Биљке које нестају

[Guest Светлана]

Zamislite stotine i hiljade pojedinaca koji u svojim saksijama i baštama širom zemlje brižno paze svoju "poslednju" biljku, koji sakupljaju njihovo tako dragoceno seme i stvaraju novu šansu za njihov opstanak

U Srbiji 171 biljna vrsta je izumrla ili je pred izumiranjem. Više od sto biljaka mogu da se koriste za ljudsku ishranu a za čoveka kao da ne postoje. A tu su, pored nas... "Ako hoćeš da živiš sto godina, druži se sa biljkama a ne sa ljudima." (stara kineska poslovica). U jednoj enklavi beogradske Botaničke bašte sabijene su retke biljke kojima preti izumiranje. Pančićeva kandilka, peščarski različak, balkanska dioskorea, jugoslovenski zvončac, golocvetna mlečika, glavičasta žutilica,dalmatinski zdravac,cvakija,rtanjska metlica, srpska ramonda... U predgovoru knjige "Biljke koje nestaju" autor Dmitar Lakušić, predsednik Društva ekologa Srbije, kaže:

- Svako ko želi, može svojim malim ličnim doprinosom da se uključi u značajan posao zaštite ugroženih biljaka.Svako u svojoj bašti, u svom vrtu, na svojoj terasi ili u saksiji na balkonu može posvetiti malo pažnje biću čiji je opstanak doveden u pitanje.Ta mala pažnja u kojoj bi se zatvorio ciklus od klijanja ili presađivanja do cvetanja i formiranja semena, može predstavljati neprocenjiv doprinos u spasavanju onih najugroženijih biljaka.

Zamislite stotine i hiljade pojedinaca koji u svojim saksijama i baštama širom zemlje brižno paze svoju "poslednju" biljku, koji sakupljaju njihovo tako dragoceno seme i stvaraju novu šansu za njihov opstanak. Prema podacima prihvaćenim od većine botaničara, ukupan broj viših biljaka na planeti Zemlji iznosi oko 270 000 vrsta, pri čemu, od ovog broja skrivenosemenice čine 89 odsto, golosemenice 0,3 odsto, paprati 4,2 i mahovine 6,6 odsto. E, sad, flora viših biljaka Jugoslavije ima, približno, 4 850 vrsta a to je 1,7 odsto od ukupne svetske flore. Na prvi pogled, procenat nam je mali ali kada se zna da teritorija Jugoslavije čini samo 0,035 odsto od ukupne površine svetskog kopna, onda ispada da Jugoslavija spada u tzv. floristički bogate delove sveta. Drugim rečima, na 0,035 ovog svetskog kopna smestila se čitava dva procenta ukupne svetske flore! A evo šta imamo; pored 4 182 vrste vaskularnih biljaka kod nas živi i 1400 vrsta slatkovodnih algi, pa 560 vrsta mahovina te 516 vrsta lišajeva i 650 vrsta gljiva. Sve u svemu, imamo 7300 biljnih živuljki i spadamo u jednu od najbogatijih florističkih zemalja.

To, opet, ne znači da smemo mirno da gledamo kako, recimo, izumire - ušasta mlečika. Jer, ko zna (sem Boga) u kakvoj je ušasta mlečika vezi sa peščarskim različkom? Šta ako postoji neka tajna veza koja može da nam naruši biljni lanac, pa da ispropadamo kao na Kosovu?

Zato apel Dmitra Lakušića za spas nestajućih biljaka po balkonima i saksijama treba shvatiti krajnje ozbiljno. Jer ko zna zašto je, recimo, važan opstanak rtanjske metvice za mentalno zdravlje Srba u ova vunena vremena?

Radenko Lazić, načelnik Odseka za ishranu i preživljavanje u prirodi Planinarskog saveza Beograda i začetnik Društva Sremuš (biljke koja raste gotovo samo još na Fruškoj gori), kaže:

- Tačno je, mnoge su biljke ugrožene i osuđene na nestanak. Ali, postoje i biljke koje nisu nestale a koje su tu pored nas samo što ih mi ne vidimo, ne znamo da mogu da nas hrane i leče. Nekad, sve do srednjeg veka, sve do građanskih i industrijskih revolucija na Zapadu, čovek je upotrebljavao za ishranu i do dvesta biljaka. Sa pomenutim revolucijama koje su uništile i čoveka i prirodu, zaboravili smo da upotrebljavamo biljke u ishrani.

Da li i vi smatrate da je čovek stvoren kao biljojed?

