Појам слободе у Божијем постојању

[Guest свештеник Иван]

Треће начело: како Бог постоји – πως εστι је нарочито изучавано код кападокијских Отаца. Не може, по св. Василију, суштина Божија да постоји без Ипостаси која јој даје начин постојања. Не може се говорити о безипостасној суштини. Међутим, ни ипостас не постоји без суштине. Не може се рећи да ипостас претходи суштини, нити се може разумети сама по себи, без суштине. Личности Свете Тројице имају заједно једну суштину која је недељива.

Међутим, постоји узрочност како у постојању суштине Божије тако и у постојању Ипостаси Свете Тројице. Личност Бога Оца узрокује уличноснење суштине. И као што суштина није без Узрока постојања, тако ни Ипостаси Сина и Светог Духа нису без узрока постојања. Лично постојање на плану Тријадологије подразумева став да је постојање једне Личности немогуће без постојања других Личности Свете Тројице, будући да свака Личност добија идентитет од друге. Појам Узрока код кападокијских Отаца се апсолутно доводи у везу са појмом слободе у Божијем постојању. Вечно рођење Сина од Оца, као и исхођење Светог Духа од Оца нису продукт суштине него слободе. Имајући узрок у Оцу, Син и Свети Дух нису, по св. Атанасију, ни нехтеднути, ни нежељени од Оца. Онај који хоће постојање Сина и Светог Духа јесте Личност Оца, пошто суштина има вољу, али сама нема носиоца воље. Суштина Божија има носиоца воље у Личности Оца. Међутим, када се каже да се Син рађа из воље Очеве, постоји опасност од погрешног тумачења, да је Син створење. Ово су користили Аријанци. Св. Атанасије није прихватио да је Син рођен из воље. Воља код њега могла би значити да је Син могао бити и нерођен. Такво значење воље може довести до закључка да Отац није хтео од вечности рођење Сина. Воља по св. Атанасију означава да Бог од вечности хоће рођење Сина, а не вољу која би значила избор између две могућности.

Будући да Бог од вечности не постоји као усамљена монада него као Света Тројица, да у Божијем постојању јесте да Његовог тројичног постојања. Отац потврдно исказује Своје постојање, тако што Себи, Сину и Светом Духу даје постојање од вечности. Бог постоји слободно, на потврдан начин, не дозвољавајући негативан израз слободе. Да у Богу јесте вечно да у Божијем постојању и то је вечни потврдни однос Оца са Сином и са Светим Духом. Отац слободно и из љубави рађа Сина и исходи Светог Духа. Љубав је истоветна са начином Божијег постојања.

[Сефора]

И као што суштина није без Узрока постојања, тако ни Ипостаси Сина и Светог Духа нису без узрока постојања. Лично постојање на плану Тријадологије подразумева став да је постојање једне Личности немогуће без постојања других Личности Свете Тројице, будући да свака Личност добија идентитет од друге.

А сада ... Ја мислим  0442_feel

Ја мислим да овде можемо да направимо мало поређење ... рецимо са 

Без  smej.gif нема ни светлости ни топлоте.

А без светлости и топлоте ... Нема живота !

И тако ... Ја мислим 

[Сефора]

И тако ...

Да ли су светлост  и топлота слободни од  0442_feel  ?

Да ли је топлота слободна од светлости  ?  

Теолошки речено  

[Сефора]

Премда је "немогуће да се нађе у свету слика која би сама по себи, тачно, уприличила начин егзистенције Свете Тројице" ја сам пробала да ...   :cheesy2: 

Наравно, не треба да се приписује Богу оно што припада створеном,

те да се тако створи лажна представа о Њему.

Опростите ми !