Осамнаести петак по Духовдану

[Огњен]

Еф. 234 (6:18-24)

Браћо, сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете, 19. И за мене, да ми се даде ријеч кад отворим уста своја, да смјело обзнаним тајну јеванђеља, 20. За које служим у оковима, да о њему говорим смјело, као што сам дужан говорити. 21. А да бисте и ви знали како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ у Господу, 22. Којега управо за то и послах к вама, да знате како смо и да утјеши срца ваша. 23. Мир браћи и љубав са вјером од Бога Оца и Господа Исуса Христа! 24. Благодат са свима који постојано љубе Господа нашега Исуса Христа. Амин.

Лк. 14 (4:22-30)

У вријеме оно, дивљаше се народ ријечима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов. 23. И рече им: Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Љекару, излијечи се сам; што чусмо да је било у Капернауму учини и овдје у постојбини својој. 24. Рече пак: Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој. 25. А ваистину вам кажем: Многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илије када се небо затвори за три године и шест мјесеци, и би велика глад по свој земљи; 26. И ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску жени удовици. 27. И многи бијаху губави у Израиљу у вријеме пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин. 28. И сви се у синагоги испунише гњева кад чуше ово. 29. И уставши истјераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе гдје бијаше њихов град сазидан, да би га бацили одозго.

30. Али он прође између њих, и отиде.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Назарећани су се дивили речима Господа, али ипак нису веровали. Томе је сметала завист, као што је сам Господ открио (Лк.4,22-30). Свака страст је противна истини и добру, а завист - више од свих. Јер, њену суштину чине лаж и злоба. Та страст је најнеправеднија и најотровнија, како за онога ко је има тако и за онога на кога је усмерена. У малим размерама она се може наћи код сваког. Она се јавља у случајевима у којима неко ко је раван нама почиње да се истиче. Она је утолико већа уколико се истиче неко ко је лошији од нас. Егоизам се раздражује и завист почиње да гризе срце. Стање није тако мучно све док је нама самима отворен пут. Међутим, ако је он затворен, и то баш од стране онога према коме се и зачела завист, њеним стремљењима већ нема кочнице. Мир је тада већ немогућ. Завист захтева срозавање противника и не умирује се док у томе не успе, или пак, док не упропасти самог завидљивца. Људи добре воље, код којих саосећање преовладава над егоизмом, не трпе од зависти. То указује на пут ка гашењу зависти у ономе који је мучен њоме. Треба да пожуримо да у себи пробудимо добру вољу, нарочито према ономе коме завидимо, и да то покажемо на делу. Тада ће и завист да се стиша. Неколико понављања у том смислу, и она ће, уз Божију помоћ, сасвим ишчилети. Међутим, ако је оставимо као што јесте, ако не победимо себе и не натерамо се да чинимо добро oнoме коме завидимо - она ће нас намучити, исушити, и у гроб отерати.