Шта Бог жели од нас?

[Guest о. Агапије]

Још један врло интресантан ''дијалог'' о верском поимању света из чувеног филма о Јованки Орлеанки. Да ли верник икад има неки конкретан доказ да Бог нешто конкретно жели од њега?

Мој одговор на ово питање и моје искуство је да Бог жели од нас оно што ми желимо ! Бог у својој доброти и љубави  жели да чује од нас, будући а нам је дао слободу, разум, стваралаштво ....оно шта ми желимо. Исто као што добри отац,  пун љубави и разумевања у мноштву своје способности и моћи, жели да чује жељу свог детета како би му је испунио, тако и Бог жели од нас да чује такве ствари. Он нема потребу да нас малтретира и да спроводи неке садистичке трипове као што се жели каткад Њему приписати... Такве ствари нису достојне ни једног родитеља, хришћанина, а камо ли тек једног Апсолута (чисте Светлости, Живота, Доброте, Љубави...) као што је Бог наш.

Да ли верник икад ради нешто због бога, уместо због себе?

Ово је на жалост у огромној мери тачно. Многи верници се изговарају чинећи нешто због и ради Бога а на тај начин замо оправдавају своје (врло често лоше) поступке. Бог је(сте) све-држитељ, он просто нема потребу ми за чим ... Највећи проблем је што верици врло често Богу приписују људске особине, хтења и делања...односно, антропоморфизују Бога. Међутим, Бог је потпуно другачија реалности и егзистенција који нуи у рају нећемо моћи никада докучити.

[XIO]

Отворио сам нову тему, да би оригинална тема сачувала своју сврху: ТУЂИ дијалог теиста и атеиста.

Још један врло интресантан ''дијалог'' о верском поимању света из чувеног филма о Јованки Орлеанки. Да ли верник икад има неки конкретан доказ да Бог нешто конкретно жели од њега?

Мој одговор на ово питање и моје искуство је да Бог жели од нас оно што ми желимо ! Бог у својој доброти и љубави  жели да чује од нас, будући а нам је дао слободу, разум, стваралаштво ....оно шта ми желимо. Исто као што добри отац,  пун љубави и разумевања у мноштву своје способности и моћи, жели да чује жељу свог детета како би му је испунио, тако и Бог жели од нас да чује такве ствари. Он нема потребу да нас малтретира и да спроводи неке садистичке трипове као што се жели каткад Њему приписати... Такве ствари нису достојне ни једног родитеља, хришћанина, а камо ли једног Апсолута (светлости,живота,љубави...) као што је Бог.

Али то је питање над свим питањима. Како заиста неко може да зна да је то тако? Зашто неко ко је створио свемир нужно поседује атрибуте љубави и сл.? Мени се чини да верници не схватају да је ово не само питање које НИЈЕ ван домена науке и емпиризма, него је то питање у коме би наука и емпиризам били битнији него икад.

Ево, на пример, у православљу се јасно и гласно постулира да ће неки ићи у рај, а неки у пакао. То су итекако емпиријски два потпуно различита стања и врло емпиријски проверљива једино после смрти. Стварно није све једно где ће завршити. Али који су критеријуми? Како уопште живот било ког човека свести на ову одлуку? Шта ако си тик испод црте? Где се уопште та црта повлачи? Негде на дну код тешких злочинаца? Негде у просеку где је највећи врој људи? Или само свеци поседују иоле било какву шансу за рај. Православље ни на једно од ових питања нема конкретне одговоре а мораш да признаш да су питања од изузетне важности за човекову судбину ако је православље у праву.

Да ли верник икад ради нешто због бога, уместо због себе?

Ово је на жалост у огромној мери тачно. Многи верници се изговарају чинећи нешто због и ради Бога а на тај начин замо оправдавају своје (врло често лоше) поступке. Бог је(сте) све-држитељ, он просто нема потребу ми за чим ... Највећи проблем је што верици врло често Богу приписују људске особине, хтења и делања...односно, антропоморфизују Бога. Међутим, Бог је потпуно другачија реалности и егзистенција који нуи у рају нећемо моћи никада докучити.