- Da, čovek je stvoren, pre svega, kao biljojed. Kao dokaz za to iznosi se anatomija glave i digestivnog trakta. Oblik i broj zuba, slabi očnjaci, probavni sistem, dugačka creva i želudac. Iz svega toga proizlazi da je čovek tek kroz kasniju evoluciju postajao - mesožder. Smatram da čovek treba da se vrati zaboravljenim biljkama, one mogu da ga spasu, da mu obnove snagu, vitalnost koju je nekad srednjovekovni čovek imao.

Znači li to da zagovarate vegetarijanstvo?

- Nisam vegetarijanac, niti zagovaram vegetarijanstvo, ali mora se povratiti nekadašnji balans koji je predindustrijski čovek imao u svojoj ishrani. Jedem meso ali mnogo se bolje osećam kada se hranim samoniklim biljkama. Vršio sam i neka ispitivanja i utvrdio sam, recimo, da deset samoniklih biljaka koje sam odvojio i sabrao njihove nutritivne, vitaminske i mineralne vrednosti, idealno se podudaraju sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije o dnevnim potrebama organizma za tim sastojcima. Najzad, ako je čovek u ishrani upotrebljavao oko dvesta biljaka a sada upotrebljava samo desetak, možete li da zamislite koliko je savremenom čoveku smanjena vitalnost, imunitet. I umesto da čovek počne da se okreće zaboravljenim samoniklim biljkama, ide se u sasvim suprotnom pravcu; da se u ishrani ne koristi ni desetak biljaka. A oko hiljadu jestivih vrsta bilja raste u Srbiji. U svetu postoji više od sto hiljada jestivih vrsta. To je neizmerno prirodno blago kojeg čovek još nije svestan i lako ga se odriče.

Dakle, po vašem mišljenju, spas za čoveka 21. veka krije se u samoniklim biljkama?

- Naravno! Samonikle biljke nude se kao spas za čoveka u narednom veku. Sama reč samonikle je ključna i objašnjava sve; samonikle biljke rastu kad hoće,gde hoće i kako hoće. Ta njihova žestoka borba za opstanak, bez pomoći čoveka (štaviše, čovek ih često i ugrožava), daje ovim biljkama imunološku i svaku drugu snagu zasnovanu na najboljim prirodnim svojstvima svake biljke pojedinačno i kao vrste.

DRAGAN JOVANOVIĆ

http://www.nin.co.rs/2000-08/31/14258.html

[Guest Светлана]

I bašta u čituljama

/Ekologija/ Nestale biljne vrste

Piše S. R.

Do danas je u svetu već nestalo oko 750 biljnih vrsta, a prema najnovijim podacima Svetskog udruženja za očuvanje biljnih vrsta, ugroženo je još oko 6.500, a Srbiji danas pred očima nestaje svaka 5. biljka iz nekada bogate prirodne riznice

Da li ste dok šetate šumarkom, proplankom, ili pored reke bar pomislili da svaka 5. biljka koju ste tu videli umire upravo pred vašim očima! Ugrožene biljne, ali i životinjske vrste nisu naša specijalnost, ali Srbija je sve do nedavno smatrana bezbednijom zonom za njihov opstanak i razvoj. Danas više ne, jer smo u opštem metežu haotičnog razvoja, uspeli da zaboravimo na prirodu.

Tako se čak 20% flore Srbije našlo u kategoriji ugroženih biljnih vrsta. Na stranice takozvane “crvene knjige” dospelo je 178 ugroženih biljaka, od kojih gotovo polovini preti potpuni nestanak.

Prvih deset na smrt osuđenih biljaka su:

- hajdučica kralja Aleksandra, ili kraljevska hajdučica (Achillea alexsandri-regis) sa Šar planine

- žlezdasti zvončić (Adenophora liliifolia) koji je rastao na Tari i u Ibarskoj dolini

- devojačka kosa (Adiantum capilus) sa područja Zvonačke banje

- aldrovanda (Aldrovanda vesiculosa) sa područja Obedske bare (Kupinovo), Šabapca (Zasavica), Beograda (Makiš i Blace)

- cirilijev luk (Allium cyrilli) iz okoline Niša

- zelena jova, ili zelena jošica (Alnus virdis) sa Stare planine

- pančičev pelen (Atremisia panncicii) iz Deliblatske peščare

- maslinolisni zvezdan (Aster oleifolius) iz okoline Niša

- ilirski kozinac (Astragalus illyricus) iz okoline Pirota i sa područja klisure Jerme

- vitki kozinac (Astragalus varius) koji raste u Subotičko-horgoškoj peščari, u okolini Vršca i na Fruškoj gori

