Господ говори човеку

[Бојан Сарачевић]

"Ово је прилика да се нечему научиш!"

[Sasa Kolbas]

ovaj tekst mi liči na knjigu koju sam davno čitao. Pisac je Toma Kempijski a knjiga ,ako se dobro sećam ,"o ugledanju na Hrista".

Možda se varam ali bilo bi korisno da neko proveri. Nemam net pa ne mogu lično da googlam...

[Бојан Сарачевић]

Ово је предговор за ту књигу, сад ћу да видим...

 

 

Toma  Kempijski  - O  ugledanju na Hrista                                                 

 

Predgovor                                                                                                

 

Kad se ova kjniga prvi put pojavila na srpskom jeziku, s radoscu je bila primljena od citalaca. I ja sam je onda pozdravio preko Knjizevnog glasnika. Pratio sam utiske koje je ona cinila na nas svet, osluskujuci izjave mnogih citalaca, i mogu reci da su ti utisci bili najpovoljniji.  Uveren sam da ce i ovo novo izdanje Ugledanje na Hrista proputiti sebi put ka srcu mnogih i mnogih koji traze ozbiljnu rec o zivotu, i kojima je potrebna svetlost i uteha u zivotu. A reci ove knjige su ozbiljne, svetle i utesne.  U vreme Svetskoga Rata na Zapadu je ova knjiga bila mnogo citana, kako od ratnika na bojistima, tako i od njihovih srodnika doma. Ratnike je ona nadahnjivala mirom i hrabroscu u smrtnim opasnostima, a njihove roditeljei srodnike doma ispunjavala je nadom i spokojstvom. Desavalo se cesto da su roditelji slali ovu kjnigu sinovima svojim, na bojista ili u bolnice, da im njome olaksaju muke, i telesne i dusevne. I moze se reci da  Ugledanje na Hrista  nikad nije promasilo svoj cilj, kadgod je padalo u tamu ljudskih bolova, kao sveca sto ne promasuje svoj cilj kad se unese u mracnu odaju. No i bez rata zar nije dovoljno rata? Zar i usred mira nije dovoljno tamno, i opasno, i ocajno, za sve one koji ne poznaju istinu, i koji ne umeju sebe da osvetle, ohrabre, osnaze i utese Istinom? Jeste; i po tri put -- jeste. njima je ova knjiga i namenjena u prvom redu, i oni ce pogresiti ako se njome ne budu hteli koristiti.   Pravoslavna Crkva ima mnogo dela slicni ovom. No bogata duhovna riznica Pravoslavne Crkve jos je uvek nepristupacna srpskom citaocu, jer je nema na srpskom govornom jeziku, nego je ona na grckom ili na starosrpskom, ili na crkvenoslovenskom, ili na ruskom, ili na nekom drugom istocnom jeziku.  Ugledanje na Hrista   zamenjuje za sad mnoge duhovne knjide iz te riznice, i Toma Kempijski vrsi zasad sluzbu mnogih pravoslavnih Slugu Bozjih. No i kad se budu prevele sve te duhovne knjige bogonosnih Otaca Crkve, Ugledanje na Hrista nece izgubiti nista od svoje vaznosti za srpskog citaoca, nego ce mu, nasavsi potvrde kod mnogih drugih iskusnih duhovnih atleta, jos milije biti.  Blago onima koji citaju ovu knjigu u danima muke, jer ce naci utehu; i blago onima koji je citaju u danima srece, jer ce se blagovremeno naoruzati za dane muke, neizbezne za svakog smrtnog.                                                                                                                                

Prevod ovog znamenitog dela ukazao je Arhijerejski Sabor Kraljevine Srbije  u svoje vreme veliku paznju kad ga je primio za svoje izdanje.  Ja se nadam da ce svestenici i svi duhovni radnici i ovom prilikom pokloniti dostojnu paznju ovoj knjizi, i postarati se da je dostave ili da na nju ukazu mnogim gladnim i zednim dusama, i time njima uciniti radost, a prevodiocu , Gospodji Jelisaveti Markovic,  odati najlepse priznanje za veliki trud i ljubav koje je posvetila ovom prevodu.                                                                                                                                                                                      

                                                                                           Marta 1926 god. u Ohridu

Nikolaj  Episkop Ohridski

[Бојан Сарачевић]

Те књиге нема на нету, само предговор!

