МАНАСТИР КРУПА НА ВРБАСУ

[Драган άσημος :)]

Манастир посвећен светом пророку Илији.

Чудотворна оаза духовног мира

Датум: 27.07.2009. године

Кликните да бисте повећали слику

Један брачни пар из Градишке 19 година није могао да има ђеце. Госпођа је долазила у манастир и молила се пред моштима пресвете Мајке Матроне и прошле године нам се јавила телефоном рекавши да је у поодмаклој трудноћи. Рекли смо јој: "Хвалите Бога и будите Богу захвални", прича нам свештеник Сава Недељковић, који нас је љубазно дочекао у манастиру светог Илије у Крупи на Врбасу, надалеко познатом по чудотворним исцјељењима.

Окружен природом, далеко од градске вреве и ужурбаности, манастир светог Илије у Крупи на Врбасу, удаљен око 25 километара од Бањалуке, представља прави извор и упориште мира који са собом, без сумње, носе сви посјетиоци овог чудотворног мјеста, на коме су многи доживјели исцјељења и пронашли духовни мир.

Прије неколико мјесеци, како прича свештеник Сава, жена из Градишке се јавила из породилишта након што је родила сина, кога у августу ове године намјерава крстити у манастиру светог Илије, гђе су јој услишене молитве да постане мајка.

"Када сам је упитао шта су рекли љекари у породилишту, одговорила је: 'Рекли су ми да сам медицински феномен'", радо нам препричава свештеник овај необични догађај, који је само један у мноштву исцјељења које су људи доживљавали након што су се годинама безуспјешно лијечили.

Мошти свете Матроне: Молећи се пред чудотворним моштима свете Мајке Матроне, које су у том манастиру од 13. августа 2006. године, многим вјерницима су до сада биле услишене молитве, те су тако болесни из манастира излазили здрави, духовно и психички клонули доживљавали су смирење, те су на овом мјесту постајали просвијетљени и испуњени неким необјашњивим миром.

"У овај манастир људи долазе пре свега зато што доживљавају стварне помаке и позитивне промене у свом животу. Ми пођеднаку пажњу поклањамо особама које знају за Бога, као и онима који нису били у прилици да сретну Бога у свом животу", каже свештеник Сава.

Света Матрона Московска, чије мошти су већ трећу годину смјештене у овом манастиру, рођена је у сиромашној ратарској породици 1885. године, као једно од четворо ђеце. Није била жељена и мајка је ријешила да дијете одмах послије порођаја да у прихватилиште. Још прије рођења јавила се мајци у сну, у лику птице са људским лицем и затвореним очима, због чега је мајка одустала од намјере да се одрекне ђетета. Родила се без очију, али јој је дат духовни вид. Крштење ђевојчице било је пропраћено натприродним појавама, што је предсказало животни пут будуће светитељке. Од ђетињства је добила дар непрестане молитве. У 17. години су јој се одузеле ноге и сједила је пуних 50 година.

Мајка Матрона никад није била незадовљна, а још као дијете се чудила када је чула да је називају несрећном. Није много говорила, савјетовала је да се не осуђују други, него да је потребно виђети своје гријехе. Говорила је да се треба предати вољи Божјој, непрестано се молити и живјети са молитвом. Предвиђела је своју смрт и за њу се достојно припремила. Више деценија њен гроб је био светиња за Московљане и циљ многобројних поклоника. Многобројни су случајеви благодатне помоћи и исцјељења, те је то био разлог зашто је Матрјонушка, како је Руси одмила називају, пренијета у манастир и прибројана збору светих.

Исцјељење болесника: Свештеник Сава прича да су у храм недавно једну психички поремећену ђевојку родитељи довели из удаљеног града, која је за вријеме молитве вриштала на сав глас.

"Стотине присутних посјетилаца биле су уплашене и збуњене тим призором. После молитве, девојка је дошла себи, поздравила се с особљем манастира и отишла кући потпуно нормална. У таквим приликама ми смо ту у улози апотекара, ми не лечимо него дајемо готове лекове. Ми само читамо молитве, а Бог лечи", прича свештеник Сава.

Каже да се студенти обично моле Богу када имају неки тежак испит, болесни се моле за оздрављење, а нероткиње да им Бог подари могућност да имају ђецу.

Свештеник који у манастиру светог Илије службује већ 22 године каже да је овај храм од давнина познат као мјесто у коме су се дешавала чудотворна исцјељења.

