10 најмистериознијих археолошких открића

[раб.аџија]

---

10 најмистериознијих археолошких открића

isus-sinai

---

За многе ископине ни после деценија истраживања научници не могу да понуде иоле логичан одговор како су и када настале

1 Торински покров

Торински покров представља ланено платно с ликом човека коме су нанете физичке повреде на начин који одговара распињању Исуса Христа. Платно увијено у црвену свилу чува се од 1578. године у сребрном ковчегу у капели у катедрали Светог Јована Крститеља у Торину. По веровању многих хришћана у њему је сахрањен Исус Христ, и стога представља једну од највећих реликвија хришћанства. Међутим, 1988. године, лабораторијском анализом садржаја радиоактивног изотопа угљеника, установљено је да платно исткано између 1260. и 1390. године. Многи су тада довели у питање порекло узорка који је испитиван. Италијански фотограф Секондо Пија направио је 28. маја 1898. године прву фотографију покрова и био је запрепашћен оним што је открио. На негативима се видела слика позитива, што је навело на идеју да је сам покров нека врста негатива. Стручњаци су установили да слика пре има могућност претварања у тродимензионалну слику, него што је фотографски негатив. Ову особину истраживачи нису могли да копирају. По једној теорији, слика на платну је, једноставно, насликана. Полемике око покрова често су доводиле до супротстављених мишљења науке и религије. Торински покров и данас остаје једно од најмистериознијих историјских открића.

2 Рунски камен из Кенсингтона

Олаф Оман, фармер из Кенсингтона, пронашао је 1898. године огроман камен с уклесаним словима. Камен је висок 77,5 центиметара, широк 40 и дебљине 15 центиметара. Девет година после открића, Хајмлер Холанд с Универзитета у Висконсину објавио је да је успео да дешифрује натписе на камену, и да камен потиче из 1362. године, а да су слова уклесали скандинавски истраживачи, готово 130 година пре Кристофора Колумба. Ако је прича о камену тачна, значи да су Викинзи посетили Минесоту 1362. године, што би захтевало преправљање светске историје и географије. Камен и дан-данас остаје мистерија, а може се видети у музеју у Александрији, у Минесоти.

3 Џинови из Северне Америке

Људски скелет дужине 3,6 метара и са два реда зуба ископан је у Ломпок Ранчу, у Калифорнији, 1833. године. Двадесетак година касније, ископан је људски скелет дужине три метра у Западној Вирџинији, а 1895. године у хумци у близини Толеда у Охају пронађено је 20 скелета, постављених у седећи положај и окренутих ка истоку. Списак сличних открића је повелики. Године 1947. објављено је откриће 32 подземне пећине у близини границе између Неваде и Калифорније, а скелети пронађени у њима били су дужине око 2,7 метара. О истом открићу говорио је десетак година раније неки човек који је, наводно, направио договор са музејем Смитсонијан. Неки су тврдили да су његове доказе украли и сакрили научници дарвинисти како би заштитили теорију о еволуцији.

4 Мапа Пирија Реиса

Топкапи палата у Истанбулу била је званично и главно седиште отоманских султана од 1465. до 1856. године. Палата је 1929. године претворена у музеј, када је пронађена мапа картографа Пирија Реиса. Одмах је привукла пажњу, јер је представљала једну од најранијих мапа Америке, и била једина мапа из 16. века која је приказивала Јужну Америку са њеном правом географском дужином. Половина мапе, исцртане на кожи газеле, показује западну обалу Европе, Северну Африку и бразилску обалу. Најнеобичније на овој мапи је њен приказ Антарктика, који је открила руска експедиција 1820. године. Многи су поставили питање како је турски адмирал пре пет векова могао да означи топографију континента, врло детаљно али без леда, када се зна да је покривен снегом хиљадама година. Неки претпостављају да је Отоманско царство поседовало то знање од неког облика цивилизације из леденог доба.

5 Десет заповести из Лос Лунаса

Овај велики камен пронађен је у близини Лос Лунаса у Новом Мексику, око 56 километара јужно од Албукеркија. Неки научници сматрају да је натпис на палео-хебрејском, који је уклесан у камену, заправо скраћена верзија Десет заповести. На четири места налази се реч „ЈХВХ“ или Јахве. Први пут га 1933. године помиње професор Франк Хибен. Њега је до камена одвео неименовани водич, који је тврдио да је камен пронашао као дечак, осамдесетих година 19. века. Уколико је то тачно, није могуће да се ради о фалсификату, јер учени људи тог времена нису знали за палео-хебрејско писмо. Неки научници одбацују могућност да је реч о оригиналном камену, због бројних стилистичких и граматичких грешака, а други додају да камен није аутентичан због употребе модерне хебрејске интерпункције. Због његове тежине (тежак је више од 80 тона) никад није премештен у неки музеј. Улазница на место где се камен налази кошта 25 долара.