[Бојан Сарачевић]

Мислиш да је одатле?

[Sasa Kolbas]

izgleda mi kao da jeste, davno sam čitao.

[Sasa Kolbas]

štampana je u Srbiji 80-90 tih godina, tada je predgovor pisao i Mitropolit Amfilohije. Napisao je da se može čitati u nedostatku pravoslavne literature... Tako nešto.

[Бојан Сарачевић]

Ја сам ово нашао на Агапе аудиотеци

[Бојан Сарачевић]

Текст је од  преподобног Серафима Вирицког. То од мене долази!

[A3PA]

  On 31. 3. 2013. at 16:02, Бојан Сарачевић рече

Текст је од  преподобног Серафима Вирицког. То од мене долази!

Expand  

https://www.bastabalkana.com/2016/04/sveti-serafim-viricki-gospod-govori-coveku/

[A3PA]

БЛАЖЕНИ ЈЕРОСХИМОНАХ СЕРАФИМ (ВИРИЦКИ)

 

 

ГОСПОД ГОВОРИ ЧОВЕКУ I ДИО

          Да ли си кадгод размишљао, сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице ока Мога.

         Ти си драг у очима Мојим, бесцен, и ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито задовољство да те васпитавам.
          Кад те искушења сколе и непријатељ навали као река, знај да то од Мене долази, да твоја немоћ осећа потребу за Мојом силом, и да спојмиш да си сигуран само кад се Ја борим за тебе.

          Ако се налазиш у тешким приликама, међу људима који те не разумеју, који не воде рачуна о томе шта ти је пријатно, који те одбацују – то од Мене долази.

          Ја сам – Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио!

          Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види: ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи.

          Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко везујеш крај са крајем – то од Мене долази, јер Ја располажем материјалним средствима. Ја хоћу да ми се ти обраћаш и да зависиш од Мене. Моје резерве су неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у ревност Моју и истинитост Мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: «Ви нисте вјеровали Господу Богу вашем» (5.Мојс 8, 12-13.)

          Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих блиских – то од Мене долази. Ја сам Утешитељ и Исцелитељ болести, Ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у Мени нашао вечну утеху.

          Ако си се разочарао у своме пријатељу, у некоме коме си открио своје срце, - то од мене долази . Ја сам допустио да се разочараш, да бих показао да је Господ твој најбољи пријатељ.

          Ја хоћу да Ми ти све приносиш и да Ми се повераваш.

          Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, прибежишту Своме, да би се избавио од злога језика. Ја ћу изнети твоју истину на светлост дана и доказаћу твоју невиност.

          Ако су се твоји планови срушили, ако си клонуо душом и телом – то од Мене долази . Ти си правио планове и износио си их Мени, да их Ја благословим. Али Ја хоћу да Ми ти препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност за све пасти на Мене, јер је она за тебе сувише тешка и ти сам не можеш изићи на крај са њом.

          Ако су те неочекивано снашле животне невоље и ако ти је туга испунила срце, знај – то од Мене долази. Ја хоћу да твоје срце и твоја душа бугу увек ватрени пред очима Мојим и да именом Мојим побеђујеш сваку малодушност.

          Ако већ дуго не добијаш вести од оних које волиш, па по својој малодушности падаш у очајање и ропћеш, - то од Мене долази. Кроз патњу твоје душе Ја испитујем јачину твоје вере у Моја обећања и силу и снагу твоје молитве за ближње. Јер, ти њих ниси препоручио Покрову Моје Пречисте Мајке, нити си препустио бригу о њима Мојој Очинској љубави.

          Ако те је снашла тешка болест – пролазна, или неизлечива, па си прикован за постељу, знај да то од Мене долази. Ја хоћу да Ме ти у својој телесној немоћи још дубље упознаш. Хоћу да не ропћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје непроницљиве планове за спасење људских душа, него да се са поверењем препустиш Мени и да дођеш под Моје окриље.

