Тринаеста недеља по Духовдану

[Огњен]

1 Кор. 166 зач. (XVI, 13-24).

Браћо, бдите, стојте у вјери, мушки се држите, снажите се. 14. Све да вам бива у љубави. 15. Молим вас пак, браћо, знате за дом Стефанинов да је првенац из Ахаје, и да себе посветише служењу светима; 16. Да се и ви покоравате таквима, и свакоме који помаже и труди се. 17. А радујем се доласку Стефанина и Фортуната и Ахајика, јер ми они попунише ваше одсуство; 18. Јер умирише дух мој а ваш. Уважавајте, дакле, такве. 19. Поздрављају вас Цркве азијске. Поздрављају вас много у Господу Акила и Прискила са домаћом својом црквом. 20. Поздрављају вас сва браћа. Поздравите се међусобно цјеливом светим. 21. Поздрав је мојом руком, Павловом. 22. Ако неко не љуби Господа Исуса Христа, нека је анатема. Маран ата. 23. Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама. 24. Љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.

Мт. 87 зач. (XXI, 33-42).

Рече Господ причу ову: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде. 34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. 35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше. 36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто. 37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега. 38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово. 39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише. 40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним? 41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме. 42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Тумачење светог Николаја Охридског и Жичког

Јеванђеље о злим виноградима

Матеј 21, 33-42. Зач. 87.

Ништа ружније у овом свету нема од неблагодарности, ништа увредљивије и душегубније. Јер шта може бити ружније него кад човек затаји и забашури учињено му добро дело? А шта ли тек ругобније него кад човек врати милост немилошћу, верност неверношћу, част бешчашћем, доброту подсмехом. Оваква неблагодарност навлачи црни облак између неблагодарног с једне стране и пречистога Ока небеског с друге стране, које је сама светлост без примесе таме и сама доброта без примесе зла.

Људи се срде и на животињу неблагодарну, мада животиња често застиђује људе својом благодарношћу, својом искреношћу и верношћу. А шта чине људи за животиње, да би им животиње биле благодарне? Близу до ништа, изузев срачунатог интереса људског да се да мало а прими много. И преко десетоструке награде, којом животиње плаћају људима све услуге око себе, људи очекују поврх свега и благодарност од животиња.

Људи се срде много више на неблагодарна човека. Јер човек човеку може учинити несравњено већу услугу него ма која животиња, али може и доживети несравњено већу неблагодарност од човека него ли од животиње. У овоме свету благодарност добија свој прави божански сјај и неблагодарност своју праву паклену ругобу само у човеку, само у човечјем роду. Јер ниједна жива твар у свету не може бити ни толико благодарна нити толико неблагодарна као што то може човек. Најблагодарнији човек најближи је савршенству. Благодарност његова према свима Божјим тварима око њега чини га најбољим грађанином ове звездане васионе; благодарност према људима чини га најбољим грађанином друштва људског; а благодарност према Творцу васионе и према људима чини га достојним грађанином царства Божјега. Но шта су сви дарови васионе и свих људи на земљи, које један смртан човек може примити, према несравњивим и безбројним даровима које он даноноћно од Бога прима? И шта је сва наша благодарност, коју дугујемо тварима и људима, према неизреченој благодарности коју дугујемо Богу? Гле, и све добре дарове, које примамо од света и од људи, примамо у самој ствари од Бога кроз свет и људе. А колико још дарова уз то дарује Бог свакоме од нас непосредно, саопштавајући их у духу нашем без посредника, и то од рођења - чак и од пре рођења - па до саме смрти! Колико ли тек дарова дарује Господ Христос свима крштеним душама, колико духовних блага, колико благодатне силе! И за све ово не бити благодаран, то значи не само изгубити своје човечје достојанство, него спустити се ниже и од сваке животиње и од сваке твари у пространој васиони. Да би спасао људски род оволиког понижења, Господ Исус је - и без Своје личне потребе - често јавно уздизао благодарност и хвалу Богу (Мат. 11, 25; 14, 19; 26, 26-27), Исто су тако чинили и свети апостоли непрестано хвалећи Бога (Дела Ап. 2, 47), и благодарећи Му не само за доброчинства према њима лично, него и према другим људима. Не престајем захваљивати за вас пише апостол Павле вернима у Ефесу (Еф. 1, 16) учећи их у исто време, да захваљују за све у име Господа нашега Исуса Христа (Еф. 5, 20). Исто тако и Црква Божја, по примеру апостола, до дана данашњега непрестано узноси хвале и благодарења Господу Живоме, и непрестано опомиње верне своје, да никад не забораве и не сустану благодарити Богу за све што им Бог шаље. Нема ниједног богослужења које Црква не почиње са речима: благословен Бог наш! Нити има иједног које Она не завршује речима: Слава теби, Христе Боже, надеждо наша, слава Теби! А Црква то чини зато да би се у души верних дубоко урезала мисао, и песма, и молитва беспрекидне благодарности Богу, тако да сваки може казати за себе као Псалмист: похвала је његова свагда у устима мојим (Пс. 34, 1).

Од свих пак примера људске неблагодарности према Богу најцрњи и најужаснији је пример неблагодарности народа Јеврејског према Господу Исусу Христу. Тај пример описује у данашњем јеванђељу сам Господ у виду једне пророчанске приче, - приче о човеку домаћину и злим виноградима. Ову причу испричао је Господ у храму Јерусалимском пред главарима свештеничким и старешинама народним, и то на самом домаку Свога последњег страдања и крсног Распећа.

