Канонски зборници Источне Цркве

[Guest свештеник Иван]

У местима у којима су се одржавали сабори чувале су се саборске одлуке у зборнику названом синодикон. Касније су додаване одлуке помесних и васељенских сабора. Тако постепено настају канонски зборници, испрва са хронолошким распоредом канона.

Најстарији канонски зборник је садржао каноне првог важног помесног сабора – Анкирског, ком су касније додати канони другог, Неокесаријског сабора. Није се сачувао.

Βιβλίον је зборник канона ранијих сабора читан на Четвртом васељенском сабору (451). Не зна се ко га је и када приредио, нити се сачувао.

Понтијски зборник је најстарији познати обимнији канонски зборник. Садржавао је каноне три васељенска и пет помесних сабора. Вероватно је био узор за касније зборнике.

Синопсис Стефана Ефеског (крај 6. века) је први синопсис. Синопсиси садрже углавном скраћени текст канона. Због уштеде и практичности брзо су ушли у употребу. Синопсис Стефана Ефеског шири је од Понтијског зборника утолико уколико садржи и апостолске каноне. Аристин је тумачио другу редакцију овог синопсиса.

Синопсис Симеона, магистра и логотета (10. век) уводи нови критеријум распореда канона – од ког ауторитета потичу. Симеонов синопсис садржи каноне апостолске, пет васељенских и седам помесних сабора, и Василија Великог.

Кодекс Афричке Цркве је настао на Западу, а потврђен је на Петошестом сабору.

Синтагма у 60 наслова (6. век), прва синтагма, уводи нови, предметни односно тематски распоред, што је карактеристика свих каснијих канонских синтагми. Синтагме су првобитно биле приватни зборници, али су због практичности ушле у општу употребу. Синтагме дају пун текст канона. Синтагма у 60 наслова даје каноне апостолске, четири васељенска и пет помесних сабора. Није сачувана.

Синтагма у 50 наслова (6. век) дело је Јована Схоластика, потоњег цариградског патријарха. Као патријарх, учинио је своје дело званичним документом у областима цариградске јурисдикције. Он је прерадио Синтагму у 60 наслова, и додао каноне Василија Великог. Недостатак је што је каноне тешко сложити према ауторитету или хронологији.

        Синтагма у 14 наслова (7. век) приписује се Сергију Цариградском. Прерађена је Схоластикова Синтагма и додати су канони још два помесна сабора, као и 11 отачких канона. Веома је практична, због чега је ушла у широку употребу. Најпре је дат пун текст канона, распоређених према ауторитету од ког потичу, а затим су под насловима исписани само бројеви канона.