Схватање личности у западној теологији

[Guest свештеник Иван]

    Августин покушава да преко слике једног човека приближи слику Свете Тројице. У својим тријадолошким ставовима Августин је под великим утицајем неоплатонизма. Он користи платонистичку антропологију да би исказао тајну Свете Тројице. По платонистичком схватању оно што чини суштину човековог бића јесте ум. Ум даје човеку да постоји на један не просто биолошки, него метафизички начин. Бог и човек су не само сродни него су и позвани на једно дубље метафизичко јединство у Богу који је метафизички Ум. Када је овакво схватање пренето на Божије постојање, Августин је рекао за Бога да је Ум. А Ум обухвата памћење, знање и љубав. Полазећи од ова три елемента Августин је говорио о Три Личности Свете Тројице. Оца поистовећује са памћењем, Сина са знањем а Духа Светог са љубављу. Бог је сличан овим трима психолошким својствима која налази у човеку. Зато се Дух Свети и назива NEXUS AMORIS, везом љубави између Оца и Сина.


    У западној теологији личност је поистовећена са индивидуом. То није само лексичко поистовећење, него суштинско. Индивидуа је биће које је одвојено. Схватање Личности на Западу, које има своје корене у Платонизму, које ће нарочито доћи до изражаја у Августиновом учењу о Богу, одиграће кључни утицај на касније поимање Личности у схоластичкој теологији али и у философији. Религиозно – философско теоријско искуство на Западу определио је карактер и садржај живота уападног човека, чија основна одлика је индивидуализам.

[Guest свештеник Иван]

https://www.pouke.org/audio.php?cid=154&id=4078&do=view

https://www.pouke.org/audio.php?cid=154&id=4080&do=view

Предавања са Православног Богословског факултета из предмета Догматика о западној теологији. Предавач је Његово Преосвештенство еп. Игнатије