На рекама Вавилонским, Пс. 137

[Милица]

Псалам 136.

Давидов, (кроз Јеремију, код Јевреја ненатписан)

(МТ: Псалам 137)

  1. НА РЕКАМА Вавилонским,

      тамо сеђасмо и плакасмо,

      када се опоменусмо Сиона.

  2. На врбама посред њега обесисмо харфе наше.

  3. Јер тамо нас запиташе они који нас заробише за речи певања,

      и који нас одведоше за песме (наше):

      Певајте нам од песама Сионских.

  4. Како ћемо певати песму Господњу на земљи туђој?

  5. Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

  6. Нек се прилепи језик мој за грло моје, ако те не споменем,

      ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.

  7. Помени, Господе, синове Едомске у дан Јерусалимов

      који говораху: порушите, порушите, до темеља његовог!

  8. Кћери Вавилонска, злонесрећнице,

      блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила;

  9. блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен.

[Милица]

Вечерас у шетњи наиђох на ноте На ријеках Вавилонских...

зато и отварам ову тему ...

Верујем да ништа није случајно, па тако ни ово ...

Ево неких тумачења која нађох.

[Милица]

Тих недеља које претходе Великом посту ми у цркви певамо: „На рекама вавилонским седесмо и плакасмо, сећајући се Јерусалима…“. Певамо псалам о изгнаности и отуђењу, али и покајању, љубави и повратку. О, када бисмо могли да се пробијемо кроз сујету свакодневног живота ка том тајанственом памћењу срца и душе којим се сећамо изгубљеног Очевог дома и радости живота, памћењу које каже да живот који живимо није прави живот, да треба да живимо другачији живот.

„Устаћу и поћи ћу…“. Како је то лако, а како је то уствари тешко! Међутим, управо и само од тих једноставних речи зависи све и у мом животу и у животу света који ме окружује. Све зависи управо и само од мога покајања, од тог покајничког  просветљења ума, срца и душе у коме човек магновено сагледава таму, горчину и жалост свог палог живота, али, у исти мах, и светлост божанске љубави која је у сваком тренутку спремна да магновено преиспуни исти тај живот човеков.

Протојереј Александар Шмеман

http://radiosvetigora.wordpress.com/2010/01/31/%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B0-%D0%BE-%D0%B1%D0%BB%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%83/

[Милица]

"На рекама вавилонским седимо и плачемо, али са надом у Васкрсење и у живот вечни. Плакали су хришћани за Светим првомучеником Стефаном, али је то био плач васкрсења и живота вечнога."

Вл. Атанасије (Јевтић)

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1009/tekst/pamcenje-bozje-je-vecni-zivot/

[Милица]

Сећање у потрази за рајем

Сваки  православни  Хришћанин,  макар  понекад,  премда  осећа  своју недостојност,  помисли: "Даће Бог, те ћу и ја, по љубави Његовој, бити узведен у  рај".  Они  православни  Хришћани  који  живе у  духу  Божијем,  нахрањени благодаћу, још за живота се удостојавају сусрета с рајем: Апостол Павле је био узнесен  до  трећег  неба; свети Андреј Јуродиви је у рају од самог Христа чуо три  речи  од  којих  му  се  срце,  рањено  нежношћу  Јагњетовом,  данима топило  као  восак; светом Серафиму Саровском се јавила Пресвета Богородица са светим Јованом Крститељем  и  светим  Јованом Богословом... Они који се нису удостојавали  таквих висина имали су, бар понекад, тренутке неизмерне радости, када су кроз покајни плач, осећали колико су мали и јадни и слаби, а колико је њихов  небески  отац  велик и моћан и благ и колико их неизмерно воли. И то је био  предокушај  раја  загрљаја са Оцем Небеским, после многих и многих година проведених  у  лутању блудних синова и кћери... То осећање баштинимо сви који смо у Христа крштени и одевени: осећање да нам овај свет није коначни дом, ма како  леп  и дивно саздан руком Божанске Тројице. Сви, "на рекама Вавилонским" плачемо за рајем, за небеским Јерусалимом, истинском отаџбином и очевином... Јер, тамо је наше, оно што мољац не једе и рђа не квари... И надамо се да ћемо срести  своје  миле  и драге, родбину и пријатеље, децу и унучад, добротворе и комшије  -  да  ћемо  их  срести у Христу, Најдражем, Најмилијем, Најрођенијем нашем, који  је  за  нас  људе  и за наше спасење на Голготи излио Крв Своју, призвавши читаво човечанство у свој крсни загрљај...

http://users.beotel.net/~mirkom/tudjince.htm

[Милица]

Nedeljom o bludnom sinu

Od današnjeg dana u crkvama se peva potresan 137. psalam „Na rekama vavilonskim“, koji su pevali Jevreji, odvedeni u vavilonsko ropstvo, želeći da se vrate u svoju postojbinu i govoreći: Ako te zaboravim, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja! Ropstvo simbolizuje robovanje grehu i spremnost na izbavljenje od njega, dok Jerusalim predstavlja carstvo Božje.

http://www.sv-jelisaveta.org.rs/holidays_alone.php?ArticleId=%2043

[kasijana]

јако лијепоооооооооо  stadaradim

еве и ово

slavabogu

Anastasia - Na rjekah vavilonskih

[Милица]

Мени јеј то много мрачна и тешка мелодија ...

