МАНАСТИР СВ.ЂОРЂА - КОСМАЧ

bojan_stojovic · Јул 6, 2009

Манастир је посвећен Светом великомученику Ђорђу и налази се на оству Космача на Скадарском језеру одн. његовом дијелу под именом Мало блато. Манастир је равноправни члан заједнице манастира на Скадарском језеру који сачињавају Зетску Свету гору а то су Манастири: Пречиста Крајинска, Врањина, Ком, Обод, Морачник, Бешка, Старчева Горица, Орахово, Вуковци, Момишићи, Сињац, Госпоштина, Горњи и Доњи Брчели, Дајбабе и др.

Манастир Космача је основан у средњовјековно доба, у XIV вијеку на истоименом острву. Површина острва је око 4 км2 и вјековима је сво обрасло ловором. По сачуваној народној традицији његов оснивач је краљ Вукашин Мрњавчевић (+1371. г.) који се и вјенчао у овој цркви са супругом Јевросимом. Осим манастирске цркве и конака за калуђере, на острву никада није било других објеката. Запустио је у првој половини XVI вијека, обновљен почетком XVIII вијека. Поново запустио и разрушен крајем истог вијека највјероватније у једном од бројних похода турске војске на Црну Гору под заповједништвом скадарског паше. Од тада чека обнову. Иако разорен од непријатеља, стално је под бригом и у власништву Цетињског манастира на Цетињу. О томе свједоче документи с краја XIX вијека који се чувају у архиву Митрополије Црногорско-приморске на Цетињу. Калуђери Цетињског манастира постојано воде бригу о овом манастиру. Од априла мјесеца 2002. г. Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије повјерио је бригу о обнови Манастира монаху Павлу Кондићу који стално борави у Цетињском манастиру (тел. 086/231-021 и 069/520-126). Испред становника Љешанске нахије о манастиру се брине г. Чедо Радусиновић (067/547-360). Сви заинтересовани за даље информације могу се обратити именованима. У претходне двије године монах Павле је са више богољубивих хришћана организовао чишћење зидина манастирске цркве од шипражја и слагање уломљеног камена ради омогућавања вршења богослужења. Обнова богослужбеног живота у овој светињи отпочела је у прољеће 2002. г. Митрополит Амфилохије више пута је служио Свету Литургију којом приликом је вршио крштења и вјенчања чиме је обновљена средњовјековна традиција дуговног живота овог Манастира.

Међу сачуваним манастирским зидинама држе се богослужења више пута током године а посебно у љетњем периоду и на празник Светог Ђорђа 6. маја и 16. новембра када бива и вјенчање младенаца који том приликом на главе стављају вијенце саплетене од ловора са самог острва.

У току фебруара мјесеца 2004. год. више пута (5., 19. и 20.) је на острву била комунална и грађевинска инспекција подгоричке општине и министарства заштите животне средине и уређење простора са циљем утврђивања настанка и намјене привремене бараке (недовршене) коју је уз помоћ добрих људи подигла Управа Манастира ради смјештаја алата и радника који би радили на обнови манастирске цркве. Записнике са тих инспекцијских контрола службеници су остављали на лицу мјеста адресујући их на НН лице, што је очити показатељ игноранције Цркве и њеног природног права власништва над објектом и територијом Манастира Космача. За 3. март је било одређено рушење те бараке по налогу републичког инспектора за грађевинарство Борке Новковић.

Шест свештеника и монаха са педесетак вјерника својим присуством и спремношћу да одбране црквени објекат на црквеном земљишту, спријечили су његово рушење. Са небеса је помогао и Свети Ђорђе који је послао снажне таласе на језеро а који су онемогућили долазак полицијског појачања ради обезбјеђења злочина рушења црквене грађевине. Истовремено покренут је правни поступак за регулисање овог питања о чему свједоче акти који се стављају на увид јавности.

ribar · Јул 6, 2009

Malo bajato ,ali postavljeno dobrom voljom siguran sam.Posto sam i sam ucestvovao Bogu hvala u radovima koji su se odvijali u ovom manastiru ,a i vencao se u njemu evo svezih informacija.

ОБНОВА МАНАСТИРА КОСМАЧА

После завршене обнове манастира Ком, игуман Хризостом са братијом, по Божијој вољи и љубави према светињама Скадарског језера које су запуштене, добија ново послушање. По благослову митрополита Црногорско – приморског г. г. Амфилохија (Радовића) под покровитељством манастира Ком, на дан Св. Георгија 2006. године започиње озбиљна обнова још једне велике светиње – манастира Св. Георгија на острву Космач у Скадарском језеру.

