POST-Dijalog...krscani i muslimani..

[kajaa]

Da,pokusamo nesto reci  o postu...svatko ,o svojem...Jer,dosta je velika razlika u postu i shvacanju posta,mozda danas vise nego prije...????

Kada i koliko postiti??????

Sta znaci post..???

1.- Kod pravoslavaca..Uskrsnji post ..Trajanje:7 nedelja pred Uskrs (6 Uskrsnjih i jedna strasna nedjelja)i ostali postovi, itd...

2.-Kod katolika.. Pepelnica ili Čista srijeda i Veliki petak strogi post i nemrs..Korizma.. Misli se pritom na 40 radnih dana (ne računajući nedjelje) od Pepelnice ili Čiste srijede, pa uključujući Veliku subotu

.

3.-Kod muslimana imaju mjesec ramazan ,oni ne jedu i ne piju od izlaska sunca do zalaska...sunca..itd..

[kajaa]

"I propostivši četrdeset dana i četrdeset noći, napokon ogladnje" (Mt 4, 2)

Korizma.. Misli se pritom na 40 radnih dana (ne računajući nedjelje) od Pepelnice ili Čiste srijede, pa uključujući Veliku subotu. Broj četrdeset u Bibliji je sveti broj, a posvećen je predajama o tome kako je upravo toliko dana trajao opći potop.

Pepelnica ili Čista srijeda i Veliki petak jedini su dani u godini kada Crkva propisuje strogi post i nemrs. Post, koji je propisan za Pepelnicu i Veliki petak, znači da se katolici od 18. do 60. godine života (s izuzetkom bolesnika) taj dan smiju samo jednom do sita najesti, što ne isključuje i druge oblike odricanja (gledanje TV, izbjegavanje zabava i sl.). Nemrs, koji je propisan za sve petke u korizmi, znači odricanje od mesa toplokrvnih životinja, a obvezuje sve vjernike koji su navršili 14 godina. Za sve katolike Crkva u korizmenom vremenu propisuje “molitvu, post i dobra djela”. Tko post shvati kao zakon, dovoljno je da izvrši to što Crkva od njega traži. No, sasvim je normalno da će svaki vjernik daleko ozbiljnije shvatiti taj poziv Crkve na post, pokoru i nemrs. Crkva se nada da će svaki vjernik strože postiti, možda ništa ne jesti ili pak o kruhu i vodi proživjeti taj dan. Brojni se kršćani u korizmi odreknu svih 40 dana nečega što im je osobito drago, npr. mesa, alkohola ili cigareta. Neki su se, upravo odričući se u korizmi, uspjeli osloboditi ovisnosti o drogi.  .

Neki se odluče osloboditi se nekoga grijeha i pogreške, u svoj život nastoje uvesti neku korisnu naviku.  Vjernici su pozvani da novac i druga sredstva koje su prikupili u dane posta i nemrsa daruju za dobrotvorne svrhe namijenjene onima koji su u nevolji,recimo...dati jedan obrok, jauznu prosjaku..   korizma dolazi od latinskoga korijena quadragesima, što znači četrdesetdnevnica.

U vrijeme korizme,  za duhovnu pripravu, liturgija nam  predlaže tri pokorničke vježbe vrlo drage biblijskoj i kršćanskoj tradiciji – molitvu, milostinju i post – kako bi nas pripremila bolje proslaviti Uskrs 

Petar Krizolog piše: "Post je duša molitve a milosrđe život posta, zato neka onaj koji moli posti. Onaj pak koji posti neka bude milosrdan. Onaj koji želi da mu molitva bude uslišana, neka usliši onoga koji mu se obrati nekom molbom. Onaj koji želi da mu Bog otvori srce neka ne zatvara svoje onome koji ga za nešto zamoli" (Sermo 43; PL 52, 320. 332). "ne živi više za samoga sebe, već za onoga koji ga je ljubio i dao samoga sebe za nj, i… također živjeti za braću"  Znacenje  pokorničke prakse, koja nam može pomoći mrtviti našu sebičnost i otvoriti srce ljubavi prema Bogu i bližnjemu, što je prva i najviša zapovijed novog Zakona i sažetak čitavoga evanđelja (usp. Mt 22,34-40).

