу њима и у њима.Не знам да ли сте свесни да их има пуно.Ревнују неразумно,пуни су мржње према онима који се само мало не слажу са њиховим мишљењем,и у стању су да вас гоне ако им окренете леђа.Људи који се држе"самозваних духовника".Мени је било јако тешко да се вратим у здраву атмосферу Православља,али и дан данас када крене пост ја имам помисао да ли постим како треба.Такво духовно стање у којем сам ја била,немам чиме да поредим.

A ovo, neka mi Bog prosti, ko neka sekta, kako si opisala tuzansmajli8904

[Mironosica]

Оче,то је веома тешко.Кретала сам се међу тим људима,упорно покушавајући да осетим љубав међу њима и у њима.Не знам да ли сте свесни да их има пуно.Ревнују неразумно,пуни су мржње према онима који се само мало не слажу са њиховим мишљењем,и у стању су да вас гоне ако им окренете леђа.Људи који се држе"самозваних духовника".Мени је било јако тешко да се вратим у здраву атмосферу Православља,али и дан данас када крене пост ја имам помисао да ли постим како треба.Такво духовно стање у којем сам ја била,немам чиме да поредим.

slazem se sa svim sto si napisala

Popa mozes da promenis ,duhovnika takodje ( trazis ,molis Boga i nadjes na kraju duhonika koji cuje sta pricas )

ali dusebriznici i revnitelji ostaju ,bez ljubavi ti drze predavanje ,dokazuju sebe samo sebi citatima i izrekama svetitelja ,a ne znaju sta znace i ne znaju da ih primene ,jer LJUBAVI nema nigde u tim recima

nek im je prost taj njihov stav,mozda ce nekad ,dace dobri Bog, da osete i ljubav

[Walter]

A ovo, neka mi Bog prosti, ko neka sekta, kako si opisala :229229229:

Нема шта да се околиша, то и јесте секташтво... Секташтво започиње пре свега у самом човеку (да сад не прецизирамо тачну локацију )и формира се СЕКТАШКА СВЕСТ.. Нажалост када млада и неискусна особа потпуно отвореног срца крене да тражи Бога (за кога није још сасвим ни сугурна да је то баш Он и какав је), обично је управљају ти и такви са горе поменутом свешћу - код некаквих ''духовника'' ''на гласу''.. Јер су они обично и најнаметљивији као ''познаваоци'' ''духовних истина'' а заправо горе(пламте) од претенциозности... и то је цела прича...

Дакле не ради се о некој ''признатој секти'', али се дефинитивно ради о ''екипи'' која је отсечена од Цркве својом свешћу и питање је времена када ће се као таква пројавити... Па зар Артемијани ниси најочигледнији пример... Да сад не вадимо из ''нафталина'' Симеоне и њима сличне.. Али то је то.. Секташка свест

[Walter]

Шмеман у свом дневнику често говори о томе, о црквености без Христа ( мантије,пане,тамјани са егзотичних места,егзотични духовници и сл. ). Код неких се православље своди на различита правила ( углавном типа немој ово немој оно ) и разне антиставове ( антиекуменизам,антиглобализам...) а нигде радости,љубави...Христа. Прави духовник увек само указује на Христа,никада не стоји између нас и Господа. Ка што Господ поштује нашу слободу тако и духовник треба да се постави према чеду- да поштује његову осебеност и личност. Као што је добар фудбалски судија на терену ,,неприметан,, тако и прави духовник у нашем животу треба да осртавља велики траг али неприметно-пре свега својим примером и молитвом за нас а после и душекорисним саветима. У данашњем свету има свега пуно али има најмање истинске љубави-љубави која се непрестано даје и распиње али тако да то само Бог види и зна. истински свети духовници,попут стараца Порфирија и Пајсија, су били такви

Не смемо заборавити владику Атанасија.. Тај човек чак и не ''прима'' људе као некаква духовна чада.. али и поред тога, одговорно тврдим да је тај исти Таса био и јесте (а Бога ми и биће) највећи духовник нашег времена, ево већ 30 година(најмање). Хиљадама се броје људи које је он извео на узан и трновит, али једини Истинити а самим тим и Спасоносни пут.. пут Цркве Христове...

[DYNABLASTER]

Anastasija

dada lepo pises, kao i mnoge druge sestre na forumu koje se stide da nam kazu koju pametnu

[стаклено_око]

Пуно свештеника се окренуло природним наукама, математици највише...Што би рекао Цане ,купујем ,продајем,одузимам и додајем...поготово откад је почела имовина да се враћа Цркви, нема се времена ни за какве духовне разговоре,саветовања,само се бре јури негде, по катастрима,општинама итд...а ни од проповеди нема неке вајде...углавном је главни садржај истих да треба приложити Цркви, рекламирање нових календара итд...депримирајуће и очајно. А биће боље, даће Бог

[Guest - . . .-]

Пуно свештеника се окренуло природним наукама, математици највише...Што би рекао Цане ,купујем ,продајем,одузимам и додајем...поготово откад је почела имовина да се враћа Цркви, нема се времена ни за какве духовне разговоре,саветовања,само се бре јури негде, по катастрима,општинама итд...а ни од проповеди нема неке вајде...углавном је главни садржај истих да треба приложити Цркви, рекламирање нових календара итд...депримирајуће и очајно. А биће боље, даће Бог

Даће Бог ако се и ми потрудимо...