          Ако си маштао да учиниш неко нарочито дело ради Мене, а уместо тога пао си у болесничку постељу и онемоћао, знај – то од Мене долази. Кад си био здрав, био си презаузет својим пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене. Сети се да су неки од Мојих најбољих сарадника удаљени од светских послова, да би у миру научили да се непрестано моле.

          Ако си неочекивано позван да заузмеш неки тежак и одговоран положај, иди, прихвати се и ослони се на Мене. Ја ти поверавам тај задатак, јер те је зато благословио Господ Бог у свим делима твојим, у свему што будеш радио својим рукама.

          Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја (уља). Користи се њиме слободно, дете Моје. Сваку тешкоћу која искрсне, сваку увредљиву реч коју примиш, сваку сметњу у твом раду која би могла да те ожалости и обесхрабри, сваку своју немоћ и неспособност – помажи овим јелејем. Сећај се да је свака невоља – Божја порука, прилика да се нечему научиш. Свака оштрина ће отупети да се ти не позледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио: то од Мене долази. Јер, ово за тебе није само реч, но је то – живот твој». 

ГОСПОД ГОВОРИ ЧОВЕКУ II ДИО

       Да ли си кадгод размишљао, сине, да ја знам твоје невоље, твоје патње и борбе твоје, и слабости твог живота. Ја знам твој кукавичлук, грехе твоје, стога кажем ти, дете моје - дај ми твоје срце и љуби ме такав какав јеси. 

       У сваком тренутку и у свакој ситуацији у којој се налазиш, у одушевљењу или у потиштености, у верности или неверности - љуби ме такав какав јеси.

       Ја хоћу љубав твог сиромашног срца, а ако чекаш да будеш савршен - тада ме никад нећеш љубити. Зар Ја не бих могао из сваког зрна песка створити анђела Серафима, који зрачи чистотом, племенитошћу и љубављу? Зар Ја нисам свемоћ? И ако се мени свиђа да занемарим ова изванредна бића и дам предност и вредност сиромашне љубави твога срца - нисам ли ја увек господар моје љубави? 

       Дете моје допусти да те волим, ја хоћу твоје срце. Свакако, ја ћу те временом преобразити, но данас и увек љуби ме такав какав јеси. И ја желим да ти ово чиниш, и желим видети како из дубине расте твоја љубав. Ја љубим такође у теби и твоје слабости, и љубим такође и слабости сиромашних и бедних, ја желим да из срца бедних чујем непрестани зов - Господе Исусе ЈА ТЕ ЉУБИМ. Ја једино желим песму твог срца, не желим твоју мудрост, само је једно за мене важно - да видим како радиш са љубављу. Кад бих ти их ја њих дао, ти би тако слаб, нахранио твоје самољубље.Ј а бих те могао одредити и за велике ствари, али не, ти треба да будеш бескорисни слуга, шта више ја ћу ти одузети и од онога мало што имаш, јер Ја сам те створио само за љубав. 

        Данас стојим пред вратима твог срца као просјак, Ја цар царева, ја куцам и чекам, пожури да  ми отвориш, не позивај се на своју. Када би ти знао сватити своје сиромаштво - ти би умро од бола. И оно што би ме заболело, јесте управо то када бих видео, да сумњаш и губиш поверење у мене. 

        Желим такође да мислиш, сваког сата и дању и ноћу, а такође желим безначајне послове да обављаш из љубави према мени. Рачунам на тебе да ми дарујеш радост, и не брини се што не поседујеш такве врлине - ја ћу ти даровати моје. Ако будеш патио - ја ћу ти даровати снагу, а ако ми дарујеш љубав - тада ћу ја теби дати толико много да ћеш моћи љубити далеко више него што и можеш сањати. МИСЛИ НА ТО ДА МЕ ЉУБИШ ТАКАВ КАКАВ ЈЕСИ. И нека дође што хоће, не чекај да будеш свет да би ме могао љубити - онда ме никад нећеш љубити. А сад дете моје иди, иди и ЉУБИ МЕ ТАКАВ КАКАВ ЈЕСИ.

[A3PA]

http://bogotrazitelj.rs/cekam-te-napolju/

На мрежи се и овај текст приписује св.Серафиму ( Вирицком):

 

ЧЕКАМ ТЕ НАПОЉУ!