Бејаше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, и отиде. Као што на другом месту Господ каже човек цар, тако и овде човек домаћин, да тиме означи доброг домаћина, или Бога. Јер ма колико да је човек немоћан и понижен у овоме свету Бог се не стиди називати се човеком. Човек је ипак у васцелом свету главно и најдрагоценије створење Божје, те зато се Бог и назива човеком, да би тиме показао превасходство човека над сваким другим створењем у свету и Своју превелику љубав према човеку. Само помрачени ум незнабожаца и богоотпадника називао је Бога именом природних појава и предмета, огњем, сунцем, ветром, водом, камењем, дрвећем, животињама, тек не именом човека. Хришћанска вера једина подигла је човека високо изнад све створене природе, и једино човека удостојила, да се Свевишњи Творац може назвати његовим именом. Виноград означава народ израиљски, кога је Бог изабрао, да кроз њега проведе спасење целога рода људског. Сам Бог назива народ израиљски виноградом Својим (Ис. 5, 1). Плот око винограда означава законе, које је Бог дао народу изабраном и којима га је као зидом оделио од осталих народа. У Израиљу постави закон, који даде оцима нашим, да га предаду деци својој (Пс. 77, 5). Пивница означава обећање Месије, правога Спаситеља рода људског, којим се обећањем народ изабрани појио кроз векове као животворним пићем. Таквим животворним пићем само је Господ Исус Себе називао говорећи: ко је жедан нека дође к мени и пије (Јов. 7, 37; 4, 14) и који мене верује неће никад ожеднети (Јов. 6, 35). Кула означава стари жртвени храм, праобраз свете Цркве Божје после доласка Христова. И сам Господ (Мат. 16, 18; 21, 42) а и апостоли (Еф. 2, 20) уподобљавају Цркву једној грађевини. Под виноградарима разумеју се старешине народне, свештеници и учитељи. Шта означавају речи и отиде? Зар може Бог отићи и удаљити се од Својих људи? И отиде означава, с једне стране, да је Бог устроивши и учинивши све што је требало за спасење људи, оставио им слободну вољу, да искористе све дарове Божје за своје спасење; а с друге стране реч отиде означава стрпљење Божје према гресима људским и безумним делима против њиховог сопственог спасења, - стрпљење и дуготрпљење Божје, које превазилази сваки ум људски.
А кад се приближи време плодовима, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове. Као што и обичан човек домаћин шаље слуге своје у одређено време, да приме плодове од виноградара, тако и Бог шиљаше Своје слуге, Своје избранике народу Израиљском, да потраже плод духовни од свега што је Бог дао томе народу на обделавање. Пророци су слуге Божје а плодови од винограда јесу све добродетељи, које проистичу из послушности закону Божјем. Посла слуге своје виноградарима, то јест на првом месту старешинама народним, свештеницима, књижевницима и учитељима, који су најпозванији да уче народ закону Божјем и речју и примером, и који су одговорни Богу како за себе тако и за народ. Јер њима је дато више власти и више мудрости, а коме је више дато више се од њега и тражи. Ови прваци и вођи народни, ако не због чега другог, требали су из благодарности према Богу да приме изасланике Божје с поштовањем и љубављу, са којом би примили самога Бога. А шта они учинише?

И виноградари похватавши слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем. Ето како знају људи да враћају зло за добро! Ето црне неблагодарности људске! Пророци су напомињали старешинама народним закон Божји, вољу Божју, доброчинства Божја. Пророци су истицали спасоносност, красоту и сладост закона Божјег, тражећи његову примену у животу сваког појединца и целог народа. Они су у име Бога тражили добра дела као плодове божанског закона. Но тих добрих дела нису налазили, и они су остајали као посленици, који су изашли у виноград да беру грожђе, но грожђа нису нашли. И не само да су их старешине народне пустиле празних руку, него су их похватали, исмејали, наружили, једне били, друге побили, треће камењем засули. Тако су на пример пророка Михеја били, Захарију пред олтаром убили, Јеремију камењем засули, Исаију тестером престругали, Јовану Претечи главу мачем посекли.

Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише њима тако исто. Друге слуге то су опет пророци. Што год се изабрани народ више кварио и отпадао од Бога, то је милосрдни Бог слао све више Својих пророка, да народ опомињу, да народне старешине накарају, да не би сви пропали као бесплодне лозе, које се секу и у огањ бацају. Но и ове друге слуге. Божје не прођоше боље од првих. И њих старешине народне, свештеници, књижевници и учитељи бише, побише или каменоваше. И што год се стрпљење Божје већма продужавало, то је неблагодарност људска према Богу бивала већа и одвратнија.

