СВЕДОЦИ ВЕКОВА ЕПАРХИЈЕ ПОЖАРЕВАЧКО-БРАНИЧЕВСКЕ

[Guest]

                                                         СВЕДОЦИ ВЕКОВА

               Црквену прошлост Браничевске епархије допуњава и осликава велики број задужбинара манастира које постоје и постојале током протеклих векова.

Још је Феликс Каниц констатовао да је „непојмљиво велик број манастира и цркава које су српски владари подигли у долинама Млаве , Ресаве , Раванице и Црнице“.

Ако је простор Браничевске епархије толико украшен олтарима , онда је потребно да их отргнемо од заборава и да сачувамо као важно сведочанствао за генерације које долазе.

              О њиховом постојању у старини сведоче различити историјски извори :

- сачувана званична документа из разних векова ,

- рушевине грађевина , посебно остаци темеља , по некад са олтарском апсидом , као најсигурније сведочанство да је у питању сакрални објекат , тј.црква,

- топоними , која нам показују на постојање цркава и манастиришта у давним временима , иако нема матерјалних остатака и

- народно предање , у писаним и матерјалним потврдама историјских извора.

             Циљ ми је да се што више упознате са манастирима и манастириштима  Пожаревачко-браничевске епархије  како би сазнали за неке које вам до овога тренутка нису били познати.

Да би лакше пратили ове светиње  а и ради лакшег прегледа , писаћу овим редом - по намесништвима.

Трудићу се да што мање пишем о манастир који су наведени у форуму, како не би понављао оно што већ овде записано.

[Guest]

                            АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ВЕЛИКОГРАДИШТАНСКО

                                     

                                                    Активни манастири

Манастир ТУМАН

По предању манастир Тумане је задузбина Милоша Обилића .

Име манастира везује се за догађај док је Милош био у лову , несрећно је устрелио подвижника Зосима Синајита који се повизавао у оближњој пећини. Када га Милош понесе видару да га лечи , преподобни Зосим одмахну и рече : „Ту мани!“ , тј.нема лека – пусти да умрем и на том месту Милош  подиже задужбину - данашњи манастир. Тако је овај манастира добио име Туман. Манастир кроз историју пролазио разна недаћа .

Увек је био мушки манастир све до 1966.године када је постао женски општежитељни манастир.

У периоду доласка руског монаштва , један део братства манастира Миљково 1934.године прелази у Тумане.

Црква је посвећена Светом архангелу Михајлу , зидана је у српско-византијском стилу у коме се и дан данас чувају свете мошти Преподобног Зосима Туманског Синајита.

Такоће сачувана је и испосница у пећини са две просторије и параклисом посвећеном  Божијем угоднику Светом Зосиму .

Данас је активни женски манастир са неколико сестара на челу са игуманијом Серафимом.

Манастир НИМНИК

Овај средњовековни манастир на жалост нема писаних података о времену настанка и о његовом ктитору.

Нејасна је етинологија имена манастира и до данас није нађено ваљано научно објашњење настанка самог имена Нимник.

По предању Турци када су хтели да опустоше манастир наишли су до једне девојчице по имену Николина и када су је питали где се манастир налази она је на влашком одговорила „Нуншће нимник“  , што би у преводу значило - ништа незнам . Девојчица Николина мученички пострадала зато што није хтела да открије турцима где се овај манастир налази и тако настало име манастира Нимник.

У манастиру се подвизавао преподобни Николај Синајит и параклису поред цркве налази де његове свете мошти.

Манастирска црква је посвећена Преносу моштију Светог Николаја.

Данас је женски манастир са неколико сестара на челу са игуманијом Теоктистом .

[Guest]

                               АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ВЕЛИКОГРАДИШТАНСКО

                                          Неактивни манастири и манастиришта

Манастир СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА

По турским записима из средима 16.века , овај манастир се налази код села Кумане , у нахији Пек , тада је живео један монах.

Данас овај манастир не постоји.

Манастир ГОЛУБАЦ

Вероватно се налазио у самом граду Голубац , спомиње се да је измећу 1476-78.године било пет монаха. У каснијим годинама овај манастир се више не спомиње очито са су га турци у потпуности разорили.

Манастир ВАВЕДЕЊЕ

Спомиње се у турском попису из 1467.године, већ се тада спомињао да је напуштен , а касније се више нигде не спомиње. Локација – непозната.

Манастир СВЕТОГА ГЕОРГИЈА

Ликација непозната , спомиње се у турском рапису 1528.године да се налази у Браничеву.

Манастир ДАЈША или ДАЛША

Црква је посвеђена Рођењу Мајке Божије на реци Дајши , подигнут је при крају владавине Светог деспота Стефана. О томе нас обавештава један подужи запис из 1428.године у рукописном Еванђељу , који се данас налази у библиотеци Санкт Петербурга.

По осталим записима спомиње се да је Свети Деспот овај манастир саградио за Светогорце  и да је у њему било 35 монаха. После смрти Деспота , турци су их протерали , неки су остали да би их коначно и Мађари протерали те је остао тотално пуст.

Манастир СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Спомиње се 1560.године код тврђаве Кучајне , живело је два монаха.

