Kritika prof. o.Dimitrija Kalezića

[Јаков.]

U svojoj knjizi "Upoznajmo religiju" o.Dimitrije Kalezić iznosi neke stavove koji su za mene malo sporni, pa bih hteo da malo prodiskutujemo o tome.

citat: "Откако постоји, човек је способан за религију. Ма колико да је био примитиван у дубокој старини, он је увек постављао себи питање свог порекла и порекла свега што види око себе.  То његово уздизање изнад осталих бића и способност да успостави контакт са апсолутним бићем, Богом – јесте религија"

Ovde me u zabunu dovodi jedna kontradiktornost. Uvaženi prof. kaže da je samo čovek sposoban da uspostavi kontakt sa Bogom. Zar to nije mogućnosti i ostalog bića i nebića koje je stvoreno Božijom rukom, a sve je stvoreno. Zar sama nemogućnost da bude u kontaktu sa Bogom ne bi značila i nestanak te Božije tvorevine. Tačno je da recimo životinje ili biljke, ajde da kažemo i minerali, nemaju svest o Bogu kakvu mi imamo i ne proslavljaju Boga kroz kult ili dogmu, ali ta tvar Božija je u svakom slučaju u kontaktu sa Bogom. Bog ne ostavlja ni tu svoju tvorevinu bez daha Božijeg.

citat: "За правилан развој религије потребно је благодатно дејство (натприродни моменат) и природна активност људске душе (развијање инстикта религиозности – природни моменат). Зато је религиозно осећање, поред религиозног сазнања и веровања битни елемент религије."

Ovakav stav dovodi do zaključka (bar mene) da je svaka religija Bogonadahnuta. Znači da je svaka religija nastala Božijom intervencijom (natprirodni momenat). Iz toga bih zaključio dalje, cool nema veze koje je religije čovek, u svakoj živi Bog. To baš i nije pravoslavni stav.

citat: "Религиозни страх се може упоредити, ради схватања, са страхом кривца пред судијом који није осветник. Кривац који стоји пред судијом и чека казну  тек тада постаје свестан лошег дела који је починио. Значи, овде страх долази пошто је лоше дело учињено! А религиозни страх ми имамо пре самог дела (прељуба, крађа): тек када се страх изгуби, онда се јавља дело због којег човек мора да се плаши. "

Po ovome bih zaključio da religiozni čovek nikad ne čini grešku, a svedoci smo da religiozni čovek greši isto kao i drugi. Da i u trenutku straha on je svestan da greši, ali da ipak to čini. Znači ne gubi mu se strah.

citat: "Догма је, дакле, истина у коју верује Црква као заједница коју и доживљава као спасењску истину за сваког човека. Треба нагласити и да догмати Цркве нису ограничени на обим. Могуће је формулисати и нове догмате, и у овом времену, уколико се за то укаже потреба."

Malo nejasno. Zar to "novo" formulisanje ne poništava samim tim dogmu. Onda nije dogma.

citat: "5. Типови религиозности: од грубог фетишизма, преко магије и окултизма (који у суштини немају ничег заједничког са религијом), преко дубоке мистике, занесењаштва, религијског формализма, рационалне религиозности – све до индиферентизма који се граничи са атеизмом који је антирелигија.

Без обзира на облик кроз који се испољава и којим нам се приказује религија има позитиван однос према Богу. Она заиста повезује човека са Богом. Ту је њен психолошки смисао и њена психичка снага: човек верује у објективно постојање Бога, отвара своју душу и упоставља с њим однос, везу – религију."

Ne bih se složio da magijski rituali nemaju ništa zajedničko sa religijom. Pre svega kult, ali dobro to je moje mišljenje.

Drugo...Opet se vraćam na misao od ranije...Znači ako čovek bilo koje religije veruje u Boga, on je i povezan sa njim. Nema veze da li je to pravoslavlje.

-------------------------

Naravno da ja svojim razmišljanjem ne mogu ni prismrdeti uvaženom profesoru Kaleziću, ali nadam se da ove moje misli nisu na osudu i da možda sam ja sve to pogrešno shvatio. Nije sve za svakoga.

[Mara]

U svojoj knjizi "Upoznajmo religiju" o.Dimitrije Kalezić iznosi neke stavove koji su za mene malo sporni, pa bih hteo da malo prodiskutujemo o tome.

citat: "Откако постоји, човек је способан за религију. Ма колико да је био примитиван у дубокој старини, он је увек постављао себи питање свог порекла и порекла свега што види око себе.  То његово уздизање изнад осталих бића и способност да успостави контакт са апсолутним бићем, Богом – јесте религија"

Ovde me u zabunu dovodi jedna kontradiktornost. Uvaženi prof. kaže da je samo čovek sposoban da uspostavi kontakt sa Bogom. Zar to nije mogućnosti i ostalog bića i nebića koje je stvoreno Božijom rukom, a sve je stvoreno. Zar sama nemogućnost da bude u kontaktu sa Bogom ne bi značila i nestanak te Božije tvorevine. Tačno je da recimo životinje ili biljke, ajde da kažemo i minerali, nemaju svest o Bogu kakvu mi imamo i ne proslavljaju Boga kroz kult ili dogmu, ali ta tvar Božija je u svakom slučaju u kontaktu sa Bogom. Bog ne ostavlja ni tu svoju tvorevinu bez daha Božijeg.

citat: "За правилан развој религије потребно је благодатно дејство (натприродни моменат) и природна активност људске душе (развијање инстикта религиозности – природни моменат). Зато је религиозно осећање, поред религиозног сазнања и веровања битни елемент религије."