А најпосле посла к њима сина свога говорећи: постидеће се сина мојега. Све слуге Божје бише посрамљене; све опомене Божје одбачене, сва доброчинства Божја презрена. Људско стрпљење у оваквом случају исцрпло би се до краја. Но Божје стрпљење је веће од стрпљења и најстрпљивијег лекара, који лечи безумнога. На десетину оволике неблагодарности људи би одговорили гвозденом песницом. А гле шта благоутробни Бог чини: место гвоздене песнице Он шаље Сина Свога Јединороднога! О, неисцрпна доброто Божја! Ни најбоља мајка не би показала толико милости и стрпљења према рођеном чеду Своме, колико је Живи Бог показао према створеним људима Својим. А кад се наврши време, говори апостол, посла Бог сина својега јединороонога (Гал. 4, 4). То јест, кад се наврши време Божјег чекања, да Израиљ донесе плода; и кад се наврши време зла и безакоња старешина народних; и кад се најзад наврши време Божјег стрпљења. Кад виноград беше као пламењачом опаљен и плот око винограда проломљен, и незнабожачка поплава пуштена у виноград, и пивница у винограду засушила, и кула у винограду претворена у разбојничку пећину - тада изненадно дође у виноград Син човека домаћина, Син Божји Јединородни. Знао је Бог унапред, да се виноградари неће снебивати ни најмање, да учине са Сином Његовим оно исто што су учинили са слугама Његовим. А зашто онда вели: застидеће се сина мојега? Да застиди нас тим речима, нас који ни дан-данас не примамо с дужним поштовањем и љубављу Сина Божјега међу нас. И да још покаже, до каквог је бестидства била порасла неблагодарност људи у народу изабраном, толико милованом благодјејањима Божјим. Ево, чујте, до какве гнусобе је било порасло то бестидство богозаборава и богомрскости:
А виноградари видевши сина рекоше међу собом: ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане наследство његово. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда и убише. Како је ово савршена слика онога што се ускоро по том десило са Господом Исусом! Као год што би зли виноградари убили сина човека домаћина, да би тако приграбили себи виноград, тако су јеврејски првосвештеници, фарисеји и књижевници, уистини и убили Господа Исуса, да би они народ потпуно притиснули својом влашћу и својим апетитом. Шта ћемо чинити? решаваху међу собом вођи народа јеврејскога: ако га оставимо тако, сви ће га веровати (Јов. 11, 47-48). И на предлог Кајафе решише да Га убију. Узалуд све искуство од хиљаду година, да се Божји човек не може убити, јер као убијен он силније живи и јаче прети, и теже притискује савест. Гле, њихови су преци побили толике Божје пророке, па су им ускоро морали дизати споменике. Морали су, јер су им убијени пророци постајали страшнији у смрти него за живота. Они су имали очи да виде, али нису могли видети; памет су имали да памте шта је било кроз хиљаду година са убијеним а шта са њиховим убицама, али нису упамтили нити су могли да се сете. Ходите да га убијемо! Најлакше решење људско, но и најнеуспешније, од Каина до Кајафе, и од Кајафе до последњег убице на земљи! Убити праведника значи само послати га назад Богу, од кога је и дошао; а то опет значи ставити га у неосвојиви положај у борби, и наоружати га непобедивим оружјем, и учинити га хиљаде пута јачим него што је био кад је у телу ходио по земљи. Шта да говоримо? Убити праведника значи помоћи праведнику да победи, и осудити себе на пораз и коначну пропаст. Шта је знао првосвештеник јеврејски Кајафа, кад ово није знао? Знао је мање од ништа; јер да је његово знање било само ништа, он се ни онда не би решио, да убије Христа, и тиме самога себе - а не Христа - сурва у вечиту пропаст. Ходите да га убијемо! Јер сав народ оде за Њим. Тако говораху. Ми остасмо сами; без власти, без части, без новца. Ко ће нам служити? Ко ће нас хвалити? Кога ћемо варати? Кога ли глобити? Зато убимо Њега, и наследимо оно што, ево, Он наслеђује: народ, виноград наш, који смо ми и до сада држали, и бербу сами уживали. - Своје решење зли виноградари су убрзо привели у дело. Ухватише га, изведоше напоље из винограда и убише. Погледајте, како Христос до самих појединости провиђа оно што ће се с Њим десити. Сви јеванђелисти говоре, да су Јевреји извели Христа иза града на Лобно место, Голготу или Костурницу, која се налазила ван зидова Јерусалима. То и значе речи изведоше га напоље из винограда. Но те речи значе још и то, да ће старешине јеврејске одбацити Христа, одсећи Га од народа израиљског, одрећи Га се као Израиљца, бацити Га преко плота свога народа, и предати Га као туђина туђинцима, Римљанима у руке, да Га ови суде. Као дође, дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним? Тако упита Господ Исус старешине народне. Кад дође господар, вели Он; а у почетку приче рекао је - и отиде. Кад дође господар - то означава крај стрпљењу господареву. Кад буде крај стрпљењу Божјем, тада ће бити и почетак Његовом гневу. Но кога овде замишља Господ Исус под господарем, самога Себе или Оца Свога? Свеједно је. Ја и Отац једно смо, рекао је Он. Главно је, да ће и Божјем стрпљењу и обести виноградара бити крај убрзо после убиства Сина Божјега.

Шта ће учинити Господар злим виноградарима? Ко то пита, и кога? Управо сам Господар пита то зле виноградаре. То осуђени на смрт пита Своје судије и убице. Како језовит разговор између Једнога пред смрћу и других пред злочином! Обично они, који су пред смрћу, збуњени су и не знају шта говоре док су судије - ако су праведне - присебне. Овде је сасвим обрнут случај. Христос, који зна за тајно решење старешина да Га убију, присебан је и зна шта говори, док су Његове неправедне судије збуњене и не знају шта говоре. Тако сваки злочин одузима човеку две ствари: храброст и памет. Ево, дакле, шта они одговарају Христу:

