Нови наставни програм из српског језика и књижевности

[Guest Светлана]

"Hari Poter“ izbacio "Sinjeg galeba"

Nedelja, 12. jul 2009. 12:46   

Knjige „Družina sinji galeb“ Toneta Seliškara, „Beli očnjak“ Džeka Londona i delo „Srce“ Edmonda de Amičisa nisu više deo obavezne lektire naših osnovnoškolaca.

Umesto ovih dela, đaci će ubuduće imati mogućnost da na časovima srpskog jezika i književnosti analiziraju „Harija Potera“, „Gospodara prstenova“ ili neko drugo delo iz savremene književnosti shodno njihovom uzrastu i interesovanjima.

Novim nastavnim programom iz srpskog jezika i književnosti pojedina dela iz dosadašnje lektire za peti, šesti i sedmi razred zamenjena su novim ili, pak, drugim delima istog autora.

Ljubiša Jovanović, savetnik za srpski jezik i književnost Centra za nastavne planove, programe i udžbenike i glavni koordinator za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, za "Blic" kaže da će jedini kriterijum kojim se rukovodila komisija je estetski kriterijum.

"Unoseći ove novine veoma smo vodili računa i o uzrastu dece, njihovim preokupacijama, emocijama i posebno o njihovim interesovanjima. Tako će one teme i dela koja interesuju današnje đake moći da se obrađuju u dopunskom izboru. Nastavnici će sa spiska dopunskog izbora koji smo im predložili moći da izaberu najmanje tri, a najviše pet dela iz savremene književne produkcije. Takođe smo nastavnicima ostavili mogućnost da sami izaberu naslove koje smatraju kvalitetnim i da s decom na časovima analiziraju i ona dela koja su njima interesantna", objašnjava Jovanović.

Budući petaci tako neće više morati da čitaju pesmu „Moj otac tramvaj vozi“ Aleksandra Vuča , odlomak iz romana „Srce“ Edvarda de Amičisa, roman „Beli očnjak“ Džeka Londona i poemu „Kadinjača“ Slavka Vukosavljevića. Dela ostalih klasika poput Desanke Maksimović, Ive Andrića, Branislava Nušića i Branka Ćopića i dalje će se obrađivati u petom razredu.

Među dopunske tekstove u šestom razredu uvršten je roman „Zov divljine“ Džeka Londona, dok je „Družina Sinji galeb“ Toneta Seliškara izbačena iz programa. Kao obavezan deo lektire u šestom razredu, između ostalog, ostao je i roman Branka Ćopića „Doživljaji Nikoletine Bursaća“, a pesma „O klasje moje“ Alekse Šantića zamenjena je pesmom „Moja otadžbina“ istog autora.

Roman „Hajduk Stanko“ Janka Veselinovića više se neće čitati u šestom, već u sedmom razredu, a pripovetka „Kašika“ Antonija Isakovića, koja je bila deo obaveznog programa za sedmi razred, prebačena je u dopunski izbor. U programu za sedmi razred nema više ni Zmajeve pesme „Kaži mi, kaži“.

"Kada smo počeli da radimo na novom nastavnom programu imali smo koncept onoga šta nedostaje u našoj osnovnoškolskoj lektiri. Moram da naglasim da mi ništa ne izbacujemo, već zamenjujemo i inoviramo poštujući zahteve vremena u kome živimo i interesovanja učenika. Cilj nam je prvenstveno bio da učenicima ponudimo literaturu vrhunskog estetskog kvaliteta, a ne da im otežamo. Sve ono što je potvrđeno kao vredno ostalo je deo obaveznog programa i dopunskog izbora, a inovacije se tiču savremenih i aktuelnih dela koje će đaci i nastavnici sami birati", naglasio je Jovanović.

Na časovima srpskog jezika i književnosti više se neće obrađivati delo bugarskog književnika Elina Pelina „Na brazdi“, kao ni pesma Vesne Parun „Ruke domovine“. U širem izboru ostavljena je „Autobiografija“ Branislava Nušića i odlomci iz Tolkinovog „Gospodara prstenova“.

(MONDO)

http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=140594

[marija]

bu bu bu bleh

lepo ja kažem imaćemo školovane budale bleh

[marija]

Пржење Срба за "Џ"

"Хоћемо данас да блејимо уз фука код мене на гајби", питала је једна ученица другу желећи да је позове да заједно попију поподневну кафу. Када је први пут "оверила место", своје симпатије према непознатом младићу друга средњошколка је изразила речима: "Баш је кул онај лик!" Када двоје почну да се забављају, они су се смували, а пре тога је он њу, или она њега, стартовао, тачније – пришао јој је.

Кад кажу да је нешто "до бола", то уопште не боли, већ је изразито добро, а без поштапалица тебра (брате) и сине, немогуће је замислити разговор ученика у било којој школи у Србији.

Већина младих данас комуницира искључиво у жаргону, па када своје "знање" морају да пренесу на папир, углавном се нађу у чуду. Без обавезних поштапалица не знају како да се изразе и често се дешава да док пишу писмене задатке, толико се концентришу на пристојно изражавање да забораве на – граматику. Речник просечног основца и средњошколца поприлично је "мршав", слажу се професори српског језика и књижевности у основним и средњим школама.

Стручњаци са Филозофског факултета у Нишу и представници Српске академије наука и уметности у својим истраживањима су закључили да ни средњошколци нису много бољи. Већина греши при употреби великог слова и код присвојних придева изведених од властитих имена. Ученици често састављају узречице, па се у радовима старијих ђака може прочитати "уствари", "пресвега" и "самном".

– Збуне се чим се "судари" више сугласника. Никако не могу да науче да одвајају одричне облике, па пишу "немогу" или "незнам", а суперлативе придева, на пример најуспешнији, пишу као две речи – објашњава Јелена Петаковић, професорка у једној београдској осмолетки.

Према њеном мишљењу, ђаци веома мало читају и самим тим им лепо и правилно изражавање није у видном пољу. Јако је тешко изражавати се правилно, како каже, уколико само слушају како други говоре и то на улици или у оквиру телевизијског програма.

Што се тиче лектира, већина не узима књиге из библиотеке, већ се радије одлучују за скраћена издања књига која лако могу пронаћи на Интернету. "Посао" им олакшавају и екранизована издања великих књижевних дела па читање сматрају готово беспотребним. Оно што већина чита су популарни магазини као што су "Топ спид", који је омиљено штиво дечака, и "Свет" који махом читају девојчице.

Како професори објашњавају, младе генерације су поприлично незаинтересоване, па им је, како знају да кажу, граматика тешка и глупа, а књижевност незанимљива. Код куће углавном не пишу ништа осим СМС и имејл порука.

Љиљана Петровачки, у свом делу "Нека запажања о култури изражавања у средњој школи", констатује да ни ученички жаргон није претерано развијен, јер уколико се дуже време посматра њихово понашање може се приметити да они углавном ћуте, слушају музику, а када проговоре користе се специјалним реченицама које су замена за развијену реченицу. Као да их мрзи да говоре.

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Kad-uchenici-bleje-uz-fuka/t38128.sr.html