Велики руски композитори (класична музика)

[Guest Оливера]

Мало да поменемо и руске композиторе, нарочито непревазиђене у доба романтизма (П. И. Чајковски), те касног романтизма (тзв. руска велика петорка). Петар Иљич Чаковски био је европејац који није заборавио своје руско порекло. Наставио је стазама Моцарта  и у његова музика има мотиве руског фолклора и дубоки призвук туге.Износио је психолошка преживљавања у виду човекове тежње ка срећи и неумитне судбине. У животу је жалио за прошлошћу, никад задовољан. А тада га је већ знала цела Европа и Русија. Остао је усамљен и несрећан до краја живота, а своја размишљања пренео нам пеко своје музике. Његов стваралачки опус је јако широк. За почетак ево трећег става његовог чувеног виолинског концерта.

У тексту су коришћени подаци из књиге Р. Пејовић: "Историја музике", и размишњања моје маленкости.

[w.a.mozart]

Glinka - Ruslan and Ludmilla - Overture

[w.a.mozart]

Pictures at an Exhibition: Esa-Pekka Salonen (1 of 4)

[w.a.mozart]

from Pictures at an Exhibition -baba yaga

[Guest Оливера]

Peter Tschaikowsky - Dornröschen

[Guest Оливера]

Процват руске музике (класичне) одвија се током XVII и XIX века. Тада су културни центри Русије били преплављени страним композиторима. Тако је "Севиљски берберин" имао премијеру управо у Санкт-Петерсбургу.На двор Катарине II долазе Клара и Роберт Шуман, Берлиоз, Рихард Вагнер...Током 19-ог века, у Русији се формирала јака група националних композитора, међу којима се истичу Александар Бородин, Модест Мусоргски, Николај Римски-Корсаков и Пјотр Иљич Чајковски. Они су створили руску национални стил класичне музике компонујући симфоније, опере, балете и камерну музику. Њихову традицију је својим клавирским концертима и симфонијама наставио Сергеј Рахмањинов. Музику експресионизма и модерног доба у Русији репрезентују Игор Стравински, Сергеј Прокофјев и Дмитри Шостакович.На имањима великаша радили су учитељи музике. Одгајан на поседима и имањима, руски човек је упијао живот тамошњих сељака, слушао њихове приче и песме и припремала се ренесанса националне уметности. Долази до пораста интересовања за националну прошлост. Пушкин и други књижевници и руски композитори тог времена не могу се посматрати одвојено. Руска музика стога јесте са једне стране по облику и форми била слична западној и пријемчива Европи, али има специфичан национални призвук руског фолклора, словенске туге и сентименталности и непрегледне лепоте и ширине руске земље. Једноставно, стекли су се сви услови: отварање Русије према Европи, још у време Петра Великог отворена комуникација и отварање руског друштва са једне стране а са друге позната руска духовност, јединствени стваралачки потенцијал, синкретизам књижевности, музике и осталих уметности. Религиозност је у том периоду била стабилна и постојана. Јединственост мешавине руског фолклора и сентименталност, руских прича и бајки, свакако је морала привући својом необичношћу европску публику тог доба, мада су се и тада могли чути и извесни потцењујући коментари, који трају до данас. Називи дела, говоре нам о заинтересованости и самосвесности руских композитора: "Руслан и Људмила", "Борис Годунов", "Евгеније Оњегин", "прича о цару Салтану" и друге. Наравно да је требало ту музику негде и изводити, па настају грађевине попут Бољшог театра (Большой театр)..., а у вези са тим је и процват непревазиђене школе руског балета.Балет има дугу традицију у Русији и омиљен је међу публиком. Русија је дала великане балетске уметности, попут: Ане Павлове, Галине Уљанове, Вацлава Нижинског, Рудолфа Нурејева, Михаила Баришњикова, Сергеја Дјагиљева, Михаила Фокина и Мају Плисецкају.

аутор Оливера

Библиографија

Роксанда Пејовић

Историја музике

[Guest Оливера]

Део чувеног балета "Лабудово Језеро", у извођењу солиста Баљшој театра.

swan lake 1

[Guest Оливера]

Против истинске љубави и нечастиви бежи... :smiley:

[Guest Оливера]

Валцер из балета "Успавана лепотица" П. И. Чајковског

[Guest Оливера]

Tchaikovsky - The Nutcracker - Dance Of The Sugar Plum Fairy

Игра Шећерне виле из балета "Крцко Орашчић" П. И. Чајковског

[Guest Оливера]

Shostakovich-Andre Rieu-Russian Waltz

Дмитриј Шостакович: Валцер

[Guest Оливера]

П. И. Чајковски: Концерт за виолину и оркестар D-dur III став

[Guest Оливера]

Петар Иљич Чајковски

Петар Иљич Чајковски (руски: Чайковский, Пётр Ильич)  je био је руски композитор позног роматизма. Рођен је 7. маја 1840. године. Појавио се у руској музици истовремено са композиторима 'Руске петорке', али није био њихов члан. Његова музика, која је садржала руски карактер, била је јако добро прихваћена.  Успешно комбиновао интернационалне елементе са елементима руске народне музике. Предавао је хармонију на конзерваторијуму у Москви и писао музичке критике. Материјалну независност и боравак у иностранству омогућила му је његова мецена  Надежда фон Мек, а њихово дописивање важан је извор података о стваралачком раду и естетским погледима Чајковског. Наступао је као диригент сопствених дела по Русији, Европи и САД.

