Које поређење бисте ви употребили?

[Огњен]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6574.msg180282.html#msg180282

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш (Мт. 24,42). Када би се ово схватило, грешника уопште не би било. Међутим, не схвата се, премда свако зна да се ради о несумњивој истини. Ни подвижници, чак ни они најстрожи, нису били у стању да се стално ceћajy те истине. Стога су се довијали на разне начине да поткрепљују то сећање, како се никад не би губило: један је држао сандук у келији, други је од својих саподвижника тражио да га питањима пoдceћajy на сандук и гроб, трећи је пред собом држао слике Суда и смрти, и слично. Смрт се не дотиче душе и она не може да је схвати. Ипак, ње не може да се не тиче оно што долази одмах за смрћу. Она не може бити безбрижна у вези са тим, будући да се ради о њеном уделу за векове векова. Међутим, због чега се она тога не сећа? Зато сама себе обмањује, мислећи да то неће тако брзо доћи, те да ће, можда, на cpeћy, добро проћи. О јадна душо! Тај начин мишљења одмах несумњиво показује да је душа немарна и да попушта себи. Како онда може мислити да ћe за њу Суд имати добар исход? Не, треба увек бити у стању у каквом се налази ученик коме предстоји испит: било шта да ради, њему испит не излази из главе. То сећање му не дозвољава да иједну минуту проведе узалудно, те он све време посвећује на припремање испита. Када бисмо се и ми тако oceћaли!

Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.

Господ је употребио слику домаћина који пази на своје имање.

Свети Теофан Затворник употребио је слику монаха који се сећа смрти на један подвижнички начин, (вероватно неприхватљив савременом човеку а деци поготово)  и слику ученика који исчекује испит.

Коју слику (поређење) бисте ви употребили а да на најбољи начин (по вама) представља хришћански етос исчекивања Другог доласка Христовог?

[tara8]

црни барјак на кући ближњег

немоћно посматрање спуштања ковчега у земљу

[Огњен]

црни барјак на кући ближњег

немоћно посматрање спуштања ковчега у земљу

Да, то су биле подвижничке методе које и Свети Теофан Затворник помиње. У складу са речима Светог Антонија Великог "Непрестано говори у себи "ја нећу остати у овом свету дуже од данашњег дана" и онда никад нећеш згрешити пред Богом". Међутим, уколико бисмо неком детету нпр. желели да кроз неку причу, неки догађај, пренесемо радост сусрета са Богом претпостављам да не бисмо говорили тим речником?

[Милан Меденица :)]

ја кад изгубим страх, сетим се где ћемо сви да завршимо - на гробљу, а онда кренем да размишљам шта ћу и да понесем тамо - дечји осмех, благу реч, сузу умиљења, радост смираја душе ...

[tara8]

nećeš videti raj ako ne pojedes tu kašu, surovo?

nećeš osetiti radost susreta sa Bogom koji ti je dao život ako ne prestaneš da skačeš i lomiš sve po kući? мало мање сурово girl_jumping

[tara8]

'' ако будеш седео мирно мали христос ће те одвести урај '' - тетка Александра

'' а ако се померим, да ли то значи да ћу онда да изгубим рај? - забринут је мали Етеокло, потоњи старац Епифаније

'' Мало ти фали па да га изгубиш, зато буди веома пажљив '' - одговарала му је тетка веома нежно

и тако је Етеоколо растао у љубави према рају Господњем girl_jumping

[sekastarča]

Мени пада на памет моје бебиситерско искуство! Мама и Тата на путу, осам дана... Наравно да деца жељно исчекују своје родитеље, и питају кад ће доћи?

А ја њих питам, а шта ће затећи и да ли ће и они да се обрадују ономе што затекну...???

Тако се може детету претставити и исчекивање Христа!!!

Да ли ће те затећи у љубави према брату и сестри или у вашој тучи за играчкама...

[Милан Меденица :)]

тара, тако се ломи човекова личност, а не васпитава и пушта да расте.

замисли сестро кад би тебе неке тако васпитавао, па направио би од тебе зависног роба, а не слободног човека.

деци и неутврђенима се не прети казном и Паклом, већ се савија поглед ка лепшим стварима - радости пружању опроштаја и Рају.

Господ је могао да дозволи, по тврдоћи срца људи, да каменују грешницу али их је подучио да ни родитељи нису ништа били бољи као деца и да их не треба кажњавати већ подучити како да избегну ситуацију да постану сутра крвници или грешници.

Господ треба да нам је мерило васпитања, а не тетка Александра.

[tara8]

inspiraciju sam nasla u metodama tetke malog Eteokla a potonjeg cuvenog starca Epifanija . Ona mu je govorila '' не мрдај одатле и мали Христос ће те волети '' . decko se nije slomio.

naglasicu da ja metodu tetke Aleksandre ne bih upotrebila, krotka sam, ne bih mogla,

ovo što napisa sekastarča mi se čini sasvim ok.

[Огњен]

inspiraciju sam nasla u metodama tetke malog Eteokla a potonjeg cuvenog starca Epifanija . Ona mu je govorila '' не мрдај одатле и мали Христос ће те волети '' . decko se nije slomio.

naglasicu da ja metodu tetke Aleksandre ne bih upotrebila, krotka sam, ne bih mogla,

ovo što napisa sekastarča mi se čini sasvim ok.

Вероватно је мали Етеокло већ био заљубљен у Христа.  4chsmu1

Ја бих направио поређење користећи се јеанђелском причом о њиви са благом. Оно кад човек пронађе њиву на којој је благо па оде све да прода да би је купио. Е па то време од тренутка када је за тајну сазнао до тренутка када је добио тапију. Продаја својих њива, своје куће, можда нека позајмица, стрепња збогопасности да га неко не предухитри али и све време велика радост у исчекивању.

[GEORGIE]

Стражите, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш.

БДИЈТЕ над делима, над речима и над умом својим...или у преводу - пазите да вас не затекну са "грешним прстићима у меду"  :bla: