Jump to content
Поштовани посетиоци, да бисте приступили свим функцијама и сервисима сајта Поуке.орг потребно је да будете регистровани или да се пријавите. ×

Велики руски композитори (класична музика)

Оцени ову тему

Guest Оливера

Од Guest Оливера,
in Руска Патријаршија

 Подели

Препоручена порука

  • Одговори 95
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарне поруке

Оља
Оља
Свет-лана Интересује се

Свет-лана

Написано
Написано

:smiley:

П.И.Чайковский - "Русский танец"

http://www.youtube.com/watch?v=BV-5pUXS9rY

Итак мы постились и просили Бога нашего о сем, и Он услышал нас (1 Езд.8:23)

Link to comment
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...
  • 2 months later...
  • Гости
Guest Оливера

Guest Оливера

Написано
  • Гости
Написано

Постављена слика

Чајковски - заувек и без икаквих скраћивања

7.05.2010.

„Жарко желим да се моја музика шири, да расте број људи који налазе у њој утеху и подршку." То је признање из писма Петра Чајковског које се показало пророчанско. Јер, нема другог руског композитора-класика који би био исто тако ватрено вољен широм света.

7. маја навршило се 170 година од рођења Чајковског. Са тим у вези, Глас Русије замолио је једног од највећих  зналаца композитора,  водећег научног сарадника куће-музеја Чајковског у подмосковском граду Клину, доктора историје и теорије уметности Полину Вајдман да изнесе своје мисли и личности и стваралаштву руског класика.

Полина Јефимовна, пре свега, молимо вас да нам испричате како се ваш музеј припремио за прославу 170 рођендана Птера Чајковског.

Код нас је организована огромна изложба „Чајковски и његово време". Показали смо Чајковског као човека који је живео у конкретно време и који је стицао утиске од своје епохе. Живео је само 53 године, али човечанство је за ових пола века учинило огроман корак напред у свом интелектуалном и технолошком развоју. Чајковски, који је као 8-годишњак допутовао у Петроград из родног града Воткинска на Уралу кочијама, уз ноћење на поштанским станицама, доживео је до времена, када је паробродом „Велика Британија" извршио трансатлантску пловидбу из Европе у Америку. Он се попео на Ајфелову кулу чим је подигнута у Паризу, потресли су га Кип слободе и Бруклински мост у Њујорку, Кристална палата у Лондону, па чак и лондонски метро. Или узмимо Русију 1880. године: читава земља живи у очекивању неког ужаса јер се ређају терористички напади руских револуционара. Читам преписку Чајковског са Надеждом фон Мек, његовом присном пријатељицом и меценом, у којој они те године размишљају о могућем атентату на цара Александра Другог и касније до овог цареубиства стварно долази... Човек је живео усред свега тога.

А у којој је мери овај живот познат? Имам у виду аутора недавно издане књиге „Непознати Чајковски", у којој су први пут објављени врло интересантни и писма са обновљеним скраћивањима. Хтели бисмо да сазнамо шта је у совјетско доба цензурисано, а сада се не крије.

То је, рецимо, однос према политичким изјавама Чајковског. Јер, композитор је био ватрени монархиста. То је за њега и његовог оца, за сву његову породицу било природно. Чајковски су служили Русији и добили племство управо за ову службу. Имали су своју свест о патриотизму. Наравно да је пре публикације из писама уклањано све што је то потврђивало. Или, на пример, када је закључиван Пакт Молотова-Рибентропа, избрисано је све негативно што је композитор написао о Немачкој. Разуме се да нису објављивана ни отворено-интимна писма најближим лицима са резоновањима и описима његовог живота на овом плану који много шта објашњава. Јер, као што је приметио виђени истраживач композитора Јуриј Келдиш, „ако погледамо овај пристојан лик који је благо говорио, који је био врло уравнотежен и стидљив, онда није јасно, откуд су ови паклени вихори у музици увертире „Франческа да Римини" или теме неумитне судбине у Четвртој симфонији. Било је, ипак, нешто у животу овог човека!"  Осим тога,  данас је читавом свету потребни текстови композиција Чајковског, који нису редиговани после његове смрти, већ они  које је он сам написао. Чајковски је увек цензурисан: дотериван и побољшаван, и то искључиво из љубави према њему. Ево вам парадокса! Чак и његов најбољи ученик, композитор Сергеј Танејев, закључио је да у трију Чајковског „У спомен великом сликару" није баш успела фуга и заменио је својом композицијом. И Први клавирски концерт је после композиторове смрти увелико промењен залагањем пијанисте Александра Зилотија који је такође сматрао да га побољшава. Касније су преиначени и Виолински концерт, и „Варијације на тему рококоа", и балет „Лабудово језеро". Али то је исто што је у редиговање дела Пушкина и Толстоја или мењање боја храма Василије Блажени на Црвеном тргу Москве.

Полина Јефимовна, популарност музике Чајковског код слушалаца толико је очигледна да је чак и незгодно наводити доказе о томе. Да ли је, међутим, пажња страних истраживача и белетриста према руском класику исто тако велика? И шта их занима?

Шта занима? Два момента, наиме: живот композитора и схватање његовог стваралаштва. Већ 1894., годину дана након смрти Чајковског, немачки музиколог Хуго Риман, аутор првих радова о Чајковском, и истраживачи у другим земљама почели су да моле руске колеге за податке о композитору. Затим су објављивани потпуни и скраћени преводи биографије Чајковског коју је написао његов брат на различите језике. Хајнрих Ман је 1930-их година писао роман посвећен последњим годинама живота Чајковског. Исто тада се у иностранству појавила књига писца Нине Берберове која је емигрирала из Русије. Уопште, интересовање је увек било. Објављиване су и објављују студије посвећене Чајковском у САД, Француској и Великој Британији. А у Немачкој чак постоји Друштво Чајковског, које редовно организује конференције и сваког квартала објављује научне радове о њему. Осим тога Друштво сваке друге године издаје „Чајковски-штудиуме", томове нових материјала о композитору. Иначе, његово стваралаштво не зна за границе. Воли се и поштује широм света. И свака земља има  неке своје традиције извођења и најомиљеније композиције. Овај историја броји више од 100 година - почела је још за живота Петра Чајковског.

Link to comment
Подели на овим сајтовима
Mиљан Танић Дуго је са нама

Mиљан Танић

Написано
Написано

Најлепша мелодија непорочних тропара ми је код Руса.

Најбоље је то за хор хармонизовао Чајковски. Код Рахмањинова је то мало хаотично и политонално, да не кажем шизофрено.

Најлепше извођење - Дивна.

Link to comment
Подели на овим сајтовима
 Подели
Иди на листу темâ

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

© ☦ 2009 - 2025 Сва права задржана.

×
×
  • Креирај ново...