"Било је много таквих случајева, али ми не стигнемо да их евидентирамо. Људи долазе, доносе нам писана свједочанства и ми се носимо идејом да то све једног дана прикупимо и објавимо као књигу свједочанстава, гђе би били потписани људи којима су се догодила та чуда", каже свештеник.

У старим књигама о храму, које потичу из 1901. и 1902. године, у "Дабробосанском источнику" наводи се да су у манастиру светог Илије исцјеливани болесници са психичким сметњама и поремећајима.

"Описује се да су пјешице морали да долазе од главне улице до манастира ћутећи, те су затим обилазили три пута око манастира молећи се Богу у себи, а послије тога им је читана молитва. У тим списима се прецизира да су првенствено били у питању психолошки поремећаји, каквих данас, нажалост, има на претек", прича свештеник Сава.

У манастиру, који је свакодневно отворен за посјетиоце, читају се и молитве за здравље људи.

"Понекад се људи најаве да ће доћи, мада се трудимо да услужимо свакога, односно да нико не оде неуслужен. Понекад молитве трају и по сат времена, зависно од случаја и врсте духовне деформације. Као што љекар не даје сваком пацијенту исте лијекове, него зависно од болести, тако и ми читамо разне молитве зависно од тога шта је коме потребно", каже свештеник Сава.

Посјетиоци свих вјероисповијести: Додаје да људи и данас долазе са реалним проблемима и преокупацијама.

"Настојимо да примимо све људе. Долазе нам вјерници разних вјероисповијести и националности из свих крајева и ми их све третирамо једнако. Не питамо их ни како се зову и презивају, нити одакле долазе, јер нам то није важно", прича свештеник Сава.

Говорећи о духовним потешкоћама са којима су многи суочени, свештеник Сава истиче да је дошло вријеме велике отуђености.

"Људи ријетко када породично заједно ручају, срећу се у пролазу, чују се телефоном и то је сав контакт. Такав је ритам наметнут, тако да често дођете у ситуацију да нико никога нема времена да саслуша. Тако се у људима накупља туга, бол и оптерећење", каже свештеник Сава.

Сматра да људима требају вентили, односно начин на који ће олакшати своју душу.

"Радо прихватамо људе који долазе, саслушамо их детаљно, а никада их не враћамо. Некада је потребан читав сат да некога саслушамо, како би он испричао свој проблем. Некада нисам у могућности да одмах одговорим, да дам право упутство и савјет, него ми треба неколико дана да се све то слегне у мени. Онда кажем: 'Дођите за неколико дана док размислим шта је најбоље за вас'", каже свештеник Сава.

Он некада по цијели дан проведе слушајући проблеме људи који посјећују манастир, заборављајући на глад и жеђ, у потпуности се стављајући у службу људима и њиховим проблемима.

Утјеха свим посјетиоцима: Свештеник Сава настоји да све посјетиоце утјеши и помогне им да на другачији начин сагледају своје проблеме.

"Недавно је у манастир дошла једна госпођа из Брчког сва уплакана, рекавши ми: 'Имам, оче, хиљаду проблема'. Ја сам се осмијехнуо и рекао: 'Драга госпођо, буди сретна, ти спадаш у нормалне особе. Нека вам служи за утјеху да само нормалан човјек има проблеме, а ненормални људи и они који су психички ексцентрични никада немају проблема'. Поврх свих својих проблема жена се слатко насмијала", прича свештеник.

Говорећи о истинској вјери, истиче да се људи њој враћају, али да има и оних који у цркву иду само ногама, али не и срцем.

"Има много људи, нарочито младих и интелектуалаца, који у цркву не иду само ногама, него срцем и којима је Бог инспирација за животне напоре и енергија којом допуњавају своје животне батерије, како би могли да поднесу сва она искушења и тешкоће које живот својим током носи", каже свештеник Сава.

Људима који долазе у манастир увијек савјетује да имају обзира према Богу и минимум поштовања јер Бог није хипотеза, него је чињеница, те људи треба да га поштују бар онолико колико поштују свог пословођу на радном мјесту.

"Пословођи се не може упутити ружна ријеч или дрско и осорно одговарати, нити се смије нешто опсовати, јер би одмах добили отказ. Исто тако, Богу се не би требало дрско и незахвално обраћати, него са поштовањем, а никако са псовком", каже свештеник Сава.