Манастир данас не постоји али зна се где се налази.

Манастир ДОДОЊЕ или ДУДОЊЕ

Налази се у селу Усије на Дунаву , по турском попису из 1476-78.године спомиње се да је имао четри куће , вероватно монашки конаци.

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Нахија Пек , турци га спомињу у 16.веку . Локација – непозната.

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Исто нахија Пек код села Печанице (Пешчанице) .

За мреме Турског султана Мурата Трећег ( 1574-1595 ) спомиње се да је имао два монаха.

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Нахија Пек , турски попис из 1572-73.године  не спомиње тачну локацију овог манастира , ни данас није идентификован.

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Код села Каоне , по турском попису спомиње се да је у Звишкој нахији и да је било четри монаха.

Овај манастит је некада био седиште митрополије „Ниодим митрополит Смедереву и Браничеву 1667“ .

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Из пописа 1560.год.ине овај манастир се налазио код сека Кучајне , писац је навео да је ово други манастир овога места и да имао једног монаха и спомиње се да је имао 77 одељења , што говори да је био манастир великих размера. Манастир је тотално порушен и зна се локација камених остатака.

Манастир БИСКУПЉЕ

По самом називу види се да највероватније датира из још каснијег периода , пре раскола 1054.године , данас се налази у атару овог села и крај ње налази се Света вода.

Манастир СИРАКОВО

Налази се у селу Сираково по предању добио име по манастиру Сирак и налази се на месту данашњег сеоског гробља.

[Guest]

                                    АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ВЕЛИКОПЛАНСКО

                                                      Активни манастири

Манастир КОПОРИН

Налази се код Велике Плане поред Копоринске реке по којој је највероватније и добио име.

За настанак имена говори и то да се у близини налазе копови старих рудника те је могуће да и по томе добио садашње име Копорин.

Задужбина је Светог деспота Стефана Високог Лазаревића.

По турком попису првобитно је био посвећен Арханђелима а касније Светом архиђакону Стефану.

Спомиње се да је био спаљен и да су га 1802.године Срби обновили.

У манастиру се налазе Свете чудотворне мошти деспота Стефана (најновијом анализом Сматра се да је највероватније неки други Светитељ Од првих старешина , а да се Деспот налази у Манасију – у сваком случају то су нечије свете мошти) , извор Свете воде и данас је активан манастир. Кроз читави њену историју манастир је био мушки а од 1958.године постаје женски манастир.

Диховник манастира јеромонах Сава , старешина игуманија Агнија са 17 сестара.

Манастир ПОКАЈНИЦА

Задужбина војводе Вујице Вулићевића из 1818.године  , налази се на атару Старог Села код Велике Плане .

Ову цркву брвнару посвећеном Светом оцу Николају мир ликијском архиепископу и чудотворцу , саградио Вујица ( кум Карађорђа ) из покајања зато што је учествовао у убиству свог рођеног кума Ђорђа Петровића-вожда Карађорђа , те је и по томе добио назив Покајница.

Она је на почетку била као парохијска црква , а у 20.веку постаје манастир прво мушки а данас активни женски манастир са неколико сестара.

Старешина манастира игуманија Евгенија.

[Guest]

                                        АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ВЕЛИКОПЛАНСКО

                                              Неактивни манастири и манастиришта

Манстир БУКОВИЦА

Код села Буковице , у турском попису спомиње се  1572.године да је у Ломничкој нахији и да је имао два монаха. Стари назив тог села и дан данас постоји у атару Велике Плане са остацима тог некадашњег манастира.

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Спомиње се у турском попису из 1560.године , крај села Ливађа – Ломничка нахија и био је без монаха. Касније се спомиње да је имао два монаха. Локација – непозната.

Манастир ДИВОСТИН или ДЈЕВОТИН или ГНЕВОТИН

Налази се у поседу села Крњева.

Непознати МАНАСТИР и селу Милошевац.

[Guest]

                                          АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО МЛАВСКО

                                                      Активни манастири

Манастир БРАДАЧА

Налази се на атару села Куле .

Традиција приписује да је ктитор краљ Вукашин , наводно због „убиства“ цара Светог Уроша Нејаког.

Друга верзија да је задужбина Светог кнеза Лазара.

Спомиње се да је током 16.века био жив манастир , а 1566.године спомиње се и старешима манастира под именом - игуман Панкратије. У другој половини 17.века патријарх Арсеније Трећи спомиње овај манастир да је запустео. Касније је био порушен да би почетком деведесетих 20.века почео са поновном обновом .

Данас је манастир активан , настојатељ је јеромонах Александар са неколико сабраће.

Манастир ВИТОВНИЦА

Задужбина Светог краља Милутина , име је добио по реци Витовници.

По турском запису манастир се спомиње као манастир Пречиста на реци Витовница и да је 1537.године имао два монаха . а 1557.године спомиње се игуман Макарије  и да је имао 6 монаха , касније опада број монаха и опустео.

Више пута је био опустошен да би 1856.године манастир био комплетно обновљен. После обнове спомиње се први старешина игуман Стефан.

