Разликовање између теологије и икономије

[Guest свештеник Иван]

Св. Василије Велики је уложио огроман труд да одбрани истинску веру у Свету Тројицу. Борећи се против јеретика Аномејаца, наводио је у расправама са њима читав низ елемената вере чији је једини извор био Предање Цркве.

Вера у Свету Тројицу и Монархију Бога Оца проистиче из Божанског откривења које је дато у Христу, јер Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Оца он га објави. То је самоделатно откривење Бога у Личности Исуса Христа. Имајући на уму све ове проблеме св. Атанасије и св. Василије су руковођени захтевима вере и искуства Цркве, увели као неопходно, јесно и недвомислено богословско разликовање теологије и икономије. Теологија по њима означава богословље о Светој тројици, о Оцу и Сину и Светоме Духу о унутатројичним вечним односима, у њиховој вечној Божанској заједници бића, живота, љубави, без икакве узрочне везе са стварањем света и са откривењем и јевљањем Бога у свету. Икономија означава Божији однос према свету: у стварању, промишљању и спасењу света, кроз Божија јављања и кроз оваплоћење Христово и целокупно дело спасења које је остварио Син Божији. Тројични Бог се јавља и открива у икономији али икономија није каузално објашњење или образложење Бога као Тројице. То и значе речи св. Атанасија: Да је Бог хтео и да не створи твари, Логос Божији би тада ништа мање био у Богу, и Отац би био у њему, дакле, пуноћа и савршенство теологије је у Тројици.

По православном тумачењу суштина сваке личности, а тим пре личности Бога Оца јесте слобода. Син Божији се опваплоћује и постаје човек слободно, зато што хоће, а не што је приморан неким својим вечним својством. За св. Атанасија и кападокијске Оце није постао Тројица да би створио свет, него је од вечности Тројица Лица. До стварања света могло је и да не дође, а Бог би од увек и до века био Света Тројица.

Настојећи да укаже на разлику између теологије као говора о Св. Тројици у вечности, и икономије као Божијег спољашњег акта стварања и спасења света св. Атанасије уводи разликовање између рођења Сина по природи од Оца и стварања света по вољи Божијој.

По св. Василију Великом најдрагоценија имена у теологији, драгоценија чак и од самог имена Бог, јесу Тројична имена: Отац, Син и Свети Дух. Св. Василије каже да се у крштењу крштавамо у име Оца, Сина и Светога Духа, а не просто у једнога Бога. Литургијско и богословско предање је развило пророчку идеју да  Св. Тројица као предвечни, велики савет, прототип и прволик Цркве. Из кападокијске тријадологије произилази да је Црква Христова само онда права и истинска Црква Божија кад је по слици Св. Тројице. Тајну Св. Тројице као заједницу Црква доживљава најпотпуније у литургији када се остварује и пројављује као тело Христово.