Бинго. И како спречити вернике да чине лоше поступке у име бога? Рећи им да њихова религија или интерпретација религије није исправна? Кад је то функционисало?

[Guest о. Агапије]

Отворио сам нову тему, да би оригинална тема сачувала своју сврху: ТУЂИ дијалог теиста и атеиста.

Још један врло интресантан ''дијалог'' о верском поимању света из чувеног филма о Јованки Орлеанки. Да ли верник икад има неки конкретан доказ да Бог нешто конкретно жели од њега?

Мој одговор на ово питање и моје искуство је да Бог жели од нас оно што ми желимо ! Бог у својој доброти и љубави  жели да чује од нас, будући а нам је дао слободу, разум, стваралаштво ....оно шта ми желимо. Исто као што добри отац,  пун љубави и разумевања у мноштву своје способности и моћи, жели да чује жељу свог детета како би му је испунио, тако и Бог жели од нас да чује такве ствари. Он нема потребу да нас малтретира и да спроводи неке садистичке трипове као што се жели каткад Њему приписати... Такве ствари нису достојне ни једног родитеља, хришћанина, а камо ли једног Апсолута (светлости,живота,љубави...) као што је Бог.

Али то је питање над свим питањима. Како заиста неко може да зна да је то тако? Зашто неко ко је створио свемир нужно поседује атрибуте љубави и сл.? Мени се чини да верници не схватају да је ово не само питање које НИЈЕ ван домена науке и емпиризма, него је то питање у коме би наука и емпиризам били битнији него икад.

Ево, на пример, у православљу се јасно и гласно постулира да ће неки ићи у рај, а неки у пакао. То су итекако емпиријски два потпуно различита стања и врло емпиријски проверљива једино после смрти. Стварно није све једно где ће завршити. Али који су критеријуми? Како уопште живот било ког човека свести на ову одлуку? Шта ако си тик испод црте? Где се уопште та црта повлачи? Негде на дну код тешких злочинаца? Негде у просеку где је највећи врој људи? Или само свеци поседују иоле било какву шансу за рај. Православље ни на једно од ових питања нема конкретне одговоре а мораш да признаш да су питања од изузетне важности за човекову судбину ако је православље у праву.

Да ли верник икад ради нешто због бога, уместо због себе?

Ово је на жалост у огромној мери тачно. Многи верници се изговарају чинећи нешто због и ради Бога а на тај начин замо оправдавају своје (врло често лоше) поступке. Бог је(сте) све-држитељ, он просто нема потребу ми за чим ... Највећи проблем је што верици врло често Богу приписују људске особине, хтења и делања...односно, антропоморфизују Бога. Међутим, Бог је потпуно другачија реалности и егзистенција који нуи у рају нећемо моћи никада докучити.

Бинго. И како спречити вернике да чине лоше поступке у име бога? Рећи им да њихова религија или интерпретација религије није исправна? Кад је то функционисало?

Ксио, одлично што си покренуо нову тему, и ја сам се нешто мислио, јер је корисна, али ти си ме претекао... 0102_laugh

Али то је питање над свим питањима. Како заиста неко може да зна да је то тако? Зашто неко ко је створио свемир нужно поседује атрибуте љубави и сл.? Мени се чини да верници не схватају да је ово не само питање које НИЈЕ ван домена науке и емпиризма, него је то питање у коме би наука и емпиризам били битнији него икад.

Овде ме скроз подсећаш на Декарта, пошто он тврди да "философија има више права да сагледава питање Бога и од саме Цркве", што и допуштам, у свом делу Meditationes de prima philosophia, in qua Dei existentia et animæ immortalitas demonstratur.

