Тридесет пета субота по Духовдану

[Огњен]

1.Кор. 146 (10:23-28 )

23. Све ми је слободно, али све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује.

24. Нико нека не тражи што је његово, него сваки оно што је другога.

25. Све што се продаје на тржишту једите, ништа не испитујући савјести ради;

26. Јер је Господња земља и све што је на њој.

27. Ако ли вас неко од невјерника зове, и хоћете ићи, једите све што вам се принесе, ништа не испитујући савјести ради.

28. Ако ли вам неко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради онога који вас извијести и ради савјести; јер је Господња земља и све што је на њој.

Лк. 105 (21:8-9,25-27, 33-36)

8. А он рече: Пазите да вас не преваре, јер многи ће доћи у име моје говорећи: Ја сам, и: вријеме се приближило. Немојте, дакле, ићи за њима.

9. А када чујете за ратове и немире, немојте се уплашити; јер све то најприје треба да буде, али није одмах крај.

25. И биће знаци на сунцу и мјесецу и звијездама; и на земљи мука и невоља народима у ужасу од хуке морске и валова.

26. Умираће људи од страха и од очекивања онога што наилази на свијет; јер ће се силе небеске покренути.

27. И тада ће угледати Сина Човјечијега гдје долази на облаку са силом и славом великом.

33. Небо и земља ће проћи, а ријечи моје неће проћи.

34. Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада.

35. Јер ће доћи као замка на све који живе на лицу васцијеле земље.

36. Бдите, дакле, у свако вријеме молећи се да се удостојите да избјегнете све што се има догодити, и да станете пред Сина Човјечијега.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Света Црква данас нашу пажњу преноси од садашњег живота ка оцима и братији који су отишли одавде, са жељом да нас, указујући нам на њихово стање које ни сами нећемо моћи да заобиђемо, расположи на достојно провођење Сирне седмице и затим, Великог поста, који за њом долази. Послушајмо, ради тога, нашу мајку Цркву и, сећајући се отаца и братије наше, запнимо да се и сами припремимо за прелазак на онај свет. Присетимо се својих грехова и оплачимо их, доневши за убудуће чврсту намеру да се сачувамо од сваке нечистоте. Јер, у Царство Божије неће ући ништа нечисто, и нико од нечистих се на Суду неће оправдати. После смрти више не очекуј очишћење. Пожуримо, јер ко себи може да предскаже дуговечност? Овај живот се начас може пресећи. А затим, како се јавити на ономе свету нечист? Каквим ћемо очима да погледамо на оце и братију који имају да нас сретну? Шта ћемо да одговоримо на њихова питања: "Зашто ово код тебе није добро? А шта је то, а оно?" Какав срам и стид ће нас тада обузети?! Пожуримо, зато, да исправимо све неисправно, не бисмо ли се јавили на оном свету барем колико толико сношљиви и прихватљиви.

[Огњен]