У другом светском рату манастир је лоше прошао. На жалост у том периоду мученички су пострадали три монаха : јеромонах Мардарије , монаси Хризостом и Сава.

Црква је посвећена Успењу Мајке Божије . У овом манастиру подвизавао се чувени монах архимандрит Тадеј , игуман Витовнице и у његовом периоду било је више од 10 монаха .

Данас је активан и даље мушки манастир , старешина архимандрит Лазар са тројицом сабраће.

Манастир РЕШКОВИЦА

Налази се три километара од села Ждрела уз речицу Решковица по коме је и добила име. Посвећен је Светим Апостолика и препоставље се да је из доба Немањића.

У њему су се подвизавали монаси из синајских манастира , а у самом манастиру био је сахрањен и Свети Данило Синајит. Више пута је рушен тако да веома мало има података о овом манастиру. Спомиње се да су монаси 1582.године уз матерјалну помоћ цара Ивана Грозног , обнивили и да се у њему преписивале књиге све до 17.века , када је манастир потпуно порушен током аустријско-турског ратовања. Уз благослов блаженопочившег епископа браничевског Саве , почиње 1991.године са обновом манастира , а наставља се 1995.године уз помоћ и подршку садашњег епископа Игнатија , манастир је још у обнови.

Занимљива је манастирска црква , вероватно и једина у СПЦ да је из 3 спрата , црква изнад цркве , као што има РПЦ .

Старешина манастира јеромонах Душан , са 3 сестре.

Манастир СВЕТА ТРОЈИЦА – ЖДРЕЛО

Скоро обновљени манастир , налази се у самон селу Ждрело .

Обнова је почела 1998.године на темељина старог средњевековног манастира. Поред саме цркве са јужне стране ( уз саму цркву ) налази се темељи још једне мале цркве.

Манастир је у целости обновљен , а 28.јула 2002.године владика Игнарије и освештао.

Манастир је активан , настојатељ је о.Григорије са још 2 монаха.

Манастир ГОРЊАК

Задужбина Светог кнеза Лазара, подигнут 1378.године и дао је на управљење Светом Григорију Синајиту – Млађег са осталом сабраћом. Око самог манастира постоје више десетина пећина и испосница где су се Синајити подвизавали. У манастиру око 1503.године , замонашио се  деспот Георгије Бранковић ( унук деспота Ђурђа Бранковића ) , добивши име Максим . Свети Максим је једам од задужбинара манастира Крушедол и осталих Фрушкогорскух манастира.

Падом по турцима , манастир је доста пострадао. У првој половини 16.века спомињу се само 6 монаха , у другој половини 8 монаха , да би негде крајем 16.века било само два монаха и касније остаје пуст.

За време Аустријске окупације , 1718.године манастир је био у рушевинама. Крајем 18. и почетком 19.века , манастир се обнавља.

Такође и за време другог светског рата , манастир је претрпео разна разарања , 1942.године манастир заузина немачка окупаторска војска , старешину манастира синђел Мардарије ( Здравковић )  интерниран у Немачку у неком од логора где је и умро . Ништа боље није било ни после рата , нанастир је тек 1953.године враћен цркви и поново је постао мушки манастир , да би касније овај манастир уселило женско монаштво избегле из Македоније , које нису хтеле да остану у оквиру тзв.Македонске Православне Цркве.

Црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице .

Изнад цркве налази се испосница са капелом посвећеном Светом Григорију Горњачком , а његове Свете мошти налазе се у Цркви.

Духовник манастира је синђел Василије.

Старешина манастира игуманија Вероника са 4 сестре.

Манастир ТРШКА ЦРКВА

Манастир Тршка је најстарији манасир браничевске епархије.

Тачно о ктиторина се незна али зна се да је направљен пре владавине краља Милутина. Ово је била парохијска црква све до 1985.године када га блаженопочивши епископ браничевски Хризостом преименује у женски манастир.

Црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице.

Старешина манастира игуманија Ана са две сестре.

[Guest]

                                            АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО МЛАВСКО

                                              Неактивни манастири и манастиришта

Манастир БЛАГОВЕШТЕЊЕ

Налази се на веома лепом месту , на десној обали Млаве , у Горњачкој клисури , у турским записима 1501.године спомиње се игуман и да у њему живе три монаха а Јоаким Вујић спомиње да је некада  било 70 монаха.

У овом манастиру било седиште Браничевске митрополије.

Манастир БЛАГОВЕШТЕЊЕ

Такође још један манастир ( налази се у близини овог првог манастира Благовештења ) , посвећен истом празнику , налази се на још лепшем месту поред самог пута  ( данас је можете видети ако би ишли према манастиру Горњаку па са леве стране ) , на самој литици видећете остатке овог старог манастира са испосницом Светог Саве.

Сам манастир је настао у 14.веку . У турском попису зи 17.века спомиње се као манастир Богородице Пречисте.

Манастир БЛАГОВЕШТЕЊЕ

Још један у низу манастира истог имена спомиње се у периоду султана Мурата  Трећег , да се овај манастир налази у селу Маркоњ , Млавској нахији и да у њему живе два монаха.

Данас постоје темељи овог манастира.

