Протојереј Велибор Џомић на сајту ЖРУ

[Guest о. Агапије]

nasznak12

http://t1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRO-pKaSQSxIh20xy9HfQq33vcA1QOvEpbRDpt8JTTKuUMfCLc&t=1&usg=__D8eUcXxgOu71VPy_NUbtLTWhayc=

Драги пријатељи и чланови нашег сајта ЖРУ,

имамо посебну част и задовољство да Вам саопштимо да ће се нашем раду , мисионарењу и сведочењу вере православне и Истине, прикључити и наш драги протојереј из Црне Горе отац Велибор Џомић. Он ће углавном постављати своје колумне из "ПРАВДЕ" (излазе сваког Чтвртка) а које се објављују на блогу "Борба за веру".

Због својих обавеза о. Велибор неће бити стално на нашем сајту али као што смо поменули достављаће нам своје радове и размишљања о савременим и актуелним дешавањеима везаним за Цркву Христову.

Протојереј Велибор Џомић има велико искуство у свом пастирском и научном раду.
Сматрамо да својом делатношћу може много да помогне у правилном сватању актуелног историјског тренутка.
Зато смо га и замолили да нам се придружи на шта нам је љубазно и афирмативно одговорио.


Оче Велиборе добро нам дошли!

0442_feel

[Guest]

Свака част за  nasznak12  0442_feel

[MilicaPg]

stadaradim Svaka cast,oce Velibore dobro nam dosao. crutches

[Guest свештеник Иван]

Колумна Борба за веру 16 - Земљотрес, 11. новембар 2010. год.

Протојереј мр Велибор Џомић

У Краљеву се још од 14. октобра 1941. године, када су немачки окупатори стрељали недужни народ, не памти горег дана и несреће од земљотреса, који је унесрећио хиљаде људи. Божијим чудом, пале су само две људске жртве, али је траума покосила десетине хиљада људи. Преко 13 хиљада домова, више зграда, скоро све школе, дечији вртићи, многе установе затворене су, а неколико десетина секунди снажног потреса било је довољно да се све претвори у рушевину.

Ових дана сам обишао свој родни град. Искрен да будем, нисам могао да га препознам, а исто тако нисам могао да препознам ни људе. Мука их је зближила, несрећа повезала, туга опхрвала и нада напустила. За сваку је похвалу чињеница да се те кобне ноћи није догодила ниједна крађа, ниједна отимачина, ниједно злопочинство. У граду у коме су се током претходних деценија сабрали људи из свих крајева, први пут се није гледало ко је одакле дошао.

По ко зна који пут се посведочило да свака мука која задеси народ обавезно задеси и Манастир Жичу. Слично, па и горе су прошли и стара краљевачка Црква Свете Тројице, стари Владичански двор у коме се налази Духовни центар Владике Николаја и многе приградске и сеоске парохијске цркве. Рањени су и Музеј, и Архив, и позориште, и домови културе, а посебно болница. Страдала је, први пут у својој историји, и римокатоличка црква.

Наравно, нико се није надао земљотресу. Нико га никада и не може предвидети. И још је већа чињеница да су многи градови кроз историју нестајали са лица земље управо од земљотреса.

Народ је огорчен на локалну самоуправу, а, искрен да будем, док сам гледао градоначелника Краљева како даје штуре изјаве сваког тренутка сам очекивао неки нови земљотрес. Иако се труди, стиче се утисак да се не сналази и да је остао сам. Нико од њега и локалних моћника не очекује да преко ноћи саграде куће, поправе зграде, испоруче новац. Али, сви од њега и његових сарадника очекују охрабрење, уливање наде и подстрека да ће се претрајати и преживети. Међутим, у њиховим наступима нигде наде, нигде подстрека, нигде зрака сунца и нигде излаза.

Преко локалне телевизије сам слушао једну баку, кивну на сваку власт, сваки режим и сваког председника, како тражи од Владе Србије да 10 милиона евра које су обећали за информације о скровишту генерала Ратка Младића ургентно усмере као прву помоћ народу у Краљеву!?!

Наравно, ни краљевачка локална власт, као ни било која друга власт, није могла да пророкује и претпостави да ће Краљево разорити земљотрес, али је још већа чињеница да политички земљотрес у Краљеву траје већ годинама. Тај земљотрес је оставио другачије последице у људској унутрашњости за разлику од овог који оставља страшне последице у спољашњости.

Гледам и чудим се: како се људи на земљи тркају да буду на власти, да буду први, да буду градоначелници и начелници, да се питају, да одлучују. До пре неколико месеци су се за гуше хватали, тукли и срамотили да буду на власти и да буду први, а сада се стиче утисак да важи она народна да у коло можеш да уђеш кад год хоћеш, али из њега можеш да изађеш тек када те пусте. Или, дала баба банку да уђе у коло, а дала би пет да из њега изађе. А опозиција и даље за све оптужује власт. И тако даље. И тако редом. Политички земљотрес траје и оставља последице.

Најтрагичније је што нико од моћника не види да је за санацију последица земаљског потреса неопходно да престану унутрашњи земљотреси у човеку и међу људима.

[Guest свештеник Иван]

Колумна Борба за веру 15 - Калуђерски штрајкови, 4. новембар 2010. год.

