Манастир Златенац

[ribar]

Манастир - надживео село

До године 1825, на десној обали Велике Мораве, недалеко од Свилајнца, постојало је село Златенац. И у њему светиња подигнута у доба деспота Стефана Лазаревића. У акцији кнеза Милоша, којом је вршено ушоравање и груписање села и дотеривање градова, ово село је, због честог плављења и неприкладног распореда кућа - расељено. Али, темељи цркве посвећене светим Врачима и даље су остали место окупљања и молитве. Свето место и извор лековите воде постајали су све познатији, па су ту долазили и верници из удаљених крајева земље. А легенда о петорици браће, који су подигли пет манастира у монашкој оази Доње Ресаве, наставила је да живи, да се допуњује и открива нове детаље из живота овог краја.

Иако сваки становник овог краја зна да је манастир добио име по селу, прво ће вам испричати причу о Тути, Јакову, Миљку, Томи и Златку и упутити вас да посетите и остале светиње, које носе имена по својим "оснивачима".

Да ли је ктитор деспот Стефан или неко од његове властеле није никада тачно утврђено, али је сигурно да је манастир настао у време културног и духовног процвата моравске Србије. У њему су боравили учени људи који су помагали просветитељском раду, чији су центри били у Манасији и Раваници. У исто време био је и стециште монаха који су бежали испред Турака из јужних крајева и склањали се у овај и оближње манастире. Доласком Турака и у ове крајеве, манастир је до темеља спаљен, али народ је и даље ово место, назвавши га црквине, поштовао као светилиште.

Писани документ у коме се помиње Златенац, датира спочетка 18. века, из времена аустроугарске владавине. На генералштабној карти уцртано је и село Златенац са црквом, које је према даљим подацима, опустошено, а црква урушена. Касније, 1734. године, постоји запис да је "манастир Златенац жив и да пева...’’ Сматра се да из тог времена потиче легенда о петорици браће, као оснивачима пет манастира, који су, вероватно, помагали њихову обнову.

Поново је манастир порушен 1811. године. Забележено је да су Турци, после гушења Првог српског устанка, рушећи светиње у овом крају, манастир Златенац "гађали топовима са суседног брда’’.

Четврта обнова манастира почела је почетком 1980. године, када је Златенац престао да буде метох Миљковог манастира (старе Буковице) и постао самостални општежитељни, женски манастир.

Данас, до ове светиње долази се асфалтним путем. Дочекаће вас мирни, скривени кутак, организован као узорно домаћинство, окружено шумом, ливадама, виноградима и Моравом. На улазу, са леве стране пчелињак, са двадесетак кошница, са десне тор у коме се гаје дугоухе овце и козе, беле и браон боје. У дворишту, којим доминира нови звоник, шетају кокошке, чокањуше и паунови, који се шепуре, као да су свесни своје лепоте.

У централном делу је црква посвећена светим врачима, Козми и Дамјану, а иза ње, уређена чесма, са собрашицом, за одмор старих и уморних

Иза чесме стаза са 164 степеника и малим одмориштима, води до воденице, коју су манастиру даровали браћа Илић, из села Брзан код Баточине, са жељом да послужи "манастиру и народу и помогне враћању духовности и традиције’’.

У архиву, у Јагодини пише да је крајем 19. века на "овом потезу било 96 воденица вртлара, које су велика препрека за пловидбу’’. Данас је ово једна од ретких у којој мештани оближњих села могу самлети кукуруз и пшеницу. Можда ће у њој, док воденички точак прави бесконачне кругове и паспаљ полеже по воденичарима, настати нове легенде и наставити се старе приче, попут оне о манастирима који су посвећени апостолима (Томић, апостолу Томи, Јаковић - Јакову...).

Можда ће се у неко, још несагледиво, будуће време говорити да је манастир Златенац добио име по томе што се у његовој воденици најлепше млело златно, кукурузно зрно.''

(Томислав Ж. Поповић "Данас" окт. 2006.)

Адреса:Манастир Златенац

Село Глозане

35210 Свилајнац

тел. 035/337-242

[ribar]

[Пајко]

Претпоставља се да је црква манастира Златенац подигнута 1427. године и сматра се да је последња задужбина

Деспота Стефана Лазаревића и да су у њему боравили преписивачи за које није било места у Манасији.

Верује се да му је назив "Свети Врачи Козма и Дамјан" позлатио властелин чија се болесна ћерка опоравила у овој светињи.

Манастир "Златенац" се помиње 1734 године и у њему јеромонах Софроније што значи да је манастир већ постојао.

Аустријски попис из 1718. године га лоцира у атару села Добршево које данас не постоји. Тада је

село Златенац било махала села Гложана. За изградњу манастира су заслужни парохијани села Гложана и

монаштво Миљковог манастира.

Верује се да је вода у њему исцељујућа.

[Пајко]

Манастир "Златенац" је један од седам манастира "Моравске свете горе" која се налази у висини

"Багрданског теснаца" и низводно реком Великом Моравом, односно обалом, у дужини од 18 километра.

Низводно реком, манастир "Златенац" је пети по реду, атар села Гложане.

[antipa]

Сестринство Златенца последње три деценије води игуманија Јефимија. Радови на обнови дуго су трајали, а манастир је 2001. добио и воденицу. Међутим, илегална копања и вађење шљунка на обали зауставили су њен рад. Сестре кажу да би ново насипање камења вратило ток, али и за то је потребан новац. Остале воденице Мораве само су, нажалост, у песмама.

[Пајко]

[Пајко]

[Пајко]

Пруга којом се допрема пшеница и кукуруз у воденицу и којом се, такође, износи самлевено брашно.

[Пајко]

[Пајко]

[Guest]

Најгостољубивије сестринство браничевске епархије а можда и шире .

Мало сестринство пуне Христове љубави , осећања и хуманости.

[Guest]

[Пајко]

Стаза са 164 степеника и малим одмориштима, води до воденице, коју су манастиру даровали браћа Илић из села Брзан код Баточине, са жељом да послужи "манастиру и народу и помогне враћању духовности и традиције’’.

[Guest]

Одлично, све си добро одрадио!!!