Рекоше му: злочинци ће злом смрћу поморити, а виноград даће другим виноградарима, који ће Му давати плодове у своје време. Видите, како не знају шта говоре! Сами себи изричу пресуду! према јеванђелистима Марку и Луки изгледа, да је сам Господ исказао ове речи. А према Матеју јасно је, да Господ њих пита, да се они изјасне, шта мисле. Како не може бити никакве противречности код јеванђелиста, то је највероватније, да је најпре сам Господ исказао, шта ће човек домаћин учинити са злим виноградарима а шта са виноградом својим, а потом, да је Он и њих упитао за мишљење. Они су најпре потврдили оно што је Господ рекао и сложили се са Њим, но одмах, као досетивши се, да се то на њих односи, узвикнули су - према Светом Луки - да не буде! Видите из овога њихову збуњеност и противречност! - Но који су то други виноградари, којима ће домаћин предати виноград? Пре свега треба знати да ће и виноград бити нови као и виноградари. Од Христа па на даље прошириће се виноград Божји на цео род људски, и неће се састојати само из народа Израиљског, него из свих народа на земљи. Тај нови виноград називаће се Црквом Божјом, а посленици - или виноградари - у њему биће апостоли, светитељи, оци и учитељи Цркве, мученици и исповедници, епископи и свештеници, благочестиви и христољубиви цареви и царице, и сви остали служитељи у томе винограду Господњем. Они ће давати плодове у своје време. То после Христа постаје изабрани род, царско свештенство, свети народ (I Петр. 2, 9). Јер са Христом престаје изабранство народа јеврејскога, и изабранство прелази на све верујуће у Христа по свима народима на земљи.
Да не буде! Тако рекоше зли виноградари Сину Божјем, када се досетише, да се ова страшна прича на њих односи. Без тих речи, које наводи јеванђелист Лука, била би празнина у јеванђељу Матејевом; јер се не би разумело, зашто је Господ рекао ово што следује. Међутим после тих речи старешина јеврејских постају разумљиве речи Христове: зар нисте никад читали у писму: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла; то би од Господа, и дивно је у очима вашим. Камен је очигледно сам Христос; зидари су старешине, свештеници и књижевници јеврејски; угао је спона измећу Израиља и незнабоштва, између старог изабранства и новог, између старе Цркве и нове. Христос је на томе углу, на свршетку старога и почетку новога; Он призива у царство Своје и Израиљце и незнабожце са истом љубављу, пошто се и једни и други у време доласка Његова показаше као јалово дрвеће. Нарочито Израиљци; јер они Га одбацише, као што зидари одбацују какав непотребан камен. Како се љуто зидари преварише! Гле, одбацише главни темељац живота људског, историје људске, историје свега створенога света! У самој ствари они Га не одбацише, но замахнуше да Га одбаце, те сами бише одбачени: Он се пак утврди на углу новог зидања, Новог Стварања. То би од Господа, и мудрије и праведније није могло бити. И дивно је у очима вашим. То јест: читајући Свето писмо (Пс. 117, 22) и вама се чак чини, да је ово дивно од Господа, пошто не знате на кога се ове речи односе. Не знате, да је страшан овај камен. Јер сваки који падне на тај камен разбиће се, а на кога он падне сатрће га (Мт. 21, 44; Лк. 20, 18). И ваистину упорни Јевреји су се разбили о тај камен, и Он их је сатро. Спотакли су се о њега као о камен саблазни и разбили се још док је Господ Исус био у телу на земљи. А доцније, по Распећу и Васкрсењу, тај камен је на њих пао и сатро их. Јер после кратког времена пошто су зли виноградари убили Сина Домаћинова, навали на Јерусалим римска војска предвођена Титом, и град разори а Јевреје разјури из њихове домовине, и расели их по целоме свету. И деси се с Јеврејима нешто горе и страшније него са народима, који су грешили и у гресима својим помрли, као што су били Асирци, Вавилонци, Феничани, Мисирци и други. Десило се с Јеврејима нешто слично као и с Каином. Јер Бог недозволи, да ма ко убије Каина, а међутим обележи на њему знак убице и најури га да се скита по свету. Но Каина је постигла тешка казна одмах после првог му злочина, а Јевреје није. Они су убијали и каменовали Божје пророке једног за другим, а Бог је трпео, одлагао казну, чекао покајање, и слао све нове и нове пророке. Тек када су и Спаситеља убили, постигла их је праведна казна. Понекад Бог одмах шаље казну на преступника, а понекад одлаже ту казну и одлаже, тако да људи помисле, да казна никад ни доћи неће и да ће преступник остати некажњен. Кад је Маријам, сестра Мојсејева, осудила свога брата одмах је постала губава по целоме телу: и гле Маријам беше губава, бела као снег од губе (V. Мојс. 12, 10). Када су Датан и Авирон осуђивали старешине своје, земља се под њима отворила и прогутала их - и отворивши земља уста своја прождре их (IV Мојс. 16, 32). Ананије и Сапфира присвајали су и затајивали црквено имање, зато су тренутно пали мртви (Дела Ап. 5, 5). Но Бог не кажњава сваког злочинца одмах. Напротив, баш већи део злочина и греха не бивају кажњени онога часа када се учине, него доцније, или чак доцније или и по смрти грешника. Кажњавање греха бива по премудром домостројству Божјем са овим светом. Кад не би Бог кажњавао Једне грешнике одмах после учињеног греха, ми би очајали чекајући Божју правду; а кад не би Бог стрпљиво одлагао казну других грешника, како би се ми научили стрпљењу према онима који нас вређају? Најзад и то, што Бог неке тешке грешнике никако не кажњава за живота овде на земљи, служи нама свима за појачање вере у будући Суд Божји, који неће мимоићи ни онога грешника кога су сви судови на земљи мимоишли. Авај ономе, који се некажњено наслађива својим греховима до саме смрти! Њему не завидите! Јер је примио у овоме животу што је желео, и у ономе неће имати шта да прими осим - осуде. Кад је Господ Исус без иједног Свога греха онако ужасно страдао и намучен био, како да не страда и свако од нас грешних, кога Бог колико толико воли? А ко много греши а нимало не страда није ни најмање сличан Христу, те неће ни имати никаква удела с Њим у Царству Божјем. Страхујмо, ако је сав наш живот протекао без муке и страдања а са многим неискајаним гресима. А радујмо се, ако смо издржали много мука и страдања, и овим се користили покајавши се пред Богом и поправивши путеве своје. Нека нико не каже и не помисли: могу одложити покајање пошто је Бог тако стрпљив. И кад је тако дуго трпео Јевреје, потрпеће и мене још коју годину да се не преваримо; може Бог према Свом Промислу и потрпети нас још коју годину без покајања, а може Он спустити Своју тешку руку на нас кроз који сат или минут. Одлагање покајања чини покајање све тежим и тежим, пошто навика грешења све јаче и јаче утврђује корене греха у нама, све већма и већма помрачује ум наш и камени срце наше. И ми тада и безвољно корачамо од тешког греха све тежем и тежем, исто онако као и зли виноградари који су најпре убијали пророке, па најзад убили и Сина Божјег. Шта онда можемо очекивати за себе, него оно исто што су дочекали и зли виноградари? Угаони камен који је од Бога намењен био за дом нашега спасења, издиће се изнад наших глава и сатрће нас. Јер Господ, који је силан у милости, силан је и у правди.