Види, по мени мора да има атрибуте љубави, јер ако би имао једино атрибуте правде, зато и не верујем да је Бог праведан(!!!), онда би било тешто свима нама. Не верујем да би овај свет о(п)стао читав и да би се ико спасио !!! Зато и не постоје, на твоје питање, критеријуми и лимити за спасење, нити неко може да са нађе за једно место испод листе за буџет, мислим на Ц. Божије.... prstgore (то су све средњевековне католичке представе Бога, грешника и улазнице (или пак, опраштајница-indulgentie,које узгред можеш да купиш) за Рај).

Православна Црква просто гледа на то. Постоји само једно питање : Да ли љубиш (=верујеш) Бога и Његову творевину (људе, свет, васељену...).

Ако те интересују православне богословско-философске студеје које говоре о не толикој важности и примарности етике у односу на сотериологију (спасење) могу те упутити. Дакле, не постоје спискови грехова у судњем часу, постојаће само једно питање.

"Православље ни на једно од ових питања нема конкретне одговоре а мораш да признаш да су питања од изузетне важности за човекову судбину ако је православље у праву."

Веруј ми Ксио да постоје одговорио на сва ова и још више питања, која не можеш ни да замислиш, али да их ти  још ниси нашао (у православљу). Добро је што си овде....и што постављаш ова, по мени, суштинска и егзистенцијална питања.  facenew22222222

Још једном ћу поновити да атеисти, али и посткомунистичка интелигенција код нас, која није имала аутентично српско образовање, о свим овим (метафизичким) питањима увек , несвесно, посматрају кроз призму средњевековне католичке теологије ...

Православље је увек другачије гледало на Пакао (који није место, обично се схвата као огромно огњено језеро, већ стање /душевно/ и немогућност љубити Бога и ближњега-неки то већ сада предокушавају на Земљи, као што и неки већ сада имају предокус Раја(духовници и подвижници)), на Бога (не јуридички као праведног Бога него као истинског родитеља и друга) , на човека (не само као грешника него као "икону Божију" и бесмртног бога) планету (не као простор који треба себично и експлоататорски да се искористи, него са аскетском свешћу и бригом да је то пре свега Божија творевина скалда и ремек-дела и да се сходно томе имамо односити као према своме дому и кући),на Рај (не као левитирање и лебдење на облацима (сети се филма "Сабирни центар") него као вечну заједницу љубави са вечним и бесмртним Богом , ако имамо Бога у себи и са собом -да ли су нам потребни облаци, крила, левитација, телепортација и сл.) ....

[Guest о. Агапије]

"Или само свеци поседују иоле било какву шансу за рај."

Ово је католичка интерпретација.

У Цркви су сви свети ! 0102_laugh

Прочитај ОВДЕ овај први поднаслов,одмах испод, " О погрешном схватању светости". Ако ти се допадне, прочитај цео, врло је користан. Он говори о православном доживљају светих.  facenew22222222

[И.стојковић]

.........................

Православље је увек другачије гледало на Пакао (који није место већ стање /душевно/ и немогућност љубити Бога и ближњега-неки то већ сада предокушавају на Земљи, као што и неки већ сада имају предокус Раја(духовници и подвижници)), на Бога (не јуридички као праведног Бога него као истинског Оца и друга) , на човека (не само као грешника него као "икону Божију" и бесмртног бога) планету (не као простор који треба себично и експлоататорски да се искористи, него са аскетском свешћу и бригом да је то пре свега Божија творевина скалда и ремек-дела и да се сходно томе имамо односити као према своме дому и кући),на Рај (не као левитирање и лебдење на облацима (сети се филма "Сабирни центар") него као вечну заједницу љубави са вечним и бесмртним Богом , ако имамо Бога у себи и са собом -да ли су нам потребни облаци, крила, левитација, телепортација и сл.) ....

:group111: 0102_laugh 4chsmu1

facenew22222222

4chsmu1