Среда друга по Пасхи

[Огњен]

Дап. 11 зач. (IV, 13-22).

У дане оне, видећи Јудеји смјелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом, но гледајући исцијељеног човјека гдје стоји с њима, не могаху ништа рећи против. Онда им заповједише да изиђу напоље из Синедриона, па се савјетоваху међу собом, говорећи: Шта ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи. Али да се не би даље ширило по народу, да им строго запријетимо да никоме од људи више не говоре о Имену овоме. И дозвавши их заповједише им да ништа не говоре нити уче о Имену Исусову. А Петар и Јован одговарајући им рекоше: Судите, је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога? Јер ми не можемо да не говоримо оно што видјесмо и чусмо. А они запријетивши им отпустише их, не налазећи ништа како би их мучили, и то због народа; јер сви хваљаху Бога за оно што се догодило. Јер више од четрдесет година бјеше ономе човјеку, на коме се догоди ово чудо оздрављења.

Јн. 15 зач. (V, 17-24).

А Исус им одговори: Отац мој до сада дјела, и ја дјелам. И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу. А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него што види да Отац чини; јер што Он чини, то исто чини и Син; јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од ових да се ви чудите. Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава. Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину. Да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Судите да ли је право пред Богом да слушамо вас више него Бога? Јер ми не можемо да не говоримо оно што видесмо и чусмо (Дап.4,19-20). Тако су говорили властодршцима свети апостоли Петар и Јован када им забрањиваху да говоре о васкрслом Господу Исусу, непосредно пошто су Његовим именом исцелили хромог од утробе материне. Међутим, апостоли се нису бојали претњи, јер им очевидност истине није дозвољавала да ћуте. "Ми смо видели и чули и руке су наше опипале", касније је додао свети Јован (1.Јн.1,1). Они су очевидци, а очевидци су, по правилима људског сазнања, најверодостојнији сведоци истине. С обзиром на то, ниједна област људског сазнања нема сличних сведока. Иако је од тада прошло осамнаест и по векова[1], снага њиховог сведочења се ниуколико није смањила, а тиме ни очевидност истине коју они сведоче. Ако људи падају у неверје - а данас их је много - падају не због нечег другог, него услед недостатка здравог размишљања. Heћe да расуде и бивају привучени привидима којима лажност срца радо придаје неку вероватност. Јадне душе! Гину, уображавајући да су најзад ступиле на прави пут. Оне се особито радују што су прве ступиле на ту колотечину и постале предводнице другима. Међутим, није велика радост седети у друштву неваљалих људи.