Садржај канона

[Guest свештеник Иван]

Канони у ужем смислу подразумевају оно што је Црква аутентично одредила у Духу Светом, на васељенским и помесним саборима или кроз велике оце. Сви канони (осим оних који су хронолошки последовали) потврђени су на Петошестом сабору, његовим другим каноном. Отачки канони су, заправо, одломци из њихових списа. У општи канонски корпус Православне Цркве улазе следећи канони.

Васељенски сабори (7=6):

Први (Никеја, 325) – 20 канона

Други (Цариград, 381) – 7 канона

Трећи (Ефес, 431) – 8 канона

Четврти (Халкидон, 451) – 29 канона

Петошести (Цариград, 691) – 102 канона

Седми (Никеја, 787) – 22 канона

Помесни сабори (11):

Анкирски (314) – 25 канона

Неокесаријски (314) – 15 канона

Гангријски (после 340) – 21 канон

Антиохијски (341) – 25 канона

Сардички (343) – 21 канон

Лаодикијски (2. пол. 4. в.) – 60 канона

Цариградски (394) – 1 канон

Картагински (419) – 133 канона

Прводруги царигр. (861) – 17 канона

Цариградски измирења (880) – 3 канона

Отачки канони (12+1):

Дионијије Александријски († 265) – 4 канона

Петар Александријски († 311) – 15 канона

Григорије Чудотворац († 270) – 11 канона

Атанасије Велики († 373) – 3 канона

Василије Велики († 379) – 92 канона

Григорије Ниски († 395) – 8 канона

Григорије Богослов († 389) – 1 канон

Амфилохије Иконијски († 396) – 1 канон

Тимотеј Александријски († 385) – 18 канона

Теофил Александријски († 412) – 14 канона

Кирил Александријски († 444) – 5 канона

Генадије Цариградски († 471) – посланица

ЕпАт + Кипријан Картагински († 258)

Други канонски текстови (8 – ЕпАт):

Василије Велики († 379) – +3 канона

Јован Златоуст († 407) – 3 канона

Кирил Александријски († 444) – +2 канона

Јован Посник († 594) – 65 канона

Атанасије Синаит (7. век) – о причешћу

Тарасије Цариградски († 806) – посланица

Никифор Цариградски († 828) – 68 канона

Никола Цариградски († 1111) – 11 канона

Према тематским целинама, све каноне можемо разврстати у следеће групе (7):

– ступање у свештенство

– губљење свештенства

– односи епископа међусобно и са својим епархијама

– помесна саборска организација

– помесна административна организација

– јереси и расколи – одлучивање и поновно примање

– светотајинска и морална дисциплина

Канони никада нису доношени унапред, него увек да би се решили већ постојећи проблеми. Због тога канонски корпус није један затворени систем кјои покрива све могуће аспекте црквеног живота. С обзиром да канони непосредно проистичу из историје Цркве, треба их тумачити у историјском контексту њиховог настанка; свако другачије тумачење одвешће нас погрешном разумевању канона. Историјски карактер канона обухвата време и место настанка, социјално-политичку и црквену ситуацију, узроке канона, терминолошке и друге језичке специфичности, итд.