Jump to content

MANASTIR USPENJA PRESVETE BOGORODICE U DOBRUNU

Оцени ову тему


Препоручена порука

Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну

Највећа светиња у добрунској парохији је манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну, познат и као манастир Крушево. Основан је у XIV веку, 1343. године. Ктитор манастира је жупан Прибил са синовима Стефаном и Петром.

У доба краља, а потом цара Душана (1331-1345. и 1345-1355) у Добруну дужност чувара тог дела западне границе српске државе врши жупан Прибил. Поред жупанског двора у тврђави гради око 1340-1343. године манастир. Манастирска црква је била скромна, зидана је од камена и сиге, имала је облик једнобродне засведене базилике без куполе. Храм су живописали врсни зографи из јужне Србије.

После монашења жупана Прибила (монашко име Варнава) наслеђују га синови прво Стефан а потом Петар, који је дозидао спољну припрату и ризницу са северне стране и живописао их 1383. године. У време жупана Петра у Добруну је било око 720 монаха.

Под утицајем босанских властелина Радиновића и Павловића, који су столовали у Вишеграду, повлачи се жупан Петар и по примеру свога оца замонашио се добивши име Јован.

Добрун је пао под Турке 1462. године. Према сачуваној легенди, освојен је издајом. Један српски слуга открио је Турцима да су из Добруна отишли сватови по младу у Пријепоље. Турци су сачекали сватове у повратку иза Бијелих Брда, побили их, преобукли се у сватове, ушли у град Добрун и заузели га. Том приликом разрушили су град док је манастир оштећен. Млађи монаси су се разбежали по неприступачним испосницама широм добрунске области док су у манастиру остали само старији. После смрти ових монаха манастирска црква је отварана само о великим празницима док манастир није порушен и потпуно запустео.

Манастир обнављају у XVI веку монаси, који су након напуштања добрунског манастира основали метох у месту Ваган. Турци су га поново порушили крајем XVII века а монаси су се разбежали по старим испосницама. Народ добрунског краја обновио је манастир крајем XVIII века. Нажалост, у манастиру није било монаха па се служило три пута годишње: на Божић, Васкрс и на Духове.

Устанак у Босни и Херцеговини 1875. године Турци су казнили рушењем великог броја светиња међу којима и манастира Добруна. Берлинским конгресом 1878. године Босна је добила новог господара, уместо Турске Аустро-Угарску. Захваљујући митрополиту Сави Косановићу, народу добрунског краја и помоћи баронице Вилхелмине Николић манастир Добрун је 1884. године обновљен. Обновљена је првобитна црква жупана Прибила а не и припрата и ризница жупана Петра.

Током Првог светског рата манастир је поново страдао. Са обнављањем се почело 1921. године. Приликом обнове прекречен је ктиторски натпис изнад надвратника на улазу у нартекс а старе фреске у засведеном трему покривене су новим слојем живописа. Нова несрећа задесила је манастир у Другом светском рату. Немци су цркву користили као магацин за мине, које су јануара 1945. године активирали и разорили манастир до темеља. Ово је било најтеже разарање манастира. Остали су само припрата и звоник.

Народ није могао да гледа своју светињу разорену. За годину дана манастирска црква је обновљена и освећена у недељу по Митровдану 1946. године. На сву срећу у последњем рату 1992-1995. године манастир је сачуван. Године 1994. након 250 година одлуком митрополита Дабробосанског Николаја манастир је поново насељен монасима.

Свештеници који су службовали на добрунској парохији од 1849-1995. године: Јевто Ђуровић; Алекса Ђуровић; Петар Ђуровић 1931-1933; Вељко Шкаљак 1934-1935; Будимир Соколовић 1936-1942; Јосиф Богдановић 1946-1971; Милорад Љубинац 1971-1976; Милосав Видаковић 1976-1994. Године 1994. обновљен је у манастиру Добруну монашки живот и отада парохију опслужују синђел Калистрат (Бобушић) и синђел Јован (Гардовић).

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/sematizam/manastiri+.php?category=6

Знате, само су две могућности: или Бог постоји или не постоји. А то, другим речима, значи: или постоји смисао нашег постојања или он не постоји.

Патријарх Павле

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Знате, само су две могућности: или Бог постоји или не постоји. А то, другим речима, значи: или постоји смисао нашег постојања или он не постоји.