  "Zadajem si određenu kaznu, ali to činim zato da mi Gospodin  oprosti; samoga sebe kažnjavam da mi On pomogne, da omilim u njegovim očima, da prispijem uživanju njegove miline" (Sermo 400, 3, 3; PL 40, 708). Odricanjem materijalne hrane koja hrani tijelo olakšava se nutarnju raspoloživost za slušanje Krista i hranjenje riječju spasenja. Postom i molitvom omogućujemo Njemu da dođe i utaži onu dublju glad koju osjećamo u srcu: glad i žeđ za Bogom. U svojoj Prvoj poslanici sveti Ivan upozorava: "Tko ima dobra ovoga svijeta i vidi brata svoga u potrebi pa zatvori pred njim srce - kako ljubav Božja ostaje u njemu?" (3,17). Dragovoljni post nam pomaže ugledati se na milosrdnog Samarijanca, koji se saginje i pritječe u pomoć bratu koji trpi (usp. enc. Deus caritas est, 15). Kada slobodno odlučimo odreći se nečega kako bismo pomogli drugima, pokazujemo na konkretan način da nam bližnji u nevolji nije tuđinac... 

(katolici.org)

[Зорица екс Милева]

Nemrs, koji je propisan za sve petke u korizmi, znači odricanje od mesa toplokrvnih životinja, a obvezuje sve vjernike koji su navršili 14 godina.

Dakle dozvoljeno je jesti hranu životinjskog porijekla, osim mesa? Ako sam dobro shvatila.

[kajaa]

Nemrs, koji je propisan za sve petke u korizmi, znači odricanje od mesa toplokrvnih životinja, a obvezuje sve vjernike koji su navršili 14 godina.

Dakle dozvoljeno je jesti hranu životinjskog porijekla, osim mesa? Ako sam dobro shvatila.

Da,evo da pojasnim zasto...mljeko,sir,jaja....to sve mozemo trositi.( to je za katolike -posna hrana)..Nekad su ljudi bili siromasni,nisu imali mogucnosti razlicito da se hrane...a onaj tko je imao veliku obitelj to je bila osnovna hrana...Nije bilo struje,ni  frizidera i drugo...

Kod nas je takodjer uobicajen  post...O kruhu i vodi..,mnoge familije su i danas jos to prakticiraju,recimo moji su tako radili..ali to je da svatko sam odluci...

Najcesce se posti...u nedjelji...srijeda i petak...ili za posne dane u godini...

Ima i katlika,koji ne jedu ni sir,mljeko i jaja..a to su vise u bosni...valda prilagodjeni obicaju kraja...

A,kako je kod Pravoslavnih...?

[Александар Милојков]

Код правсолавних постоји више степени поста, да тако кажем. Пост у правом смислу речи значи потпуно уздржање од јела и пића. Такав пост се, рецимо, препоручује на Велики Петак. Потпуно уздржање од јела и пића је обавезно од поноћи, пре Свете Литургије.

Постоје, наравно, и други степени поста, где се узима храна, у већој или мањој мери:

- сухоједење, једење некуване хране (хлеба, семенки и слично)

- пост на воду, једење бареног или печеног поврћа (без уља)

- пост на уљу, једење поврћа спремљеног на уљу (динстано, пржено)

- пост уз употребу рибе (на уљу уз додатк рибе)

Код православних су намирнице животињског порекла потпуно искључене у току поста (месо, млеко и млечну прозводи, јаја).

[kajaa]

Код правсолавних постоји више степени поста, да тако кажем. Пост у правом смислу речи значи потпуно уздржање од јела и пића. Такав пост се, рецимо, препоручује на Велики Петак. Потпуно уздржање од јела и пића је обавезно од поноћи, пре Свете Литургије.

Ako cu da usporedim i katolicki post,onda  i kod nas tako slicno postoji...s razlikom,sto kod nas svatko to sam odlucuje...A,ovo da se nista ne jede ni pije na veliki petak,mi je super...samo tko to moze da izdrzi..svakako stariji ljudi,a djeca i starci su toga postedjeni...ili...?

Постоје, наравно, и други степени поста, где се узима храна, у већој или мањој мери:

- сухоједење, једење некуване хране (хлеба, семенки и слично)

- пост на воду, једење бареног или печеног поврћа (без уља)

- пост на уљу, једење поврћа спремљеног на уљу (динстано, пржено)

- пост уз употребу рибе (на уљу уз додатк рибе)

Da,li ti postovi budu unaprijed odredjeni..za koje dane kako  postiti...?Jer,veliki petak i drugi dani...nije jednaka post...