Пожуримо, дакле, да се користимо милошћу док нам се милост обилно нуди. Не чекајмо, да се рука милости уклони од нас и да се рука правде спусти на нас. Не одлажимо припремање плодова у винограду душе наше; него будимо спремни, да кад слуге Домаћинове дођу дамо им одмах спремне и сабране плодове. Сваки дан ангели Божји сабирају душе људске и односе их из овога света као берачи грожђе из винограда. Наш ред не може нас мимоићи. О, да се наши плодови не покажу "трули"! О, да се наше душе не покажу штуре! О, ангели хранитељи, освестите нас, подржите нас и помозите нам пре него куцне последњи час! О, Господе Исусе, смилуј се на нас! Теби нека је слава и хвала, са Оцем и Духом Светим, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

[fsa]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Марија је добар део изабрала (Лк.10,42). Успење Мајке Божије представља добар крај тога избора. Сам Спаситељ је при Њеном успењу у своје руке примио њену душу. Тога су се удостојили и многи свети. У разним облицима и степенима, исто доживљавају и сви који изабирају добар део. У тренутку избора надом се назире крај. Он се у извесном степену предосећа. Након тога, труд, борбе и самопринуђавања делимично помрачују изабрани пут. Ипак, као звезда водиља - остаје добри крај доброг дела. Он личи на ватру која у даљини светлуца путнику кога је на путу задесио мрак. Нада је подстицај снаге и поткрепљење трпљења и постојаности у започетом. Она сама јача вером. Вером се прави избор, надом се истрајава у избору, а трпљењем се долази до доброг краја.

[Огњен]

АРХИМАНДРИТ ЈОВАН (КРЕСТЈАНКИН)
ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека




БЕСЕДА У 13. НЕДЕЉУ ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ, НА ПРИЧУ О ЗЛИМ ВИНОГРАДАРИМА - КРАЈЕУГАОНИ КАМЕН ЖИВОТА ЈЕСТЕ БОГ!

