Кобна отпорност српских скојеваца демократије

[Solomon Kane]

Кобна отпорност српских скојеваца демократије

Аутор: Драган Милосављевић, Објављено: 26. 10. 2010.

Некада су Срби пружали отпор не питајући за цену. О херојском, родољубивом и несебичном отпору шајкаче преносило се са колена на колено са патосом, рецитовало о непокорности, писали романи набијени родољубивим романтизмом. Јер тај отпор Србима је донео и очувао државу.

Данас су најгласнији у претњама језивом одмаздом над сопственим народом и обузети идејом о “сечи младог корова” у испошћеној популацији неки нови дежмекасти хероји пуча од Петог октобра. Тада “политички изузетни” клинци, показују се кобно отпорним на часну историју својих дедова и прадедова.

“Само будале не мењају мишљење”, храбрили су током одрастања очеви, бивши Титови дворани, дипломате, министри, генерали, па и обични КП-верници, преваспитавајући децу која су на глобалном вашару од Србије изабрала за себе баш “јарца печеног”.

Ти клинци, често без дана радног стража, напрасни надгледници безбедности и правосуђа, шефови партија, министри свих видова живота и смрти нације - данас су “осигурач” овог система, који је у перманентном курцшлусу са интересима нације.

Према начину функционисања вишепартијског једнопратизма, Титове формуле која гарантује доживотну власт, они су чувари пламена укресаног још од “другова” који су Србију као “балканског хегемона” осудили на нестајање.

КРЕАТОРИ НОВЕ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ

Очеви су тај посао упешно растегли на пола века, а деца им наставила у протекле две деценије са причом о прародитељском греху великосрпства, па богами и њиховог геноцида над суседима. Истовремено, они помажу да Србија буде што мања и толерантнија за туђе (територијалне) потребе и прохтеве.

Тако се српски отпор, никада опорављен од комунистичког “ослобођења”, генетски модификовао у своју супротност. Очеви, победници грађанског рата, знали су да само њихови потомци могу спречити да изађе на светло дана њихов по Србију погубни крвави салдо и истина о сопственом злочину.

Због те “нове прошлости”, коју здушно заговарају са демонизаторима споља, у којој Срби фигурирају као “геноцидни народ”, нови српски отпораши имају дијаметрално супротну идеологију и технологију од оних који су сламали турску, аустро-угарску и Хитлерову окупацију, а покуашли да се олако не дају ни Ујка Сему.

Ови “скојевци демократије”, ударни одреди новог интернационализма, подсмевају се нечијој деци која су по цену жртава пружила отпор копненој инвазији НАТО са граница Албаније. Они су радије промотери потемкинових села глобализма и транзиције до нивоа “спаљене (сопствене) земље”. Они зомбираној младој генерацији као узор нуде ЛГБТ формулу поноса уместо оног националног, којим су милионским жртвама Срби цементирали ћеле-куле страшне, али часне историје.

Подло саучесништво у систему парчања и поробљавања српских територија одвија се уз ослонац на овакавназови “отпор”, који се угнездио као вирус унутар система. Али најефикасније промотере “ружичастих” револуција глобални поредак шаље диљем света у мисије. Да организују нове “ненасилне” пучеве.

Владимир Вороњин, председник Молдавије, својевремено, приликом покушаја удара у коме је било мртвих током насилног оспоравања ваљаности изборне победе владајућих комуниста, изјавио је:

“На насилним протестима у Кишињеву руководило је и девет особа из Србије. Исти сценарио као у Београду, Тбилисују, Бишкеку и Кијеву”, рекао је Вороњин тврдећи да има фотографију једног “Југословена” са документима једне америчке институције.

ПОЗИВ АЛ-КАИДИ У БЕОГРАД

Сазнајемо ових дана да ће српски војници у оквиру акције Европских снага “Аталанта” по Рогу Африке јурити пирате који наводно нападају конвоје са храном и киднанпују људе тражећи уцену. Ти пирати су, уствари, озбиљна терористичка организација екстремних муслимана, која је пре 18 година линчовала 15 америчких припадника интервентних трупа које су се славодобитно, уз рефлекоре и снимање камерама, искрцале на плаже Могадиша. Да ли то неко планира Ал Каиду у Београду?

Брже него што су дошли, Амери су се покупили из афричког Авганистана на носач авиона Саратога и отишли у Јадран до Авијана (1992) да припреме дубљу интревенцију на Балкану. Тамо је све ишло глатко, а не као у Сомалији. Успешно демократски и мутликултурално, уз помоћ „томахавка”, отпор се, додуше, припремао, али не против интервенције, већ против будућих жртава њихове политике.

А то што би овдашњи зелелени профи-војници требало да у потпуно непознатим пустињским условима буду ловци на главе киднапера танкера, пуних багателним ценема плаћене афричке нафте, српску елиту, отпорну на разум и логику, не интересује. Они се припремају за техничке преговоре са шиптарским пиратима, који су им отели 15 одсто државе. И, наравно, сматрају да српској војсци није место на грудобрану одбране онога што је од Србије остало, већ у афричким вукојебинама.

У Европи, дежурној америчкој мети у извозу нестабилности, којој већ превиђају скоро ресетовање на три дела - западно-католички, унијатски и балканско-православни - нема конкретнијег отпора оваквој политици САД. Насупрот томе, нуди се Русији улазак у НАТО, а екипа Срба у Сомалији је експеримент који би требало још за корак да нас увуче у евроатлантске интеграције. Иначе, наши отпораши већ су ушли у ЕУ. Само да још нас одвуку на пројектована стратишта глобализацие и до краја улисиче у пројекте ММФ. Телеком чека новог газду. Нека се припреми ЕПС. У таквој политици има отпораша за проценат, али, нажалост, нема отпора.

Извор:Нови Стандард

[Зортодокс]

ЛЕЛЕ,БАТЕ ПА ТИ СИ ГА ПОКИДАО С ОВО СКОЈЕВЦИ ДЕМОКРАТИЈЕ facenew22222222