6 Алуминијумски клин из Ајуда

Алуминијумски предмет у облику клина пронађен је два километра источно од града Ајуда у Румунији, 1974. године. Клин је ископан на дубини од десет метара, заједно са две кости које су припадале мамуту. Ово откриће изазвало је чуђење у научним круговима јер је алуминијум откривен тек 1808. године. Да би се направио, потребна је температура од хиљаду степени. Чињеница да је пронађен заједно с мамутским костима говори да је предмет стар најмање 11.000 година. Чува се на непознатој локацији.

7 Мапа Створитеља

Године 1999. професор Александар Чувиров у дворишту свог пријатеља ископао је необичну камену плочу која је била толико тешка да је недељу дана трајало њено вађење из земље. Плоча је названа „мапом Створитеља“. Висока је око метар и по, широка око метар, дебљине 1,5 метара, а тешка је најмање једну тону. Плоча представља тродимензионални приказ мапе уралског региона. Није позната древна технологија која је коришћена за њену израду. Мапа садржи и бројне натписе, а претпоставља се да је стара преко 100 милиона година. Текст исписан на њој до данас није дешифрован. Ако је реч о оригиналној плочи, онда можда представља доказ о постојању древне високоразвијене цивилизације. Истраживачи сматрају да би оваква тродимензионална мапа могла да користи за летење. Камена плоча се још испитује, и није доступна погледима јавности.

8 Људска лобања с роговима

Током осме деценије 19. века у Сејрију је пронађена хумка и у њој чудне људске лобање и кости. Лобање су имале рогове, а кости као да су припадале људима високим више од 2,1 метра, сахрањеним око 1200. године пре нове ере. То није било први пут да џиновске лобање с роговима буду ископане у Северној Америци. Сличне лобање пронађене су и у близини Велсвила, као и у Тексасу. Некада су се рогови сматрали симболом краљева. Александар Велики приказан је са роговима на глави на неким новчићима. У Мојсијево време, рогови су били симбол ауторитета и моћи. Кости пронађене у Пенсилванији, у Сејрију, нестале су из музеја, где су се налазиле, а многи тврде да је реч о превари, док на неким вебсајтовима стоји да су ови предмети ванземаљског порекла.

9 Камење Дропа

Археолошка експедиција је 1938. године у пећинама на граници између Кине и Тибета пронашла велики број гробница и зидова украшених цртежима људи издужених глава, заједно са сликама сунца, месеца и звезда. Скелети су били нешто виши од два метра, с огромним главама. У гробницама су пронашли и камене дискове, пречника око 30 центиметара, са рупом у средини. Дискови су имали урезане дупле спирале, а названи су „камење Дропа“. Професор Цум Ум Нуи из Пекинга тврди да је ванземаљска летелица пала у овај регион пре 12.000 година, а ванземаљце је назвао „дропима“. Они нису били у стању да поправе летелицу. Већину ванземаљаца је поубијало локално становништво, али било је и случајева да су се неки венчавали с локалним становницима, због чега је идентификација скелета отежана. Камење Дропа нестаје са свих места широм света, и није га могуће видети ни у једном музеју.

10 Фигурице из Акамбара

Фигурице из Акамбара представљају колекцију малих керамичких фигурина наводно пронађених у Акамбару, у Мексику. Открио их је Валдемар Јулсруд у јулу 1944. године, сасвим случајно, док је јахао коња. Ангажовао је локалног фармера да ископа остатак фигурица, плаћајући му за сваку пронађену фигурицу. Он и његови помоћници ископали су више од 32.000 фигурица, које су представљале најразличитије појаве, од диносауруса до људи из целог света, укључујући Египћане, Сумерце и брадате Кавкасце. Међутим, према историјским подацима, у време диносауруса није било људи. Уколико су ове фигуре оригиналне, могле би бити доказ да су ипак у исто време постојали и људи и диносауруси, што би озбиљно пољуљало теорију еволуције и послужило као подршка литералној интерпретацији Библије. До данас, ни археолози ни палеонтолози нису прихватили ово откриће као веродостојно.

извор:

http://http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/209823/10-najmisterioznijih-arheoloskih-otkrica

[Guest о. Агапије]

mense0198626478946378946

[NinaD]

1. Гледала сам документарац о Торинском покрову. Рекоше да је узорак платна који је лабораторијски анализиран методом радиоактивног угљеника узет са руба самог покрова, што је довело у питање аутентичност. Међутим, касније су утврдили да је платно поправљано јер је у пожару претрпело знатна оштећења те да је узорак стога део платна који је доткан између 1260. и 1390. приликом поправке. Схватили су да би било боље да су узели узрак негде из средине и то баш са огорелог дела јер би онда дошли до стварног резултата. Тако рекоше у емисији.

4. О овоме сам читала да је наводно Колумби неко време путовао по истоки и трагао за разним картама, па неки сматрају да је он у тим картама видео да постоји континент за који западна цивилизавија не зна, али је ипак да би добио финансијска средства за путовање рекао да иде да потражи други пут за Индију.

6. Можда је мамут појео део свемирског брода или су свемирци појели мамута? Молдер би то знао да реши.

10. Шта ће бити кад за 100 000 година нађу играчке данашње деце не смем ни да помислим. Само да их неки Дарвин не пронађе. isus-sinai