И Бог воли домаћине

[раб.аџија]

И Бог воли домаћине

М. РАДЕТИЋ, 30. децембар 2005

УШУШКАН у сремску питомину, са својим пољима доброг жита, манастир Фенек из 15.
века, креће у занимљив подухват: почиње ускоро да прави разне врсте
интегралног хлеба, који ће продавати и у радњама под фирмом "манастирски".
Време у којем су монашке заједнице живеле "скривено" иза манастирских зидина,
без могућности да саме развију какву делатност, као да је остало иза нас. Тамо
где је братство способно, а при том има од чега да почне, све чешће се
организују послови од којих капне неки динар. Јер, стварање добара ни цркви
није страно. Владике, кажу, да Бог није против економије, јер економија значи
напредак, а бити добар економ - значи бити слуга Божји и бити добар домаћин. Сам
Бог очекује да човек своју кућу гради и унапређује.
Чиме се све данас, мимо иконописања, веза и израде крстића, баве наши
манастири? Лепеза послова не само што је широка, већ су ти предмети на високој
цени у народу. И није без основа прича да кад страни дипломати желе да нешто
добро понесу кући, купују оно - манастирско.
- Зато што су те ствари од доброг материјала, што се користе старинске рецептуре
и што су Богом благословене - објашњава секретар Епархије врањске отац Влада
Милутиновић. - Праве се без штетних адитива, дакле здраве су, а и на око не
заостају за другима.

ДУГА ТРАДИЦИЈА

МЕЂУ манастирима који су се већ и у свету прочули по производњи разних
"пикантерија", први је Ковиљ на Фрушкој гори, који је за своје ракије надобијао
златне медаље Новосадског сајма. Лане му је, за чувену ораховачу, медаљу
доделио и Београдски сајам. Манастир, иначе, производи пет-шест врста ракија (од
јабуке, крушке, дуње, шљиве, чак и од поморанџе), а спрема се да ускоро
пробно уради и "калвадос". Свој коњак, стар 15 година, пакује у изрезбарене
дрвене сандучиће који представљају репрезентативан поклон. Занимљива ствар у
целој причи је да су калуђери сами конструисали чак и машине којима се пече
ракија и производи сир.
Како кажу у овом фрушкогорском манастиру, засад се производе две врсте сира
(камембер и бели, у кришкама), али и други "специјалитети", од којих је на
посебној цени ароматични мед од босиљка.

Гледано по епархијама СПЦ, најмасовнију производњу, ипак, има Епархија
захумско-херцеговачка, на чијем је челу владика Григорије. Чињеница да
располаже са око хиљаду хектара земље (само у Поповом пољу 450 је под
виноградима) учинила је да се годишње ту произведе 90.000 литара вина, од чега
се добар део пласира чак у Америку. На цени је тврдошка ракија коју велике
фирме, као вршачки "Хемофарм", редовно узимају за репрезентацију. Из небројених
кошница у сезони, монаштво овде убере по две-три тоне меда (светлог и тамног),
при чему се сам владика у послу руководи речима светог апостола Павла: "Кад
узмеш нешто да радиш, уздај се у Божји благослов и само гледај напред... Лош је
орач који држи у рукама плуг, а осврће се и гледа иза себе".
Мед производе и други манастири, јер како каже наш познати градитељ цркава и
чест гост монашких заједница, архитект Пеђа Ристић, пробни камен за манастир
увек су биле кошнице и рибњак. Мед је симбол благодати Божје. Наши манастири,
каже, имају традицију у производњи меда, ракије и вина, која је из познатих
разлога једно време била прекинута, али се сада обнавља. - Ретки су људи који
нису пробали трапист, али само ретки знају да реч трапист означава, у ствари,
калуђерски ред - каже Ристић. - Сир је добио име по монасима који су га
измислили. А ту није важно само млеко, ни само добар рецепт, већ и молитва с
којом се прилази послу.
ШТА КО УМЕ
СВЕ ово што се у манастирима данас ради, неретко с високом технологијом
(манастир Дечани је успео да набави савремену млекару, па калуђери сада праве
сир "на дугме") ипак је у другом плану. Јер, што рече протосинђел Сава (Јањић),
заменик настојатеља ове задужбине, ништа не сме да угрози оно главно због чега
манастир постоји, а то је молитва. А шта ће се - између молитве и свакодневних
послушања - радити у неком манастиру, доста зависи и од подручја у којем се
светиња налази.
- У Војводини су то, рецимо, хлебови од интегралног брашна и фрушкогорска вина,
у средњој Србији сушено воће, у Црној Гори сиреви, у приморју маслиново уље и
чајеви од лековитог биља - каже јеромонах Иларион (Ђурица). - Чувено је
маслиново уље из манастира Режевићи, чији старешина, отац Мардарије, има и свој
млин за цеђење маслина. Дечанска вина увек су била на високој цени. А да
манастири имају и идеје и стручњаке (неретко се повезују са стручњацима изван
цркве) сведочи пример Пиперске ћелије, где је оживела производња фармацеутских
лосиона и мелема за лечење повреда. Продају се под заштићеним именом "стефлаз".
Чињеница да у манастире данас иду образовани људи, битно унапређује њихову
производњу - некадашњи игуман манастира Буково, по струци пољопривредни
генетичар, укрштао је рецимо сорте грожђа и правио ретка вина. Сопоћани
производе (и по радњама продају) туршију, две-три врсте салата од печурки, чак
и библијске стрипове које црта калуђер Венијамин. У Острогу се резбари дрво, у
Светом Пантелејмону раде предмети од срме, Љубостињи од прућа плету столице,
столове и корпе... Пруће је некад било једна од основних делатности монашких
кућа, јер, како наводе сами калуђери, ритам плетења погодује читању молитви.
Обично их предводи један монах, а други га прате наглас.
У цркви кажу: Бог не жели да будемо као онај слуга којем је господар дао један
талант, а он га закопао у земљу и чекао да се врати да му покаже како га
сачувао. Радити и зарадити - није грех. Зато поједини манастири, као Свети
Прохор Пчињски, тек праве занимљиве пројекте. Сад овај манастир производи две
и по тоне меда, лозову ракију и доста миришљавог тамјана, за који је супстанцу
са Атоса донео покојни отац Пајсије. Супстанца се меша с етеричним уљима
лаванде, јасмина и руже.
Отац Владан Милутиновић, секретар Епархије врањске, наводи:
- Епархија врањска, као старатељ заштићеног природног добра од 2.600 хектара у
долини Пчиње, направила је програм здраве хране: пошто ту успевају разне
житарице - раж, овас, јечам - а имамо и своју воденицу, брашно ћемо паковати и
продавати са сертификатом. Купићемо и машину за прављење чајева, при чему
бисмо у овај посао ишли са локалним становништвом. Намера нам је да повећамо и
производњу медовине...




ПРОДАЈА

СВОЈЕ ракије и вина, манастири флаширају и често продају под заштићеним
етикетама. Упућени у црквене ствари, знају где се по градовима налазе пунктови
на којима ови производи могу да се купе. То су најчешће продавнице црквених
ствари, али све чешће и градски супермаркети као што је "Макси", "Суперверо" и
други. Сам манастир Ковиљ, рецимо, своје производе продаје у Београдској улици
у Београду, у радњи "Благодарник".
Међу најбоље манастирске ракије, иначе, сврстава се "каончанка", која се по
посебном поступку пече у манастиру Каона.


http://www.bogotrazitelj.com/?cat=15 Манастирска Вина