Јерархијска организација Цркве

[Guest свештеник Иван]

Црквена организација извире из устројства евхаристијског сабрања, које је центар око ког се Црква сабира и на ком се конституише. Основне службе Цркве проистичу из литургије као иконе есхатолошке заједнице. Међутим, Црква, иако није од овога света, тј. од историје, ипак се налази у историји, и мора да одговори на различите историјске потребе. Тако настају и друге црквене службе.

Према томе, црквене службе можемо поделити на непромењиве, које иконизују есхатолошку заједницу, и промењиве, чије је постојање условљено историјом.

Есхатолошка икона коју видимо на литургији је следећа:

Народ Божији је сабран на једном месту, око личности Христове. Христос је окружен Дванаесторицом апостола, који, будући очевици његовог васкрсења, сведоче да је управо он Христос, Син човечији који ће судити свету. Наиме, сетимо се да јеванђеља и Откривење говоре да ће се у последње време појавити многи лажни христоси и њихови пророци. Зато без апостола не знамо ко је Христос и немамо приступ к њему. Иконички, сабрање на једно место је евхаристија. Христа иконизује епископ, као предстојатељ евхаристије. Икона апостолског сабора је сабор презвитерā, чији је примарни задатак у прво време било поучавање пастве. Ђакони су карика између клира и народа која омогућава њихов међусобни дијалектички однос – разликовање без раздвајања; основни задатак им је преношење дарова од народа до свештенослужитеља, да се моле са народом и у име народа, и да освећене дарове пренесу назад до народа. Дакле, непромењиве службе Цркве, без којих би она изгубила своје есхатолошко утемељење јесу епископска, свештеничка, ђаконска и лаичка.

Историјски условљене службе су све остале служби у Цркви – проповедничка, мисионарска, монашка, харитативна, итд. Ове службе су нам потребне, и према њима треба имати пуно поштовање. Међутим, престанком историје и наступањем Царства небеског оне ће нестати, и због тога се не могу сматрати темељним службама Цркве.