Двадесет четврта среда по Духовдану

[Огњен]

1. Сол. 269 (4:1-12)

Браћо, молимо вас и савјетујемо у Господу Исусу, да као што примисте од нас: како вам се ваља владати и Богу угађати, да још више напредујете. 2. Јер знате какве вам поуке дадосмо кроз Господа Исуса. 3. Јер је ово воља Божија: светост ваша, да се чувате од блуда, 4. И сваки од вас да зна држати своје тијело у светости и у части, 5. А не у страсној жељи, као и незнабошци који не познају Бога; 6. И да нико не преступа и не штети брата својега у свему томе, јер је Господ осветник за све то, као што вам и прије рекосмо и свједочисмо. 7. Јер нас не призва Бог на нечистоту, него у светост. 8. Који, дакле, одбацује, не одбацује човјека него Бога, који је и дао Светога Духа својега вама. 9. А о братољубљу не треба да вам се пише, јер сте сами од Бога научени да се љубите међу собом, 10. Јер ви то и чините према свој браћи по цијелој Македонији. Али вас молимо, браћо, да још обилније чините, 11. И да се усрдно старате да живите мирно, и да гледате своја посла, и да радите својим сопственим рукама, како вам заповиједисмо; 12. Да се владате поштено према онима што су изван, и да вам ништа не треба.

Лк. 61 (11:42-46)

Рече Господ дошавшим к Њему Јудејима: тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и руте и од свакога поврћа, а обилазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не изостављати. 43. Тешко вама фарисејима што волите зачеља по синагогама и поздраве на трговима. 44. Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као непримјетни гробови, те људи по њима одозго газе а не знају. 45. А неки од законика одговарајући рече му: Учитељу, говорећи то и нас вријеђаш. 46. А он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена тешка за ношење, а ви ни једним прстом својим нећете да се прихватите бремена.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Господ почиње да прекорева своје савременике због тога што обилазе правду и љубав Божију (Лк.11,42). Помањкање правде и љубави јесте корен сваког нереда, како у друштву, тако и у човеку. Оно произилази од преовладавања самољубља или егоизма. Уселивши се у срце, егоизам доводи мноштво страсти. Егоизам гази правду и љубав, који захтевају самоодрицање. Побуђене тиме, страсти изгоне и све друге врлине. И човек, по устројству свога срца, постаје неприкладан за било какво истинско добро. Он још може да да десетак од метвице и руте и од сваког поврћа. Међутим, да учини нешто суштинско, он у себи не налази храбрости. То не значи да је и спољашње његово понашање неприкладно. Не, оно се на сваки начин украшава добрим поретком. Ипак, такав човек, сам у себи, јесте као неприметан гроб по којем људи без знања газе (Лк.11,44). Почетак самоисправљања јесте почетак буђења самоодрицања у срцу. За њим долази обнављање правде и љубави, од којих, једна за другом, почињу да оживљавају и све остале врлине. Човек тада, по устројству свога срца, постаје благообразан пред очима Божијим, иако за људе, споља, може да изгледа као да је сасвим без красоте. Међутим, суд људски није важан. Само да суд Божији није против нас!