[Sinergija]

Јесте ли ви размишљали некада о овоме?

Да ли смо размишљали зашто је тако?

Не треба лечити последицу него узрок. dada

Где сам ја могла отићи када ми је био потребан духовни разговор?

Отишла сам тамо где сам могла да поразговарам,исповедим се,добијем савет.

И даље идем тамо кад год могу, то није баш често,али откад сам сазнала да у СПЦ постоје и свештеници (монаси) који налазе времена да поразговарају,саслушају,, више не покушавам да "уловим" пароха,који стално јури негде,у страху,ваљда,да га неко од верника не смори. 0911_sportЧаст изузецима.

И сврстали сте све духовнике монахе у исти кош.Зар баш ниједан не ваља?

Нису сви такви као из Анастасијиног искуства.

Мени је мој духовник најбољи пријатељ на свету .Његови савети су ми од користи већ годинама.

Али треба бити пажљив, познајем људе који одлазе код истог духовника али и не чују шта им каже, да би касније инерпретирали његово излагање потпуно наопако.

Неке сујета спречава да приме савет, а кад човек не види даље од свог ега онда га свака критика заболи и делује му "нехришћански".

Никада ми отац није рекао да треба да слушам њега,само ме потсећа да треба да послушам икону Божију која је у мени.

А кад је човек у искушењу много значи мало пажње некога искусног у вери.

Немојте то занемаривати драги парохијски.Нисте се баш прославили у пажљивости.

А када би ово била шпанска серија а не Србија, онда бисмо сви имали једног лекара који лечи све болести и једног пароха који зна све о нама,нашим родитељима и њиховим родитељима и увек је спреман да саслуша и насаветује,и да чува све наше тајне.Али будимо реални.

crvenilo

[Guest - . . .-]

Нико није рекао да су сви монаси лоши или шта већ. Боже сачувај! Хајде ако имате времена поново прочитајте прву поруку.

[Sinergija]

Оче,немојте ми персирати,молим Вас.

Прочитала још пар пута прву поруку,и остале, и још увек видим исто.

Кажете да би у манастире требало да идемо са својим свештеницима, а мени то звучи као научна фантастика

Да не сметамо монасима, и да не постанемо зомбији.

Па размишљам, можда сам зомби,а не капирам то

[Sinergija]

Можда нисте рекли да су сви духовници лоши,али нисте ни рекли да има и добрих 0409_feel или ми се чини.

[Guest - . . .-]

Оче,немојте ми персирати,молим Вас.

Прочитала још пар пута прву поруку,и остале, и још увек видим исто.

Кажете да би у манастире требало да идемо са својим свештеницима, а мени то звучи као научна фантастика

Да не сметамо монасима, и да не постанемо зомбији.

Па размишљам, можда сам зомби,а не капирам то

Ето, опет нисте добро прочитали. Управо говорим да због оних којима су уста препуна идеалистичких поставки Цркве, а сами нису прстом макнули да бар нешто од тога остваре, стварају простор људима да иду код САМОПРОКЛАМОВАНИХ духовника. Изричито помињем баш такве и тога смо свесни. Духовних који те не води животу у Духу, који је опет ДУх заједнице, Дух Литургије, јесте лажни духовник. Пажљиво сам слушао излагања многих самопрокламованих духовника и готово да се никад не чује реч "Литургија". Ако се чује, она је то као лајтмотив нечега што је за нас недодирљиво и недопустиво. Са друге стране, као друга крајност, имамо оне који сталним говором о Литургији и заједници а никаквим делањем на том пољу, исто тако чине штету и постају Божији адвокати. Наравно, и себе смештам у такве.

[Sinergija]

Ето, опет нисте добро прочитали. Управо говорим да због оних којима су уста препуна идеалистичких поставки Цркве, а сами нису прстом макнули да бар нешто од тога остваре, стварају простор људима да иду код САМОПРОКЛАМОВАНИХ духовника. Изричито помињем баш такве и тога смо свесни. Духовних који те не води животу у Духу, који је опет ДУх заједнице, Дух Литургије, јесте лажни духовник. Пажљиво сам слушао излагања многих самопрокламованих духовника и готово да се никад не чује реч "Литургија". Ако се чује, она је то као лајтмотив нечега што је за нас недодирљиво и недопустиво. Са друге стране, као друга крајност, имамо оне који сталним говором о Литургији и заједници а никаквим делањем на том пољу, исто тако чине штету и постају Божији адвокати. Наравно, и себе смештам у такве.

Ви баш инсистирате на том персирању.

Ок, разумела сам ја тај део,али оно што ме збуњује је овај други део Вашег излагања.

Шта значи самопрокламован духовник? Како се добија то звање (духовника)? Ја сам мислила да се стиче,искуством.

Нисте ви у тој групи,ипак је ово што радите делање на том пољу.