У име Оца и Сина и Светога Духа!
Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла (Мт. 21; 42). Крајеугаони камен живота је Бог. Уклони Њега из темеља, и срушиће се васцело здање живота. То је од Господа, то је закон живота. О томе сведочи и историја старозаветних народа, и историја народа новог доба, и историја наше отаџбине.
Господ, Велики Виноградар, засадио је прекрасни рај само једним покретом Своје руке. У њега је увео човека, да би овај чувао и обрађивао рај сладости. И Бог је био у њему - све и у свему. Међутим, човек је пао, и вечну радост и сладост рајског живота у Божијем присуству заменили су земаљски труд и зној, где су ретке радости помешане са жалошћу и где грех вреба добро.
Са грехом је у свет ушла и смрт. Велики Виноградар, Господ, предао је човеку виноград живота - земљу. Он је живот оградио од смрти поузданом оградом - законом Божијим и заповестима, како ништа туђе не би преотело човека од Бога. И поставио је Господ у винограду живота кулу - стражару, тј. савест, непоткупљивог и недреманог чувара чистоте и правде душе.
Господ је човеку завештао да поседује, обрађује и узгаја плодове и да се радује животу. Међутим, Господ је опет, као некада у рају, људима дао заповест да памте да је живот и срећа душе једино у Богу. Господ је човеку предао виноград живота да би његови плодови, које ће човек одгајити, сатворили спасење човекове душе. Господ је научио човека како да обрађује земљу винограда како би његових плодова било довољно и у изобиљу за живот, научио га је како да обрађује тло своје душе да би живи људски виноград живео у миру, љубави и благостању.
Господ је све устројио и предао у човекове руке а затим отпочинуо од дела Својих и удаљио се као Творац, предавши створено у друге стваралачке руке, у руке човекове. И сада, сам човек узгаја виноград на земљи и сам твори спасење своје душе.
Господ, међутим, као Кућевласник, није напустио свет. Предавши му законе живота, Он посматра и надзире како живи свет. Господ је спреман да у сваком тренутку укаже спасоносну помоћ човеку-посленику. А када живот сазри, Он долази да узме плодове послениковог труда.
Шта, међутим, чини човек? Као што је некад у рају пожелео да буде бог и пожурио да следи дошаптавања непријатеља, он тако и данас гради своју "вавилонску кулу" и помишља да засади свој виноград, не желећи да обрађује виноград Божији. Примери поколења која су живела пре њега, а која су се својим богоборством разбила о крајеугаони камен живота - о Бога, бришу се из његове свести и памћења, и све почиње испочетка.
Стихија зла, која трује живот и изопачује тло човекове душе, поставила је себи за задатак да из човека протера и само сећање на Бога као на једини Извор живота и Господара душе. Одгајено злом света, тј. сатаном, зло у човечијој души се шири и нараста а човек, као роб који је продат греху и свакодневно подстицан злом, престаје да осећа и испитује свакодневне промислитељске ударце Божије. Човек почиње да уображава да је само и једино он истински господар свог живота.
"Душа је моја, и живот је мој, моје су способности и снаге, моји су и сви дарови... Ја мислим... ја сам убеђен... ја хоћу... ја чиним... све је "Ја", "Ја, "Ја", све је од мене и све је моје. Заокружио се човеков живот, и Богу у њему нема места.
У свету се, међутим, не може изменити природа постојећег. Протеравши из винограда живота Живот, човек жање смрт, пустош и трулеж, и ми чујемо речи данашњег Еванђеља: Када, дакле, дође Господар винограда, шта ће учинити виноградарима оним... Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје време (Мт. 21; 40-41).
Ове еванђелске речи збиле су се већ неколико пута у историји разних народа. Оне су се са свом силом пројавиле у историји јудејског народа, који је одбацио Исуса Христа као Месију (Помазаника) и Сина Божијег.
Добивши од Бога у наслеђе обећану земљу, они су се занели радошћу живота и многе промислитељске ударце Божије руке сматрали су за случајне неуспехе, настављајући да се утврђују у свом себичњаштву и самољубивом егоизму.
Изасланици Божији - богонадахнути пророци, који су долазили у ритама а не у злату, били су протеривани као отпад света. Син Божији, Који је дошао да пропалом народу отвори наручје Оца Небеског и да га подсети на смисао живота, гине од њихове руке: И ухватише га (Сина Божијег), и убише, и избацише Га напоље из винограда (Мк. 12; 8).
У том тренутку окончао се живот, јер је Бог протеран. Милост Божија је одступила, уступајући место правом човечијем злу.
Непосредно након Христовог Вазнесења на небо, у Израиљу су се почеле дешавати необичне природне појаве и страшне народне несреће. Смртоносни рат, који је прождирао све живо, окончао је постојање јудејског царства.
Навешћу, ради очигледности, опис онога што се тамо дешавало а који је оставио очевидац ових догађаја, историчар Јосиф Флавије. "Све несреће, које су од почетка света задесиле народ, биле су ништавне у поређењу с оним што се обрушило на Јудеје. Војници су упали у град (а у њему се поводом јудејског празника Пасхе окупило око 2 милиона људи), убијајући без разлике све, које су само сусрели и спаљујући куће са њиховим житељима. Проваљујући у куће ради пљачке, затицали су их препуне лешева људи који су помрли од глади и болести. Уколико су, видевши ове мртве, и осетили неку жалост, према живима су били сасвим немилосрдни. Град је у тој мери био препун крви да је она на многим местима угасила пламен пожара.
У то страшно доба, од огња, мача, болести и глади умрло је око пола милиона људи. Њих деведесет седам хиљада одведено је у Рим да би у циркусима забављало народ, а где су умирали на различите начине. Они, који су остали живи, продати су у ропство по баснословно ниској цени.
Сетимо се на том страшном згаришту смрти речи Бога - Сина, Који је дошао да спасе пропале: Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане теби, колико пута хтедох да саберем чеда твоја... и не хтедосте! Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста (Мт. 12; 37-38). Отишао је Бог, и смрт се зацарила тамо, где је некада цветао живот.
Дошао је Господар винограда - Бог, и виноградаре предао смрти а виноград уступио другима. Господ је нове посленике назвао хришћанима и Новим Израиљем. Позвао их је да они раде у винограду Божијем, доносећи Господу плодове у своје време.
И ево, већ двадесет векова обрађује се нови врт живота, где је све од Бога, све Њиме и све ка Њему. А Камен живота - Христос Бог, Којег су убили претходни посленици, стао је у главу угла: то је крајеугаони камен у темељу новог винограда који нам је дат - Он је оснивач наше Православне Цркве, коју никакве адске силе неће моћи да надвладају.
Закон Божији, Свето Еванђеље, јесте нова ограда. Ново точило винограда, тј. благодатна Тајинства Цркве Христове, препорађају, освештавају и укрепљују снаге посленика. Стуб и тврђава Истине у средишту овог новог винограда - то је света Православна Црква, храм Божији, где се свакодневно приноси бескрвна жртва за људске грехове, и свете Христове Тајне посредују за вечни живот посленика у винограду Христовом. Као и некада, људска савест је кула-стражара сваке чистоте.
Међутим, због чега ми, нови Израиљ, сада опет на себи осећамо дах гнева Божијег? Елементарне (стихијне) непогоде смењују једна другу: или сунце немилосрдно сажиже виноград живота, или провале облака обећавају глад, или пак пожари и земљотреси који све пустоше доносе смрт живима. До сада нечувене болести погађају сам почетак живота - децу. Накострешено, страшно зло слободно корача, продире у живот и рукама човека-посленика сеје рушење и смрт. Човек у злу постаје довитљивији од демона.