Манастир Св. Георгија налази се на острвцету прекривеним ловором такође у северозападном делу Скадарског језера познатим по називу Горње Мало Блато. Постоји врло мало сачуваних података о овом манастиру, али је у суседству са манастирима Сињац и Гољемади у Љешанској нахији. Предање га везује за XIV век и Вукашина Мрњавчевића, који се по њему венчао у овом манастиру. Сама архитектура цркве, двоводна форма, мали унутрашњи простор и камен као основни материјал, указује да је црква зидана у тешка времена, на неприступачном месту и са ограниченим средствима, највероватније у време турског притиска и најезде и може се сместити у XIV – XV век.

Црква посвећена Св. Георгију затечена је потпуно у рушевинама. Од остатака су постојали само делимично ободни камени зидови у врло лошем стању – дуго изложени свакојаким временским условима, обрасли травом и са видним прслинама. Свода и крова није било, апсидална конха је постојала али је део зида и цео засвођени део био срушен. На тим остацима пстојали су трагови прерада чак и обнова од којих је последња била изгледа почетком XX века. Остали су само трагови конака и манастирског комплекса, који су као и црква донедавно били потпуно обрасли бујном вегетацијом.О самом одржавању манастира неко време се је старао и монах Павле (Кондић).

Због старине манастира, отисака времена у којем је настао и велике духовне вредности, настојало се да се обновом реконструише оригинални изглед манастира са малим, може се слободно рећи, побољшањима искључиво у формалном и функционалном смислу.

Црква Св. Георгија својевремено је била зидана из два дела у два маха. Прво је била подигнута црква само са наосом и олтарском апсидом, а касније је придодат у наставку према западу, нови део храма у функцији припрате, односно пронаоса. Додатком црква задржава исту ширину и висину првобитног дела, док дужину приближно удвостручује. Пронаос је био нешто нижи, а наос је једним степеником био подељен на сам наос и узвишени олтарски део. Из сличности са околним црквама, закључило се да су оба дела вероватно била засвођена полуобличастим сводом, а под прекривен каменим плочама. Наос је имао три мала правоугаона отвора – прозора, један на средини северног зида – у средини средишњег од три пиластрима одвојена поља, други преко пута на јужном зиду и трећи, олтарски, на апсидалној конхи. Био је видан само отвор на конхи и јужни у назнакама. На западном зиду су била врата – улаз. Пронаос је имао три отвора: прозор – правоугаони отвор на северном зиду, врата – залучен отвор на јужном и залучен отвор са испуном за осликавање као нова главна врата за улаз у цркву на западном зиду. Прозор и јужна врата били су зазидани каменом плочом. Украса није било. Могуће је да је једино улаз у наос био украшен каменом пластиком као првобитни портал улаза у цркву (што се закључило на основу бочних оштећења лево и десно од непосредног пролаза насталих, вероватно, уклањањем камене декорације).

Црква Св. Георгија приликом обнове која и данас траје, задржава (затечену) форму и колико је то било могуће постојеће камене зидове. Једине новине у односу на првобитан изглед цркве су значајно ошупљен зид између пронаоса и наоса и уједначени по димензијама залучени увећани прозори. Зид између пронаоса и наоса озидан је са три лучна отвора и тако се добило више светла, побољшале визуре и сама комуникација за време богослужења, и на неки начин „отворио“ скроман унутрашњи простор. Уједначеним и увећаним прозорима постигло се пропуштање веће количине природне светлости и добио утисак јединства целине.

Црква још није потпуно обновљена и то се већином тиче унутрашњих радова. Споља се не малтерише већ је јасно наглашен спој „камења“ првобитне старе и обновљене нове цркве. Подови се поплочавају каменим плочама, а за прозоре и улазна врата предвиђа се масивно дрво. Иконостас је у изради, а живопис у припреми. На малој заравни која гледа у западни зид цркве подигнут је мали звоник са крстом, са тролисним крајевима, од кованог гвожђа. Манастирски конаци и остали део комплекса чекају свој ред.

Битно је да се истакне да су при самом почетку обнове манастира приликом рашчишћавања терена и откопавања земљишта уз постојеће зидове старе камене цркве Св. Георгија нађене мошти више преподобних светитеља који су се вероватно својевремено подвизавали у овој светињи. Златно-жуте кости светитеља Богом су дана духовна ризница ове светиње и поред Св. Георгија коме је манастир и посвећен и њен велики благослов.

Обнова манастира још увек траје!

http://www.manastirkom.org/obnova%20manastira%20Kosmaca.htm