Koji su dani u nejelji za post odredjeni u Pravoslavlju( petak ?)..osim onoga prije Liturgije...i pricesca...

Код православних су намирнице животињског порекла потпуно искључене у току поста (месо, млеко и млечну прозводи, јаја).

Da,to znam...jer cetiri desetljeca zivim i radim s pravoslavnima i muslimanima,iz turske i albanije...

Samo,ako simjem dati primjedbu..izmedju nas  radnih kolega...izmedju samih pravoslavaca je bila velika razlika,jedan je strogo postio,a drugi ne ,nego malo manje..a treci nikako...

To,mi je nekako ,kao i kod nas katolika...Znaci...covjek ipak sam odlucuje..kako ce postiti..?

[Александар Милојков]

Ako cu da usporedim i katolicki post,onda  i kod nas tako slicno postoji...s razlikom,sto kod nas svatko to sam odlucuje...A,ovo da se nista ne jede ni pije na veliki petak,mi je super...samo tko to moze da izdrzi..svakako stariji ljudi,a djeca i starci su toga postedjeni...ili...?

Постоји типик (правило) поста. Међутим, свештеник је дужан да познаје своју паству и да пост усклађује са њиховим психо-физичким способностима и животним обавезама. Пост је ради човека, а не човек ради поста.

Da,li ti postovi budu unaprijed odredjeni..za koje dane kako  postiti...?Jer,veliki petak i drugi dani...nije jednaka post...

Koji su dani u nejelji za post odredjeni u Pravoslavlju( petak ?)..osim onoga prije Liturgije...i pricesca...

Да. Четири вишедневна поста у току годне (божићни, васкршњи, петровски и госпојински) нису једнаки како по дужини трајања, тако ни по строгости поста. Најстрожији су васкршњи и госпојински пост. Тада се једе на води, осим суботе и недеље када се пости на уљу.

Остали постови су блажи. На води се пости само понедељком, средом и петком.

Током године за пост су одређени свака среда и петак, изузев трапавих седмица (има их пар у току године).

Samo,ako simjem dati primjedbu..izmedju nas  radnih kolega...izmedju samih pravoslavaca je bila velika razlika,jedan je strogo postio,a drugi ne ,nego malo manje..a treci nikako...

To,mi je nekako ,kao i kod nas katolika...Znaci...covjek ipak sam odlucuje..kako ce postiti..?

У православљу је прва и оснаовна врлина послушање. Тако је и са постом. Верник је дужан да све ради уз знање и благослов Цркве (конкретно преко свог надлежног свештеника). Црква је пак дужна да брине о својој деци и да им у свему одређује праву меру, па и у посту.

[kajaa]

Постоји типик (правило) поста. Међутим, свештеник је дужан да познаје своју паству и да пост усклађује са њиховим психо-физичким способностима и животним обавезама. Пост је ради човека, а не човек ради постa

Da,post je radi covjeka...a ne covjek radi posta...to cesto zaboravljamo... mense0198626478946378946

Да. Четири вишедневна поста у току годне (божићни, васкршњи, петровски и госпојински) нису једнаки како по дужини трајања, тако ни по строгости поста. Најстрожији су васкршњи и госпојински пост. Тада се једе на води, осим суботе и недеље када се пости на уљу.

Остали постови су блажи. На води се пости само понедељком, средом и петком.

Током године за пост су одређени свака среда и петак, изузев трапавих седмица (има их пар у току године).

Dosta slicno...i kod nas..je Veliki petak-i cista srjeda...PEPELNICA...,i korizma strogi post...

У православљу је прва и оснаовна врлина послушање. Тако је и са постом. Верник је дужан да све ради уз знање и благослов Цркве (конкретно преко свог надлежног свештеника). Црква је пак дужна да брине о својој деци и да им у свему одређује праву меру, па и у посту.

Bas tako, duzni smo biti poslusni svojoj Crkvi,a svecenik nas duhovno vodi i cesto odlucuje..ako nam zatreba neka pomoc...pa i u postu...