Манастир ДОЊЕ БЛАГОВЕШТЕЊЕ

Код Ждрела, близу манастира Горњака , спомиње се у 16.веку да у њему живи један монах. Следећи попис спомиње два монаха и да је имао шест кућа , очито да је био велики манастир.

Као што видите , ови манастири су истог имена и највероватније су били метоси манастира Ваведења где је била некадашња Митрополија.

Манастир ДОЊЕ ПРЕЧИСТЕ

Спомиње се у турском попису из 16.века да је имао једног монаха.

Локација није позната али предпоставља се да се налази у селу Табановац.

Манастир ВАВЕДЕЊЕ

Код села Пађани , у Млавској нахији , у њему је живело два монаха , данас остаци тог манастира налази се у селу Рановац.

Манастир ВАВЕДЕЊЕ

По турским пописима налази се у селу Кулимир , у нахији Лучица .

То село и данас постоји али нема остатака манастира , тј.за сад  још није лоциран.

Манастир ГРШЉАН

У периоду султана Мурата Трећег , спомиње се овај манастир да се малази у Млавској нахији. Остаци овог манастира налазе се у данашњем селу Мелница.

Манастир ДУХОВНИК

Спомиње се у турском попису из 1467.године , да се налази у селу Шетоње, нахија Ждрелско и да је имо седам кућа .

Ово село и дан данас постоји.

Манастир СВЕТОГ ЈОВАНА

Такође се спомиње 1467.године и да је у Ждрелској нахији , да је имао четри куће . Овај манастир је лоциран у селу Лесковац.

Два МАНАСТИРА се спомињу без имена у Ждрелској нахији у попису из 1467.године. Локација – непозната.

Манастир МИРИЈЕВА

У нахији Лучица , 1467.године спомиње се да је овај манастир имао четри куће. Локација манастира је и данас у овом селу Миријево , по коме је добила име по манастиру Миријева.

Манастир МИТРОПОЛИЈА

Ово је манастир близу манастира Благовештења , такође је било седиште Браничевских митрополита , настао је у 14.веку и дан данас постоје остаци манастира и цркве.

Очито је био велики комплекс јер само величина цркве износи 19,60м са 11,50м , налази се близу манастира Ждрела.

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Такоће ,  овај манастир некада је било седиште Браничевских епископа. Феликс Каниц пише да је Свети Сава оснивајући епископију у Браничеву и као њеног заштииника назначио Светог Николаја са седиштем у овом манастиру.

Није поуздано утврћено где се овај манастир налазио али има идентичан назив са Горе споменутим манастиром званим Миттополија или су у истом манастирском комплексу постојале две цркве : стара Светог Николаја  и млађа али већа , црква Митрополија , није поуздано утврђено.

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Јиш један манастир са истим иманом , налазио се у  Ждрелској нахији , 1467.године близу данашњег манастира Ждрело.

Манастир РАВАН

Код села Кула , Жрелска нахија , 1467.године се спомиње као празан манастир.  О овом манастиру спомињао је још раније у повељи Светог кнеза Лазара 1382.године.

Манастир РАВАЊЕ

Налази се у селу Раван , на обали реке Бистрице .

Спомињао се у турском попису из 1467.године.да је без монаха и да нема обавеза према султановој благајни.

Манастир СВЕТИ СТЕФАН

Нлази се највероватније у атару села Бистрица , такође се спомиње у турском попису из 1467.године.и да је без монаха.

Манастир ОРЕШКОВИЦА

Налази се између села Здрела и Бистрице .

По архимандриту Илариону Руварцу манастир је задужбина Светог кнеза Лазара. Спомиње се и игиман Орешковице - Сергије , да је 1583.године слао монаха Јоакима у Русију ради скупљања милостиње. Остаци темеља указују на цркву тролисне основе.

У току је обнова ове цркве манастира.

Манастир ЂЕРИНАЦ

Вероватно је био посвећен Светом Герасиму Јорданком .

Његови остаци налазе се у атару села Бистрица

Манастир ЈАКОВЉЕВ

Налази се у селу Рановац.

Манастир КАМЕНОВО

Налази се у истоименом селу , такође Феликс Каниц  говори о овом манастиру да је у рушевинама.

Непознат МАНАСТИР

Назива се Велики Попвац у народу Манастириште , у овом селу има остци овог непознатог манастира.

Непознат МАНАСТИР

Дубочка је по предању имао манастир , а то потврђује и локалитет Манастир у овом селу.

Непознат МАНАСТИР

Кладурево има локалитат Браник где је по казивању мештана био манастир.

Непознат МАНАСТИР

Манастирица , село по коме је добила име по манастиру, по предању посвеђен је Светој Тројици.

Такође у овом селу Манастирица има остаци темеља још једног манастира посвећен СВЕТОМ ПАНТЕЛЕЈМОНУ.

[Guest]

                                        АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ПОДУНАВСКО

                                                          Активни манастири

                                               

                                                                    НЕМА !

                                              Неактивни манастири и манастиришта

Мнастир БЛАГОВЕШТЕЊЕ

Налази се на смедеревској тврђави , помиње се у ОПИСУ ПРЕНОСА МОШТИЈУ СВЕТОГ АПОАТОЛА ЛУКЕ из Родоса у Смедерево.