Да, све те несреће и жалости које сада подноси наша отаџбина, некада православна Русија, представљају очигледне знакове да су се у нашем винограду и у нашим животима појавили зли посленици који се изругују над вером, хуле на Бога, газе светињу, одбацују духовну власт пастира. Они су сами себи глава и у свему угађају својим хировима, односећи се без икаквог поштовања према старешинама. Нарушавају тајинство Брака и законитост власти. Иако нису призвани на учитељство, проповедају своје измишљено, лажно учење, насупрот учењу Цркве. Зло, које је Господ обећао, долази на зле посленике.
Осврнимо се на себе и загледајмо се у виноград своје душе, јер је Господ свакоме од нас предао наш сопствени врт и сопствени виноград, чији ће плодови добити доличну награду. Да ли се у нашем винограду налази Бог, да ли се у њему дела по Богу? Хоћемо ли имати шта да принесемо Господу, говорећи: "Ево Твојега од Твојих, Господе!" Да ли се и наша душа труди у истој запрези са злим посленицима? И хоће ли се наједанпут догодити да се код нас не нађе ништа Божије? Наједанпут ће се показати да, поред спољашње сличности са православним животом, нашу унутрашњост у најбољем случају чини наше себичњаштво, а што већ представља отворено непријатељство.
Драги моји, ја вам говорим са свом одговорношћу свештеника, јер управо о томе сада сведоче несреће нашег живота.
Чак и већина оних, који се налазе у црквеној огради и хладним прорачунатим разумом исповедају Бога, нису Му се приближили љубављу свога срца, јер су срце оставили да робује њиховим страстима и пожудама: они га нису предали Небу него су га у целини предали земљи. Остајући споља верујући, ми се својим животом уподобљујемо окреченим гробовима, који се расипају у прах приликом првог додира са најмањим искушењем и испитивањем.
Вратимо се данашњој прнчи у вези са нашом душом, са нашим виноградом, који је Бог дао свакоме од нас. Наиме, многи од овде присутних ће приговорити, не прихватајући своју одговорност за Божији виноград православне Русије. Међутим, да ли би требало приговарати? Ако се загледамо у себе, у своју душу, јасно ћемо видети да је у делима злих посленика и наша не тако мала лепта, и да смо далеко отишли од Бога. Прича нам указује на оне етапе духовног пута гушења светлости Божије у себи, које се окончавају потпуно свесним одвајањем од Бога и смрћу душе.
Прича говори о томе да је господар винограда, господар наших душа - Бог, послао Своје слуге по плодове душе. Он је послао Своје ангеле, наше ангеле - чуваре, чији глас непрестано одјекује у нашој души. Они подстичу глас наше савести и ми често, као одговор на своје поступке и мисли, чујемо глас: "Не треба тако да живиш, поправи се..." Тај глас ангела Божијег - слуге промислитељске бриге Самога Бога о нама - одјекује током најважнијих тренутака човековог живота, кад се душа најлакше одазива на божанствену промислитељску опомену.
Ми, међутим, у почетку једноставно избегавамо те непријатне опомене. Ми немамо времена да се забавимо тим делом - да размислимо о добром, да размотримо своје поступке и речи у светлости божанствене истине, јер имамо свој посао који је у садашњем тренутку за нас важнији.
И добро, и сама мисао о добру нама постају туђи. Истина се протерује из душе необављеног посла, а глас савести постепено слаби. То је прва етапа искорењивања Бога из душе, и од ње почиње болест душе.
То, што душа избегава глас Божији прелази у озлојеђеност душе. Прекори савести почињу да нас раздражују. Човек, који је у том стању, разјарује се на све што је свето и на све што је Божије, и прелази у напад на Њега.
Према речима ове приче, човек се разјарено "камењем" бацао на оно што је било свето, што је управљало његовим животом. Грубим, тешким ударцима, који проистичу из човекове животињске природе, разбио је оно велико и нежно што је живело у дубини душе и освештавало живот. Опијајући се слашћу порока, он престаје да види провалију која се отворила под његовим ногама. Човек цинично гази светињу и срамоти је, као да се сила зла, која је већ израсла у човеку, плаши светиње.
Душа се након тога спушта на следећи степен самоуништења. Светињи се уопште не дозвољава приступ у душу, глас савести је утихнуо. Угасила се светлост, у човеку се зацарило и загосподарило животињско, звериње, плотско. То је време потпуне духовне отупелости, што се у причи изражава речима: И опет посла другога, н њега убише... (Мк. 12; 5). И ево, у души, која се ослободила куле-стражаре, тј. савести, развија се разуздана, неуздржана разулареност зла. Зло се зацарило у човеку и мора да удовољи самоме себи. Човек постаје његов бедни, послушни слуга. У заносу тог кружења човек већ не примећује таму око себе, не примећује распадање и смрад него незаустављиво стреми ка пропасти и коначној погибељи. Прича о томе каже: И многе друге нзбише, а друге побише (Мк. 12; 5). Тако наступа и последња етапа - пропаст.
Међутим, погибељи неминовно претходи последње и најснажније дејствовање промисла Божијег на човечију душу. Господ последњи пут отвара души Своје наручје, открива јој да је ради ње, човечије душе, Господ земљи дао све што је најбоље и да није пожалио чак ни Свог јединог Сина, да је љубав Божија према палом човеку у стању да прекрије све човекове преступе.
На тај последњи Божији призив човеку душа која се утопила у греху савршава и последњи чин свог пада: она убија Бога у себи. Последњи напад разулареног ума и запрљаног срца објављује да нема Бога и да човек не мора да Му полаже рачун за свој живот, и Бог бива избачен из мисли и свести: И ухвапшше Га, н убише, и избаиише га напоље из винограда (Мк. 12; 8).
Зло се сада зацарило у души неподељено и самовласно. А са злом су се зацарили тама, распадање, пропаст и смрт...
Нема Бога - и у винограду нема живота. Срушена је ограда закон Божији. оборена је кула-стражара - савест, опустело је, запрљало се блатом и почело да трули точило, тј. добра дела, рођена Божијом благодаћу. У некадашњем врту душе зацарила се смрт. Зло је нагризло хранитељско корење, страсти су исушиле зеленило, осетио се задах трулежи - и немој да очекујеш плод!
Виноград душе је погажен пороком и усахнуо је. Са пропашћу душе. у човеку вену и природне способности, вене и његов разорени ум. Жалосна, немоћна и оронула воља гмиже по земљи. Природна смрт само довршава ово дело. Страшна је слика пропасти душе, смрти свега живога.
Међутим, Господ нам је управо због тога и оставио ову причу, да бисмо избегли смрт и да не би запустео и пропао виноград наше душе. Наиме, управо од пропасти човекове душе започиње и пропаст целог народа, започиње пропаст света.
Из онога, што сада доживљавамо, бива очигледно да су и наше душе болесне, да је у свету све мање живих душа Божијих. То значи да нам је све ближи час кад ће Господ доћи и предати смрти (зле) виноградаре (Мк. 12; 9). Спаситељ је ову причу окончао речима старозаветног Писма. Оне су упућене и нама. Добро их запамтимо. Оне су општи закључак приче: Зар нисте читали у Писму ово: Камен који одбацише зидари, он постаде глава од угла (Мк. 12; 10).
Нећемо, драги моји, заборавити да је крајеугаони камен живота - Бог. Пожуримо да творимо дела Божија, док је још време, док је још време сабирања плодова. Предајмо Богу зреле гроздове добрих дела, која творимо ради Бога и у славу Божију. Живећемо по Богу и са Богом, у сваком тренутку свезујући сопствену самовољу и себичњаштво, страхујући од судбине оних, које је Бог одбацио, да нам се не би одузело Царство Божије.
"Погледај с небеса, Боже, и види, и посети овај виноград, и утврди га, јер га засади десница Твоја."
Амин.

