Четврта субота Великог поста

[Огњен]

Јев. 313 (6:9-12)

Љубљени, што се тиче вас, убијеђени смо да ствари стоје боље и да воде спасењу. 10. Јер Бог није неправедан па да заборави дјело ваше и труд љубави коју показасте за Име његово, послуживши и служећи светима. 11. А желимо да сваки од вас покаже ту исту ревност ради остварења наде све до краја. 12. Да не будете лијени, него да подражавате оне који вјером и истрајношћу насљеђују обећања.

1.Кор. 163 (15:47-57)

Браћо, први човјек је од земље, земљан; други човјек је Господ са неба. 48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески. 49. И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога. 50. А ово кажем, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост. 51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промијенити, 52. Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити. 53. Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. 54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт. 55. Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, пакле, побједа? 56. А халац је смрти гријех, а сила је гријеха закон. 57. А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа нашега Исуса Христа.

Мк. 31 (7:31-37)

У вријеме оно, изиђе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море Галилејско кроз крајеве декапољске. 32. И доведоше к њему глуха и мутава, и мољаху га да метне на њега руку. 33. И узевши га из народа насамо, метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дотаче се језика његова; 34. И погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јест, отвори се! 35. И одмах му се отвори слух, и раздријеши се свеза језика његова, и говораше правилно. 36. И забрани им да никоме не казују; али што им више забрањиваше то они већма разглашаваху. 37. И веома много се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глухе чини да чују и нијеме да говоре.

Јн. 16 (5:24-30)

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]