Ovakav stav dovodi do zaključka (bar mene) da je svaka religija Bogonadahnuta. Znači da je svaka religija nastala Božijom intervencijom (natprirodni momenat). Iz toga bih zaključio dalje, cool nema veze koje je religije čovek, u svakoj živi Bog. To baš i nije pravoslavni stav.

citat: "Религиозни страх се може упоредити, ради схватања, са страхом кривца пред судијом који није осветник. Кривац који стоји пред судијом и чека казну  тек тада постаје свестан лошег дела који је починио. Значи, овде страх долази пошто је лоше дело учињено! А религиозни страх ми имамо пре самог дела (прељуба, крађа): тек када се страх изгуби, онда се јавља дело због којег човек мора да се плаши. "

Po ovome bih zaključio da religiozni čovek nikad ne čini grešku, a svedoci smo da religiozni čovek greši isto kao i drugi. Da i u trenutku straha on je svestan da greši, ali da ipak to čini. Znači ne gubi mu se strah.

citat: "Догма је, дакле, истина у коју верује Црква као заједница коју и доживљава као спасењску истину за сваког човека. Треба нагласити и да догмати Цркве нису ограничени на обим. Могуће је формулисати и нове догмате, и у овом времену, уколико се за то укаже потреба."

Malo nejasno. Zar to "novo" formulisanje ne poništava samim tim dogmu. Onda nije dogma.

citat: "5. Типови религиозности: од грубог фетишизма, преко магије и окултизма (који у суштини немају ничег заједничког са религијом), преко дубоке мистике, занесењаштва, религијског формализма, рационалне религиозности – све до индиферентизма који се граничи са атеизмом који је антирелигија.

Без обзира на облик кроз који се испољава и којим нам се приказује религија има позитиван однос према Богу. Она заиста повезује човека са Богом. Ту је њен психолошки смисао и њена психичка снага: човек верује у објективно постојање Бога, отвара своју душу и упоставља с њим однос, везу – религију."

Ne bih se složio da magijski rituali nemaju ništa zajedničko sa religijom. Pre svega kult, ali dobro to je moje mišljenje.

Drugo...Opet se vraćam na misao od ranije...Znači ako čovek bilo koje religije veruje u Boga, on je i povezan sa njim. Nema veze da li je to pravoslavlje.

-------------------------

Naravno da ja svojim razmišljanjem ne mogu ni prismrdeti uvaženom profesoru Kaleziću, ali nadam se da ove moje misli nisu na osudu i da možda sam ja sve to pogrešno shvatio. Nije sve za svakoga.

Имај у виду и то  да је проф. Калезић философ!

[Zawisza]

citat: "За правилан развој религије потребно је благодатно дејство (натприродни моменат) и природна активност људске душе (развијање инстикта религиозности – природни моменат). Зато је религиозно осећање, поред религиозног сазнања и веровања битни елемент религије."

Ovakav stav dovodi do zaključka (bar mene) da je svaka religija Bogonadahnuta. Znači da je svaka religija nastala Božijom intervencijom (natprirodni momenat). Iz toga bih zaključio dalje, cool nema veze koje je religije čovek, u svakoj živi Bog. To baš i nije pravoslavni stav.

Хришћанство је започело у временском тренутку историје. У наредном раздобљу започето је рачунање времена пре и после Христовог рођења и то је наметнуто целом свету као опште правило.

Историја пре Христа нас учи да су и пре Христа постојале вера у Бога и религија, шта више да је историја доклегод можемо да је следимо била и историја религије.

Хришћанство је ступило у ту историју религија и појавило се феноменолошки као једна од њих, у најмању руку, јер унутартеолошки постоји покушај да сесвојственост хришћанског зајамчи тиме што се хришћанству теолошки оспорава карактер религије. Али ни када је хришћанство било најмоћније, када је било победничко, није се могло отклонити плурализам религиозног и религија. Уместо тога појављује се у данашње време изнова као једна религија међу другима.

Данас у наше време тражи се однос религија једних према другима као сарадња у свим оним областима где је то могуће. Не треба предвидети да оне нехришћанске религије које одбацују захтеве хришћанства најављују противљење хришћанству.

Захтев хришћанства код нас католика је апсолутан и према нашем кардиналу Касперу подраyумева се да хришћанство није само чињенично но најузвишније од свих постојећих религија, него да оно представља коначну по нарави ненадмашиву , искључиву и општу вредност, захтевно божјем објављењу за све људе свих времена.

Ту се појављује питање супроставњености  религија, жидовство, ислам, хиндуизам, будизам, и о свакој може појединачно да се пише и то пуно.