Манастир старији од Бањалуке: Манастир, који је изграђен 1296. године, некада је служио за духовне потребе једног војног утврђења које се налазило изнад манастира.

Свештеник Сава подсјећа да је манастир старији од града Бањалуке, те је по оснивању припадао региону Доњи крај, који је представљао значајно мјесто у тадашњој средњовјековној босанској држави.

"Манастир је у то доба био бројног братства. У њему је обављана важна преписивачка и дипломатска активност, образовали су се људи, тако да је манастир имао веома важну улогу у историји народа овога дијела БиХ", каже свештеник Сава.

Некада је око манастира постојао читав комплекс зграда, од којих данас нема ни трага јер је овај свети храм неколико пута рушен усљед ратних збивања.

"Посљедња велика обнова овог манастира забиљежена је 1889. године и тада су постављене данашње контуре и димензије храма. Та велика обнова се догодила за вријеме митрополита Саве Косановића. Међутим, манастир је опустио прије више од 300 година. У Првом свјетском рату је био порушен, а у Другом свјетском рату запаљен", прича свештеник Сава.

Између два свјетска рата, али и послије Другог, манастир је служио као парохијска црква све до 1987. године, када му је владика бањалучки поново вратио статус манастира.

Почетком шездесетих година прошлог вијека, уз залагање тадашњих свештеника и мјештана, купљено је једно звоно за манастир светог Илије, који је тада прекривен цријепом.

"Обнова траје до данас и трајаће још дуго пошто је ово велики комплекс", каже свештеник.

Прекрасан иконостас који испуњава манастир урађен је прије двије године, а дрвена конструкција за иконе, као и цјеливаоница, христоб гроб, епископски трон и пјевница рађени су од ораховог дрвета у Аранђеловцу.

Поводом Илиндана, који се обиљежава 2. августа, и ове године ће се испред манастира организовати прослава, која сваке године окупи велики број посјетилаца.

"Организоваћемо пригодан духовни програм, резање славског колача и захвалност Богу за све што нам је подарио, прије свега за то што смо здрави и нормални и можемо да функционишемо, а онда и молитвено обраћање Богу да нам помогне да досегнемо зацртане циљеве који су нам потребни", каже свештеник Сава.

Независне новине - Тања Шиканић

http://t1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcStLgbv02DGakgrVaUVUGuVlyVD7UwgSnANPBDpGhIoNXKS7gs&t=1&h=193&w=144&usg=__UFvt5IcM1ZtJT3S4ZWKGaGAvsCM=

[Vlatka]

Hvala brate što si predstavio ovu našu Svetinju koja se nalazi u blizini grada Banja Luke.

Još ću samo dodati da 2. maja Crkva pominje Svetu Matronu, na taj dan 1952 godine se predstavila Gospodu,  i tada  se okuplja mnogo vjernika odasvuda i savake godine sve više. Bila sam prisutna kada su dovodili bolesne i kada im otac Savo čita molitve. Takođe sam čula za ženu koja je negdje iz Srbije i koja je javila da je u 48.-oj godini dobila zdravog sina nakon molitve, koju je sama uznijela,  ispred čestica moštiju Svete Matrone Moskovske.

Hvala ti i na fotografijama. Dugo nisam bila u manstiru pa me obradovalo da vidim ozidan i pokriven konak. algabacaju

[Vlatka]

Manastirska Crkva je svake nedeje prepuna vjernog naroda koji dolazi iz Banja Luke i okolnih mijesta. Najviše dolaze radi čestica moštiju Svete Matrone Moskovske, ali i radi poznatih besjed oca Save nakon Liturgije. Svojom blagošću i neprestalnim poučavanjem otac Savo je uspio da mještane ovoga kraja, koji je bio izrazito komunistički, privede vjeri i Crkvi.Narod ga rado sluša i poštuje. Kao dobar pastir okuplja i uvećava svoje stado. :group111: algabacaju Bogorodicaaaaaa

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8658.150.html

[Душка]

Умјесто 2.5. у манастиру Крупа дан св. Матроне ће бити обиљежен 9.5. из разлога што је 2.5. Велики Четвртак. Долазите??? Ако Бог да , своју дјецу ћемо тамо водити тог дана

[Драган άσημος :)]

[Душка]

Jel iko ima ikakve informacije o zdravlju o.Save??