NAŠE IŠČEZLE BILJKE

- močvarna hajdučica (Achillea ptarmica) koja je rasla u Beloj Crkvi, Šapcu i na beogradskom Makišu, nestala je isušivanja močvarnih livada pored reka i izgradnje nasipa, a poslednji put je u prirodi video Josif Pančić davne 1856. godine

- trajnocvetni jedić (Aconitum anthora) rastao na Kopaoniku i Staroj planini, poslednji put zapažen još 1872. godine u Beljanici

- kragujevački slez (Althaea kragujevacensiis) sa Metinog brda u okolini Kragujevca

- vranjanski slez (Althaea vranjensis) globalno iščezla biljka koja je u regionu Vranja

- kaldezijeva vodena bokvica (Caldesia parnassiifolia) rasla je u Grabovačkoj bari kod Obrenovca i u Vlasini

- Do danas je u svetu već nestalo oko 750 biljnih vrsta – tumači nam ekskluzivno prof. dr Vladimir Stevanović, iz Instituta za botaniku Botaničke bašte `Jevremovac` u Beogradu. - Prema najnovijim podacima Svetskog udruženja za očuvanje biljnih vrsta, ugroženo je još oko 6.500 primeraka. Reč je o jedinstvenom eko sistemu, u kojem svaka živa vrsta ima svoju ulogu. Zahvaljujući tom skladu, funkcioniše cela planeta. Šezdeset odsto ljudske ishrane biljem, temelji se na tri glavne biljke: pšenici, kukuruzu i pirinču, dok se ukupno 5000 vrsta koristi za jelo, ili u farmaceutskoj industriji.

Razlozi za izumiranje bilja su:

- uništavanje staništa

- stvaranje novih poljoprivrednih površina

- introdukcija stranim vrstama

- zagađivanje

- uništavanje komunikacije među vrstama

- prekomerna eksploatacija

- klimatski poremećaji

U poslednjih 200 godina došlo je do ubrzanog izumiranja biljnog i životinjskog sveta. Najveći deo nestao je nekontrolisanim korišćenjem prirodnih resursa, globalnog zagađenja prirode i usled klimatskih promena. Ređe zbog prekomerne eksplatacije, kao što je slučaj sa pticom dodo, velikom njorkom, ili morskom kravom, kao i unošenjem stranih vrsta, kao što je bio slučaj sa ambrozijom, koja se naglo proširila i kod nas, ugrožavajući druge vrste. Na ovu promenu naročito su osetljive ostrvske flore u tropskim oblastima, gde živi mnogo endemskih vrsta.

http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=167

[Guest Светлана]

Ugroženo 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja u Srbiji

U Srbiji postoji 215 vrsta biljaka i 429 vrsta životinja koje su kao prirodne retkosti stavljene pod najstroži stepen zaštite države, kaže Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije. On je ukazao da su među ugroženim životinjama 273 vrste ptica kao i 66 vrsti sisara. Zaštićena je i 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šarke. Zaštićene biljke su Pančićeva omorika, molika, beli i žuti lokvanj, banatski i kosovski božur, đerdapska i šarplaninska lala, iđirot i brojne vrste orhideja.

Po njegovim rečima za te vrste postoji zabrana korišćenja, uništavanja i preduzimanja drugih aktivnosti kojima bi se mogle ugroziti one same ili njihova staništa.

„To podrazumeva zabranu branja, sakupljanja, sečenja ili čupanja iz korena, zatim hvatanje, zarobljavanje, ubijanje ili ozleđivanje životinja, uništavanje ili sakupljanje njihovih jaja, prikazivanje u komercijalne svrhe i slično”, istakao je on.

Sekulović je dodao da bi te vrste bez posebnih mera zaštite zbog ugroženosti svog opstanka u prirodnim staništima ubrzo iščezle i precizirao da su one zaštićene Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti, koja je doneta 1993. godine.

Po njegovim rečima određene vrste gljiva, biljaka i životinja, koje su manje ugrožene obuhvaćene su Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune sa ciljem da im se smanji stepen ugroženosti ili da se spreči mogućnost da postanu ugrožene.

On je naveo da se ta Uredba iz 2008. godine odnosi na 94 vrste biljaka, tri vrste lišajeva i 15 vrsta gljiva, jednu vrstu riba, kornjača i zmija, tri vrste žaba, tri vrste puževa i jednu vrsta pijavica.

Sekulić je precizirao da se na godišnjem nivou određuju dozvoljene količine i vreme kada se mogu određene vrste biljaka i životinja sakupljati i područja na kojima se to može činiti.

Na teritoriji Srbije kao nestale vrste smatraju se crni lešinar, bela kanja, mala droplja, orao bradan, tetreb ruževac...

Izvor: Politika

Autor: E.E.

http://www.topvita.info/clanak.asp?id=973