Posted on 08/02/2014 by bogotrazitelj — No Comments ↓

Видим, одлазиш у цркву.

Не занима ме шта ћеш у њој радити иако мислим да ћеш се молити.
Нимало не марим за то хоћеш ли стајати испред олтара или тамо код врата,
хоћеш ли се молити седећи или клечећи, погнуте главе или затворених очију
или ћеш буљити у икону на олтару, ударати се у прса, мицати усне,
шапутати речи молитве или пребирати бројаницу међу прстима.
Све су то спољашње и једноставне радње којима није тешко преварити човека.
Чекам те напољу!
Када изађеш из цркве и вратиш се међу људе, припреми се за сусрет са мном.
Тада ћу те немилосрдно пратити, посматрати, судити а можда те и осудити.
Имам право то учинити.
Наиме, желим знати
јеси ли у цркви заиста разговарао са Богом или си се само Њиме поигравао.
Желим се уверити-чини ли молитва човека заиста другачијим и бољим?
Уверим ли се да си охол,
похлепан,

себичан,

свадљив,

увредљив,

завидан,

брбљив,

површан

знаћу да ти молитва не ваља.

Уверим ли се да у породици,
на послу,

у школи,

трговини,

аутобусу,

на улици,

не знаш с људима разговарати,
знаћу сигурно да не знаш ни са Богом разговарати.
Ако неко непрестано треба да те теши и хвали,
знаћу да у цркву ниси ишао ради Бога,
да би га славио
већ да би обожавао себе.
Али, буду ли твоје усне изговарале речи мира,
радости,

поверења и утехе,

буду ли твоје очи отворене за невољу ближњег,

буде ли твоја рука подизала немоћне,
буде ли твоје срце имало разумевања за друге,
буде ли опраштало и љубило
–
знаћу да си у цркви заиста разговарао са Богом.

Чекам те напољу!

[A3PA]

 

[Никола Поповић]

  On 5. 10. 2017. at 7:26, A3PA рече

http://bogotrazitelj.rs/cekam-te-napolju/

На мрежи се и овај текст приписује св.Серафиму ( Вирицком):

 

ЧЕКАМ ТЕ НАПОЉУ!

Posted on 08/02/2014 by bogotrazitelj — No Comments ↓

Видим, одлазиш у цркву.

Не занима ме шта ћеш у њој радити иако мислим да ћеш се молити.
Нимало не марим за то хоћеш ли стајати испред олтара или тамо код врата,
хоћеш ли се молити седећи или клечећи, погнуте главе или затворених очију
или ћеш буљити у икону на олтару, ударати се у прса, мицати усне,
шапутати речи молитве или пребирати бројаницу међу прстима.
Све су то спољашње и једноставне радње којима није тешко преварити човека.
Чекам те напољу!
Када изађеш из цркве и вратиш се међу људе, припреми се за сусрет са мном.
Тада ћу те немилосрдно пратити, посматрати, судити а можда те и осудити.
Имам право то учинити.
Наиме, желим знати
јеси ли у цркви заиста разговарао са Богом или си се само Њиме поигравао.
Желим се уверити-чини ли молитва човека заиста другачијим и бољим?
Уверим ли се да си охол,
похлепан,

себичан,

свадљив,

увредљив,

завидан,

брбљив,

површан

знаћу да ти молитва не ваља.

Уверим ли се да у породици,
на послу,

у школи,

трговини,

аутобусу,

на улици,

не знаш с људима разговарати,
знаћу сигурно да не знаш ни са Богом разговарати.
Ако неко непрестано треба да те теши и хвали,
знаћу да у цркву ниси ишао ради Бога,
да би га славио
већ да би обожавао себе.
Али, буду ли твоје усне изговарале речи мира,
радости,

поверења и утехе,

буду ли твоје очи отворене за невољу ближњег,

буде ли твоја рука подизала немоћне,
буде ли твоје срце имало разумевања за друге,
буде ли опраштало и љубило
–
знаћу да си у цркви заиста разговарао са Богом.

Чекам те напољу!

Expand  

Da se cita i cita svaki dan!