Извор:
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/PismaStaracJovanKrestjankin/PismaStaracJovanKrestjankin81.htm

[Огњен]

Nedelja trinaesta po Duhovima: Jevanđelje o zlim vinogradarima

Koliko svakom od nas, braco i sestre, pricinjava radost ucinjeno dobro delo bliznjih nasih? Koliko smo tada naklonjeni prema onima koji nam cine dobra dela, bila ona materijalna bila duhovna? Koliko opet, s druge strane, mi uzvracamo za ta dobra dela zahvalnoscu Onome koji stoji iza svakog dobrog dela?

Pokusajmo da preispitamo nasu savest i sami otkrijemo stepen nase zahvalnosti Bogu, Kojem zahvaljujuci i osecamo i radujemo se u ovom nasem ovozemaljskom zivotu.

Uvidimo koliko zanemarujemo dobra dela koja nam Bog po milosti Svojoj cini, i koliko malo mi sa svoje strane uznosimo zahvalnost Njemu, Darodavcu svih dobara rodu ljudskom.

Sve sto mi ljudi imamo na ovoj planeti nije nase, vec Bozje; ne pripada nama, vec Bogu; jer nije stvoreno nasim snagama, kojih bez Bozje sile ni nemamo, vec Bozjim. Stoga bismo trebali najpre da uznosimo zahvalnost Njemu, Bogu nasemu, pa tek onda stvorenju ruku Njegovih koje nam cini dobro. Ako nema Boga medju nama, nema ni istinskog dobra, ni istinske pravde, ni istinske ljubavi, niti bilo cega istinskog sto moze doneti potpunu radost i iskrenu zahvalnost.

Ovo nam potvrdjuje danasnja jevandjelska prica Spasitelja naseg o zlim vinogradarima:

“Bijase covjek domacin koji posadi vinograd i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i sagradi kulu, i dade ga vinogradarima, i otide.”

Covek domacin predstavlja samog Boga, vinograd ovu nasu planetu, pivnica i kula oznacavaju sva dela Bozja koja su na zemlji a vinogradari predstavljaju nas ljude.

Bog je nama ljudima stvorio sve da mozemo ziveti kao bogo-ljudi, medjutim mi smo sami ucinili, od svega dobra sto ga Bog stvori, sebi muku i jad. Muku do muke i jad do jada. Mi sami hocemo da skrojimo svet onako kako to nama trenutno odgovara i u tom nasem trudu izostavljamo Onoga Koji je najvazniji, bez Koga se nista ne moze stvoriti i kroz Koga je sve postalo - Boga.

O, kolika je bezumnost nasa, bez Bozje mudrosti, kada savrseno stvoreni svet mi delima nasim pretvaramo u mesto muke i jada, kada ono sto je Bozjom rukom stvoreno da sluzi kao dobro mi nasim nemocnim rukama pretvaramo u nesto suprotno tome - u zlo. I mi smo slicni vinogradarima iz danasnje jevandjelske price, koji “kada im gospodar od vinograda posla sluge svoje da prime plodove od vinograda, jedne izbise, jedne ubise a jedne kamenjem zasuse.” Tako i mi polazemo nade svoje u sopstvene snage, koje ne mogu uza sve nase trudove da odu dalje od zemlje; u silu oruzja, koja nas samo sve vise istrebljuje, i zastitu kamenja, koje nas okamenjuje umesto da nas stiti; i trudimo se misleci da idemo napred, a za Istinu ne zelimo ni cuti niti je zelimo shvatiti. Ovu istinu nam obelodanjuje sveti Apostol Jakov kada blagovesti:

“Otkuda ratovi i borbe medju vama? Ne otuda li, od sladostrasca vasih, koja se bore u vasim udovima? Zelite i nemate; ubijate i zavidite, i ne mozete da dobijete; borite se i vojujete, i nemate jer ne istete. Istete, i ne primate, jer pogresno istete, da na uzivanja vasa trosite. Preljubocinci i preljubocinice, ne znate li da je prijateljstvo prema svetu neprijateljstvo prema Bogu? Jer koji hoce svetu da prijatelj bude, neprijatelj Bozji postaje"(Jak. 4,1-4). Medjutim, Bog nam po milosti svojoj iznova salje sluge svoje, a mi, avaj, ponovo podrazavamo zlim vinogradarima i ponovo cinimo iste greske. Ponovo kao slepci koracamo za svojim prethodnicima i hvatamo niti koje su njih odvukle daleko od Istine, daleko od pravog i istinskog Izvora svih dobara.

Na kraju ce nam Bog poslati Sina svoga, i tada tesko nama, braco i sestre, ako ne pocnemo da zivimo zivotom dostojnim nebeske slave, jer nas ceka ista sudbina kao i zle vinogradare, “koji bise zlom smrcu pogubljeni a vinograd gospodar dade drugim vinogradarima koji ce mu davati plodove u svoje vreme.”

Budimo dostojne sluge Gospodara naseg i zivimo po zapovestima Njegovim, volimo se jevandjelskom ljubavlju i ljubimo Istinu kao najvece blago. Ne polazimo nadu u svet, vec u Stvoritelja sveta, zahvaljujuci mu neprestano na milosti Njegovoj.

Zivimo vrlinskim zivotom i ne ispustajmo Boga iz misli svojih, uznosimo zahvalne molitve za sve i sva sto nas snalazi u zivotu i polazimo neizmernu nadu u Boga, Presvetu Bogorodicu i sve Svete Njegove.

Samo tako cemo postati naslednici novog vinograda koji ce Bog ponovo obnoviti kada dodje u slavi Svojoj sa svetim Andjelima Svojim da sudi svima po delima njihovim.

Samo tako cemo biti istinske sluge Bozje i istinski sledbenici uskog jevandjelskog puta koji vodi u zivot vecni.

Bogu nasemu, Trojici jednobitnoj i nerazdeljnoj, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, neka je slava vavek.

AMIN!

Извор:

http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/detaljnije/nedelja_trinaesta_po_duhovima_jevanelje_o_zlim_vinogradarima/