[Александар Милојков]

Ево једног мог чланка о смислу поста у Православљу:

Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ

број 7/2009

Делатна мудрост

Нашем човеку је пост просто као судбина. Као неизбежан, он га чека: по благослову Цркве или по благослову лекара. Наш човек данас пости и због других разлога: виткост манекенства, спортска кондиција или нека друга природа његовог посла приморавају га на извесно уздржање и одрицање. Но, шта је то што пост по благослову Цркве разликује од ових других постова? Заиста, само по благослову Цркве човек пости зато што хоће, док болесници, манекени или спортисти посте зато што морају.

Пост у Цркви јесте акт слободе. Оно што постом казујемо својствено је само слободним људима: воља, вера, љубав, кајање, туга, храброст али и послушање, смирење и поштовање. Зато што је акт слободе и хтења пост је и подвиг. А шта је подвиг? Управо издизање воље изнад морања, хтења изнад захтева наше природе. Пост као подвиг је показивање те наше воље као искрене, он показује да оно што исповедамо заиста и мислимо и живимо. Мудрост устима и језиком казана, постом и подвигом се показује и живи. Пост је синтеза теорије и праксе, он је делатна мудрост. Пост је спона која мудрост из доконости сели у живот.

Али, код нас хришћана пост није циљ сам по себи. Код светих отаца ћемо наћи опаске да и ђаво не једе ништа, да не спава никад. Пост може да буде и гордост, да нас људи виде и да нам се диве. „А кад постите, не будите суморни као лицемери; јер они натмуре лица своја да се покажу људима како посте...А ти када постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, да те не виде људи где постиш.“, саветује нас Господ (Мт 6, 16-17). Са друге стране пост као вежбање у умерености, може да постане и неумереност, да се претвори у „ревност не по разуму“, да гладовање потисне молитву и друга делања и да човека учини неспособним за њих. Пост као акт слободе није далеко да се претвори у особину нечастивог, у гордост, лицемерје или у фанатизам. Оно што пост као врлину одваја од странпутице јесте разум. Не треба сметати са ума да је пост ради човека а не човек ради поста. Не треба сметати са ума да је наш пост усмерен не ка погледу и суду људи, него ка Богу Оцу „који види тајно и узвраћа јавно“. Такве делатне мудраце је Бог обзнанио и показао читавом свету: свете оце, исповеднике, мученике, подвижнике,... Неки од њих су говорили и делали, неки су само делали и делима говорили, али су сви постали светила и водиља људима све до наших дана. Наспрам њих, хваљени мудраци су превазиђени, они за чијим је говорима следио аплауз смењивали су једни друге својим мудростима за кратко време и од заборава их чувају још само уџбеници историје.

Хришћански пост није само човеков подвиг пред Богом, он је и учитељ човеку. И као такав се показује опет као средство а не као циљ. Наша Црква уз пост везује и поуку. У посту ћемо се учити јеванђеоским причама и поукама, примерима светих. Оно што су иконе и фреске очима, речи уху, то је и пост срцу човечијем. А из срца управо извире та наша воља да оно што смо научили гледањем и слушањем, живимо и заволимо. Пост помаже да та наша воља коју из срца произносимо не буду: „зле помисли, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства, пакости, лукавство, разврат, зло око, хула на Бога, гордост, безумље.“ (Мк 7, 21-22) Зато наш пост није само уздржање од хране, јер, гле, „не погани човека оно што улази у уста“. Пост подразумева и духовно уздржање од греха, од лоше воље срца. Тако, док смо телесни пост позвани да држимо повремено, када је то Црква прописала, на овај духовни позвани смо да се трудимо без престанка. Овај други вид поста је и узвишенији од оног првог. Јер гле, ако не постимо телесно то не обесмишљава наш духовни подвиг, док телесни пост обесмишљава духовно неуздржање. И не само да га обесмишљава, него више то и није пост него лицемерје. „Не говори ми: толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си ти од гневнога постао тих, од жестокога добросклон. Ако си ти испуњен злобом, зашто си тело мучио?“, каже свети Јован Златоусти.

Пост нас учи и томе да живимо не да би јели, него једемо да би живели. Често је ово данашњем човеку нејасно. Зато му храна често уместо здравља и живота доноси болест и смрт. Тада он пости, по благослову лекара, зато што мора. Пост је ту као казна, горки лек који треба испити. Он је плата за људску глупост. Пост манекена и сличних „професионалаца“, са друге стране, представља захтев тржишта, морање које од њих уместо слободних људи прави робу, средство за увећање капитала. Док код оних првих, болесника, пост представља мучење како би се болест окончала, код ових других пост представља, неретко, почетак болести. И једни и други се постом муче, једни терајући а други призивајући болест.