Манастирска црква је била мањих димензија , па  је деспот Ђурађ 1479-80.године срушио како би саградио веђу.

Манастир СВЕТИЊА

Налази се код Смедерева у турком попису из 1560.године и њему је живео само један монах.

Непознат МАНАСТИР

На локалитету Бадљевица , мештани зову Манастирине.

Непознат МАНАСТИР

Место Виновац , по предању имао је у свом атару села манастир из времена краља Драгутина. Видљиви су темељи овог непознатог манастира.

Непознат МАНАСТИР

У селу  Удовице постоје два ликалитета  , по предању манастир Светог апостола Петра и манастир Светог апостола Павла.

[Guest]

                                      АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ПОЖАРЕВАЧКО

                                                        Активни манастири

Манастир РУКУМИЈА

Задужбина Светог кнеза Лазара  и сматра се да је обновио некадашњи манастира Рукумију задужбину Светог краља Милутина.

Прво спомињање манасрира везује се за село Рукумија 1476.године и вероватно тада није био манастир већ само парохијска црква.

У време султана Мурата Трећег спомиње се манастир и да је у манастиру живео само Игуман.

Такође овај манастир везује се за Синајите , а то је период Светог кнеза Лазара јер се у самом манастиру подвизавао преподобни Мартирије Синајит где је и сахрањен  ( гроб се налази у цркви са леве стране) што говори да је Рукумија био манастир пре него што ће постати парохијска црква. Касније су Турци спалили и до темеља срушили манастир , а обнавља га кнез Милош 1825.године , овим садашњим изледом .

Када је обновио , манастир је служио као парохијска црква јер због сиромашног краја  није имао услова за монашки живот  и тек 1953.године оживљава као женски манастир.

Временом је опет постао муши и садашњи старешина је игуман Симеон са тројицу сабраће и једном монахињом.

Манастирка црква је посвећена Светом Оцу Николају.

Манастир ЗАОВА

Без монаштва и у обнови је.

Поново је проглашен манастиром иначе служила је као парохиска црква.

У плану је да ово буде резиденција Браничевских епископа.

Црква је посвећена Сетим архангелима Михајлу и Гаврилу и потиче из доба Деспотовине.

Предање га везуја са Светим кнезом Лазаром.

Рушен је од Турака , а обновљен 1825.године на средњевековним темељима.

[Guest]

                                    АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО ПОЖАРЕВАЧКО

                                        Неактивни манастири и манастиришта

Манастир ВАВЕДЕЊЕ

Налази се код села Буковик , у турским пописима 16.века спомиње се да је у нахији Пек и да у њему живе 4 монаха. Локација – непозната.

Манастир ГОРИЉЕ

Спомиње се у турском попису из 1467.године , налази се у атару села Брадарац.

Манастир ЗЛАТАРНИК или ЗЛАТАРИЋ

Налази се у данашњем сету Топонице.

Манастир БРАДАРАЦ

Чува се предање да у овом селу Брадарац имао исто истоимени манастир по коме је Село и добило име.

Непознат МАНАСТИР

У селу Курјаче , ње данас нема али има матерјалних остатака из римског и средњовековног времена .

Топоними упућују да у овом селу има два манастира.

Непознат МАНАСТИР

Село Пољана , чува се предање да је садашња црква Вазнесења Христовог подигнута на месту старог манастира Сестрољин ,  које потиче из времена Светог кнеза Лазара и доводи се у вези са култом сестре Јелице.

Непознат МАНАСТИР

Село Батовац чува се предање да је на локалитету Виноградине постојао манастир.

[Guest]

                           АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО РАВАНИЧКО - ПАРАЋИНСКО

                                                   Активни манастири

Манастир СИСОЈЕВАЦ

Десетак километара источно од манастира Раванице на извору река Црнице , налази се манастир Преображења Господњег – Сисојевац.

Име је настало по преподобном Сисоју Синајиту бившем игуману Хиландара. Није позната година када је дошао у Србију , једино што се спомиње ( после измирења Српске и Цариградске патријаршије ) , да је био игуман манастира Хиландара до 1381.године и због најезде тураке тражио је заштиту од Светог кнеза Лазара . Свети Сисоје  био је духовник Светом кнезу Лазару  , који  му је дао новац да сам сагради манастир и подиже изузетну лепу цркву у основи тролиста , са кулом  ( звоник ) припратом, конаке и све то је опасао великим зидовина и обамбреним кулама.

Сам преподобни Сисоје , подвизавао се у оближњој испосници – пећини где се и данас може видети у близини самог манастира.

Незна се када се упокојио али зна се његов гроб , сахрањев у цркви са десне стрене. Натупају тешка времена у доба Турака .

Знало се да је почетком 16.века био још жив ,  1509.године  спомињо се Сисојевачки игуман Теофан .

Крајем 17.века у потпуности је запустео , што и сам патријарх Арсеније Чарнојевић споменуо да је 1679.године затекао напуштени манастир као метох Раванице.