Протојереј мр Велибор Џомић

Ових дана се распламсала прича о појединачним калуђерским штрајковима, демонстрацијама, протестима и тзв. анти-екуменским скуповима. Углавном се постављају следећа питања: да ли свештеници и монаси, који су пресудама црквених судова, рашчињени могу да се представљају као свештеници и монаси Српске Цркве? Да ли могу да носе мантије и да ли могу да демонстрирају против Српске Цркве представљајући се као "клирици СПЦ"? Посебно се апострофира став државне власти према таквим типовима или "скитајућим калуђерима".

   

Пре свега, та питања нису нова. Таквих случајева је било и има у свим државама кроз историју. Ни државе у овом делу Европе нису имуне од тих вируса. Таквих случајева и самозванаца је итекако било и за време Кнежевине и Краљевине Србије и Књажевине и Краљевине Црне Горе.

   

С обзиром да прича није нова онда није на одмет да се подсетимо како се то решавало у Србији за време владавине Кнеза Милоша Обреновића. Двојица калуђера из Манастира Каленића никако нису поштовала црквени поредак. Из тих разлога је кнез Милош 6. јула 1824. године писао Павлу Штулу да "ако их тамо где ухвати, обрије их; но не само да им браде обрије, но и бркове, косе, обрве, удари им по 150 штапова, а после свега овога да их отпусти". Постоји још доста сличних, блажих или тежих случајева од овог који смо навели као пример како је државна власт поступала у таквим случајевима.

   

Данас смо дошли у парадоксалну ситуацију да се поједини одбегли и скитајући калуђери, између осталог, грчевито боре и за тековине Србије 19. века и славне српске државне прошлости, али не знају да би се те тековине у једном делу прво одразиле на њих. Наравно, под условом да је на челу Србије владар попут кнеза Милоша. 

   

Признаћемо, лако је било кнезу Милошу Обреновићу. У то време није постојала и није важила Европска конвенција о људским правима на чије се чланове често позивају скитајући калуђери, а посебно неки који су на основу црквених правила лишени чина и изопштени из Цркве.

   

Држава данас сваком човеку мора да гарантује сва права и слободе, али само до мере у којој се не угрожавају други тако да прича о бријање браде, бркова  150 штапова остаје део историје. Али, држава је, с друге стране, дужна да штити и права и слободе других. Та правила су јасна и недвосмислена.

   

Данас, заиста, свако има право да верује у шта год хоће и како год хоће. Међутим, нико нема право да обмањује јавност, лажно се представља и ствара погрешан утисак, а то је управо оно што је проблематично у савременим злоупотребама људских права и слободâ када су у питању атаци на традиционалне цркве и верске заједнице у многим европским државама.

   

Православни хришћани добро знају да монаси нису позвани и призвани на демонстрације нити да штрајковима поправљају друге. Хришћани су, а посебно монаси, позвани да постом, молитвом, сузама, смирењем, трпљењем и покајањем у својим манастирима и домовима поправљају себе знајући да се само тако поправља свет. И, зато, кад год видим калуђера да је напустио манастир, да скита по свету, да тражи нека права иако се добровољно одрекао света и свега у свету, да носи транспаренте, да држи мегафон, да се удомио на улици знам да није добар монах и да је кренуо на широк пут којим, на жалост, многи иду и који води у пропаст. И још боље знам да такав може да нанесе штету Цркви Христовој само због тога што он пропада као монах. Давно је речено да кад монаха удари торбица ни методе кнеза Милоша Обреновића тешко могу да врате на прави пут.

http://velibordzomic.blogspot.com/2010/11/15-4-2010.html?spref=fb

[Semberac]

Веома добар текст оца Велибора.

Одавно је србска политика заборавила да се Богу треба служити. Одавно нема више политичара са крстом. Одавно нема више политичара који се потписују са "Раб Божији...." итд...

Слава Богу па нас опомиње овим несрећама.

[KNEZ]

батина је из раја изашла

[Guest свештеник Иван]

батина је из раја изашла

...јер јој тамо није било места  stadaradim

[KNEZ]

кога су прије истјерали нас или њу а богами мислим да ју је бог због нас и створи

[Okomi]

Mislim da je za svahu pohvalu sto je o. Velibor Dzomic na sajtu confused.

Povecavanje teoloske misli i zdrave pameti na internetu je za svaku pohvalu posto je mnogo mladih tu.

Mislim da o svemu treba otvoreno govoriti i to kao nikada do sada da treba cak i povecati napor kako bi

stvorili cvrscu zajednicu - a ne da to rade umesto nas - jeretici - sekte - gurui - rascinjene vladike....

Nisam pomislio ikad da cu gledati u Srbiji da decu pricescuju lazne vladike i svestenici.... 

Dakle ako oni imaju 2 grupe na Facebooku mi treba da ih imamo 4x vise - ocigledno da se borba

vodi i na internetu...

[mila]

Штета што присуство о. Велибора није осмишљено тако да постоји двосмерна комуникација. Могли бисмо и ми нешто да питамо, а не само да пасивно примамо информацију.

[Guest свештеник Иван]

Штета што присуство о. Велибора није осмишљено тако да постоји двосмерна комуникација. Могли бисмо и ми нешто да питамо, а не само да пасивно примамо информацију.

Баш је тако осмишљено али, нажалост, о. Велибор нема пуно времена. Надамо се да ће у будућности то да се промени.

[Владан Здравков Меденица]

Отац Велибор служи у Цркви у којој ја идем (најчешће, може се рећи и стално, сем ако неко од Владика не служи у Храму или Манастиру Дајбабе, па... 0110_hahaha

Само похвале за оца Велибора.. 0110_hahaha

Прва исповјест ми је била код њега. klapklap