Но, какав ти је смисао живота, такав ти је и пост. Хришћанин пости гледајући у Бога, као свој смисао. Постом Богу, без речи, говоримо осећаје срца, не зато што морамо већ зато што хоћемо. А када нешто чиниш зато што тако хоћеш постајеш радостан. Постом скидамо „кожне хаљине“, нужност наше природе и храбро исповедамо да „не живи човек само о хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих.“ Том храброшћу срца привлачимо на себе Благодат Божију, Благодат која нас удостојава да приступимо Светој Чаши, истинском Телу и истинској Крви Господа нашега који каже: „Ја сам хлеб живота, који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће ожеднети.“ (Јн 6, 35)

   

Александар Милојков

[kajaa]

Но, какав ти је смисао живота, такав ти је и пост. Хришћанин пости гледајући у Бога, као свој смисао. Постом Богу, без речи, говоримо осећаје срца, не зато што морамо већ зато што хоћемо. А када нешто чиниш зато што тако хоћеш постајеш радостан. Постом скидамо „кожне хаљине“, нужност наше природе и храбро исповедамо да „не живи човек само о хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих.“ Том храброшћу срца привлачимо на себе Благодат Божију, Благодат која нас удостојава да приступимо Светој Чаши, истинском Телу и истинској Крви Господа нашега који каже: „Ја сам хлеб живота, који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће ожеднети.“ (Јн 6, 35)

Dragi brate Aleksandar...mnogo ti hvala za ovaj  post...svidja mi se cijeli,a pogotovo ovo zadnje...

Bogu hvala.... facenew22222222,

Znala sam nesto o pravoslavnom postu,ali s ovim sam iznenadjena..jer to nisam cula do sada..a to je ono sto i sama naglasavam,sta je kod nas...da ipak najvise covjek sam odlucuje...,kako u molitvi,tako i u postu,a i u vjeri...Iz ovog evandjeoskog teksta : »Ovaj se rod ničim drugim ne može izgonili osim molitvom i postom« (Mk 9,29).Znaci,ako zelimo pravo postiti  moramo prihvatiti i  u duhovnom  ,da nam preko molitve donosi plodove,odnosno da bi nam molitva bila plodonosna..a to je moguce samo po Duhu Svetomu..Kroz molitvu treba osjetiti glad za Bogom.. . »Kao što košuta žudi za izvor-vodom, tako duša moja čezne Bože, za tobom. Žedna mi je duša Boga, Boga živoga!« (Ps 5,2; usp 63,2)..Zato ,kod nas mozda je vise naglaseno na Rijec Bozju,nego na tjelesni  post,a  te dvije gladi nas povezuju  u postu zivljenom u Duhu Svetomu ,jer dok postimo vidmo i osjetimo  kroz molitvu , da covjek ne zivi samo o kruhu nego o svakoj rijeci koja izlazi iz Bozjih usta...Tako nam post prelazi u molitvu ,a molitva nas vodi uzdrzljivosti  u jelu i picu.. ON… moze potpuno utaziti ovu zedj: »Ako je tko žedan, neka dođe k meni, neka pije...« Time je htio naznačiti Duha kojega su imali primiti (Iv 7,37-39).

Tako nas post,odricanje,zrtva i  molitva su tada  izraz jedne velike ociscene ljubavi ,a kroz darivanje drugome koji je u potrebi i nevolji,  post tada postaje izvorom neizrecive radosti.a takvu radost mozemo samo blagovati iz Bozje ruke.  ... Duh Sveti je ONAJ  koji uvjek daje snagu  i ustrajnost i u molitvi i u postu ..Bog je  ONAj koji uslisava sve nase molbe ,i iznad svake zelje..po svojem velikom milosrdju...brine o svakom covjeku.samo zbog Njegove velike ljubavi..a ne po nasim zasugama..

[Александар Милојков]

Богу хвала и слава. Све што смо мудро рекли, од Њега смо на дар добили. Наше сопствене су само глупости. facenew22222222

[kajaa]

Богу хвала и слава. Све што смо мудро рекли, од Њега смо на дар добили. Наше сопствене су само глупости. facenew22222222

Tako je...!