Црква као и куле и зидине , доста су порушене . Манастир се у потпуности обнавља у периодима 1972-1978.године и 1985. , да би касније опет постао активан као Метох Равнице .

Данас је самосталан мушки манастир , старешина архимандрит Матеј са 5 сабраће.

Манастир РАВАНИЦА

Задужбина Светог кнеза Лазара ( незна се тачно 1375./1376.године или 1380./1381.године ) , где му и почивају Свете мошти.

Такође налази се и мошти преподобног Ромила Раваничког Синајита.

Први игуман звао се Арсеније.

Више пута је паљен , пљачкан  , обнављан и рушен . По турском попису из 1516.године манастирко братсво је сачињавало : игуман , 7 јеромонаха , 5 јерођакона и 13 монаха.

Манастир се и даље добро држао , по деферу из средине 16.века спомиње да у њему има 32 монаха. Али не тако задуго најездом турака заједно са патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем напуштају манастир и са собом носе Свете мошит кнеза Лазара и крећу у сеобу  где стигоше до српског села Сент Андреј .

Монаси су 1697.године пронашли запустели манатир Врдник на Фрушкој Гори  , ту се населили и сместише Свете мошти . Мошти су у овом манастиру почивале све до 1941.године , када су пренете у  Београду , у Саборну цркву све до 1989.године када су поново враћене у Кнежеву задужбину манастир Раваницу.

Манастирка црква је посвећена Вазнесењу Христовом .

Раваница је био мушки манастир све до 1946.године када потаје женски манастир. Прва игуманија Јефимија дошла је са 25 сестара , касније је наследила монахиња Гаврила,схиигуманија а данас је игуманија Марија. Духовник манастира је јеромонах Евтимије .

Овом манастиру припада и један метох манастир Свете Параскеве , Петке Изворске и заједничко сестринство броји око 45 сестара.

Манастир ИЗВОР – Света Параскева – Петка

Манастир Света Петка  налази се петнаестак километара јужно од Параћина. О настанку манастира незна се баш када али зна се да је у периоду око Косовког боја и настао.

Зна се да је у овом манастиру 1398.године дошла Света књегиња Милица када је кренула за Београд да однесе мошти Свете Параскевае ( мошти су пренете из Трнова – Бугарска )  и да је преноћила  у овом манастиру.

За време турака доста је страдао и обнаљан у више наврата кроз векове , све до средином 19.века када се поново обнавља.

У самом манастиру налази се „Дом за дефектну женску децу“ и о њима се брину монахиње овог манастира и матичног манастира Раванице.

Духовници манастира су : синђел Ромило , јерононах Георгије  , сабраћа монах Николај и монах Симеон .

Намесница монахиња Гликерија и годиње се једном мењају сестре Раванице и Извора , око чувања ове деце.

Манастир ЛЕШЈЕ

Манастир је посвећен Покрову Пресвете Богородице . Некада се звао манастира Богородице Петруске, по старом некадашњем граду Петрус данашњи Параћин.

Задужбина је жупана Вукосава, некада је био метох манастира Хиландара. У овом манастиру се подвизавали Синајити и међу њима среподобни Јован Лештански а касније Сјенички. Турци су 16. и 17.веку у потпуности разорили манастир  и том приликом побили све монахе који су се тамо затекли.

Године 2004., јерононах Јован из манастира Раванице долази у манастир Лешје и у потпуности га обнавља , како матерјлално тако и духовно.

У манастирској сркви налазе се Мошти Мученика монаха Лешја.

Духовник је протосинђел Јован и сабрат монах Дионисије.

Манастир је женски и чини 7 сестара на челу са игуманијом Тавитом.

[Guest]

                               АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО РАВАНИЧКО - ПАРАЋИНСКО

                                           Неактивни манастири и манастиришта

Манастир СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА

Помиње се из пописа 1530.године и у њему живи један монах.

Налази се у простору између Параћина и реке В.Мораве.

Манастир БИГРЕНИЦА

Налази се у атару селу Бигреница.

Манастир ДАНИЛА

Такође у атару села Бигренице , у 16.веку спомиње се да је било два монаха Теодор и Герман.

Манастир ДАНИЛА И АВРАМА

Исто у атару села Бигреница , спомиње се у попису из доба султана Мурата Трећег , да је посвећен Пророку Данилу и Праоцу Авраму.

Манастир СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Налази се у  крај реке В.Мораве поред Параћина. Спомиње се у турском попису из 16.века.

Манастир ЗАБРЕГА

По турском попису из 1583-84.године налази се у Петрушкој нахији , налази се у ислоименом селу али још није лоциран.

Манастир СВЕТОГ ЈОВАНА

Налази се покрај реке Црнице код Параћина , обновљен је 1507.године  о чему сведоче стручни натписи на каменој плочи.

МАНАСТИР у селу Маћиха

Спомиње се 1516.године у Петрушкој области . Локација – непозната.

Манастир МЛАДОВАЦ

Налазио се у простору између реке В.Мораве и Параћина . По турском попису из 1575-76.године спомиње се да је имао два монаха.

