Житије светог Максима (Бранковић) , архиепископа влахозапланинског

[Guest]

        Свети Максим бејаше син деспота српског Стефана слепог и деспотице Ангелине. Замонашен у манастиру Манасији. Притешњен Турцима он пребегне у Румунију, где буде посвећен на упражњени престо архиепископа Влахозапланинског. Измирио завађене војводе Радула и Богдана и спречио рат међу њима.  

        У старијим годинама вратио се у Крушедол, где је подигао манастир, и где се после дужег подвига и упокојио 18. јануара 1546 године. Његове нетљење и чудотворне мошти и сада леже у том манастиру.

                                           СВЕТИ МАКСИМЕ МОЛИ БОГА ЗА НАС !!!

                                                           Тропар, гл.  3.

Будући да си рођен и васпитан изван своје отаџбине, опет си постао вођа свога народа. Желећи Небескога Царства, земаљско си царство оставио и смирењем си Небеско благо задобио, преблажени Максиме: Зато те молимо да се молиш за душе наше..

                                                            Кондак, гл.  2.

Узео си на себе Крст многих невоља и иугнања си претрпео светитељу, Максиме свеосвећени, бивши лишен отаџбине твоје и Богом ти поданог стада: Све си то добро трпео, ради просвећења своје душе.