[Милица]

+ На рекама вавилонским седесмо и плакасмо ... Извиру из срца мога реке вавилонске, реке осуђивања моје браће и гордости, реке малодушности, бојазни и страха пред сваким послушањем, реке самоугађања и самосажаљења, реке славољубља и гнева, унинија, лењости, печали, реке сваке скверни, хуле, неверја, лукавства, нечистоте.

Силазим у своје срце и плачем због неисцрпности тих река. Подземни бездани упијају реке, и реке мојих страсти упија бездан греховни мојега срца. Господе! То је бездан. Бездан пакла. Тамо се немам на шта ослонити, немам се чиме успокојити. Све је јаук, све је гнусоба, све пустош.

Боже, имена Твога ради, спаси ме и, као Петру, пружи ми руку!

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6226.msg171503.html#msg171503

Тема: Оптински новомученици

[kasijana]

Мени "има нешто".

[Тавита]

јако лијепоооооооооо  slavabogu

еве и ово

klapklap

Anastasia - Na rjekah vavilonskih

Дивно  stadaradim

[Милица]

Према православној традицији, уочи Великог поста пева се 136. псалам - „На рекама вавилонским“. Овај псалам говори о Израиљу, о његовом боравку у Вавилонском ропству, а то се догодило шест векова пре Христовог рођења. Када су Израиљце једном одвели у ропство, поновила се већ позната историја. Људи су се навикли, земља је тамо добра (Месопотамија или Међуречје је плодна равница), клима је блага, нису их много вређали, свако је имао своју њиву. Сналажљиви Јевреји су убрзо почели да се баве трговином, ускоро је дошло и до процвата. Уопштено, почели су да заборављају своју отаџбину, и не само то, него су почели да заборављају и Бога, да се клањају локалним, многобожачким идолима. Због свега тога, пророци су свим силама настојали да их пробуде из дремежа: „Не спавај! Запамти да си овде у ропству, ма колико да ти је овде одбро! Ово није твоја земља! Не заборављај Бога - твој призив је другачији! Теби тек треба да дође Месија - Искупитељ свих!‛' Тако је настао и 136. псалам, који се завршава страшним речима: Кћери вавилонска, крвнице, блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила; блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен (ст. 8–9). Запрепашћујућа ствар! Хришћани се прирпемају за Велики пост - за време покајничког подвига, опраштања и помирења, а онда се одједном, као главна песма Цркве током тих дана, пева: Блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен. Каква крвожедност! Очигледно је стога да би овде требало да обратимо пажњу управо на духовни смисао ових стихова.

Ми, хришћани, представљамо Нови Израиљ, али смо и ми одведени у ропство. Наш Јерусалим није град који се налази између Средоземног и Мртвог мора, него је то наше срце. Црква нас овим псалмом уочи Великог поста подсећа: „Ми смо заробљеници“. Погледајмо истини у очи. Током године, изгубили смо осећање пасхалне радости, оно дивно осећање да смо синови, а не слуге. Осврнимо се око себе и погледајмо: где се налазимо? Испоставља се да смо стигли у Вавилон и да су нас поробиле наше страсти и греси. Стога је време да започнемо устанак, а он би требало да започне од свести о томе да се на тај начин не може живети. Чим, дакле, човек схвати да је заробљен, он мора да почне да се бори за своју изгубљену слободу - за слободу да буде хришћанин, за слободу да живи према својој савести. Овим псалмом се даје савет како да се задобије та слобода: убијај „децу“, што значи да су та вавилонска „деца“ - символи греха. Шта би у том случају био камен? Камен вере је - Исус Христос. Посредством молитве Христу разбијају се грешне помисли. Ако осетиш да је у твој духовни простор упао лопов и разбојник - завапи! Завапи ка Христу: „Господе, помози!‛' То ће значити да ти не допушташ том греху да те пороби и да можеш да се избавиш од њега.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1408.msg122033.html#msg122033

Ђакон Андреј Курајев

[Јуки]

јако лијепоооооооооо  t4431

еве и ово

dada

Anastasia - Na rjekah vavilonskih

Дивно  bighugbighug

Слажем се  bliss jeeee

[Martyr]

Кћери Вавилонска, злонесрећнице,       блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила;   9. блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен. 

Баш лепа молитва.

[Иван Ивковић]

Кћери Вавилонска, злонесрећнице,       блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила;   9. блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен. 

Баш лепа молитва.

Кћери вавилонска, злонесрећнице... блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен.

Јевреји свој гнев распростиру и на незрелу децу и блаженим називају онога, који сурово и нечовечно побије вавилонску децу и одојчад. Међутим, обичаји и еванђелске заповести нас, хришћана, нису такви. Будући да смо ученици благог и кротког Христа, Који је заповедио да љубимо чак и своје непријатеље, ове речи морамо разумети у вишем а не у дословном смислу. Вавилон означава безбожништво и грех, који су опустошили и потчинили побожност и врлину. Ко искорени то безбожништво и грех, уистину је блажен. Деца овог безбожништва су новорођене страсне помисли. Ко победи ове помисли и разбије их од камен вере (а тај камен је, према Павловим речима, Христос) и ко их на тај начин истреби, може се назвати блаженим.

(Свети Атанасије Велики)

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/PsaltirAtanasijeVeliki/PsaltirAtanasijeVeliki137.htm