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

У Петрушкој нахији , код села Забреге ( 1536.године ) , тада је живело 10 монаха. Препоставља се да је овај манастир задужбина Светог кнеза Лазара .

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Такође други манастир са истим именом у Петрушкој нахији , из пописа 1575-76.године спомиње се да у манастиру живи један монах.

Налази се у атару села Забрега.

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Поново се исто јавља један манастир Светог Николаја у Петрушкој нахији , налази се код села Соколара , забележено у попису из 1516.године . Локација – напозната.

Манастир ПЕТРУСКИ

Нлази се код села Поповца , код Параћина, први пут се спомиње 1412.године и црква манастира је највероватније посвећена Светом Пајсију Великом.

Манастира СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Неутврђена локација а манастир се спомиње у два турска пописа из 1575-76.године и 1583.године.

[Guest]

                                        АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО РЕСАВСКО

                                                        Активни манастири

Мнастир РЕСАВА - МАНАСИЈА

Манастир Манасија спада у најлепше бисере моравког градитељтва.

О овом манастируи би се могло доста писати али да не бих понављао оно што је већ раније писано , споменућу неколико битних података.

Манастир је задужбима Светог деспота Стефана Високог Лазаревића .

Темељи градње су започети у јесен 1406.године , а завршен је 1418.године.

Црква ја посвећена Светој Тројици опасан са 11 кула.

Унутар манастира била је Преписивачка школа .

Зна се да је била главна преписивачка школа у Ресави , зато што је Свети Деспот саградио још неколико манастира у долини Ресаве у те сврахе, преписивања старих књига и рукописа.

Манастир је био мета Турских и Аустроугарских освајача па је доста и пострадао. Кратко је био жив , тридесетак година после смрти Светог Деспота ( 1427.године ), већ опусте да би так крајем 18.и почетком 19.века почео поново да оживљава.

Његова тадашња главна обнова почиње одмах после Првог српског устанка 1806.године под руководством тадашег игумана Јоаникија.

Мушии манастир је све до 1956.године када се насељава  женско монаштво.

Прва старешина  била је игуманија Параскева .

За време њеног игумановање , манастир се скоро и у потпунодти обновио.

Такоће овај манастир има свој активни метох манастир посвећен Пророку Илији и један који је у рушевинама посвећен Светом Јовану Златоустом.

Духовник манастира је јеромонах Јаков а старешина игуманаија Варавара са 10 сестара.

Знамо да је Свети Десот овај манастир саградио да би се у њему сахранио.

Подаци говоре ја се можда сахранио у манастиру Копорин али најновијим археолошким истраживањем пронађене су нечије Мошти у самој цркви , на месту где је намењено за ктиторе. ДенКа амализом утврдили , да су Мошти 99.98%  у сродству са Светим кнезом Лазаром и да је у питању сам Свети Деспот . Овим писањем не оспоравам Свете мошти у Копоруну , на којима се дешавају разна исцељења али сматрам ако нису Деспотове сигурно су од неког непознатог Светитља старешине или монаха манастира .

Манастир МИЉКОВО

Овај манастир је задужбина Светог даспота Стефана Високог Лазаревића , посвећен Ваведењу Мајке Божије , припадала је Ресавској преписивачкој школи и некада се овај манастир звао Буковица. Налази се у атару села Гложана 7.км од Свилајнца. По првом турском попису 1467.године манастир је био жив , деценију касније било је 4 монаха. Такоће спомиње се  и у аустријском попису из 1718.године да је био жив али касније вероватно у другој сеоби Срба око 1740.године и пострадао.

Крајем истог века у време Кочине крајине , обнавља га кнез Миљко Томић. У периоду Првог српског устанка није имао монаха , већ је бригу о манастиру водио парох Црквеначки свештаник Миљко Пистић , који се касније замонашио и као јеромонах Мелентије 1806.године  постао је старешина  манастира.

Садашњи изглед цркве манастира подигнут је 1853-1856.године , за време старешина игумана хаџи Пантелејмона.

Године 1926. у Миљков манастир долазе руски монаси који су емигрирали из Русије после Октобарске револуције и овде остају све до 1936.године.

У то време на челу манастира били су преподобни старац схиархимандрит Амвросије (Курганов) , а после њега игуман Лука (Родионов).

У том периоду у манастиру са Србим  било је преко 30 монаха са искушеницима .

Ту се замонашио свети Јован (Максимович) потоњи епископ шангајски , западноевропски и санфанцискански. Од тог братства ,Миљково је изведрило више од 10 епископа Руке Заграничне Цркве .

У манастиру су оставили чудотворну икону Мајке Божије Ахтирске а такође у манастиру је била и чудотворна икона Мајке Божије Курске која је веома пошована код Руса.

Епископ браничевски Хризостом 1952.године Миљково претвара у женски манастир , што остаје до данас. Прва старешина манастира била је игуманија Доротеја . Миљково има и један метох који је у обнови манастир Светог оца Николаја – ДОБРЕШ .

Дудовници манастира су протосинђел Нестор и синђел Нектарије .

Старешина манастира игуманија Ангелина са 16 сестара.