Петар Иљич Чајковски рођен у градићу Воткинск (у данашњој Руској републици Удмуртији, у то време Вјатка Губернија, административна покрајина Царске Русије). Његов отац је радио у владиним рудницима као рударски инжењер. Његова мајка (друга од три жене његовог оца), звала се Александра (Рускиња француског порекла). Његов десет година млађи брат био је Модест Иљич Чајковски, драматург, либерал и преводилац. Од своје пете године ишао је на часове клавира и већ за неколико месеци свирао је одлично. 1850., његов отац је добио посао на институту за технологију у Петрограду. На том универзитету Чајковски је завршио филозофију права и наставио са часовима клавира код директора музичке библиотеке. Чајковски је са четрнаест година компоновао валцер у помен на своју мајку која је умрла од колере.

1861. Чајковски је наставио да проширује своје знање о музици. Почео је да учи теорију музике уз помоћ пријатеља Николаја Зарембе. Од 1862. до 1865. Чајковски је наставио да проучава хармонију и контрапункт са Зарембом а оркестрацију и композицију са директором и оснивачем конзерваторијума Антоном Рубинштајном.

Након што је Чајковски дипломирао, Николај, млађи брат Антона Рубинштајна, му је понудио место професора хармоније, композиције и историје музике. Чајковски је врло радо прихватио ту понуду јер се његов отац био пензионисао и изгубио имање. Следећих десет година је био предавач и композитор. Показало се да је посао предавача исцрпљујући па је 1877. године доживео нервни слом. Након једногодишње паузе покушао је да се врати послу предавача, али се убрзо повукао са тог положаја. Неко време је живео у Италији и Швајцарској, али се на крају настанио код своје сестре, која је имала посед у непосредној близини Кијева.

Након што је превазишао страх од јавног наступа, који га је пратио током читавог живота, самопоуздање му временом расте до те мере да се у потпуности посвећује дириговању својих дела.

Чајковски је боравио у САД током 1891., као диригент својих дела на тријумфалној турнеји.

5. маја, дириговао је Њујоршким симфонијским оркестром приликом извођења Марш Соленел на отварању њујоршког Карнеги Хола.

Само девет дана након премијере његове 6. симфоније, назване Патетична симфонија, 1893., у Санкт Петербургу, Чајковски је преминуо.

Неки музиколози верују да је Чајковски свесно написао Шесту симфонију као сопствени реквијем. Чајковски је сахрањен на Тиквин гробљу код Манастира Александра Невског у Санкт Петербургу.

Његова музика обухвата неке од најзначајнијих комада из романтичарског периода. Многа од дела Чајковског инспирисана су догађајима из његовог живота.

Балети

Чајковски је познат по својим балетима. Балете је почео да компонује последњих година свог живота. Након последња два, његови савременици су почели да га цене као јако доброг композитора балета.

(1875–1876): Лабудово језеро, оп. 20. Први балет Петра Чајковског. Први пут је изведен 1877 у Бољшој театру у Москви са неколико пропуста. Коначна верзија је представљена 1895, а писали су је Мариус Петипа и Лев Иванов. Последњу прераду написао је композитор Рикардо Дриго и тако се изводи и дан данас.

 (1888–1889): Успавана лепотица, оп. 66. Чајковски је овај балет сматрао за своје најбоље дело. Први пут је изведен 1890 у театру Марински у Петрограду.

 (1891–1892): Крцко Орашчић, оп. 71. То је последњи балет који је написао Чајковски. Он сам није био много задовољан овим делом. Нерадо је прихватио понуду да компонује овај балет. Између осталог овај балет је познат по употреби челесте.

  (1876) Словенски марш, у оригиналу Српско-руски марш, музичка композиција испирисана када се водио Српско-турски рат,1876., када се велики број руских добровољаца борио на страни Срба.

[Guest Оливера]

Чајковски, снага и страст (одломци дела)

[Guest Оливера]

Јуриј Термиканов диригује Филхармонијом Санкт Петерсбурга, на дан  свечаног концерта, поводом 150 година рођења П. И . Чајковског. Увертира 1812.  Прави топови су изван сале.

Увертира 1812. (1880), замишљена је да се изводи на отвореном простору. Написана је у част победе руске војске над Наполеном. Увертира започиње молитвом Руса за ослобођење од Француза. (црквени натпев "Спаси Господи људи твоја"), а затим се описује борба у којој у почетку побеђују Французи,  (чују се звуци "Марсељезе"), али после још снажније молитве, коначна победа је на страни Руса, исказана свечаном руском химном.

Tchaikovsky 1812 Overture part 1 Gala in Leningrad