Патријарх Павле

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Karađorđev konak u Dobrunu

Manastirski kompleks Uspenije presvete Bogorodice kod Višegrada čuva mnoga vredna dokumenta iz istorije srpskog naroda, kao i Dabrobosanske mitropolije Manastirski kompleks Uspenje presvete Bogorodice Višegrad – Manastir Uspenije presvete Bogorodice u Dobrunu kod Višegrada spada u red najstarijih nemanjićkih manastira na prostorima današnje Bosne i Hercegovine. Po Savi Kosanoviću, mitropolitu sarajevskom, Manastir Dobrun datira još iz devetog veka, po drugim istoričarima, podignut je 1219. godine, kada je Srpska pravoslavna crkva dobila svoju samostalnost. Srpska pravoslavna crkva u to vreme, upravo na ovom prostoru, imala je svoju Svetu bosansku goru. Zbog toga su logična nastojanja mitropolita dabrobosanskog Nikolaja da u dobrunskom okruženju osnuje sedam manjih manastirskih kompleksa. Dobrun je bio bez monaštva punih 270 godina, a od pre petnaestak godina u njemu se ponovo služe sveta bogosluženja. Na Malu Gospojinu 2004. godine, kada je dostojno obeležena 200-godišnjica podizanja Prvog srpskog ustanka, manastirski kompleks u Dobrunu kod Višegrada obogaćen je novim objektima. Na prvom spratu Karađorđevog konaka smešten je Muzej Prvog srpskog ustanka, u kome su izloženi originalni predmeti iz doba prve srpske bune, zatim prepiske vojvoda, brojne karte, pisani dokumenti, muzički instrumenti tog doba, biste Karađorđa Petrovića i njegovih potomaka iz kraljevske loze Karađorđevića, te makete tadašnjih srpskih naselja, sela i gradova. Na drugom spratu ovog zdanja posetioci imaju priliku da se na jednom mestu, u muzeju dabrobosanskih mitropolita, upoznaju sa istorijatom ove mitropolije. U sklopu muzeja dabrobosanskih mitropolita nalazi se i mala kapela posvećena svetom Andreju Prvozvanom, krsnoj slavi kraljevske porodice Karađorđević. Po atraktivnosti i značaju sve sadržaje prevazilazi monumentalni spomenik voždu Karađorđu, koji je 2004. godine, tek iz trećeg pokušaja, uz pomoć specijalnih dizalica zagospodario na steni pored velikog belog krsta, iznad manastirske porte. Jedan od novih objekata koji su manastirski kompleks u Dobrunu približili posetiocima, a koji je takođe izgrađen 2004. godine, jeste i pešački most preko Rzava koji spaja novoizgrađeni parking uz magistralni put Višegrad–Užice, s jedne, i pristanište buduće turističke uskotračne pruge, koja je 15. maja 2006. godine već stigla iz pravca Vardišta do obližnje železničke stanice. Pavlovića most na reci Rzav u znatnoj meri je otvorio Manastir Dobrun brojnim vernicima, ali i putnicima namernicima. Njegovu gradnju su finansirali poznati biznismeni iz Čikaga i još čuveniji srpski dobrotvori bračni par Mira i Slobodan Pavlović. Manastirsko bratstvo, koje predvode iguman otac Kalistrat i duhovnik otac Jovan, čini velike napore da uskladi verske i sve druge obaveze nastojeći da izađe u susret vernicima, ali i posetiocima. Oni posvećuju veliku pažnju i izdavačkoj delatnosti posredstvom vlastite izdavačke kuće „Dabar“. Pored istoimenog časopisa, „Dabar“ je štampao i oko 50 naslova raznih duhovnih knjiga, od čega i dobar broj udžbenika za Duhovnu akademiju u Foči, a štampa i crkvene knjige za druge eparhije SPC. Mitropolit Nikolaj je bio inicijator osnivanja Srpskog sokolskog društva „Soko“, koje je u saradnji sa „Dabrom“ krajem 2005. godine pokrenulo časopis za kulturnu i duhovnu prosvetu „Soko“. Manastirski kompleks u Dobrunu, pored svoje duhovne prepoznatljivosti, postaje i kulturno središte, u kome se organizuju književne, muzičke, dramske i likovne manifestacije. U toku je i kompletna revitalizacija stare crkve Uspenija presvete Bogorodice. U iskopinama ispod stare kamene podloge pronađeni su ostaci srednjovekovnih fresaka, keramike, kao i metalni novac iz vremena Austrougarske monarhije, a otkriveno je više od dva kvadratna metra delova fresaka, koje su zatrpane najverovatnije nakon eksplozije koju su izazvali nemački vojnici 1945. godine, prilikom povlačenja iz ovih krajeva. Arheolozi su ispod kamene podne podloge otkrili ostatke više ljudskih skeleta i jedan kompletan grob, što ukazuje na to da su se u ovom hramu minulih vekova sahranjivali crkveni velikodostojnici, kao i brojni ktitori, među kojima su najpoznatiji srednjovekovni vlastelini Pavlovići.

http://visegrad24.info/portal/index.php?option=com_content&task=view&id=9297&Itemid=179

Знате, само су две могућности: или Бог постоји или не постоји. А то, другим речима, значи: или постоји смисао нашег постојања или он не постоји.

Патријарх Павле

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...