Манастир ЗЛАТЕНАЦ

Налази се у атару села Гложана , посвећен је Светим безсребреницима Козме и Дамљану , такође задужбуна Светог деспота Стефана и припадао је Ресавској преписивачкој школи.

О манастиру се веома мало зна јер је дуго био пуст у рушевинама .

Припадао је метоху манастира Миљково да ми касније по благослову епископа Хризостома кренуо са обновом.

Године 1984. у порушени Златенац долази монахиња Јефимија из Миљковог манастира и са великим трудом успева да га тотално обнови.

Старешина манастра је игуманија Јефимија са 6 монахиња.

Манастир РАДОШИН

Новообновњени манастир , о њему има веома мало података ,  препоставња се  да је из доба Светог дспота Стефана , обновио је кнез Радосав по коме је манастир а и само оближње село довило име.

Црква је обновњена 1944.године и посвећена је Успењу Мајке Божије . Манастир је у задњих десетак година потпуно обновљен.

Старешина манастира игуманија Митродора са 2 монахиње.

Манастир ТОНИЋ

Налази се у Ресави , атар села Вијске и посвећен је Светом апостолу Томи.

Препоставка је да је саградио Свети деспот Стефан исто због преписивачке школе у манастиру Манасија – Ресава.

О Манастиру је тек писно у турском попису султама Мурата Трећег, пише да је овај манастир био жив и да је имао два монаха. Касније се манастир више нигде не спомиње и губи му се сваки траг.

Данас је манастир активан и старешина је јеромонах Николај са 4 сестре.

[Guest]

                                        АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО РЕСАВСКО

                     

                                        Неактивни манастири и манастиришта

Манастир СВТОГ АРХАНЂЕЛА

По попису из 1572.године , налази се у Ресавској нахији и да у њему живи један монах. Остаци темеља манастира налази се у атару села Гложана код Свилајнца , под именом Грнчар.

Манастир ХУМ

Овај манастир налази се у атару села Гложана код Свилајнца , посвећен Светом апостолу Томи ,  данас је скоро да је потпуно обновљен али нема монаштва.

Манастир БОГОРОДИЦЕ

Био поред саме реке В.Мораве у атару села Гложана код Свилајнца , темељи не постоје, препоставка је да због мењање корита реке манастир је нестао.

Манастир БОЈАЧА

Налазио се изнећу села Бојаће и Лучица , у Ресавској нахији . Током 16.века било је два монаха . Постоје веома мало остатака овог манастира и налази се  у самом граду Свилајнца.

Манастир БОРНИЦА

Спомињао се у турском попису из 1528.године да је у Ресавској нахији и да је имао 3 монаха . Локација – непозната.

Манастир ВАРНАВЕ

У Ресавској нахији и да је средином 16.века имао једног монаха .

Препоставка је да је био метох манастира Манасије јер се у тиј близини налази.

Манастир СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ

Спомиње се у 16.веку да је у Ресавкој нахији и да је имао једног монаха.

Манастир ГЛАВИЦА

У попису се спомиње да се налази близу манастира Ресаве ( 1572-73.г. ) , предање везује за Светог деспота Стефана .

Налази се у атару села Двориште.

Манастир ДИЈАКОВАЦ

Налази се у селу Милива и данас је у обнови. Сматра се да је ктитор овог манастира била једна од ћерки Светог кнеза Лазара.

Манастир ДУХНЕ

Спомиње се 1467.године, имао је монахе . Локација – непозната али се препоставља да се налази између села Гложана и Црквенца  код Свилајнца.

Манастир ИДИН

Спомиње се 1467.године , уписан је заједно са селом Војска код Свилајнца, у Ресавској нахији.

Манастир СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТАНА ( у оригиналу пише Златане )

То је данашњи метох манастира Манасије , посвећен Светом Јовану Златоустом , манастир је у рушевинама.

Непознати МАНАСТИР

Налази се у атару села Великог Поповића .

Манастир МОДРЕНИЦА

у 16.веку се спомиње да је имао 3 монаха.

Манастир СВЕТОГ НИКОЛАЈА

Налази се у атару села Миливе. Препоставка је да га подигао Бук Бранковић.

Манастир СВЕТОГ СТЕФАНА

По предању је задужбина деспота Ђурђа Бранковића. Спомоње се 1467.године да се налази у селу Црквеница код Свилајнца , данашњи Црквенац и да је имао једног монаха. Локација – позната.

Непознати МАНАСТИР

Витежево код Свилајнца  , данашње село имао ја манастир.

Непознати МАНАСТИР

У селу Дубница код Свилајнца , налази се локалитет Калуђерац који је порушен за време Турака.

Непознати МАНАСТИР

Село Жабари .

Непознати МАНАСТИР

Село Кочетин , локација позната.

Непознати МАНАСТИР

Село Породин .

Непознати МАНАСТИР

Село Четереже

и

Манастир СВЕТА ТРОЈИЦА

На Ресави изнад Манасије , налази се у рушевинама атара села Буковац , манастир по предању старији од Манасије.

[Guest]

Опростите ми на грешкама ако има ви ми слободно јавите.

Јуче сам цели дан ( до касно у ноћ ) писао како вих нећ данас поставио , наравно као што и видите.