Jump to content

Дванаеста субота по Духовдану

Оцени ову тему


Препоручена порука

1. Кор. 125 (1:26-29)

Браћо, гледајте на вас позване: нема ту ни много мудрих по тијелу, ни много моћних, ни много племенита рода; Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, да се не похвали ни једно тијело пред Богом.

Мт. 82 (20:29-34)

У вријеме оно, кад излажаше Исус из Јерихона, за њим пође народ многи. И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази, повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов! А народ им пријећаше да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов! И ставши Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним? Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше. И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за њим.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

Baner-Pouke.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Два јерихонска слепца вичу и Господ им даје прозрење (Мт.20,34). Међутим, зар су они једини били без светлости очију у том месту. Наравно, не. Па зашто су само они добили прозрење, а не и остали? Други нису добили зато што нису викали, а нису викали зато што нису имали наде. Нису, пак, имали наде зато што нису угађали Богу. Нису му угађали зато што су мало веровали. Ко стекне праву веру одмак почиње да угађа Богу. Угађању одмах придолази нада, а њој - молитва која изнуђава сваку помоћ више. Таквима се више не отказује. Они умеју и да траже, и добро знају шта треба тражити, и меру у искању схватају, и трпељиву неодступност у молитви показују. Све то је потребно имати да би се имало успеха. Молитва сама по себи има слаба крила.

Baner-Pouke.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење светог јеванђеља по Матеју

До слепаца су биле дошле гласине о Господу, и зато, када су чули да пролази путем, искористили су прилику, поверовавши да је Исус од семена Давидова по телу и да их може исцелити. Њихова вера је била толико јака да нису ућутали ни онда када су им претили, већ су још гласније повикали. Зато их Он не пита да ли имају вере, већ одмах шта желе, како нико не би помислио су једно желели, а Он им друго дао. Господ показује да нису викали да би добили сребрењак, већ да буду исцељени. Својим додиром их исцељује како бисмо и ми научили да је сваки уд Његовог светог тела животворни уд Божји. Иако Лука и Марко помињу само једног слепца, они, ипак, не противрече Матеју, јер су поменули оно што су сматрали важнијим. Друго објашњење јесте да Лука говори како је Христос исцелио једног слепца пре него што је ушао у Јерихон, док Марко помиње друго исцелење, када је Господ већ изашао из града. Да би сажео причу, Матеј у једном догађају обухвата оба случаја.

Под "слепцима" разуми незнабошце које је Господ исцелио уз пут, јер Он није био дошао ради незнабожаца, већ ради синова Израиљевих. Као што су слепци по чувењу сазнали за Исуса, тако су и незнабошци по чувењу поверовали. Они који су претили слепцима, говорећи им да не помињу име Исусово јесу цареви-прогонитељи (хришћана). Они су покушали да ућуткају Цркву, али је Она још гласније исповедала име Христово. Зато је и исцељена и још јасније гледа светлост истине и иде за Христом подражавајући Му својим животом.

Baner-Pouke.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пошто данас почиње Госпојински пост, а подстакнут овим тумачењем Светог Теофилакта у вези незнабожаца, нешто сам овако размишљао: ако би наша молитва и пост алегоријски били ова два слепца, онда је народ који прети дух посветовњачења који увек пирка према Цркви и који нам говори: "Немој ти много да се молиш, знаш ли колико је њих кврцнуло што су читали Лествицу! Немој ти много нешто да постиш, има да се разболиш!" Оно има и у томе истине, али то се дешава када молитва и пост нису као ова два слепца били усмерени ка Христу. Комент?  gringrin

Baner-Pouke.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пошто данас почиње Госпојински пост, а подстакнут овим тумачењем Светог Теофилакта у вези незнабожаца, нешто сам овако размишљао: ако би наша молитва и пост алегоријски били ова два слепца, онда је народ који прети дух посветовњачења који увек пирка према Цркви и који нам говори: "Немој ти много да се молиш, знаш ли колико је њих кврцнуло што су читали Лествицу! Немој ти много нешто да постиш, има да се разболиш!" Оно има и у томе истине, али то се дешава када молитва и пост нису као ова два слепца били усмерени ка Христу. Комент?  :cheesy2:

Верујем да има у томе истине, али некако никад нисам доживљавала такве говоре, јер не говорим кад постим, а ни кад молим изузев кад молим за другог, па је потребна реч охрабрења и подршке томе који моли, јер знам да када двоје или троје моле Господа за исту ствар, вапај је снажнији! Али је попут тумачења Св. Теофила Охридског, много вике је било ових дана, чак и у мом срцу, много сумље, зар ја нисам дете Божије, зар је све погрешно, зар то ниси Ти исцелитељ душа и срца наших, Ти који си рекао ''не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашег да вам даде царство'' (Лк 12;33) покажи ми пут, покажи ми стазу којом ћу поћи... глас Цркве и моја вика је била јача!!!

Госод ми је пружио руку stadaradim

hvala и  :cheesy2:

:cheesy2:

apel.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...