Kako pisati pisma?

[Тавита]

SAVETI NJEMU KAKO PISATI LJUBAVNA PISMA

Vosak tablice uglačane nek' proba plićak li je,

vosak, poverenik nauma tvog, nek' prvi krene,

nek' ponese slatke reči tvoje, što izraz su onih

što ljube; ti moli, ko god da si, ali ne mlako.

Hektora mrtvog Prijamu molbom ganut Ahilej je

dao; gneva se okane bog kad čuje molbeni glas.

Obećaj, obećavaj! Ta, kome škode obećanja?

Ko god mu drago obećanjima bogat postati

može: nada traje li traje, jednom li poveruje;

varljiva jeste ona, al' ipak boginja zgodna.

Ako pokloniš nešto, smišljeno te odbiti može;

na korist ti biti može, ništa propasti neće;

pa i da ne pokloniš, nek' izgleda k'o da ćeš dati.

Tako gospodara često vara neplodno polje;

tako, da gubio ne bi, neprestano kockar gubi,

i kocka natrag poziva često strastvene ruke.

Vezu bez poklona početi, to napor jeste, i trud,

da ne dâ badava to što dade, davaće vazda.

Pa nek' ode pismo najpre, pero nek' ureže slatke

reči, nek' ispita mis'o i srce, nek' izvidi put;

Pismo na jabuci napisano Kidipu prevari,

moma nevoljna uhvaćena bi rečima svojim.

Obrazuj se lepo, savetujem, o mladeži rimska,

ne samo zato da braniš optuženog što brine;

k'o narod i sudija strog i senat izabran tako

i moma pobeđena biće rečitošću tvojom.

Al' talenat sakrij i rečitost ne nosaj na dlanu;

nek' rečenica tvoja izbegne prazne reči.

Ko, ako nije lud, deklamuje voljenici nežnoj?

Dešavalo se da pismo jak razlog mržnji bude.

Neka tvoj govor uverljiv bude i reči obične,

pa ipak slatke, k'o da tu, prisutan, razgovaraš.

Neće li pismo da primi i nepročitano vrati,

nadaj se, pročitaće ipak i drži se plana.

Vremenom ralici privedu se tvrdoglavi junci,

vremenom nauče konji tvrde uzde da trpe,

gvozdeni se uništava prsten upotrebom stalnom,

propada raonik krivi neprestano u zemlji.

Šta je tvrđe od stene, šta je mekanije od vode?

Pa ipak tvrde stene izdubi mekana voda.

Penelopu samu vremenom, ded istraj, osvojićeš.

Pergam, vidiš, uzeše kasno, al' uzeše ipak.

Pročita li, a odgovor ne da, siliti je nemoj.

Ti gledaj da pročita nežnosti tvoje do kraja.

Što je htela da pročita, želeće na to odgovor

da dâ: sve ide to po svome redu i postupno.

Možda će ti najpre stići pismo obeshrabrujuće

gde traži da je ne salećeš više: boji se tog

što traži, a želi ono što ne traži: da istraješ.

Nastavi, i želja će ti se ostvariti brzo.

(Ars amat. I 435-484)

[Тавита]

SAVETI NJOJ KAKO PISATI LJUBAVNA PISMA

Nek' reči na čamovim tablicama izmere plićak!

Neka sluškinja spretna donese poslato pismo.

Sagledaj, svaki put kad čitaš, iz samih shvati reči,

da li se pravi ili iz srca pokrenut moli,

i zakratko zatim otpiši. Zastajak zaljubljene

podstiče uvek, ali samo ako kratko traje.

No nemoj se ni lako obećati moliocu mladom,

al' ipak grubo ne odbijaj ono što on želi.

Nek' se i boji i nada! Kol'ko god puta uzvratiš,

nek' mu je sve izvesnija nada, a strah sve manji.

Otmene, al' i obične, svakodnevne, devojke,

pišite reči: jednostavni govor se dopada.

Ah, kol'ko puta ljubavnik neodlučni buknu zbog pisma,

a naškodi neotesan jezik pravoj lepoti!

No, budući da vam je stalo da prevarite svoga

čoveka, ma i da nemate prsten venčani,

tad nek' bliska ruka sluškinje il' roba pismo nosi

i nemojte zalog svoj poveriti robu novom.

Pokvaren je taj, stvarno, koji takve dokaze čuva,

jer kao da na priliku drži oganj iz Etne.

Videh ja nesrećne mome, pobledele od straha tog

kako večito moraju da trpe robove te.

Dozvoljeno je, smatram, podvalu podvalom suzbiti

i zakonski dići oružje na naoružane:

nauči ruka ista raznim načinima da piše

(Ah, crkli oni zbog kojih takve savete dajem!)

i bezbedno nije otpisati na brisanom vosku,

da ne bi sačuvala tablica rukopisa dva.

Nek' izgleda uvek k'o da zaljubljena ženi piše,

ona nek' bude umesto on u pismima vašim.

(Ars amat. III 469-498)